Natrag

(H)umorna pria

(H)umorna pria

 

Zarad para, veliko spremanje u republikoj administraciji

 

 

Crveni kartoni za istaice

 

Tako se to kod nas radi svakih desetak godina - pravimo racionalizaciju i na kraju su uvek viak uglavnom istaice, jer su kafe kuvarice struna radna snaga - a zna se, ministri ne piju kafu iz automata. A zna se i da istaice iznose ubre, pa za svaki sluaj moraju da ih uklone iz Vlade. Jer ta znaju one, kad vide ubre veliko ili malo, moraju da ga poiste i bace u kontejner

 

Pie: Neboja (a mogu da itaju oni koji su za izbacivanje ubreta)

 

Za sada je dobro, teio je sebe onaj to je padao sa dvadesetog sprata, kada je proleteo pored prozora na osmom spratu. Dobro smo proli. Miholjsko leto nam se, evo, izmaklo i ostavi nas na milost i nemilost tekim, olovnim, oktobarskim oblacima iz kojih kane i poneka, onako ve hladna kina kap. Sve ve poinje da mirie na zimu. I peena crvena, roga paprika za ajvar. Komina od rakije i vinske muice. Jo nema kupusa za stavljanje u burad. Bilo je vrue, pa nisu smeli da ga seku, jer pone da truli od korena. Ali, ne brinite, sad e kupus, sa prvim kinim kapima, prvim mrazom i prvim injem na ve dobro poutelim granama.

Sve se eto to skupilo ovih dana. Sve paradajz stie iz staklenika. Oekuju se mandarine sa juga. Jabuke su moda ve obrane, ili su to uradili samo oni kod kojih jo nije umrla nada da e ih te jabuke, koje su pre etiri-pet godina bile samo tanane granice u zemlji, odvesti u lepu evro-dolarsku budunost. (Moe i za dinare, ako mora, ali ne vie preko sindikata - nepouzdana firma.) I to ree moj komija Voja, nikada se nisam najeo vie trulih jabuka nego kada smo ih kupovali preko sindikata. Kako koja pone da truli, ajde da je oistimo i pojedemo. Nikako da jedemo one lepe i zdrave.

A danas, ispod tih mladih grana puno otpalih trulih jabuka. Otpale i niko ih ne sklanja. Sazrele i otpale. Jedino se jo uvek dri ova naa vlada. Nikako da sazri i otpadne iako je crvljiva i prezrela i ne treba da i dalje tu visi na toj mladoj voki. Zrela da otpadne, a ne otpada. ta je to? Kakvim se to ona udom dri i pored svih moguih i nemoguih stvari koje nam je uradila.

Neka nova vrsta, novi hibrid. Srpski specijalitet.

Vlada, koja mi je prole i poetkom ove godine odnela iz firme treinu para, poveavajui moj dug kod uvoznika za jo toliko, dovodei me do izbezumljenosti zbog rasta rata kredita, smatra sebe bogomdanom da spasava ovu jadnu Srbiju. I to sa ministrima, kojima kriminalci iskau iz televizora, svakih novina koje otvori. Ministrima koji su sposobni za sve - i da budu ekolozi, i poljoprivrednici, i trgovci i vojnici - kao doktori urbanisti koji u ivotu nisu nijedan poljski klozet ozidali, niti znaju kako se to radi.

Ministar vojni toliko je ponizio poslanike u Skuptini Srbije aljui ministra trgovakog da obrazlae vojni zakon, da to nije zabeleeno u skuptinskim analima. On je ponizio mog predstavnika u Skuptini, za koga sam ja glasao, ponizio je i mene, toliko da se spremam da traim opoziv mog poslanika. Traiu da se i ja opozovem kao glasa. Treba traiti i hitnu smenu predsednice Skuptine, koja je dozvolila da moj poslanik bude tako izvrean i ponien. Ako je ministar bio toliko zauzet, sednicu je trebalo odloiti ili bar tu taku pomeriti. ta je tu bilo toliko hitno da se to uradi ba tada, osim da se pokae osionost, i ko u stvari i kako vlada ovom zemljom da se niko nita osim njih ne pita. Ja ne mogu ni lekove na recept da podignem u apoteci ako se ne pojavim lino, donesem zdravstvenu knjiicu i lino potpiem recept pred apotekarkom da sam preuzeo lekove. A ovaj moe da se iivljava, alje ministra trgovine da nam se u brk smeje, da sedi u Skuptini i kad neko postavi neko pitanje uti ko pika, jer nema pojma o onome to je istrabunjao o zakonu. I onda se poslanici nadmeu ko e dati konkretnije i bolje predloge za poboljanje tog zakona, naravno kao i ostalih, a njih boli ona stvar ta ko pria. Zakon je usvojen, samo poslanicima jo niko nije javio.

