Natrag

Promene
Sarkozi i Karla izveli državni udar u Versaju

Peta republika i bling-bling politika

Očigledno da je bračni par Sarkozi na putu da dugotrajno izmeni ne samo zakone već i sam mentalitet Francuza. Sve konce vlasti drže Sarkozi i njegova Karla, a marionete samo klimaju glavama i skakuću oko direktora cirkusa La France.

Piše: Mile Urošević

Francuzi su hrabri ljudi. Stojećki su izdržali skoro pola mandata njihovog bling-bling predsednika Sarkozija. Bling-bling je tipično francuski slogan za opisivanje snobova kojima pare, slava ili vlast uđu u uši. Sarkozi, dao Bog, ima velike uši i mnogo toga može da stane u njih. Ono što ne stane, samo uđe na jedno i izađe na drugo, kao i kod svih modernih vlastodržaca. Zasluga francuskog naroda je utoliko veća što on sebe i sve oko sebe i dalje ubeđuje da živi u jednoj od najvećih demokratija sveta. Donekle je i u pravu. Nema više giljotine ni političkih zatvaranja ili krvnih obračuna sa opozicijom, pa ni novinarima, ali to je ujedno i sve ono što ovu demokratiju razlikuje od jedne klasične diktature. Doduše u Francuskoj više nema ni jake opozicije, pa čak ni mesto prvog ministra ne odgovara ustavnoj definiciji ovoga položaja.
Da su ovakvi komentari nezavisnih francuskih medija bar donekle tačni, ako ne i potpuno verodostojni, govori i činjenica da je nedavno u Versaju napravljen jedan tihi državni udar i da je u dvorcu velikih Lujeva, mali Nikola oborio i poslednju prepreku koja mu je stajala na putu ostvarenja njegovih mondijalističkih planova. Nikada do sada jedan francuski predsednik Pete republike nije imao prava da se pojavljuje u skupštini, a još manje da drži govorancije. To je bila uloga prvog ministra, koji je odgovoran za svoju vladu. Predsednik je mogao napismeno da pošalje svoje komentare skupštini deputata svih političkih partija kao i da imenuje svog prvog ministra u skladu sa političkom većinom te iste skupštine. 
Sarkozi je iskoristio svoje poslušnike i promenio ustav da bi sebi dao pravo da interveniše u samoj skupštini, koju je on sazvao - i to u Versaju. Opozicija smatra da je ovo državni udar, jer se drastično menja priroda demokratskog sistema zemlje. Demokratiju a la fransez zamislio je i postavio još u svoje vreme sam general De Gol kada je osnovao petu po redu republiku, a koje su opet proizašle iz krvave stogodišnje diktature. Od buržoaske revolucije 1789, preko terora Dantona i Robespjera, duple napoleonske diktature i velikih ratovanja, pa sve do bratoubilačke Pariske komune 1871, stvara se baza za jedinstveni francuski sistem zemlje slobode i ljudskih prava!
Francuzi su hrabar narod i sve su to stojećki podneli. Pretrpeli su tri velika rata protiv Nemaca, kao i razne i kolonijalne ratove po Aziji i Africi. Danas opet stojećki trpe SEKU i DEKU, odnosno svetsku i domaću ekonomsku krizu, iako znaju da ni tu nema neke nade u pobedu; trpe razne reforme i ćutke protestuju jer žele da veruju u svoju demokratiju i snagu javnog mnjenja. Francuski predsednik to zna i zato i menja ustav i podiže nove reforme. Po principu: što gore to bolje, on menja deo svoje vlade da sebe opere od neuspeha i postavi nove ljude koji će da isteraju nove reforme i nove zakone da bi na kraju opet on, kao spasilac, bio izabran 2012. na još pet godina uživanja u Karlinim čarima. Iako providna i na sto mesta obelodanjivana, politika bling-bling predsednika ipak postavlja svoje figure na šahovnici tako da matira svaki pokušaj otpora. A kao simbol svega toga bilo je sazivanje skupštine u istom onom dvorcu iz koga su svetom vladali Luj XIV i njegovi naslednici.
Francuska je bankrotirala
Uzor Sarkoziju je Napoleon, što se jasno vidi po njegovom načinu ponašanja i  organizovanja vlasti. Ali Sarkozi je moderan i ambiciozan predsednik. Nakon što je bio Bušova pudlica, on se naglo preorijentisao kada je na mesto gazde sveta seo Obama. Sarkozi ga smatra konkurentom, ali i inspiratorom svoje nove šeme reorganizacije francuske države. Obama je čovek koji, kao i sam Sarkozi, ničim nije bio predodređen da se popne na presto, a ipak je to uspeo. Zbog toga su i nastupile velike promene u francuskom sistemu demokratije koja sve više liči na bipolarni sistem anglosaksonskih zemalja. Prvi ministar ili predsednik vlade više kao da ne postoji. Ostaje samo vlada sa svojim ministrima, jedna opoziciona stranka i predsednik koji o svemu sam odlučuje. Kopirajući sistem američkog kapitalizma, Sarkozi je u Versaju upravo tako i najavio pokretanje narodnog zajma u visini od sto milijardi evra. Skupštini je ostalo samo pravo da aplaudira. Naravno, o raspodeli tih para za sada se niko nije izjasnio. Zna se samo da se njima neće pokrivati državni deficit, koji je u Francuskoj oko 8 odsto, niti dug države, koji premašuje 1.300 milijardi, već da će pare biti uložene u sektore za oporavak od krize koja će proći za godinu dana, kako tvrde eksperti. U koje sektore će stići milijarde to tek treba da se vidi, ali prvo pare na sunce pa ćemo mi pošteno to da raspodelimo, tvrde njegovi istomišljenici. Isti ovakav zajam u vreme Žiskara D'Estena koštao je Francusku mnogo stotina milijardi i troškovi vraćanja kredita bili su deset puta veći od samog zajma. Za francusku opoziciju ovaj zajam je priznavanje jedne činjenice o kojoj se mnogo piše u poslednje vreme - Francuska je bankrotirala. Tako bar tvrdi list Liberacion, koji je svoju naslovnu stranicu posvetio analizi ovog: krpljenja gume točku zaglavljenom u blatu. Operacija treba da zamagli oči biračima i zaduži ih na neki način do sledećih izbora. Pare vraća onaj ko je uzajmio.
Karla bira ministre
U istoriji raznih pokušaja diktature obično se ženski glas dobro čuo. Šta bi bio Napoleon bez Žozefine, šta Cezar bez Kleopatre, Sloba bez Mire ili Sarkozi bez Karle. Tako je, nakon versajskog puča, najavljena rekonstrukcija vlade da bi se sam predsednik oprao od neuspeha započetih reformi i otpora u zdravstvu, školstvu ili pravosuđu koji su izvukli stotine hiljada demonstranata na pariske bulevare i po svim gradovima zemlje slobode.
Najveći poraz doživela je ministarka kulture Kristina Albanel, koja nije uspela da progura zakon o ukidanju interneta svima koji se bave piraterijom. S obzirom na to da je prva dama umetnica i da računa na prodaju svojih diskova, mnogi su baš njoj pripisali izbor novog ministra kulture. Ova nominacija je ujedno podigla i najviše prašine u mondenskom svetu jer je fotelju zauzeo jedan Miteran, bratanac pokojnog predsednika i povrh svega opozicionar blizak socijalistima.
Nakon ulaska Kušnera u vladu protivničkog tabora, izbor člana porodice Miteran veoma je  simbolično otvaranje vlade, koju neki smatraju kao izdaju. Doduše, ovaj Miteran je poznat odavno kao deo francuskog džet-seta, a stekao je i veliku popularnost posle nedavnog objavljivanja svoje knjige u kojoj javno priznaje da je peder (i Francuzi imaju svoje Tadiće). Homoseksualnost se u Francuskoj smatra kao jedan plus, pogotovo u umetničkim krugovima,   i zakonom su im garantovana prava koja veoma liče na skrivene privilegije. Većina javnog mnjenja pozdravlja ovu nominaciju, iako je svima jasno da se jednim udarcem ubijaju dve muve.
Sarkozi je ubio opoziciju socijalista jednim simboličnim imenom u svojoj vladi, a Karla, koja je takođe bliska socijalistima, sigurna je da će njen prijatelj progurati zakon o pirateriji i uraditi još dosta toga za njene prijatelje umetnike. Čak i ako su sve ovo samo zlobna ogovaranja ili nagađanja opozicije u rasulu, ostaje činjenica da su Sarkozi i njegova bolja polovina na putu da dugotrajno izmene ne samo zakone već i sam mentalitet Francuza. Izabran da sve promeni iz korena, Sarkozi i ne radi ništa drugo nego menja. A to što su za Francuze promene veoma bolne, baš njega nešto mnogo zabole...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane