Natrag

Kragujevac

Kragujevac

 

Niko ne zna ta e se sutra dogoditi u kamenim vremenima

 

Nema vie pitaljki kod Krsta

 

 

Dabogda iveo u zanimljivim vremenima, glasi jedna stara kletva. No, mi ivimo u zanimljivim vremenima, koja nisu vunena nego kamena. Kragujevaka svakodnevica to verno odslikava. Ali to nije unikat, takva je cela Srbija. Reklo bi se - ludilo. Ima li nam spasa

 

 

Miodrag Milojevi

 

Trenutno je vanredno stanje. Vlast je zabranila okupljanja. Ali zabrane nemaju smisla. Protivnici reima ne nastupaju kao demonstranti, tako je bilo devedesetih, ve pojedinano. to se kreativnosti tie, pojedinci su mnogo mobilniji i efikasniji nego masa. Demonstracije prvo treba zakazati. Znai, policija unapred zna gde e ekati demonstrante. Masa se, zatim, koleba kuda e da krene. Masu treba neko da vodi, masa hoe da bude voenja i viena. Pojedinci nemaju taktikih problema.

Danas vlast lako pribegava zabranama. ta da zabranite kad ne znaju ta e se sutra desiti?

Komunisti su imali italake asove. Sedi, ita, razrauje dela Lenjina, Staljina, Marksa i Engelsa.

Tako je danas. Sada e u prepunoj sali govoriti rtve rata. Da rtve, svojom priom, izazovu samilost, saoseanje i katarzu. Po Aristotelovoj teoriji. To se zove suoavanje sa prolou. Naravno, odabrane rtve, odreene rtve, priae odreene prie sa odreenim ciljem. Ako neko doe - doi se istomiljenici. Bez pomoi medija projekat je unapred osuen na propast. Zato je uloga medija veoma vana u jednom savremenom, demokratskom drutvu. Ta uloga je, naravno, propagandna.

Na vanom mestu, na vrhu stola, sedela je Nataa Kandi. Da li e Nataa kreirati program ili e uestvovati u programu? Izazvala bi saoseanje kad bi ispriala kako joj se otac ubio dvocevkom, lovakom pukom? Nije u ratu, u miru 1995. godine. Ali to bi izazvalo empatiju, saoseanje.

Saznajem to u kafani. Preko puta je semafor, stepenite, zeleni park. Iz mog ugla, aa na stolu cvetala je. Sama, dopola ispijena aa na stolu. Zaudarala je na umor i znoj prolaznog gosta. Konobar se vrteo, njegova bela koulja uketavo se oglaava, ispeglana, kao na iviluku.

- Devet sati. A od jutros dva gosta su mi pobegla.

- ta da se radi?

- Nek se ubije kao otac Natae Kandi, ako je lovac.

- Nije lovac.

- Dobro. Sluio je vojsku. Umee da napuni dvocevku. Jedna cev je dovoljna. Druga cev - za Gej paradu!

- Lovakom pukom. Bokerica, ruska proizvodnja.

- Razlog?

- Alkoholizam?

- Depresija.

- Teko oboljenje... Starost...

- Bio sam na sahrani. Bio sam sa njim u lovu. Oe fotografiju? Sedimo ja, taj ovek, dva kera lutaju na slici, sedimo, pijemo. Jedini stalni pretplatnik na Lovake novine bio je on.

- Lae! Opklada!

- Opklada!

Dokazi, fotografije, enciklopedije - svega e biti u istoj kafani. Za mene, druge ne postoje.

 

 

Jo jedan dan ivota

 

Kragujevac. Milija Sekuli direktor je bive Zastava tapacirnice, danas privatizovane. Vlasnici Slovenci. Nakon kraeg zastoja u radu, bilo je i otputanja radnica, firma se oporavila. Danas radi jastunice za sedita, svetske marke automobila.

Gost je lokalne televizije. Odmah, znai, aa kisele vode. Direktor Sekuli odgovara na pitanje kolike su plate? Tada su plate bile smeno male, stizale su i do 12.000. Ni danas nisu bolje. Voditeljka se namrti, gurnula je gadljiv osmeh, kao da je pljunula vaku.

- Ali mi plate zaraujemo na tritu, nemamo nikakvu pomo drave! - objasnio je Sekuli.

Pogledala ga jo jednom. Pogled je znaio - ovee, gde ti ivi?

