Natrag

Religija

 

U Sjedinjenim Državama živi 40 miliona nevernika

 

Isus više ne stanuje u Teksasu

 

Američka kultura religioznih sloboda uticala je na slobodno kreiranje tržišta vera, u kome ne dominira nijedna crkva. I pored toga, Bog gubi politički uticaj u Sjedinjenim Državama

 

Milan Balinda

   Rezultati ambicioznog istraživanja američkog javnog mnjenja, objavljeni marta ove godine, pokazuju da su Sjedinjene Države manje hrišćanske danas nego što su to bile pre 20 godina. Projekat "Američko ispitivanje religioznog identiteta" tvrdi da 75 odsto Amerikanaca sebe smatraju hrišćanima. Slično ispitivanje je pokazalo da je 1990. godine 86 odsto građana sebe nazivalo sledbenicima Hrista. Hrišćanstvo ne gubi vernike u korist neke druge religije, već sve više Amerikanaca sebe nazivaju ili ateistima ili agnosticima. Druga karakteristika je ta da se vernici u Sjedinjenim Državama  relativno lako odlučuju da promene svoju crkvu za neku drugu. Protestanti postaju katolici ili budisti, katolici postaju protestanti ili pravoslavci... Među protestantima baptisti postaju luteranci, a luteranci odlaze u redove evanđelista. I u obrnutim smerovima. Ipak, Bog je u Americi u mnogo boljoj kondiciji nego što je to slučaj u Evropi.
   Cifra od 40 miliona Amerikanaca koji ili kažu da ne veruju u Boga, ili insistiraju da ne može ni Bog a još manje Crkva da im kaže šta da rade sa svojim životima, neuporedivo je manja od evropskog broja nevernika. U tom pogledu Sjedinjene Države su zemlja u kojoj religija dominira u mnogim sferama života, ali su političari dosta brzo shvatili da među potencijalnim glasačima ima sve više onih koje nije briga šta Bog misli o nekom problemu. Hrišćanstvo, koje se u poslednjih nekoliko decenija identifikovalo s političkom konzervativnom desnicom, počelo je da se osipa baš zbog te i takve političke asocijacije. Što god se više Amerikanaca poistovećuje sa evanđelistima i hrišćanskom desnicom, to više njihovih sugrađana beži od hrišćanstva kao od đavola. To je makar jedno od objašnjenja za smanjenje broja religioznih građana. Drugo objašnjenje je da se povećao nivo obrazovanja Amerikanaca, a religija uvek gubi nešto tla u obrazovanim društvima.
   Pomenuto istraživanje sprovedeno je od 2001. do 2008. godine nad 54.000 odraslih osoba. Ovo opsežno ispitivanje potvrdilo je, između ostalog, da je broj ateista porastao sa dva miliona na 3,6 miliona Amerikanaca. To je mali broj u poređenju sa ostatkom stanovništva, koje inače broji 300 miliona, uključujući i maloletne, ali to je porast od 85 odsto, a to je više od 10 odsto Amerikanaca. Ako se etikete "ateista" i "agnostik" zamene specifičnim opisima verovanja, kao što je "Ne postoji tako nešto kao Bog", ili "Nema načina da se to zna", ili "Nisam siguran", onda preko 18 odsto punoletnih građana ne mari za Boga. Konačni broj punoletnih nevernika ukazuje na cifru od 40 miliona. Takođe, postoji znatan broj građana, pokazuju ista istraživanja, koji veruje u "Višu silu", ali ne i u "ličnog Boga". Broj Amerikanaca koji veruju u tradicionalnog jevrejskog, hrišćanskog ili muslimanskog "ličnog Boga", pao je na ispod 70 odsto.
   Kao posledica "činjeničkog stanja" na religioznom terenu, primetno je da američki ateisti sve više dižu glavu. Tu i tamo, širom zemlje lokalne organizacije ateista objavljuju svoje poruke na bilbordima, u stilu: "Ne verujete u Boga? Niste jedini". Ili nose majice s natpisima kao što su "Organizacija bez proroka" ili "Vaš ljubazni komšija ateista". Suština buđenja svesti američkih ateista leži u potrebi da se pokaže da ateizam može i mora biti društveno prihvatljiv. Lokalne i nacionalne ateističke organizacije rastu kao pečurke posle kiše ili, konkretno i pre svega, kao reakcija na osam godina predsedništva Džordža Buša čija se administracija identifikovala sa religioznom desnicom. Nedavno se deset nacionalnih organizacija koje su sebe identifikovale kao ateističke ili humanističke, kao udruženje slobodnih mislilaca ili organizacija koje "mogu bez Boga", udružilo u "Američku sekularnu koaliciju". Novoj organizaciji odmah su pristigli milioni  dolara u vidu dobrovoljnih priloga. Na pomolu je još jedna ateistička organizacija, "Ujedinjena koalicija razuma", koja namerava da sjedini dvadesetak lokalnih ateističkih grupa.
