Natrag

Dosije Tabloida

Pljačkom porobljeni građani Srbije još ne znaju da je i nebo nad njima postalo privatno vlasništvo

Let iznad lopovskoga gnezda

Ko je, kako i kada učinio veleizdajnički čin ustupanja kontrole vazdušnog prostora Srbije privatnom spoljnotrgovinskom preduzeću, ko je Nikola Stankov, nesmenjivi gazda Kontrole letenja, ko ga je tu doveo, i koliko novca ova država svakodnevno gubi zbog bezumne odluke da beznačajnom građaninu, koji je pre "dolaska demokratije" vozio polovni "Jugo", bude predata na upravljanje kontrola vazdušnog saobraćaja celog regiona . U nameri da konačno razobliče kriminal u instituciji u kojoj su proveli radni vek, odgovore na ova i mnoga druga pitanja, Tabloidu su dali S.K. D.S. i još troje penzionisanih kontrolora letenja iz Beograda.

Nikola Vlahović

Kad je pokojni srpski premijer Zoran Đinđić predložio izvesnog Nikola Stankova za direktora ondašnje Savezne uprave za kontrolu letenja, niko od njegovih saradnika se nije preterano iznenadio. Jer, bilo je skoro prirodno da njegova sekretarice Biljane Stankov iskoristi životnu priliku i zamoli premijera da joj negde zaposli muža.
Mnogo kasnije, jedan narodni poslanik desne orijentacije reći će za Nikolu Stankova da je po profesiji "muž Biljane Stankov". Ali, kako se desilo da ova država preda u ruke privatnog lica jedan od najvažnijih resursa kojim država uopšte može da raspolaže, mnogo je ozbiljnije pitanje od uloge koju Nikola Stankov ima u vlastitoj porodici.
Prošlo je punih osam godina od političkog prevrata koji je nepoznatog građanina Stankova smestio u ulogu i položaj o kome nije ni sanjao. Tekuće, 2009. godine, plata ovoga čoveka je najveća među državnim činovnicima u Srbiji i iznosi najmanje 400. 000. dinara, mada njegova "varijabila" povremeno dostiže i svih 10. 000. evra mesečno! Prema tvrdnji nekoliko narodnih poslanika Skupštine Srbije, pre dve godine je mesečna plata Nikole Stankova iznosila čak 16.000. evra.
Ni ovo nije najvažnije u priči o Agenciji za kontrolu letenja i njenom skandaloznom nastanku. Naime, Agencija za privredne registre izbrisala je dotadašnjeg direktora firme pod nazivom "Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore" dana 29.11.2006. godine, i odmah upisala Nikolu Stankova kao predsednika Upravnog odbora te firme, bez ograničenja u spoljnotrgovinskom prometu u zemlji i inostranstvu.
Nekoliko dana kasnije, 13. decembra 2006. godine, Nikola Stankov, još uvek bez adekvatnog rešenja izdatog od Agencije za privredne registre, sebe potpisuje kao predsednika Upravnog odbora "Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore", i to u dokumentu pod nazivom Ovlašćenje. U tom dokumentu, Stankov ovlašćuje izvesnog Vanju Škobića, i to u svojstvu svoga šefa kabineta, da obavi jedan kurirski posao i ode do Agencije za privredne registre i podigne rešenje kojim je sam sebe unapredio u gospodara srpskih nebesa. Naravno, Stankov nijednog momenta nije sumnjao da će Agencija za privredne registre bez pogovora obaviti šta je on zamislio.
Ali, sujeta i vlastohleplje Nikole Stankova nije ovde doživela svoj klimaks. Taj veleobrt u njegovoj "poslovnoj vertikali", tek će se desiti...

