Pravosuđe

 

Čijom krivicom će srpsko pravosuđe biti od 1. januara sledeće godine u blokadi

 

 

Reformica, parnica, pisarnica

 

Za mesec dana u srpskom pravosuđu, naročito u Beogradu, očekuje se potpuna blokada rada sudova i tužilaštva. Oni koji su zamisli reformu pravosudnog sistema, očigledno je da nisu tom poslu dorasli. Haos koji se očekuje potpuno će urušiti nezavisnost sudstva i tužilaštva, i ostaviti građane bez pravne zaštite i sigurnosti. A možda su reformatori i planirali haos...

 

 

Milovan Brkić

 

 

 

Reforma pravosudnog sistema u završnoj je fazi. Tragedija koja nas očekuje, već se naslućuje.

Od 1. januara sledeće godine u Beogradu se ustanovljavaju dva osnovna suda. Prvi osnovni sud pokrivaće teritoriju grada Beograda, koju je do sada opsluživalo pet opštinskih sudova.

 Drugi osnovni sud u Beogradu preuzeće nadležnosti opštinskih sudova u Lazarevcu, Obrenovcu, Mladenovcu i Sopotu. U ovim gradovima biće osnovana odeljenja ovog suda, ali će se uprava i pisarnice preseliti u Beograd!

Odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva o reizboru i izboru novih sudija, tužilaca i njihovih zamenika još nisu obelodanjene, mada su spiskovi koji su sačinjeni u Ministarstvu pravde Srbije, a nakon što su oni prethodno utvrđeni u centralama političkih stranaka koje učestvuju u aktuelnoj izvršnoj vlasti, dostavljeni Visokom savetu pravosuđa i Državnom veću tužilaštva, da ih uzmu na znanje, a potom ga obznane javnosti.

Do kraja ove godine, dakle u naredna tri meseca, prosto je nemoguće, tehnički, stvoriti uslove za normalan početak rada novuspostavljenih sudova, njihovih odeljenja i za rad ustanovljenih javnih tužilaštava.

Od sredine oktobra sudije pet opštinskih sudova u Beogradu i četiri opštinska suda u prigradskim opštinama, moraće da obustave rad!

Prvi osnovni i Drugi osnovni sud u Beogradu imaće sedište u zgradi Palate pravde u Savskoj ulici. Svi predmeti pet opštinskih sudova biće prebačeni u Palatu pravde. Predviđeno je da dobiju nove brojeve. Reč je o ogromnom poslu, jer su predmeti u ovim sudovima vođeni kao spisi predmeta kojih nema u elektronskoj formi.

Iz svakog od četiri opštinska suda u Palatu pravde biće prebačeno po nekoliko stotina hiljada predmeta, uključujući i one koji su pravnosnažno okončani, ali se moraju čuvati izvestan broj godina, zbog primene vanrednih pravnih lekova i do završetka izdržane kazne, pa i duže, što sve zakon propisuje.

Prevesti dvesta hiljada predmeta, koji su u radu, u jedinstven imenik, posao je koji iziskuje mnogo vremena, i nemoguće je taj posao uraditi za mesec dana, koliko su ''reformatori'' predvideli pauzu u radu osnovnih sudova u Srbiji.

 

 

Izvinite, gde mi je sudnica

 

 

 

Već od sredine oktobra sudije u sadašnjim opštinskim sudovima na teritoriji Beograda ne mogu zakazivati nova ročišta! Prvo, oni ne znaju da li su reizabrani, u kojoj će sudnici i u kom sudu suditi!

Prema planu do kojeg je došao Tabloid, krivični predmeti Prvog osnovnog suda u Beogradu biće procesuirani u zgradi Palate pravde. Parnični postupci ovog suda vodiće se u zgradi sadašnjeg četvrtog opštinskog suda na Novom Beogradu, a u sadašnjem Petom opštinskom sudu presuđivaće se radni sporovi, dok je zgrada Trećeg opštinskog suda predviđena za rad male apelacije.

Za najmanje tri meseca, koliko će, objektivno, pet opštinskih sudova u Beogradu morati da obustavi rad u parničnim i krivičnim predmetima, osim pritvorskih, doći će do priliva preko trideset hiljada novih predmeta!

Reogranizacijom sudova i tužilaštava predviđeno je da se smanji broj sudija za nekoliko stotina!

Kako li će izgledati deljenje pravde, kada sudije dobiju u rad još po stotinu novih predmeta, a već su u zaostatku i imaju u radu po nekoliko stotina predmeta, najmanje!

Ko će u poslednja tri meseca odlučivati o hitnim predmetima, o privremenim merama, o pritvorskim predmetima? Odgovora na ovo pitanje nema.

Upućeni u stanje u srpskom pravosuđu su zabrinuti odlukom vrhova političkih stranka da podmlade sudijsku i tužilačku profesiju.

Naime, Visoki savet pravosuđa i Državno veće tužilaštva, sudije i tužioce koji se biraju prvi put, predlaže za izbor, o kojem odlučuje Narodna skupština Srbije. Pre toga o njihovom izboru treba da se glasa u odboru za pravosuđe. Procedura njihovog izbora, bez obzira na to što će biti stavljena na dnevni red po hitnom postupku, može da traje danima, jer narodni poslanici mogu o svakom predloženom sudiji, tužiocu i zameniku tužioca da stave primedbu, traže reč i osporavaju kandidaturu, što može da traje nedeljama.

Ukoliko do 1. januara Narodna skupština Srbije ne izabere ''podmladak'', koji treba da zameni sudije i tužioce koji su ''pali'' na reizboru, rad sudova i tužilaštava biće paralisan.

U boljem položaju nije ni Viši sud u Beogradu, koji treba da preuzme predmete Okružnog suda u Beogradu.

Visoki savet sudstva je na sednici 1. juna odlučio da će sudovi opšte nadležnosti, privredni sudovi, privredni apelacioni i Upravni sud imati ukupno 1.838 sudija, a u prekršajnim sudovima i u Višem prekršajnom sudu biće ukupno 615 sudija.

 U konkursu koji je potom objavio Visoki savet sudstva, za rad u Višem sudu u Beogradu, sadašnji Okružni sud u Beogradu, predviđeno je samo 50 sudija. Pri tom samo u odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala i odeljenju za ratne zločine radi 20 sudija. Dakle, za Viši sud u Beogradu biraće se samo 30 sudija!

U Okružnom sudu u Beogradu, u prvostepenom krivičnom odeljenju, ima 15 sudskih veća. U nadležnosti ovog suda su teška krivična dela, u kojima sude petočlana veća, u kojima su dvojica profesionalnih sudija, a trojica porotnici.

Do sada su predsednicima veća u krivičnim predmetima pomagale sudije iz drugostepenog parničnog odeljenja, ili iz drugostepenog krivičnog odeljenja. Oba ova odeljenja izgubila su nadležnost, i njihove predmete preuzima Apelacioni sud u Beogradu.

 Dakle, za rad 15 krivičnih veća, Višem sudu u Beogradu biće potrebno 30 sudija. Ko će onda suditi u sporovima za povredu ličnih prava, autorskih sporova, ko će odlučivati u vanraspravom veću, u veću za maloletnike i odeljenju istrage?

Bez obzira na to što od 1. januara sledeće godine istrage preuzimaju tužilaštva, istražni sudija odlučuje o zahtevima za određivanje pritvora, donosi naredbe o pretresu stanova, automobila, poslovnih zgrada, izdaje naredbu o obdukciji, o prisluškivanju i tajnom fotografisanju. Preciznije, u istražnom odeljenju će morati da radi najmanje pet istražnih sudija, od kojih je jedan celog dana i dežurni istražni sudija, jer istražni centri još nisu osnovani u Srbiji.

Kako sada stvari stoje, i rad Višeg suda u Beogradu će od 1. januara biti blokiran.

Zbog ovakve neorganizovanosti i snažnih pritisaka političke elite, istražne sudije su skoro sve privedene građane slali u pritvor.

 Opsednutost tužilaca koji traže i istražnih sudija koji određuju pritvor, u kome osumnjičene, bez ikakvih stvarnih i pravnih razloga drže mesecima, pa i godinama u pritvoru, dovela je Okružni zatvor u Beogradu u nezavidan položaj.

 Pritvorska odeljenja Okružnog zatvora mogu da smeste oko 800 pritvorenika, a sada ih ima preko 1.200! Za  naredna tri meseca, u kom periodu se očekuje paraliza rada sudova, a i zbog najave vlasti da će se ''odlučno obračunati" sa huliganima i ekstremistima, zatvori će biti puni kao šibice. Prebukiranost zatvorskih ćelija dovodi pritvorenike u nezavidan položaj, koji ugrožava njihovo zdravlje i živote.

 

 

 

Zbrinjavanje reformatora

 

 

Izvori Tabloida iz beogradskog pravosuđa ukazuju na mogućnost da haos oko premeštanja predmeta i stvaranje jedinstvenih evidencija može potrajati i nekoliko meseci. Jer, kada posle  1. januara novoizabrane sudije dobiju predmete, prvo će morati da ih prouče, utvrde prioritet suđenja, i tek potom zakazuju rasprave i pretrese; pri tom moraju voditi računa i o rokovima, da strankama ostave zakonski period za pripremu za suđenje.

Zbog velikog broja novih sudija u Prvom osnovnom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu, sva suđenja će, zbog promene predsednika veća, a i zbog promene suda, morati da počni iznova, što će dalekosežno usporiti napredak u predmetima koji su bili pred presuđenjem.

Paradoksalno zvuči, ali će sudski postupci građana Sopota, Mladenovca, Lazarevca i Obrenovca morati da se vode preko Drugog osnovnog suda u Beogradu, i da će centralna pisarnica biti u Beogradu. Mnogim predmetima, prilikom preseljenja, izgubiće se trag!

Osim sudija, tužilaca i njihovih zamenika, koji s neizvesnošću očekuju odluku Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva o svom budućem statusu, oko 2.500 zaposlenih u Ministarstvu pravde Srbije, koji rade u pravosuđu, očekuje da im se uruči otkaz!

U Ministarstvu pravde Srbije je 1997. godine bilo  8.500, a u 2000. godini 11.000 zaposlenih. Od kada je ovo ministarstvo u šapama ministara Demokratske stranke, broj zaposlenih je uvećan za još 1.800, a to su mahom stranački bašibozluci.

Zebnju u sudovima i tužilaštvima izaziva odluka da se ukupan broj zaposlenih u Ministarstvu pravde mora smanjiti za 2.500 radnih mesta. Predviđeno je znatno smanjenje referenata koji obrađuju predmete za sudije i tužioce, sudijskih pomoćnika i pripravnika.

Bez sudijskih pomoćnika i referenata, sudije, koje su zadužene sa po nekoliko stotina predmeta koji su u postupku, ne mogu funkcionisati, niti pisati odluke, rešenja, presude, bez kvalifikovanih sudijskih pomoćnika. Smanjenje broja radnika koji opslužuju sudije i tužioce, dovešće do toga, i teško je i pretpostaviti koliko će biti potrebno vremena da se zakaže suđenje, nakon podnošenja tužbe.

Panika među zaposlenima koji su kandidati za otkaz, može da preraste u organizovaniji otpor. Kriterijum za gubitak posla je uglavom nestranačka pripadnost. Oni koji su članovi partija na vlasti, zadržaće uhlebljenje jer je strateguju zbrinjavanja članstva promovisao srpski predsednik Boris Tadić, a potom je osmislili i drugi partijski vrhovi.

Službenici koji su godinama savesno i posvećeno izvršavali svoje poslove, do kraja godine dobiće rešenja o otkazu.

Da li ''reformatori'' znaju kako funkcionišu sudovi i tužilaštva, u uslovima u kojima oni trenutno rade, lišeni savremene opreme i informatičkog sistema? Ko će iznositi sudijama predmete, ko će raznositi sudsku poštu u važim i hitnim postupcima, u uslovima kada trećina građana u Beogradu ima prijavu stana na jednom, a stanuju u drugom stanu i delu grada?

Reforma predviđa znatno smanjenje kurirske službe. Plaćanjem poštarine stvoriće se veći troškovi od onih koji su bili isplaćivani zaposlenima u kurirskoj službi.

Postavlja se i pitanje - koliko će koštati reforma sudstva? Samo izrada pečata za 1.300 sudija, jer svako veće ima svoj pečat, delovodnika i tabli za isticanje naziva sudova i tužilaštava, moraće da se plati desetinama hiljada evra.

U cenu koštanja reforme treba uračunati troškove odjavljivanja nekoliko hiljada sudija i tužilaca, zatim njihovo ponovno prijavljivanje za rad u sudovima koji su promenili naziv, a isto toliko i za promenu radno-pravnih statusa tužilaca, njihovih zamenika i zaposlenih u sudovima i tužilaštvima.

Reformom će se, više nema sumnje, ograničiti mogućnost da građani efikasnije dođu do pravičnog suđenja i zaštite svojih prava. Sudije osnovnih i viših sudova nastaviće da sude u sadašnjim sudnicama koje su nefunkcionalne, neopremljene, bez umreženosti u sistem.

Sudijama, tužiocima, sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, referentima i pratećem osoblju, reforma neće doneti bolje uslove rada. Sudije i zamenici tužioca sede u kabinetima koje dele sa nekoliko kolega. Nedostatak prostora i dalje će im umanjivati efikasnost, jer diktiranje presuda i zakazivanje ročišta zavisi i od broja sudnica i kabineta, a taj problem reformatori nisu uzeli u obzir.

U narednim mesecima, nema više sumnje, srpsko pravosuđe naći će se u haosu i kolapsu, iz kojeg mnogi koji u njemu rade ne znaju da li će ostati bez posla, a oni koji pravdu traže - kada će do nje doći.

Da li je ovaj haos planiran od onih koji žele da Srbiju potpuno satru? Potpisnik ovih redova je tvrdo uveren da iza planiranog haosa stoji, osim reformatora, i kamarila Borisa Tadića.

 

 

 

 

Lepljenje plakata

 

Jedan od onih koji reformiše pravosuđe, pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić, bivši predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, u Ministarstvo pravde doveo je svog vozača. Na pitanje kolega šta ga je preporučilo za rad u Ministarstvu, Simićev vozač je odgovorio - lepljenje plakata Demokratske stranke.

Dolaskom DOS-ovih ministara pravde, svi ministri i predsednici Vrhovnog suda Srbije dovodili su svoje vozače, sekretarice, prijateljice, koji su zapošljavani i ostavljani da rade i posle odlaska njihovih promotera. Njih će zaobići ova reforma, jer će posao izgubiti njihove kolege koji nisu partijski jurišnici i aktivisti, i koji su bili posvećeni svom poslu.

Ima li sindikat radnika pravosudnih organa snage da se uhvati u koštac sa reformatorima?