Malia ilet, nailazi. On je radnika klasa: - Zdravo profesore... Izvinite, profesore, ja na ti... Znam da ste mi bili profesor, znam da ste Vi - Vi...

Malia je radnik je fabrike Zastava kamioni. U javnosti se uje da firmu eka dobra privatizacija, drava gura Kamione u paketu Fijat Srbija, nudi ih italijanskom Iveku.

- Profesore, ne radimo nita. Razmiljam da pobegnem, uznem otpremninu. Kod kue, ovi moji, skoie na mene. Ne radi se nita, profesore! Proizvede se, moda, jedan kamion nedeljno, moda ni toliko. Meseno tri-etiri kamiona. U firmi ima 200 radnika i 500 inovnika. Od radnika, radi manje od 30. Ali zato inovnici, njih 500, svi rade, primaju pune plate.

- ta rade?

- Nita, jednom dnevno proetaju fascikle hodnicima. Igraju video-igrice na sat.

- Kako na sat?

- Svaka kancelarija ima najmanje jedan kompjuter. Izvlae kocku ko e prvi da igra. On igra sat vremena, zatim mesto ustupa kolegi, ovaj treem. Tako proe osam sati.

- Plate?

- inovnici primaju redovno. Plate su solidne. Od 30.000 do 60.000.

- Za video-igre?

- Za video-igrice, profesore! Profesore, izvinite, ja na ti... Treba Vi... Dobro - na ti....

Vrata butika se naglo otvaraju. Sunce jako udara o vrata, provalaei se kroz crne telefonske ice. Boja narandune kore, obeznanila je deaka. Deak je u nesvesti. Niske stepenice su mu se nudile. Deak ulazi u butik: - Mama, mama! Idem kod Novaka okovia!

- Nije, nije Novak okovi tamo.

Video je Novaka okovia u ogledalu, u butiku gde se prodaju kaievi, farmerice i tange.

Jedna daska pored dostojanstveno visokih metalnih vrata prodavnice. Friider je odbijao otmenou i hladnoom. ovek je drao pivsku flau. Javlja se.

- Poznati ste mi. Vrlo ste mi poznati. Ne znam odakle... Ne bih znao...

Lepe crte lica su se uvukle.

- Vidi onog sitroena gore. Takav imam ja. Ide, ujeda. Vozaku dozvolu imam od 1969. godine.

Auto ide, ali ne ide.

- Registracija 19 'iljada.

- Moda u dobiti od firme gde je radio Zastva carine 30.000. Da se kae da imam auto. Da neto prevezem... Nemamja, nemam za gorivo. Sramota, ova praina, ovo je centar grada. Kod mene sve asfalt. U umarive. Novo naselje. Osam i po iljada ljudi! Imam kuu, imam stan kod Pozorita. Farbam ogradu, 144 metara ograde. Dve hiljade dinara. Jue i danas. Malo. Trebalo je da traim tri iljade.

- Malo! Najmanje etiri...

- Jebi ga.

ovek oive, oi zasijae: - Toma Grobar? Sino je stigo, sino je stigo! Tu je, tu je. Komija, kako ne, kako ne... Uvek kad me vidi. Koje cigare pui? Moravu! Boks. Gajbu piva. Radio ja kod njega. Nije bilo farbanje. Sitno, rasiavanje. ta kota? Nita. Ugura mi 30 evra u dep. Dao mi sto evra. Neu! Kad da ti vratim? - Vratie za godinu dana... Kad bude imao... Ja nikad nemam. Ugura mi sto evra u dep. Samo to ne kae - ne treba da vrati. Kuu sam napravio sedamdeset etvrte, on je doao osamdeset sedme.

- Ti si moj, glasa moju stranku.

- Moe jo jedno pivo, majstore?

Ograda, ograda... Fala, k'o da sam popio. K'o da sam popio!

Da li mu je dao sto evra, ne znam. Ili pivska pena iz njega bulazni?

Reklo bi se - ludilo.

 

Majka Rada

 

 

Majka Rada, ko je ne zna, osniva Srpskog pokreta obnove u Kragujevcu.

Godine devedesete: - Majka Rado, da ujem tvoju elju? - rekao je Vuk Drakovi.

Linih elja nije imala ili je zanemarila: - elim samo da na Srpski pokret obnove bude najjaa i najvea stranka u Srbiji. Tako je i bilo.

U svoje vreme.

Majka Rada, krivudaju naoari. Odsekli su joj struju, potpaljuje bele milikerske svee, one se gomilaju. Danas Majka Rada prodaje na ulici plave knjige, srpske zastave, kokarde, kasete i sladoled.

Ba u centru grada, gde je demonstrirala, duvala u pitaljku, ispred hotela Kragujevac, kod Krsta, to je prvom pobedom opozicije vraen na staro mesto. Tu prodaje.

Iz hotela stie glasna, vesela muzika to razgaljuje duu. Nita neobino, subota je dan kad su svadbe u hotelu. Majka Rada je hitnula pogled, tanak kao zrak suneve svetlosti... Ili je zastavu povio vetar. Ni daleko ni blizu, u bati, sedela je oputeno Slavica uki-Dejanovi, zvanica na svadbi. Pred njom konobari stoje uspravno, pa se naglo savijaju kao figure od gvoa.

Postala je pojam elegancije za Srbiju, dala je intervju Blicu kako ima stotinu pari cipela. - Na kilogram telesne teine par cipela... Tako ree jedan to nije odavde, koji ne znam ni ta trai ovde.

Majka Rada, veteran borbe za demokratiju, svee milikerke... Nema ansi protiv ene sa karijerom i osmehom, ene na funkciji. Pitala bi je prvo pitanje: - Zato sad ne odete u Poarevac da odate poast Slobodanu Miloeviu?

Majka Rada je miroljubiva, ali ovde, kod Krsta, na svom je terenu. Deset godina sa tog mesta demonstrira protiv Slavice uki-Dejanovi. Dola da oskrnavi jedno sveto mesto.

Poinje muziki rat u centru Kragujevca. Subota je, kad je prolaznika malo. Majka Rada ima cilj da muzikom sa razglasa otera Slavicu uki-Dejanovi. Puta etnike pesme.

Stiglo je obezbeenje, moda da otkupi kasete etnikih pesama. Mogla je Majka Rada neto i da zaradi i mirno ode kui. - Vama nita neu da prodam. Ovo nema cenu!

Izmeu Topole i Rae ima asfalni put. Na istoj liniji puta, stoje dva susedna sela. Iz jednog Majka Rada, iz drugog sela, urevo, Slavica uki, kerka policajca.

- Oni, celo selo slavi urevdan - ree Majka Rada.

Setila se Majka Rada, setila se ika Milutina? - Koji ika Milutin?

- Milutin oki, stric Slavice uki, izdrao je, kao etnik, teku robiju. Od prvoga dana lan je Srpskog pokreta obnove.

Pesma je udarala na pesmu, zastave se vijore na vetru, vetar potpiruje politike strasti. A svadba traje. Pozdravljaju se preko zvunika, ljube se. Slavica uki, prema prii Majka Rade, nije se povlaila, nije mogla je da se povue. A etnje? A pitaljke? A demonstracije?

Pada no, muziki rat jo uvek traje. Otila je Majka Rada, moda je i Slavica uki prekinula veselje.

ika Milutin, on nije ustao iz groba, mada je Majka Rada putala pesme to diu iz groba.

Majka Rada radi kod Kapetana. Upravo, donese ga vetar, nailazi deak nene, guste kose. Teko govori srpski. Kae da je iz Kruevca. Iz inostranstva. Kupuje manju zastavu, vea je za njega skupa. Opet e doi. Majka Rada se podmlauje, hitro stavlja ajkau, smei se pred ogledalom.

Pored suvenira, Kapetan prodaje sladoled. Sutradan, friider sa sladoledom leao je prevrnut naopake. Majka Rada oslukuje, friider zuji. Radi. iv je!

Nisu posekli kablove, a mogli su. Sanduk sladoleda prevrnut je tako neno da nigde nije ni ogreban.

Zato je Majka Rada nervirala Slavicu uki-Dejanovi kad su joj odsekli struju, ona porodaje sladoled, friider radi na struju?

Kui kad stigne, kad upali svee milikerke, ne vidi Slavicu uki-Dejanovi.

Kad se upali komijski televizor - samo onda vidi.

- Takve su rtve demokratije. To su rtve. rve su rtve - ree neko.

- Bila sam inenjer... Najbolji strunjak za leajeve u celoj Zastavi. Ja sam kerka kraljevog oficira! I ostau! Ostajem do kraja!

Jedan ree: - Gde si, nigde te ne viam? Nedostupan si ko zejtin u vreme Slobodana Miloevia? Izgovorio je to glasno, da svi uju, okrenu se, da se dopadne novoj garnituri. Ali niko se ne okrete.

 

 

Čardak diskoteka

 

Muzike sveanosti Kragujevca. Muzika Majka Rade nervirala Slavicu uki-Dejanovi, muzika u diskoteci. Diskoteka na vrhu solitera. Na desetom spratu Gradskog doma, preko puta Optine, radi dikoteka VIP gde se vikendom okupi kau oko 400 mladih. Lift je jedino prevozno sredstvo. Mogao bi lift da otkae i srui se meso u mranu provaliju betona.

Neko moe zapucati, neki pijani gost moe da krene odrafljenom bombom, nastaje lom nogu i ruku, gaenje, postoji opasnost od poara.

Ugostiteljski objekat, zgrada je vlasnitvo Zastava vozila, radi punih osam i po meseci i pored zabrane protivpoarnih inspekotora.

Kao vlasnik se pominje policajac, Nenad T., koji radi u Beogradu, ali ko zna ko je sve upleo prste i parkirao se iza tog imena. Supruga mu je, kau, komunalni inspektor.

U nonom klubu je dolo do tue pa do pucnjave. Ne, nije se dogodio stampedo, klub je poluprazan. Policija je privela 3. septembra Nenada T., sudiji za prekaje, ali klub opet radi. Danju, kad radi inspecija, klub ne radi, jedne noi opet proradi.

Prekajni postupak koji je jo uvek u toku.

To je izjava policije, kojoj ne treba previe verovati. To je samo maska. I posle pucnjave i pisanja po lokalnoj tampi, grad je oblepljen plakatima. - Brucoijada e se odrati u klubu VIP u toliko i toliko sati.

Kafii, diskoteke, folkoteke... ne mogu se izbrojati. ta mladi ljudi trae na desetom spratu? Uzdiu se na druvenoj lestvici, lift ih die, die u visinu. Onda ih, u kasne none state, sputa i vraa u starost. Biro rada nije daleko. Pred njim svetli jedna sijalica. eka prvog prolaznika.

Policija, inspekcija, gradska vlast, mafija - ne odriu se svog dela kolaa, ne odriu se lifta. Ako se lift otkine i odcepi? Ako lift osnuje samostalni odborniki klub mrtvih?

 

 

Ogovaranje i pljuvanje

 

 

Novinarstvo u Kragujevcu. NOVINE KRAGUJEVAKE.

Ženski razgovori. Kolumna. Ogovaranje. Pljuvanje. Zavist. Kako je izvesna kolska drugarica, vokalna interpetatorka, pardon, oralna interpretatorka, stigla do doktorata i napravila savrenu karijeru?

Pie neka ogorena ena: - Sa dovoljno pameti i ena moe sebi da ulepa ivot i obezbedi udobnu starost. Biti ena - to je danas najbolji biznis! Dananji kafii puni su klinki, iskusne majke na vreme usmerile, ne samo kako treba da se obuku ve i gde da izlaze, s kime da se drue, koga da merkaju i kako da ga se doepaju. To pak ne mora da znai da treba zapostaviti obrazovanje i karijeru. Naprotiv! Dobra sponzorua najlake postie poslovne uspehe.

Moja kuma propade radei na doktoratu. Gde nae enu za mentora?

Da se raumemo, nije ovo razgovor ispod nadvonjaka, niti ispred staninog klozeta, ovo je novinarstvo.

Onda kuma ree: - Srela sam onomad onu ribu... kako bee se zvae... ma seate se, talentovana provincijska vrtirepka. Imala je nadimke Smrda, Zmija - to je dobila po karakternim osobinama.

Poinje erupanje ena: - Imala je nisku zadnjicu, konjsku vilicu, sitnooka namaznica, sa balvanastim kolenima, koja se sudaraju pri hodu.

Iako je fotoop ne bi doterao, svoj ivot je sredila zahvaljujui kalkulatoru to joj viri iz oiju.

Ko gubi ima pravo da se ljuti, neuspeni su otkako je sveta i veka traili razloge za neuspeh. Ovde se pljuska javno, kao lavor javne kue.

- Mogli su da joj pomognu samo moni mukarsci. A ona je sticala mo nad njima.

Udala se, kupila muu periku, mu je polagao ispite. - Rodila je dvoje dece. Dok je drugo bilo na putu, shvatila je da mora da promeni putanju. Nesmotreno ili namerno, mu je uhvatio u preljubi sa sve stomakom do zuba.

Dobila je razvod, apanau i krenula dalje. Nala je profesora, dvadesetak godina starijeg od sebe, koji je znao da prepozna njenu oralnu interpretaciju.