Nadrealni ciklus i stvarni cirkus

Pre nepune četiri godine, Stankov je došao na "epohalnu" ideju da radarski sistem za kontrolu pojača još jednim takvim sistemom i instalira ga na Kopaoniku, uprkos tome što je znao da jedinice KFOR-a koje se nalaze na jugoistočnom delu ove planine neće dozvoliti njegovo postavljanje. Stankov onda dolazi na divnu ideju, pa u duhu planinskog turizma kupuje četvoro motornih sanki kako bi radnici obezbeđenja dolazili do tog radara, mada on nikada nije proradio niti će u doglednoj budućnosti. Svako ko je bio upućen u ovaj događaj znao je da je Stankov radarsku opremu uvezao iz Vijetnama, ali niko nije znao zašto baš iz ove nama daleke zemlje a ne odnekud bliže. Odgovor bi se vrlo lako pronašao podrobnijim ispitivanjem ove spoljnotrgovinske aktivnosti, ali, očito, u Srbiji Stankovu i sličnima nema ko da "zaviri u papire".
Da bi ovaj deo "nadrealnog ciklusa" srpske tranzicije bio bolje shvaćen, treba se vratiti više godina unazad...
Agencija za kontrolu letenja Srbije Crne Gore formirana je tadašnjim odlukama dvaju republičkih skupština, i to kao društvo s ograničenom odgovornošću. Kao međudržavna firma, Agencija nije javno preduzeće ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, niti je korisnik budžetskih sredstava Srbije. Ali, Stankov je došao u posed nečega što ni u jednoj normalnoj državi ne sme da padne u ruke ljudi kojima ovaj posao nije struka, niti uopšte treba da bude u posedu privatnih lica i kompanija, posebno kad je u pitanju jedna mala država veličine današnje Srbije. Zvanično, Agencija za kontrolu letenja se finansira od avio-prevoznika za pružene usluge navigaciono-meteorološkog obezbeđenja vazdušne plovidbe. Malo manje zvanično, Stankov je već počeo da "širi delatnost" pa je ušao u posao sa nekretninama.
Ovde treba reći da godišnje prihode za funkcionisanje Agencije za kontrolu letenja odlukom usvaja 38 zemalja članica takozvanog Eurokontrola. Vlade Srbije i Crne Gore rutinski daju saglasnost na takav finansijski plan, koji potom, takođe rutinski, usvaja Skupština Agencije za kontrolu letenja. A zašto sve ne bi bilo rutinski, kad Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore nije budžetska ustanova, nego je ovde reč o prihodu privatne firme nekog Nikole Stankova iz Beograda sa adresom u ulici Metalska broj 50?

Letač i preletač

Nikola Stankov je primljen u nekadašnju Saveznu upravu za kontrolu letenja mimo konkursa koji se uobičajeno, za svako radno mesto, objavljivao u dnevnom listu "Politika".
Stankov nije polagao stručni ispit, niti ispit iz stranog jezika, a nije bio ni podvrgnut obaveznom lekarskom pregledu. Kasnije je, prema tvrdnji Tabloidovih sagovornika, bivših inspektora civilnog vazduhoplovstva, na sva radna mesta postavljan veštim manipulacijama i ponekom ucenom svojih kolega.
Odmah nakon što ga je pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić predložio za direktora Savezne uprave za kontrolu letenja, Nikola Stankov odlazi u SAD na stručno usavršavanje koje je prilično potrajalo. Odmah po povratku, Stankov zavodi nove odnose u kontroli letenja. U opširnom opisu njegovog lika i dela (pisma i dokumenti upućivani predsedniku Srbije i drugima) piše da je to bio tek "...početak iživljavanja palanačkog primitivca koji se pretvorio u imperatora s obzirom da je Savezna uprava za kontrolu letenja inače predstavljala pravu državnu finansijsku imperiju".
Kontrola letenja donosi ogromne devizne prihode naplatom preleta, ali je i direktor takve ustanove, rasterećen briga o transparentnosti poslovanja, u mogućnosti da zaradi ogromne provizije kupovinom tehničke opreme. Od kako je na sraman način privatizovana bivša Savezna uprava za kontrolu letenja, za Nikolu Stankova i novonastalo preduzeće "Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore", država više ne postoji.
Čak su i sudski sporovi koji se vode protiv njega vode godinama bez naznaka da bi se nekada mogli okončati. Advokatska kancelarija Vladimira Rajkovića koja u svim procesima zastupa Nikolu Stankova, opet prema materijalnim dokazima Tabloidovih izvora, vrši "stalnu opstrukciju na najperfidniji mogući način". Prema neproverenim izvorima, ova kancelarija na ime usluga Stankovu ubira mesečno oko 300.000. dinara, što je godišnje oko 3,6 miliona dinara, a za proteklih pet godina dostiže sumu od 18 miliona dinara!
Koliko je pritisaka izvršeno na pravosudne organe, a sve u nameri da Stankov ne dođe do "poznanija prava", najbolje govori presuda Okružnog suda na osnovu koga je Agencija za kontrolu letenja isključena iz sudskih sporova sa obrazloženjem da nije pravni naslednik bivše Savezne uprave za kontrolu letenja jer je nasledila samo zaposlene.
Ko je onda, ako nije Nikola Stankov, došao u posed celokupne imovine Savezne uprave za kontrolu letenja, i kako mu je u ruke predat kompletan bezbednosni sistem našeg vazdušnog prostora i svi drugi poslovi kontrole letenja? Naravno, notorna je istina da je ovom čoveku u ruke predata državna ustanova koja godišnje srećnom dobitniku daje multimilionske prihode. Jedino je nepoznato u ime kojih zasluga za narod je Stankov nagrađen ovom nebeskom imperijom.
Da srpska Vlada zaista želi pravnu državu, nakon takve odluke Okružnog suda, morala je istog trenutka da zabrani rad preduzeća pod imenom "Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore"jer kao njen osnivač ona najbolje zna koje su joj sve nadležnosti pripale.