   U poslednje vreme, zahvaljujući takođe i ovakvim ispitivanjima javnog mnenja, na površinu je izronio stari termin, ali osvežen, "posthrišćanska Amerika". Ovo ne bi značilo da je hrišćanski Bog mrtav, ali da je manje snažan u američkoj politici i kulturi. Dok je broj hrišćana opao za 10 odsto, jevrejsku populaciju čini 1,2 odsto građana, a muslimansku 0,6 odsto. Pored hindu i budističkih vernika, svakim danom sve više Amerikanaca tvrdi da su mnogobošci i pristupaju raznoraznim paganskim grupacijama. Najpopularnija paganska religija poznata je kao Vika, a njena se suština zasniva na beloj magiji. Među hrišćanima dominiraju katolici i protestanti, a pravoslavci čine 0,6 odsto odraslog stanovništva. Među protestantima dominiraju tri velike grupe: evanđelisti, tradicionalni protestanti (metodisti, baptisti...) i istorijski crnačke crkve. Sve u svemu, Amerika je na ivici da postane zemlja u kojoj su protestanti u manjini jer u ovom trenutku njihov broj čini nešto malo više od 50 odsto stanovništva. Oko 10 odsto hrišćana tvrde da nisu povezani ni sa jednom određenom hrišćanskom crkvom.
   Evanđelisti, koji bi se političkim rečnikom mogli nazvati "religiozna desnica", ortodoksni su deo američkog hrišćanstva. Veruju u suštinske poruke Biblije, ili makar one koje oni odobravaju, a što uključuje i Otkrovenje sv. Jovana Bogoslova, odnosno Apokalipsu kada se odlučuje ko ide u raj a ko u pakao. Evanđelisti odavno veruju da bi Sjedinjene Države morale biti zemlja u kojoj bi se politički život zasnivao na odredbama baziranim u Bibliji. Ako evanđelisti veruju da je konzumiranje alkohola porok, onda bi alkoholna pića morala biti zabranjena. Ukoliko crkva veruje da je teorija o evoluciji u suprotnosti sa učenjima crkve, onda bi ta Darvinova teorija morala biti zabranjena. Međutim, porastom broja nevernika povećava se i uticaj američkog Ustava koji određuje da je crkva odvojena od države. Sve je veći broj onih koji ističu superiornost Ustava i Deklaracije o nezavisnosti nad Starim i Novim Testamentom. Američka kultura religioznih sloboda uticala je na slobodno kreiranje tržišta vera, u kome ne dominira nijedna crkva, već sve imaju pravo da propagiraju ono što je još Homer rekao: "Svim ljudima su potrebni bogovi".
   Među prvima koji su analizirali najnovija ispitivanja o stanju religije u Sjedinjenim Državama bili su lideri evanđelista, a neki od njih su došli do zaključka da je uplitanje njihove crkve u političke i državne sfere jedan od uzroka smanjenja vernika i da bi za same evanđeliste bilo bolje da se posvete religiji, a manje politici. Naravno, još je daleko dan kad će evanđelisti shvatiti da Isus više ne stanuje u Teksasu i da sve ono što piše u Bibliji nije zakon u Kongresu. S druge strane, ateisti su počeli da sebi pridaju mnogo više važnosti nego što zaslužuju, samom činjenicom da ne veruju u Boga. Neki njihovi analitičari došli su i do zaključka da su ateisti bolji ljubavnici, a i da su generalno srećniji u životu. To su, ako ništa drugo, brzopleti zaključci jer se ateistički komentatori nisu osvrnuli na činjenicu da građani bivših socijalističkih zemalja, u kojima je ateizam bila zvanična religija, niti su bili bolji ljubavnici, niti su bili srećniji. U svakom slučaju, činjenica je da u Sjedinjenim Državama ima manje vernika nego pre nakoliko decenija pokazuje da je težnja Amerikanaca da što više liče na Evropljane, a u Evropi religija nije u modi.

  

 

Mitovi i istine o ateistima

 

   U opštoj populaciji kruže mnoge neistine o stavovima ateista. Evo pet mitova i istina o njima:
1)    Ateisti su 100 odsto ubeđeni da Bog ne postoji i fanatično se drže tog stava.
Ateizam ima različito značenje kod različitih ateista. Za veliku većinu ateizam ne znači biti 100 odsto siguran, već "dovoljno siguran" o nepostojanju Boga.
2)    Ateisti su nemoralni. Bez religije nema baze za moralnost.
Ateisti ne ubijaju, kradu, lažu, varaju i siluju više nego vernici. U zemljama Evrope gde su ateisti u većini, društva funkcionišu s visokim stepenom moralnosti.
3)    Ateisti su arogantni i netolerantni.
Neki jesu, neki nisu. Baš kao što je slučaj među vernicima.
4)    Ateizam je pomodarstvo.
Da, u poslednje vreme ateizam je vrlo popularna "religija". Međutim, nije ništa više pomodan nego što je to slučaj "probuđene" religioznosti u većini bivših socijalističkih zemalja.
5)    Ateisti misle da su superiorni.
Neki misle, a neki ne. Ponekad, problem se krije u tome što je vera veoma lična stvar, pa mnogi vernici nisu u stanju da odvoje kritiku nekih ljudi o njihovim idejama od kritike njih samih. Kad ateista tvrdi da nema Boga, to ne znači da je vernika nazvao idiotom.

 

 
Neopaganizam Nove ere

Institut za proučavanje američke religije tvrdi da je neopaganizam religija s najvećim rastom u Americi. Sledbenici neopaganizma oživljavaju stare paganske običaje koji su bili dominantni u prehrišćanskoj Evropi. Ta religija Nove ere istovremeno sadrži veoma stare religiozne elemente i kreativnost novih vremena. To nije "bezopasna" religija jer Bog još u Starom zavetu naređuje deci Izraela da se druže sa paganima iz susednih zemalja. Najpopularnija struja neopaganizma jeste bela magija koju praktikuju veštice (oba pola), a poznata je pod imenom Vika. U suštini, Vika religija slavi Boginju, a pre svega plodnost i žensku seksualnost.
   Osnove Pokreta Nove ere položila je izvesna Helena Platovna Blavatski u svom Teosofičkom udruženju, osnovanom 1875. godine. Gospođa Blavatski smatra se osnivačem neopaganizma,  propagirajući ga u svojim spisima u kojima je u religiju ponovo uvela praistorijsko slavljenje Boga žene. Sveštenici neopaganizma, Vike, jesu veštice ili vešci koji praktikuju belu magiju i tom prilikom tvrde da je ljudsko biće mikrokosmos, upravljač prirodom i budući vladar nad svim stvarima. Glavni simbol neopaganizma je petokraka (pentagram), koji simboliše čoveka koji stoji i njegovu dominaciju nad božanskim duhom.
   Vika je religija prirode koja slavi njenu moć, ne samo na našoj planeti već i u ostatku svemira. Vika religija tvrdi da se Božji duh nalazi u svim stvarima, i vidljivom i nevidljivom u kosmičkom prostoru. Pri tome Vika religija insistira na ženskoj suštini prirode. Na prvi pogled čini se da je Vika verovanje jedna zbrka ideja i akcija koje se odvijaju u prirodi i imaju seksualnu intonaciju. Možda je ta "zbrka" namerno smišljena jer na kraju krajeva može da izgleda primamljivija od "zbrki" ostalih religija koje su pre svega antiseksualne, pa zato nije ni čudo što ovakva religija privlači najveći broj vernika u najrazvijenijim društvima.

  

 

Agnostici proglašavaju neutralnost

   Agnostici tvrde da nije moguće saznati da li Bog postoji ili ne. Ne negiraju Boga, ali mu se i ne mole. Agnosticizam zvuči veoma razumno, racionalno i čak naučno. Agnosticizam je vrlo zaštićena luka uz uzburkano more na kome duvaju jake bure vernika i nevernika. Agnostici mogu da nas asociraju na psihologe ili psihijatre koji postojanje ili nepostojanje Boga svrstavaju pitanjem izvan nauke.
   Zašto se psihijatri ne bave postojanjem Boga? Šta bi se dogodilo sa čovekom koji bi pokušavao da se uzvere na imaginarno drvo? Drvo koje niko niti vidi niti može da ga opipa? Taj bi bio poslat u mentalnu instituciju zato što veruje u nešto što ne može da se vidi. Šta se događa sa čovekom koji se moli nekoj  pojavi koju nije moguće ni videti ni opipati? U najgorem slučaju bio bi upućen u crkvu.
   Agnostici ne žele da upadnu u zamku tvrdeći da Bog ne postoji jer nisu baš sigurni da je to tako. Ne zbog jevrejsko-hrišćansko-muslimanskog Boga, već zbog činjenice da je svemir veliki, a i da iza njega možda ima još nešto. Takođe ne žele da tvrde da Bog postoji jer Božje manifestacije nisu dokazane, a zemljotresi i poplave najverovatnije ne pokreće sam Bog. Ipak, kako se ljudi međusobno ubijaju u ime Boga, agnostici peru ruke od svega toga tvrdeći da "nisu obavešteni". Što je sigurno - sigurno je. Njihov je posao mnogo lakši jer, za razliku od ateista, ne moraju ni da potvrđuju ni postojanje ni nepostojanje Tvorca kosmosa.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane