Natrag

Kreditni aranžman koji uništava Beogradske elektrane

 

I Toplana privatna

 

Destruktivna politika sadašnjeg direktora Zorana Predića usmerena je ka potpunom urušavanju sistema kroz obezvređivanje kapitala i otpuštanje radnika, sa ciljem pripreme preduzeća za ubrzanu privatizaciju po viseštruko nižoj vrednosti od realne!

 

Milica Grabež

 

Višestruko štetan kreditni aranžman u iznosu od 1.500.000.000 dinara koji su J.K.P. Beogradske elektrane zaključile sa bankom Inteza, ugovorom o kreditu broj 2-19500 od 27.11.2008. dovešće u narednom periodu, nakon isteka grejne sezone, u potpunu nelikvidnost ovo gradsko komunalno preduzeće. Ovo preduzeće kao osvedočeni višegodišnji gubitaš sa prosečnim godišnjim gubitkom od nekoliko milijardi dinara nije posedovalo nikakve preduslove niti adekvatan finansijski kapacitet koji bi omogućio uspešno servisiranje ovakvog kreditnog aranžmana.

U prilog ovoj tvrdnji stoji i činjenica da su J.K.P. Beogradske elektrane 2004. godine zaključile ugovor, koji je još uvek na snazi, sa Sekretarijatom za komunalno stambene poslove grada Beograda br III - 01/401-1- 660 koji u članu 15. decidno definiše da će se iz budžeta grada Beograda dotirati nedostajuća sredstva za pokriće troškova koji su nastali kao rezultat dispariteta cena toplotne energije i visine troškova za proizvodnju iste "u čijoj strukturi apsolutno dominiraju troškovi nabavke energenata, što je u konkretnom slučaju i povod za sklapanje predmetnog kreditnog aranžmana.

Uprkos ovim činjenicama gde je imperativna obaveza grada Beograda da obezbedi nedostajuća sredstva za isplatu duga za energente iz prethodnog perioda preduzeću Srbija gas, sadašnji  direktor ovog preduzeća Zoran Predić  sa svojim saradnicima odlučuje da realizuje poguban kreditni aranžman, zbog čega su protiv njega i članova UO preduzeća pokrenute krivične prijave.

Ono što je takođe sporno, sa pravnog aspekta, je sam postupak javne nabavke kojim je odabran najpovoljniji ponuđač sa kojim će se zaključiti ugovor o kreditu. Najpovoljniji ponuđač je morao biti izabran putem otvorenog postupka, obzirom da se radi o javnoj nabavci velike vrednosti, a ne postupkom po pozivu samo određenih ponuđača bez prethodne predkvalifikacije koji se primenjuje za javne nabavke male vrednosti, kako je u ovom slučaju učinjeno.

Ovakvim načinom vođenja postupka javne nabavke je stvorena mogućnost da se utiče na izbor najpovoljnijeg ponuđača Inteza banke, što i ne predstavlja veliko iznenađenje obzirom da je ista banka bila predložena i favorizovana u aprilu mesecu 2008. godine, kada je prvi put bilo pokušano kreditno zaduženje preduzeća.

Direktnu odgovornost za ovakvo nezakonito vođenje postupka javne nabavke snose direktor organizacione celine javnih nabavki Vlado Krivokapić , koji je organizovao postupak na ovakav način, i direktor organizacione celine finansija Gordana Mirosavljević, koja je kao predsednik komisije za izbor najpovoljnijeg ponuđača operativno sprovela postupak i neposredno uticala na nezakoniti izbor željenog ponuđača.

Interesantno je, da je izostao i bilo kakav oblik ekonomske analize opravdanosti i primenljivosti kreditnog aranžmana na samo preduzeće, što je u ovakvim slučajevima visoko rizične kreditne zaduženosti elementarna profesionalna stvar. Ovakvu analizu je po prirodi posla takođe trebala da izvrši direktorka organizacione celine za finansije Gordana Mirosavljević, obzirom da je ona detaljno upoznata sa poslovanjem preduzeća, pre svega njegovom ekonomskom snagom i nepobitnim činjenicama koje su od suštinskog značaja za otvaranje kreditne linije ovakvog tipa.

Ona je bila upoznata sa sadržajem ugovora sa Sekretarijatom za komunalno - stambene poslove kojim je faktički grad Beograd preuzeo obavezu dotacije nedostajućih sredstava za pokrivanje svih troškova koji su rezultat dispariteta cene toplotne energije i troškova koji su neposredno vezani za proizvodnju iste, s obzirom da su stručne službe grada Beograda administrativno određivale cenu toplotne energije.

Takođe je bila upoznata kao rukovodilac iz prethodnog saziva da su u planu i programu rada za 2008. godinu JKP Beogradskih elektrana pozicionirana sredstva u iznosu od 5.000.000.000.00 dinara (od čega 3.600.000.00 za nabavku energenata i 1.400.000.000.00 za investicione radove ) koja iz gradskog budžeta nikada nisu dotirana ovom komunalnom preduzeću.