Od registra do ministra

Prema mišljenju stručnih konsultanata Tabloida, Republika Srbija nikako nije smela da dozvoli da se Agencija na sudu okrene protiv nje kao osnivača. Primena dvostrukih merila u novoosnovanom preduzeću "Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore", svakodnevna je pojava.
Ponižavajuće zvuči da Republika Srbija i Republika Crna Gora kao osnivači ovog pravnog lica, u aktuelnim sudskim procesima nisu u stanju da dokažu da je Agencija za kontrolu letenja (koju su oni sami osnovali), pasivno legitimisana u svim ovim sporovima, kao i da je preuzimanjem imovine preuzela sva prava i obaveze koji proizilaze iz te imovine.
Ugovorom o osnivanju Agencije, član 8. stav 2. dogovoreno je da osnivački ulog predstavlja imovinu bivše Savezne uprave za kontrolu letenja koja je utvrđena veštačenjem na zahtev same uprave dana 26. decembra 2003. godine.
Ova država ne shvata, ili ne želi da shvati kakav je ozbiljan pravni prekršaj napravilo preduzeće pod imenom "Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore" predstavljajući se međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama kao pravni sledbenik Savezne uprave za kontrolu letenja, uzgred se potrudivši da proširi svoju delatnost poslovima spoljne trgovine koji su za kontrolu letenja nedopustivi. Ovakvim izigravanjem poverenja, dodatno je narušen ugled Srbije ali i profesije kontrolora letenja.
U jednom od pisama koje su, i aktivni i penzionisani kontrolori letenja pisali predsednikovoj Narodnoj kancelariji, ali i pojedinim ministrima bivše vlade, autori kažu da je "...Nedopustivo da se ovom nadmenom, nezajažljivom i nemoralnom železničaru, čija pamet ne prelazi širinu uskog sporednog koloseka, prepušta bezbednost i kontrolisanje vazdušnog prostora naše države i vazdušnog saobraćaja u njemu. Svi oni koji su ga podržavali i koji ga budu nadalje podržavali, predstavljaju njegove idejne vođe i učesnike u otimačini državnog novca, zbog čega bi obični građani već odavno bili iza rešetaka. Države Srbija i država Crna Gora nemaju nikakvu kontrolu nad poslovanjem Agencije za kontrolu letenja, a za to se pomno staraju partijski i koalicioni drugovi iz Demokratske stranke i G-17".
Prema tvrdnji Tabloidovih sagovornika, bivših i sadašnjih kontrolora letenja, istina je da se ovim skandaloznim slučajem bavio samo jedan bivši ministar. Bio je to Velimir Ilić, bivši ministar za kapitalne investicije. Potaknut jednim urgentnim pismom o događajima vezanim za kontrolu letenja, Ilić je svojevremeno pozvao na razgovor Nikolu Stankova i stavio mu do znanja, u najoštrijem tonu, da on zna na kakav način je zarobljena bivša Savezna uprava za kontrolu letenja. Recimo, kako su novom registracijom izbrisani svi tragovi nasleđenog osnovnog kapitala bivše Savezne uprave za kontrolu letenja, te kako su predstavnici Ministarstva odbrane (jer je reč o ustanovi koja je bila vojno-civilna) zamenjeni nekim nepoznatim ljudima i slično. Sve se na tom neprijatnom "brifingu" i završilo. Ilić je otišao sa mesta ministra a Stankov je ostao tamo gde je i bio.
Naravno, nisu samo izbrisani tragovi nasleđenog osnovnog kapitala. Izbrisan je i "delegirani vazdušni prostor" susednih zemalja u kojima Srbija vodi vazdušni saobraćaj. Neuki pravni savetnici Nikole Stankova nazvali su taj prostor, sasvim socrealistički- Područna organizaciona jedinica!
Novi okolnosti u vezi sa kontrolom letenja tek će se desiti. Prema informacijama kojima Tabloid raspolaže, biće pribavljena koncesija za izgradnju nove oblasne kontrole letenja koja treba da bude podignuta iza garaže na Aerodromu "Nikola Tesla". Biće takođe raspisan tender, ali dobijanjem koncesije biće zatvorena mogućnost da neko sazna kako teče realizacija projekta. Ukoliko tako i ostane, mogućnost nove, nesmetane pljačke, sasvim je izvesna.
Nikoli Stankovu produžen je mandat na još šet godina. Bivši i sadašnji kontrolori letenja pokušali su da dođu i do podataka o njegovom imovinskom stanju. Prema njihovim informacijama, Stankov raspolaže jednom jahtom na Jadranu, kuću u Crnoj Gori, nov stan u Beogradu na Crvenom krstu, te novčanim iznosom od oko 2 miliona evra, koje je stekao za 6,5 godina direktorskog staža.

