Beli kriminal

 

Kako umoliti neumoljivog ministra zdravlja

 

S nadom, a bez nade

 

 

Jedno pismo docentkinje dr Dragane Jovanović, direktorke Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, upućeno dugotrajnom ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću putem dnevne štampe još 2004. godine, a u vezi sa nabavkom neophodnih instrumenata za ispitivanje plućne funkcije, te njegovo uporno ćutanje u vezi sa tim, ponajbolje osvetljava moral ovoga čoveka i ukupnu strukturu njegove ličnosti pomoću koje i dalje opstajava.

 

A. Lešo

 

 

   Da nam bolnice liče na klanice, onima koji traže lekarsku pomoć odavno je poznato.   često, u očaju, kritikujemo sve lekare, profesore, direktore klinika, svodeći ih pod atribut ''ovejanih kriminalaca''. Međutim, mnogo je lekara koji rade po savesti i koji su posvećeni  svom pozivu.

   Primer koji opisujemo govori da su mnogi stručni i savesni lekari i direktori klinika izloženi poniženju od ministra i Ministarstva zdravlja.

   Docent dr Dragana Jovanović, direktorka Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, uputila je pismo 19. marta 2004. godine tadašnjem, a i današnjem, ministru zdravlja prof. dr Tomici Milosavljeviću.

   "...Molim Vas da hitno preduzmete korake u cilju nabavke instrumenata za ispitivanje plućne funkcije za Institut za plućne bolesti i TBC Kliničkog centra Srbije s obzirom na to da je neispravna kompletna oprema i ne može se više ni popravljati zbog zastarelosti (kupljena davne 1983. godine, tj. pre 20 godina, sa čime ste već upoznati). Mala spirometrija se trenutno radi na pozajmljenom aparatu, tako da je nivo funkcionisanja ove službe kao što ste ranije obavešteni, čak ispod nivoa Doma zdravlja, a radi se o instituciji koja je referentna na republičkom nivou za sve pulmološke ustanove u Srbiji (III nivo)." - piše u pismu docent dr Dragana Jovanović, koje je uputila ministru zdravlja.

   U prilogu pisma docent Jovanović dostavlja izveštaj načelnika ove službe profesora dr Predraga Rebića, dat na zahtev direktora Instituta, a sve u cilju nabavke opreme, kao i Plan nabavke minimalne opreme za Institut za plućne bolesti, koji je dostavljan i upravi Kliničkog centra Srbije.

Pretpostavljate, ministar zdravlja nije odgovorio na ovo pismo...

Direktorka Instituta ponovo je, pismom od 18. maja te 2004. godine, zamolila ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića da uzme na znanje njenu molbu, jer je stanje na Institutu više nego alarmantno.

Ministar zdravlja je i ovog puta oćutao. Tim povodom se docent dr Dragana Jovanović oglasila javno, a tadašnji dnevni list Balkan objavio je njene optužbe na račun ministra zdravlja, koji se pravdao da je stanje na Institutu, po pitanju opreme, sasvim korektno.

U dnevnom listu Balkan od 5. januara 2005. godine objavljeno je njeno reagovanje pod naslovom "Ministre, ne govorite istinu!"

Kako su pacijenti Instituta za plućne bolesti TBC vidali svoju boljku u ustanovi koja nije imala osnovne aparate, koje bi morao da ima svaki dom zdravlja u Srbiji, nije teško pretpostaviti.

Tomica Milosavljević je ministar zdravlja u četvrtom mandatu. Možda će biti i doživotni. On ostaje, a oboleli umiru.