Ona je znala da je na kraju 2008. u gradskom budžetu iskazan suficit od 5.000.000.000.00 dinara što je ekvivalent sredstvima koja su u gradskom budžetu rezervisana za dotaciju JKP Beogradske elektrane, te da je stepen prenosa sredstava od JKP Infostan, koje vrši objedinjenu naplatu, prema JKP Beogradske elektrane bio na nivou od 52 odsto u momentu zaključenja kreditnog aranžmana i da procena naplate, pri povećenju cene toplotne energije na 64 dinara po kvadratu za konzum stanovništvo te uslovima eskalacije svetske ekonomske krize u periodu otplate kredita, može imati samo silazni trend, a jedino stabilna naplata može predstavljati realan izvor dela sredstava koja su potrebna za uredno servisiranje dospelih rata kredita.

Direktorka je znala da su u skladu sa članom 9. protokola broj 1 - 22771 od 24.11.2008., koji je potpisan između JKP Beogradske elektrane, JP Srbijagas i Gradske uprave grada Beograda, izdati instrumenti obezbeđenja plaćanja (menice) preduzeću Srbijagas, koje će automatski biti aktivirane ukoliko se redovno ne budu izmirivale obaveze iz tekućeg poslovanja, što će u postojećim uslovima apsolutne insolventnosti preduzeća sigurno dodatno produbiti njegovu nelikvidnost i dovesti ga na ivicu finansijskog kolapsa.

Na kraju, usvojeni plan i program rada za 2009. godinu ne definiše realne i ozbiljne mere koje će se preduzeti za obezbeđenje tekuće likvidnosti, već se isključivo oslanja na prihode iz realnih izvora odnosno na efekte od enormnog povećanja cene toplotne energije, koji ga, u postojećim ekonomskim uslovima niske platežne moći konzuma, čine potpuno neodrživim. Ideja da se i trenutno nedostajuća sredstva od  oko 3.000 .000.000.00 dinara obezbede na ovakav način je čist voluntarizam, koji će na kraju dovesti do novog kreditnog zaduživanja ovog preduzeća na izuzetno visokom nivou.

Znajući sve ovo direktorka Mirosavljević nije našla za shodno da javno iznese neodrživost ovog kreditnog aranžmana.

Ono što je očigledno da nepostojanje profesionalne motivacije direktorke Mirosavljević da ukaže na neumitne činjenice nije slučajno već je vođeno isključivo ličnim interesima, privilegijama i suicidnoj želji za zadržavanje postojeće funkcije, nakon septembarskih promena u preduzeću, što joj uzgred, kao proverenom muškom filantropu prethodnih rukovodioca, visoko pozicioniranih članova uprave i sadašnjeg generalnog direktora Predića, i nije bilo teško da ostvari.

Ono što se takođe moglo očekivati, i što se u svakodnevnoj praksi i primenjuje, je destruktivna politika direktora Predića usmerena ka potpunom urušavanju sistema kroz obezvređivanje kapitala i otpuštanje radnika, sa ciljem pripreme preduzeća za ubrzanu privatizaciju po višestruko nižoj vrednosti od realne!

Prodajom preduzeća po potcenjenoj vrednosti će se značajno umanjiti i vrednost vlasničkog udela zaposlenih koji oni treba da dobiju, kroz podelu besplatnih akcija prilikom privatizacije preduzeća.

Ponašanje direktora Predića ne predstavlja nikakvo iznenađenje, obzirom da je potpuno očito sa kakvim je zadatkom on došao u preduzeće, ali ono što je poražavajuće je da ovaj dokazani hedonista nakon celodnevnih osvežavanja, u Krkobabićevom stilu, sa svojim vernim trabantom Mikijem Jeknićem, pronalazi srodne duše u kvazi kadrovima iz preduzeća koji daju stručni legitimitet bankrotnoj poslovnoj politici koju vodi.

Ovakva interesna sprega predstavlja veliki problem, koji će dovesti do potpunog ekonomskog sloma preduzeća u narednom periodu, ukoliko se sindikati i zaposleni ozbiljno ne suoče sa njim i zaštite svoje preduzeće od monstruoznog plana Predićeve kamarile.

 

 

 

Otkaz radnicima

Direktor Predić, kako saznaje Tabloid, namerava da odmah po prestanku grejne sezone, otpusti oko hiljadu radnika, i tako obezbedi deo sredstava za povraćaj kredita.

Najnoviji udar Infostana na građane, sa računima od pre deset godina, koji su zastareli, pokušaj je gradske vlasti da koliko toliko napuni kasu Beogradskih elektrana, koje moraju vratiti kredit banci Inteza, jer će i banka doći u situaciju da kredit prinudno naplaćuje. Da li to ukazuje da će strana banka postati vlasnik Beogradskih elektrana?

Natrag