Zatvorena pisma i preteća opasnost

Vladi Srbije nije lako da se suoči sa mnogim istinama. Jedna od njih je istina o osnivanju preduzeća "Agencija za kontrolu letenja "Srbije i Crne Gore". Ne tako davno, stari profesionalni kontrolori letenja, zgađeni onim u šta se ova profesija pretvorila i činjenicom ko je kontrolu letenja podredio svojim ličnim i stranačkim interesima, poslali su jednom resornom ministru neka pitanja i komentare:

Na stolu predsednika Srbije Borisa Tadića nedavno je osvanulo pismo grupe penzionisanih kontrolora letenja. Tabloid je došao u posed kopije tog dokumenta. U njemu doslovno piše:
"...U periodu od 17. do 21. novembra 2008. godine, u Beogradu je boravila delegacija Evropske komisije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, Eurocontrol, koja je redovnom godišnjom kontrolom proveravala bezbednost letenja u našem vazdušnom prostoru. Tom prilikom otkrivene su mnoge nepravilnosti u radu Direktorata za civilni vazdušni saobraćaj. Direktorat, odnosno bivši Savezni inspektorat ne poseduje pravni osnov da nadgleda i kontroliše rad Agencije za kontrol letenja. Ne postoje odgovarajući pravilnici i procedure, a u pravilniku koji se trenutno primenjuje, pravni osnov je vrlo sumnjiv.
Ukoliko se ne donese zakon o vazdušnoj plovidbi koji mora biti usaglašan sa međunarodnim vazduhoplovnim propisima, naš vazdušni prostor će se proglasiti nebezbednim a postojećoj Agenciji za kontrolu letenja biće oduzeta dozvola za rad. Srbija će u tom slučaju godišnje biti na gubitku oko 70 miliona evra, a kontrolu vazdušnog saobraćaja na našem vazdušnom prostoru preuzeće neke susedne zemlje. Zašto Direktorat za civilno vazduhoplovstvo nema ovlašćenje da kontroliše rad Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o.?
Postoji osnovana sumnja da se novac od naplate preleta u procentu 51odsto prema našim informacijama ne uplaćuje u budžet Republike Srbije. Ovaj zaključak smo izveli na osnovu izjave pomoćnika ministra za finansije, koji na svom spisku budžetske kontrole nema Agenciju za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, jer ona nije javno preduzeće kako se u nekim medijima predstavlja. Da bi se došlo do tačnih podataka treba pregledati sadržaj sporazuma koji je sklopljen između Eurocontrola-a i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore koji su trebali da potpišu država Srbija i Crna Gora kao osnivači.
U tom sporazumu trebalo bi da stoji koliki se procenat odvaja za nabavku savremene tehničke opreme, koji se deo odvaja za školovanje kontrolora letenja, njihovo usavršavanje, lične dohotke i standard kontrolora letenja. Potrebno je ispitati da li su donacije stranih zemalja namenjene za modernizaciju Kontrole letenja namenski potrošene i da se rezultati istrage saopšte Vladi Srbije i široj javnosti. Problem je što nenamenski potrošene donacije moraju biti vraćene zemljama donatorima...".
Kontrolori letenja su kancelariji predsednika Srbije i predložili neke potrebne mere kako bi problem bio rešen:
"Predlažemo vam da nas podržite u našim zahtevima da se kompletno finansijsko poslovanje ove sramne tvorevine ispita od strane finansijskih službi, naravno, bez prisustva samozvanih eksperata iz G-17. Da se preispita poreklo imovine Nikole Stankova od trenutka kad je protivzakonite postavljan na mesto direktora Savezne uprave za kontrolu letenja (koje je prema važećoj formaciji do tada bilo vojno formacijsko mesto), pa sve do današnjih dana.
Da se protiv Nikole Stankova sprovede istražni postupak i da mu se u tom periodu zabrani izlazak iz zemlje, da mu se blokiraju svi bankovni računi u zemlji i van nje, sve dok se istraga ne završi.
Da se nabave godišnji izveštaji o broju preleta, poletanju i sletanju u našem vazdušnom prostoru, na osnovu kojih se može izračunati koliko je novca zarađeno naplatom preleta za period od 6,5 godina njegove vladavine.
Poštovani predsedniče, ako ste zaista pravi i iskreni zagovornik evropskih integracija, onda vam naša Kontrola letenja i njeno 70 godina dugo članstvo u svetskom sistemu kontrole letenja, ukazuje da se poslovi neprimerni kontroli letenja moraju razdvojiti od ove struke. U protivnom, odlazimo u trajnu izolaciju koju niko od nas ne želi. Imate priliku da se odlučite: ili zaštita interesa Srbije, vraćanje ugleda našoj profesiji, zaradio od naplate preleta koja puni državni budžet, visokoprofesionalni kontrolori letenja koji kontrolišu naš vazdušni prostor, ili Nikola Stankov sa članovima svog upravnog odbora i njihovim sitnosopstveničkim interesima koji su u suprotnosti sa interesima i ugledom naše zemlje".
Tabloid saznaje da je ovo pismo predsednik Tadić primio u prvoj nedelji februara meseca ove godine, ali nije poznato da li ga je otvorio i pročitao.
Par nedelja kasnije, glavna vest u Srbiji bila je ona u kojoj je predsedniku Srbije Borisu Tadiću iz Australije upućeno pismo "ispunjeno opasnom materijom" za koju se pretpostavlja da je otrov Antrax. Do zaključenja ovog broja niko od stručnih službi nije smatrao sebe nadležnim da takvo pismo otvori.
Za razliku od zatvorenih pisama i zatvorenog kruga informacija, još uvek je otvoreno pitanje kojim se ovo istraživanje bavi: ko će i kako skloniti Nikolu Stankova i jednu od najvažnijih službi u državi vratiti na mesto koje joj pripada?

Čuvarka svetih tajni

Supruga Nikole Stankova, Biljana Stankov, bila je najbliskiji saradnik pokojnog Zorana Đinđića još od 1991., a od 1996. godine postaje i njegova lična sekretarica u stranci, a potom i u Vladi Srbije kad je on postao premijer u prvoj vladi posle Petog oktobra.
Na tom mestu bila je sve do 12. marta 2003. godine kada je Đinđić ubijen. Ova žena je svakako jedna od najupućenijih osoba iz najbližeg okruženja pokojnog premijera, i svakako jedna od najpoverljivijih osoba koja je mogla da zna šta je on mislio o svakom svom ministru i drugim saradnicima pojedinačno. Mnogima od njih koji su danas na vlasti, Biljana Stankov je zakazivala sastanke sa premijerom, dok su ponizno čekali da ih on primi. Znala je takođe i šta premijer sprema za svakoga od njih, te kakva je njihova dalja stranačka i politička sudbina.
Biljana Stankov je jedna od retkih osoba čija su usta posle Đinđićeve likvidacije ostala zatvorena. U takvim okolnosti, lako je pretpostaviti, pojedine ličnosti iz partijskog i koalicionog vrha, ukoliko su imale nameru da krenu na njenog supruga Nikolu Stankova, imali su puno razloga za brigu. Još je lakše zaključiti da je upravo ona bila i ostala njegov ključni "faktor poslovne stabilnosti". Biti čuvar svetih tajni i prljavog veša, teža je i značajnija uloga od čuvara državne blagajne i sličnih rizničara.

Svi za jednog jedan za sebe

I laiku i stručnjaku odmah će biti jasno u posed čega je došao Nikola Stankov ako samo zaviri u nadležnosti koje ima njegovo preduzeće pod imenom "Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore". Reč je o jedinstvenoj službi koja pokriva kompletan prostor Srbije i Crne Gore, deo međunarodnih voda (do polovine Jadrana), zatim, 55 odsto gornjeg vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine (iznad 7500 metara), i 40 nautičkih milja vazdušnog prostora Hrvatske (otprilike do Slavonskog Broda).
Imati strateški državni i međudržavni posao i učiniti ga privatnim poslom, moglo je da se desi samo državi koja je ušla u bezumnu rasprodaju svega zemaljskog i nebeskog. Na žalost, Srbija je slučaj za sebe u mnogo čemu pa i u ovoj oblasti. Uzgred, evropska revizorska komisija zna da srpska avio-kontrola radi bez adekvatne dozvole zbog važećeg zakonodavnog haosa, pa se licence koje kontrolorima letenja izdaje Direktorat za civilni vazdušni saobraćaj smatraju nevažeći. Upravo zbog atraktivnosti posla, postoji mogućnost da kontrolu letenja u ovom regionu sasvim preuzmu susedne zemlje, a sve zbog ovdašnjeg brloga privatnih i stranačkih interesa.

Prošlo svršeno i novo savršeno vreme

Spajanje Savezne uprave za civilnu vazdušnu plovidbu i vojne kontrole letenja izvršene 1975. godine, promenjen je naziv ove bivše savezne institucije u Saveznu upravu za vođenje vazduhoplova, a nekoliko godina kasnije promenjeno je ime u saveznu upravu za kontrolu letenja ili skraćeno SUKL, koje je zadržano do tužnog kraja i dolaska pomamljene, pljačkaške tranzicije, zaodenute u lažnu demokratsku odoru.
Integracija civilnog i vojnog vazdušnog saobraćaja obavezala je tadašnju Saveznu vladu da izvrši izmene u postojećoj sistematizaciji radnih mesta u Kontroli letenja. Tom novom sistematizacijom bilo je predviđeno da mesto direktora Savezne uprave za kontrolu letenja pripadne vojsci, kao vojno formacijsko i funkcionersko radno mesto. Direktora tadašnje Savezne uprave za kontrolu letenja postavljala je Savezna vlada.
Onda je došla višestranačka ludnica, pa je tako civilno lice Nikola Stankov došao na mesto koje pripada vojnom, a jedina dva kriterijuma koji su ga tu doveli bili su članstvo u "sjemeništu" stručnjaka svake fele po imenu G-17, i supružanski krevet koji je delio sa sekretaricom pokojnog premijera.

Još 180 dana vanrednog stanja

Evropska agencija nad agencijama koja kontroliše kontrole letenja, Eurocontrol, dala je Srbiji 180 dana da sredi pravni, stručni i organizacioni haos u ovoj oblasti inače će i srpsko nebo biti proglašeno nebezbednim. Javnosti uglavnom nepoznata institucija, Direktorat za civilno vazdušni saobraćaj bio je ozbiljno umešan u izdavanje lažnih pilotskih dozvola u Pilotskoj akademiji JAT-a.
Čak je i jedno lice sa poternice MUP-a Srbije punih šest meseci sa bedžom kopilota prolazilo sve kontrole na aerodromu "Nikola Tesla". Direktorat je najodgovorniji i zbog toga što na aerodromu "Nikola Tesla" funkciju obezbeđenja vrše neovlašćena lica koja je angažovala jedna privatna kojoj je aerodrom poverio ovaj posao.
Srpski poljoprivrednici nikada nisu dobili nadoknadu štete zato što zbog otvorenog vazdušnog koridora ne mogu da upotrebe protivgradnu opremu.
Ovakve i mnoge druge stvari, Eurocontrol zna i saopštio ih je u Beogradu kome treba. Ako sutra dođe do toga da Srbija izgubi strateški važan posao kontrole letenja, neće biti kriv ni Vatikan ni Masoni, nego mala grupa domaćih preduzetnika, koji su, nekadašnjim merilima, u narodu bili poznati kao lopovi.

 

 

 

Natrag