Zanat su dobro nauili. Ja se seam, a znate i vi dobro kada je to bilo i kada su ovom zemljom vladali eksperti za finansije, koji su nas doveli na vrh lestvice zemalja sa najveom inflacijom na svetu. Kada su stvorili eskadrone smrti i vodili ratove, pravili dravu do Karlobaga i Virovitice iako smo je imali do Jesenica. Kada su ti isti eksperti za stvaranje inflacije odjednom postali strunjaci za spasavaje zemlje od propasti. Kada su ratoborni bojovnici postali najvei mirotvorci, pa su ih ak i za Nobelovu nagradu predlagali. Dodue nita novo: ovi onome "preplanulom", to ree Berluskoni, zvanom Ob(a)mana - koji vodi ratove po celom svetu dodelie nagradu za mir, a on je pokloni, mislim pare, u humanitarne svrhe Deneral motorsu i jo nekima.

I nije to bilo samo u jednoj vladi. Svaka je imala svoje specijalitete. Ovih dana gotovo nezapaeno proe vest da nas je bivi koncesionar tuio za raskidanje ugovora za izgradnju autoputa Horgo via aak - Poega. Trae da im svako od nas uplati po 10 dolara. Dobro smo i proli, koliko bi tek traili da su uli da je Mrka ve napravio taj autoput? eka se sveano otvaranje. I tako jedno pet-est puta. Kao u onom vicu pred krivinim sudijom: Ja nisam njega, gos'n sudija, ubo noem. On se okliznuo i pao na moj no. I to jedno pet-est puta.

Ovi sada spremili uz blagoslov sindikata da malo pritede i otpuste jedno 3.400 radnika iz republikih i lokalnih organa uprave, znai iz lokalnih. Ve je ta brojka pala na 2.800, jer su ostali honorarni saradnici, znai nisu ni zaposleni. E, a o onih 2.800 odluivae efovi, koji naravno sebe i prve saradnike nee preporuiti za crveni karton.

Tako se to kod nas radi svakih desetak godina - pravimo racionalizaciju i na kraju su uvek viak uglavnom istaice, jer su kafe kuvarice struna radna snaga - a zna se, ministri ne piju kafu iz automata. A zna se da istaice iznose ubre, pa za svaki sluaj moraju da ih uklone iz Vlade. Jer ta znaju one, kad vide ubre veliko ili malo, moraju da ga poiste i bace u kontejner. Znai istaice su velika opasnost po opstanak ove vlade i moraju se pod hitno ukloniti iz vlasti. Ostaju samo podobni i oni kojima je svejedno da li je oko njih isto ili je smee do kolena.

Strunjaci smo da sve rasturimo, ali ne i da radimo. Kada sam u koli rezervnih oficira imao obuku iz inenjerije i proraun vremena za razna iskopavanja, onda se uz sve elemente: kamen, alat, zemlja, uslovi... dodavao jo jedan faktor - motivacija, naravno vea ili manja.

Kod ovih dananjih u ovoj vlasti kao da postoji snaan motiv da sve razjebu i to to pre.

Kada se po celoj Evropi vozilo usred bela dana sa upaljenim oborenim svetlima, ovde su nas kanjavali zbog toga. Mi smo uvek piali uz vetar, a samo je od jaine vetra zavisilo pitanje kako emo u svemu tome proi.

 

 

 

 

Ministar vojni toliko je ponizio poslanike u Skuptini Srbije aljui ministra trgovakog da obrazlae vojni zakon, da to nije zabeleeno u skuptinskim analima. On je ponizio mog predstavnika u Skuptini, za koga sam ja glasao, ponizio je i mene, toliko da se spremam da traim opoziv mog poslanika. Traiu da se i ja opozovem kao glasa.

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane