Geodetska mafija

Zašto je neophodno da Srbija katastar nepokretnosti uskladišti u bazu podataka američkog satelita

Sankaju nas i leti

Kad nema države, pušku na rame i brani svoje, poruka je vlastima sa Kopaonika. Ovde se zbog međa već vode birokratski ratovi. Ako se ne suzbije korupcija u Republičkom geodetskom zavodu, nasilno otimanje zemlje i nezakonit upis u katastar nepokretnosti, stvar lako može da se otrgne kontroli 

Goran Predojević

Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema uređen katastar nepokretnosti. Svetska banka je dala veliki novac da se urede zemljišne knjige za potrebe međunarodnih kompanija, stranih investicija. Ovaj vrlo složen projekat obavlja se pod kontrolom onoga ko daje novac, a da je to tačno svedoči i činjenica da se u Republičkom geodetskom zavodu nalazi posebna soba iz koje se upravlja najnovijim premerom zemljišta.
Pomenuta soba je tajno skrovište izvođača radova ovog nesumnjivo važnog i neophodnog posla koji će doneti nove opcije. U bliskoj budućnosti će svako onaj ko ima interes, i ko raspolaže sa geometarskim šiframa, moći bez problema klikom na računaru da snimi stanje na terenu preko programa globalne mreže Google earth.
Zašto je neophodno da Srbija raspored svojih parcela i međa uskladišti u bazu podataka satelita?

Tajkunske međe

Srbi su narod posebno osetljiv na međe. Zbog komšijskih razgraničenja često padaju teške reči, a bogami i glave. Ima doduše i suprotnih primera. Na Kopaoniku je praktično oteto dva hektara elitnog šumskog prostora i nikom ništa. U proces otimačine uključeni su lokalna oligarhija, tajkuni, državna administracija.., a nezakoniti radovi te gomile formalno su pokriveni nesređenim katastarskim knjigama.
Prostor Valjeva je imao, kažu, jedan od najbolje uređenih katastarskih knjiga, ali ti zapisi nisu odgovarajuće upotrebljeni jer ih je stvarao čuveni Nikola Kalabić, preratni geometar kraljevine. Vlasti su uvek pravile zbrku u katastru iz političkih motiva pa su danas najpoznatije srpske planine okupirale savremene drvoseče.
Na padinama Mećavnika, Divčibara, Tare, Golije, Zlatibora, Kopaonika novobogataši podižu ogromne građevine u kojima leče svoje lične frustracije i komplekse. Svuda se nešto zida, gradi. Po gradovima, na poljoprivrednom zemljištu, u nacionalnim parkovima, po zemljištu koje je zakonom zaštićena oblast. Republički geodetski zavod je kažu leglo korupcije i kriminala, ustanova koja ima značajno prisustvo u nelagalnom graditeljstvu. Na Kopaoniku samo što nisu počeli ratovi zbog njihovih međa. Razgraničenja komšija su toliko dramatična da je ovih dana upućen zahtev premijeru Mirku Cvetkoviću i predsedniku Borisu Tadiću da se uključe u slučaj ski centra Bela reka.
Bela reka je naša najduža staza koja se spušta od vrha Kopaonika do Brzeća. Katastarski pripada Opštini Brus.
Opštinska uprava je svojevremeno, u vreme apsolutne vlasti socijalista, nezakonito oduzela skoro dva hektara četinarskog zasada koje su Srbijašume negovale 30 godina. Potpis na taj dokument stavio je Krstivoje Ilić, opštinski pravnik. Kako je Zakon o šumama donet šest meseci pre toga, opštinska administracija nije imala pravo da otuđi državno zemljište i dodeli ga privatnim investitorima koji se nezakonito bogate, pa je nadležno ministartsvo poništilo akt bruske opštine. Opština je nakon toga bila dužna da poništi rešenje o uzurpaciji državne šume, a katastar je po službenoj dužnosti morao da izbriše sve promene koje su nezakonito unete u knjige. U opštinskom katastru Brus je već bio završen prenos zemljišta sa JP Srbijašume na opštinu iako je pokrenut spor pred nadležnim organima i sudom. Pomalo čudno, ali za naše prilike uobičajeno. Postavlja se pitanje kako je katastar mogao da upiše promenu vlasništva pre pravosnažnosti rešenja?
Načelnik katastra u Brusu Danica Džodić je odbila da izbriše promene u katastru po nalogu Nebojše Skorića, u to vreme pomoćnika ministra finansija Mlađana Dinkića. Načelnica u Brusu je, tvrde sagovornici Tabloida koji iz razumljivih razloga ne žele da im se navodi ime u novinama, taj posao obavila selektivno. Danica Džodić je odbila da Srbijašumama vrati nezakonito oduzeto zemljište na koje su dvoje investitora već bili započeli izgradnju hotela. Prvi je Ljubomir Cvetković, bivši tast odbojkaškog reprezentativca Gorana Vujovića, a drugi je porodica Uzelac, odnosno Danica Uzelac, čiji je projekat propao zbog poteškoća u poslovanju njihove firme.
Cvetkovića nisu mučile investicije. Koliko se zna on je zatvorio finansije tako što je od države dobio kredit da dovrši sportsku halu pored hotela. Fotografija koju objavljujemo je snimljena upravo u momentu kada je Cvetković dobio 200.000 evra da započeto stavi pod krov.
U februaru su uhapšeni Dinkićevi saradnici, među kojima su i Dragan Kokunešoski, samostalni savetnik u Ministarstvu ekonomije, kao i Ljubomir Jovanović, načelnik Odeljenja za turizam, potom Radivoje Pirgić iz Valjeva i Miloš Simić, bivši pomoćnici ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, i još nekoliko osoba zbog primanja mita, davanja mita, protivzakonitog posredovanja i zloupotrebe službenog položaja, čime su oštetili budžet Srbije za 25 miliona dinara.
Njima je stavljeno na teret da su muvali sa kreditima iz Nacionalnog investicionog programa. Na tom spisku se ne spominje Cvetkovićevo ime, niti ime njegove firme, ali sagovornici Tabloida dešavanja na Kopaoniku dovode u vezu sa uhapšenima jer su upravo oni dali kredit Cvetkoviću za dovršetak hale u šta je, prema nekim računicama, trebalo da bude potrošeno duplo manje para.
Interesantno je da su uhapšeni savetnik u Ministarstvu ekonomije Dragan Kokunešoski i načelnik Odeljenja za razvoj turizma u istom ministarstvu i ranije radili u Vladi, i to Kokunešoski kao načelnik finansija u Ministarstvu trgovine, dok Jovanović nije promenio zanimanje jer je i ranije bio načelnik Odeljenja za turizam. Obojica su u Ministarstvu turizma radili u vreme kada je ministar bio Bojan Dimitrijević, sadašnji član SNS-a.
Država je zbog nezakonitog oduzimanja zemlje na Kopaoniku oštećena za veliku sumu novca, dobri poznavaoci tvrde da se radi o većoj sumi od one za koju se sumnjiči gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević.
Ali što je Bogoljub Karić jednom slikovito kazao država može svašta kad hoće: Može da te prikolje kao prase, stavi u rernu i ispeče za ručak.
JP Srbijašume nisu dobile nijednu jedinu žutu banku za dva hektara zemljišta u elitnom delu Kopaonika, žalili su se Republičkom geodetskom zavodu, ali nesupešno. Dok je ovo trajalo promenilo se više direktora u RGZ: Ivan Aleksić, posle koga je postavljen Krejović kao "Veljov kadar", a aktuelni Nenad Tesla je nasledio problem svojih prethodnika. Nije ni on apsolutno nevin.

Lica i njihova imanja

Republičko javno pravobranilaštvo je na zahtev JP Srbijašuma pokrenulo zahtev za zaštitu zakonitosti, taj važan papir je prosleđen RGZ, ali se nekim čudom desilo da on ne ode na odlučivanje u Vrhovni sud Srbije nego je banda, kako ih zovu, iz RGZ donela rešenje kojim je odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti i predmet je tako arhiviran. Da je predmet ipak živ svedoči dokument od 6. aprila prošle godine (broj 952-02-929/06 kojim se Narodna kancelarija predsednika Borisa Tadića obaveštava da je zahtev tužioca za zaštitu zakonitosti odbijen kao neosnovan.
Pravni apsurd, ili bolje reći  koliki kriminal, jer predsednik Srbije iz neznanja ili po preporuci loših savetnika dozvoljava da odluka državne firme, RGZ u ovom slučaju, bude iznad pravosudne vlasti kojoj bi trebali svi da budu pokorni.
Ovde je isprepletano mnoštvo interesa u koje niko ne želi ili ne sme da dira. Grupa iz RGZ je praktično nezakonito falsifikovanjem isprava dala državno zemljište Cvetkoviću i Uzelcima. Šefica lokalnog katastra Danica Džodić je kroz formulu ispravka greške ilegalno častila Danu Uzelac dodatno tako što je uvećala njenu parcelu za 42 odsto na teret komšija. Pomeranjem međe za deset metara geometarska greška je opteretila više privatnih "lica i njihova imanja". Geometarskom greškom je počašćen i pominjani Cvetković zbog čega se danas vodi na desetine sporova. Međaši samo što se ne pokrve međusobno.
Jedini način da država reši ovaj veliki problem na Kopaoniku, prema rečima upućenih, jeste taj da Vlada Republike Srbije ispoštuje institucije države i da spise dostavi Vrhovnom sudu Srbije kako bi se zaštitila državna imovina, a da se protiv svih aktera povedu odgovarajući postupci. Neko bi debelo morao da plati krupnu grešku, odnosno nezakonitu promenu katastra nepokretnosti.
Dok ovo zamešateljstvo traje, u Brusu poslovi države sa tajkunama još više cvetaju. Ko je u toj igri na dobitku, čuće se. JP Skijališta Srbije i opština Brus potpisali su prošle godine sporazum koji će navodno unaprediti razvoj turizma. Svoje potpise na dokument stavile su dve u najmanju ruku problematične osobe, direktor skijališta Nebojša Nedeljković, Dinkićev kadar, i predsednik opštine Brus Milutin Jeličić, koga bije glas da je Veljin potrčko koji se baš nadavao para za stranku.
Teško da će Brusjani sa ovim sporazumom dočekati boljitak. Stradaće mnogi u poslu sa ova dva alava mangupa. Malo njih će se održati na skijama, uključujući i aktere geometarske greške.