Sve to ide u novine, teno, zavist, duevna bolest. Preko profesora za oralnu interepretaciju, doktorirala sa desetkom. Nala je pansku keramiku, konu garnituru, nemake tapete i ostalo.

Sve su kolske drugarice lepe, graciozne, vitke, tanke. Mana im je to su moralno visoke a oralno tanke. - Jedino svoj izgled nije mogla da promeni. One koje dobro izgledaju ionako nisu dobre u krevetu. Jer ne moraju da budu.

Posle je nala i posao. Pre uglednog gospodina to je ve imao enu i ljubavnicu.

Izmislila je trudnou, kao Draga Main, i uspela.

Koja je interpretacija najbolja? Oralna, naravno.

Oralna interpetacija, Smrdlja, Zmija i ostalo. Sve je to ivot, sve je to novinarstvo.

Kraj novinarstva u Kragujevcu. Zavrena kolumna.

Moe neko biti i neuraunljiv, to je njegovo pravo. Ali ko bi pustio u novine ljute suparnice, kolske drugarice, koje zadiu suknje, upaju se kosu?

Takvi razgovori ne pristaju eleznikoj stanici. Ali to su kolumne.

 

 

 

Pet tangi za 100 dinara

 

Posle otkazivanja Gej parade organizatori se naoe na muci. ta da uine sa atraktivnim, ekskluzivnim rekvizitima uvezenim za ukras ove manifestacije? Zapremina ogromna. ekati drugu priliku, ili ih, po logici trine ekonomije, dati u slobodnu prodaju?

Sposobni trgovci su namirisali priliku. U prodavnicama u Kragujevcu na rasprodaji tange, cena nezamislivo jeftina. Pet komada - kao paklo loih cigareta.

Na ljubiastom izlogu - reklama. Pet tangi za 100 dinara - toga nema od kolevke pa do groba. Ako je vlasnica prodavnice gej, ona je tange dobila besplatno! Kao propagandni materijal.

- Iskoristiti trenutak. Kupiemo poklone za 8. mart. Kupiemo poklone za 300 dinara, da poklanjamo doivotno.

- Ali 8. mart je sledee godine, ovo je mesec septembar?

- Trenutak je da se za male pare ekskluzivnim poklonima oduimo svim enama.

- To, pobratime! U pravu si! Ali ta ako su ovo gae sa Gej parade? ta ako nas ene odbiju?

- Garantujem, ovu su kvalitetne gae. Poklon su sa Zapada.

- Poklon za bolji ivot, pun ponosa!

- Nisu to gae za svaki dan, za fabriku, za etnju parkom, nego samo za praznik, za paradu i ambasadu.

- Jeftinije nije bilo niti e biti. Kupiemo, probaemo, proveriemo.

- ta ako se gae prodaju uz linu kartu? Pa posle dobijemo poziv za Paradu.

- ta? Nita. Krenuemo ponosno. Mi hoemo u Eropu pod naim uslovima. Ove gae nisu uslov.

 

 

 

Smotan ko sajla

 

Osuen na devet i po godine zatvora, Kragujevanin koga treba to pre zaboraviti. Iz Rajfajzen banke, u bivem hotelu Dubrovnik, gde je imao dobar posao, izneo tanu sa parama. Milion i po evra. Uzbuna je nastala u veernjim satima, tek sutradan. Umesto da bei, okrenuo se batovanskom zanatu. Kese sa evrima zakopavao je po poljima. Radnici, koji su dizali lamperiju sa letnjikovca u parku na periferiji i stavljali novu, naoe neku kesu. Dali su mu dovoljno vremena da bei, ali on jednostavno nije za to roen. Predstavio se konobaru u kafiu kao kriminalac, zamolio ga da pozove policiju.

Postao je gradsko i medijsko ruglo - to krade kad ne zna? Jedino su ga psiholozi uvaavali. Ima linih problema. ena ga je napustila, izvrio je pljaku da fascinira tatsta koji ivi u Americi, ist Amerikanac, nije Japanac, tamo pere sudove u ekspres restoranu.

Kad je puten da se brani sa slobode, pokuao je damskim pitoljem pljaku menjanice, graani ga sapleli, uhvatili: - Da ga nisu sapleli, sam bi pao, smotan ko sajla!

I dodelie mu devet i po godina. Nije za banku, nije za kriminal, nije za pljaku, nije ni za ta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane