Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Dnevna zapovest za Smederevsku Palanku i Veliku Planu

 

 

Za ovde ili za poneti

 

 

Zapad nas pritiska. Ovi nai politiari odu na Zapad. Daju im, kao u vojsci, dnevnu zapovest, dobiju zadatke. Cirkus! Pozatvarane firme. Krojenje istorije. Tajkuni su vlasnici etnosela. Ovo je zemlja Srbija. Zemlja u kojoj omladina nita ne govori. Ne ume ili nee. ta da se radi?

 

 

Miodrag Milojevi

 

 

 

Nemac, po imenu Jozef ulc, dobio ulicu u Smederevskoj Palanci.

Otpisani. Pa Povratak otpisanih. Otpisani su sada Nemci. Uglavnom Nemci, Nemci i heroji.

Godine tekue, 2009, dana 21. septembra, Smederevska Palanka se oduila Jozefu ulcu za ono to je daleke, ratne 1941. uinio u Kiseljaku.

Odlukom SO Palanka jedna ulica u Palanci nosie ime hrabrog Nemca, koji je odbio da puca u zarobljenike i zato je streljan zajedno sa njima.

Zatim pie: - Tako je, usred pakla Drugog svetskog rata, kad je nemaka nacija bila najomraenija u Evropi, jedan Nemac postao heroj.

Heroj sa zakanjenjem, zakasnio malo manje od sto godina, mada nikad nije kasno. Sve u svoje vreme.

O heroju, Nemcu, utalo se punih sedamdeset godina, njegovog imena nigde nema, nije zabeleeno u istoriji. Kad pobednici piu istoriju, rade to na brzinu, oni ponekog zaborave. Poumirali su svedoci istorijskog dogaaja, sedokosi, vremeni metani. Oni za ivota ni jednom ne pomenue ime ponositog, hrabrog Nemca, moda zato to nije ni postojao.

Moda nije, moda jeste. Pao u zaborav kao u duboki bunar istorije, gde su ga i bacili.

 

 

Partijski zadatak

 

Nezavisne, slobodne novine Palanake. Komentator Dejan Crnomarkovi asno vri postavljen mu partijski zadatak. On komentarie: - Istina o izuzetnom inu nemakog vojnika dugo je bila skrivana od javnosti. Mnogi su se trudili da ona nikada ne ugleda svetlost dana, ali istina je uvek mono oruje koje pronalazi put do onih kojima je potrebna.

Kraj citata. Omaka ili neto drugo? Omaka, njen odnos prema idiotima, kretenima, prema nesvesnom. Istina nalazi put ''do onih kojima je potrebna.''

Razmiljam ko su oni? Vladajua Demokratska stranka, G 17 i LDP. Njima je, zbog evroatlantskih integracija, zbog donacija, investicija, bila potrebna ''istina'' o Jozefu ulcu.

Tako ti je to sa istinom, sa istorijom. Istinu kroje potrebe. Istinu izmiljaju oni kojima je potrebna. Oni na vlasti imaju potrebe, potrebe za istinom. Treba jedna nemaka istina. U redu, naruite jednu nemaku istinu! Za ovde ili za poneti?

Kad istorija zataji sto posto, kad svedoka nema, jedini svedok moe biti plast sena u Kiseljaku. Ali koze su taj plast sena pojele hladne zime 1941. Ako lae plast sena, ne lae koza. Ako lae koza, ne lae rog.

U borbi partizana i Nemaca u Karaorevom selu Vievac, optina Raa, zarobljeno je vie desetina boraca, 16 je dovedeno u Palanku i smeteno u kasarnu Petog konjikog puka Kraljica Marija Karaorevi.

Joef ulc je odbio da puca, bacio oruje, pridruio se zarobljenicima, o emu svedoi ''vie snimljenih fotografija.''

Ko je snimao? Verovatno pokojni Jozef ulc? Ne znam ko je snimao kad se strelja. Mobilni telefon, kao priruno sredstvo, naknadno je izmiljen, kao i potresna storija o Jozefu ulcu, za pospeivanje puta u Evropu.

Oevici dogaaja, seljaci sa slamenim eirima i ajkaama, bez imena i prezimena, uli su kad je ulc izgovorio ''neu da pucam'' na srpskom. Nemaki nisu razumeli.

Drugo su okupatorske egzekucije u centru grada radi zastraivanja. Egzekuciji pored plasta sena niko ne prisustvuje, jer je tajna.

Mnogo kasnije, kada je istina ''izmigoljila na svetlo dana'', Valter, brat Jozefa ulca, prepoznao je Jozefa na nekim fotografijama. Majku nemakog vojnika nacistike vlasti su zvanino obavestile o hrabroj pogibiji njenog sina. Ako je majka obavetena o pogibiji, logino je da e onaj ko skriva istinu unititi fotografije.

Ovoga puta nije bilo tako. Nije iva majka, nije iv ni sin. Nisu ivi mnogi sinovi naih naroda i narodnosti. Misterija pored palanakog plasta sena nije potkrepljena izjavom nijednog svedoka, ivog ni mrtvog.

Komunistiki pobednici nisu imali interesa da kriju Jozefa ulca, ta pria radi u njihovu korist, ide im u prilog? Da je postojao, Jozef ulc bi automatski uao u itanke.

Nenad Ribari, odbornik Nove Srbije, bio je protiv. Ne navodi se ta je Ribari rekao. Ako je rekao da je pria iskonstruisana zarad dnevnopolitikih potreba, da je vojnik ulc izmiljen, nastupilo je politiko vreme koje trai nemake prijatelje, ne okupatore - u pravu je taj Ribari.

Novinar ima zamerke. Ribari ne ita knjige, ne kae koje, ne navodi nijedan naslov. Zatim pie da su Palanani preko interneta upoznali svog heroja.

Tako se istorija obogauje udaljavanjem od dogaaja. Svedoci pomrli, ordenje pokopano, Jozef ulc oiveo, po partijskom zadatku. Svojim herojstvom pribliio je Palanku Evropi. I svetu.

Pre rata nismo imali nita. Onda su doli Nemci i uzeli nam sve. Pre rata nismo imali nita. Sad je doao Jozef ulc, zbog humanitarne pomoi. Ima li bednijeg naroda, ima li bednije vlasti na kugli zemaljskoj?

Iznenada, jednog jutra, dobri vojnik ulc, umesto brzim vozom, internetom stie u Palanku.

Mogli su izabrati nekog poznatijeg Nemca, kolebali su se izmeu Bekenbauera i Gerda Milera. Tada neko ree: Oni su pucali slobodne udarce, preko ivog zida, Jozef ulc je odbio da puca.

Politiki cilj je dovesti u Palanku nemakog ambasadora. Da doe u Palanku i poloi venac na grob hrabrog vojnika ulca. Da se to pusti na televiziji. Da ne ode u Lazarevac ili Obrenovac. Opasni su oni. I oni se slue internetom. Tehnika je udo. Heroji putuju internetom. Samo kukavice idu peke.

Neki budui hroniar zapisae da je septembra 2009. godine Palanka dobila heroja i luksuzni supermaket, DIS komerc, od Cmane, biznismena iz sela Krnjeva.

 

 

Mesto za padanje

 

Sevne poneki blic usred medijskog mraka. Sutra osvane poneki heroj. Javni servis, tako se danas zove dravna televizija, belei da selo Pranjane kod aka ima udnu klimu. Nad selom se ukrtaju vazduna strujanja, u selo je tokom Drugog svetskog rata palo 500 amerikih pilota. Na druga sela ne padaju - samo nad ovo jedno. Radi zemaljskih, politikih strujanja. Selo Pranjane je u Americi poznato po padanju. Palo je pilota dva puta vie nego to selo ima odaka! Pilot veteran, Amerikanac, duhovito ree: - to se gostoprimstva tie, nije se moglo nai bolje mesto za padanje.

U koli nikada iz istorije nismo uili o selu Pranjane. Selo se ne pominje ni u filmovima Veljka Bulajia. Propagandi Josipa Broza i Slobodana Miloevia selo Pranjane nije bilo potrebno. Selo Pranjane iznenada postaje interesantno propagandi Borisa Tadia. Filmskim zapisom se htelo prikazati kako nas Amerikanci uvaavaju, da Srbija ima prijatelje u svetu. Aleksandar Tijani nadvisio istorijske falsifikate Veljka Bujalia! ta je sakriveno od naroda? Nita osim istine. U selu je postojao aerodrom. etniki. Odakle su se prihvaeni, oporavljani piloti dizali u plavo nebo. Bisernobeli zubi, osmesi. Crne ruke, bele, grube, seljake maramice, mahale su za njima.

U selu kod aka bili su zadovoljni. Tri minuta na televiziji, u udarnom terminu Dnevnika, zar je to malo? Okolna sela nemaju ni to. Nemaju, pa ive.

Minutaa Dnevnika rasla je iz dana u dan kako je Slobodan Miloevi zapadao u neprilike. Zvalo se to Dnevnikov dodatak. Kako su se nevolje gomilale, srazmerno raste potreba za propagandom. Danas je politika Borisa Tadia u velikoj krizi. ta se deava? Dnevnik B 92 produen je za petnaest minuta! Trajae 45 minuta! Kad potrebe za propagandom porastu - produie ga na sat.

Bio je okupator, postao je dobar Nemac, prema potrebama. Mrtvi nemaju novine, televiziju. ivot ne moe da eka - zbog toga se Jozef ulc digao iz groba.

Deci je svejedno koju e lanu istoriju uiti.

 

 

Cirkus

 

Velika Plana. Zadivljujue udni ljudi, as naivni i priglupi, as vrlo mudri: - Mene teko pogodile promene, ko retko koga. Mislim, ta ima sad da se promeni, ta ima? Otpustie. Pozatvarane firme. Zapad nas pritisko. Ovi nai politiari odu na Zapad. Daju im, ki u vojsku, dnevnu zapovest, dobiju zadatke. He, he... Cirkuz! ta da radi?

Ne znam od kad je obnovljen rat izmeu Plane i Palanke. Prole zime lepo su iveli: - Slabo sad ti, pokvareni ljudi, dolaze. iveli smo lepo, imamo alu, nikakvu svau nismo imali. Slabo sad Palanani dolaze u Planu. Slabo. Loi ljudi, slabi karakteri.

Nea Fantom iz Palanke, ni on vie ne dolazi: - Nea Fantom i'o sa onu Lelicu. Lelicu, ginekologa iz Planu.

Nea Fantom iskoristio ginekologa, ne pitaj! Ne pitaj! - Lelica dala Fantomu neke pare, pa izgubila na sud!

Nea Fantom priao po Plani i Palanci: - Jeste mi dala pare. Al' ona jednu zimu zimovala kod mene. Ja sam naplatio to to je zimovala, ne dugujem joj nita. Izgubila na sud.

Milijana, roze mantil, to kuva u obdanitu, komentarie: - Zamisli? Zamisli, kol'ko ensko mo da bude pokvareno, pokvarena mata... I Sve... Zamisli, Nea Fantom kol'ko je pokvaren. Ima enu, ima decu i sve...

U Plani se lino uveravam da su biznismeni popularni. Jedni tvrde da je lopov, kriminalac, ratni profiter. Drugi kau: - On ima kliker, ima kefalo. On je nacrtao i napravio drveno etno selo. On privlai Beograane. Etno selo nastalo je iz njegove glave, iz njegove mate.

Dragan, biznismen iz Zvornika, to je preko puta DIS-a u Plani kupio plac za 50.000 evra. Za biznismena, male su to pare, skupili se naslednici kad je brojao: - Dobro. Sad da idemo u banku da proverimo.

Kad se biznismen iznervira: - Ili proveravaj ili baci to u vatru! Neu da se proverava, neu ni da kupim. Vraaj pare...

Naslednici se zacrvenee, poee da ga jure: - Neemo, neemo da proveravamo. Ti si biznismen, ti si poten ovek.

Nije rat, nego mir. U Plani savetuju da bez preke potrebe ne idem u Palanku: - Pazi s kog pria. Pazi, svi su pokvareni. Prvo pop, posle i onaj Nea Fantom...

Biznismen, on vraa nadu: - Doo ovek iz Zvornika. Kao, prebego. Za vreme rata. eset osmo ili deveto godite. Kupio ciglanu. Sad ga mnogi pljuju... Otpustio, mnogo radnici. Jebi ga...

Zatim nastavlja apatom: - Napravio etnoselo. Napravio etnoselo! Ima i crkva. Etnoselo... Sad, to zovu Moravski konaci.

Velika Plana nema pijau vodu. iri se uti kamion - cisterna opsluuje grad. Baloni kao beli mehurovi. Strma ulica. Debela ena sa mukom tegli runa kolica, krcata belim plastinim kantama.

Za Planu, ovo je tajna. Pria se apatom da komije ne uju: - Vodu imamo. Nije za pie. Komija to radi u komunalno ree... samo nama... Nije vie ni za kuvanje. Od skoro, voda se ne hlorie. Nemoj neki da uje... Mi ne kuvamo...

Njihov govor cenim, lukavstvo uvaavam. Da sve kau uvijeno, naokolo, nikoga da ne pomenu...

Video sam etnoselo - Moravski konaci. Tetka Nada nije videla.Videla preko kompjutera. Nada e ga opisati bolje nego ja: - Taj ovek snimao sve s kameru. Znai, tu ide narod, al' slabo kuj pria. Mnogo lepo... Ulazi, kao u neki park. udo, grad, kao neke kuice. Neto kao... Ne znam... Neto minijaturno... Mnogo lepo... Tetka Nada ide na takama, slomljena noga, pre toga lomila je i ruku. Lomovi su posledica rada u hladnjai gde je stekla penziju.

- Ja mnogo malu penziju imam. Al' puno mi zavide. Pitao sam tetka Nadu: "Tetka Nado, zato ne sruite utu kuicu, blataru, kvari vam dvorite?"

- Ne ruimo... Reko moj otac da se ne rui. Nije reko to. I poruio, nee da vidi Vrcanku da mu se maje po dvorite. I reko da se ne zaduujemo, ne znam to...

Kako je maestralno nacrtala detinjstvo, Drugi svetski rat. Ja sam stao, dugo sam se divio: - Poljska straa, Nedievci, Ljotievci... Kavurma.

Kad je pala u gips gde je leala sto dana, udili su se: - Da l' ti, Nado, pade iz aviona? Ti se nikad niega u ivotu nisi bojala?

- Ipak, gips je izvuko. Gips izvlai oveka. Sad sam ki cepanica, ki onaj suvi list.

Izvuko mi mozak.

Ne moe Nada sebi da oprosti to je tad bila na bolovanju. Kad je dolazila kontrola iz Beograda, poturen je jedan radnik koji je rekao: - Ne radimo u hladnjau. Mi sam lepimo etikete. - Da sam ja bila, ja bi rekla...

 

Sef

 

Kronje, mrtvi vinogradi, truli i crveni krovovi, bacali su se levo i desno. Kua je bila obljepljena gipsom, boja bela, ista ki boja, to e za nekoliko godina otpasti kao krljut na ribi bez sjaja. Milanka ree. - Gle, ona kua kao u bajci!

Providni, crni Stanin demper die sa poda. Praina se mrtvaki najei. - ta im vredi kad su tu pet dana u godini. ta e mu sad? Ostario, ne moe da uiva.

- Tano.

- Treba mu jedna soba, kupatilo. Nita vie.

- I to je suvino.

- Treba mu jedan poret, krevet, friider... Dok je mlad, ovek treba da ima uslovi, da ima sve. Posle, kad ostari, ne treba ti nita...

Stana je mirna. Milanka podrhtava: - Boe, to sam se ja za taj novac sekirala. Boe, Boe, kako se nisam logirala? Ja i pokojna majka. Neka ga Bog pita...

Stana ree, kao da izlete zeleni lajm: - Dok Bog njega pita, tebi creva izgoree...

- Moj otac doneo sef. Specijalni sef, iz Nemake, to se ne otvara. On sam ne zna da ga otvori. Trideset hiljada maraka. Ni na kog nismo sumnjali, samo na nju. Samo na nju! Volela je da ukrade sitno. ibicu, makaze, narukvicu, upalja, pepeljaru, prsten, bilo ta. Pukovnik, vojno lice. Doselio se u nau zgradu u Aranelovac njegov mlai sin. Prodao stan u Beogradu. Ponesem ja linu kartu, pravo u SUP.

Da li su iz SUP-a uperili prst na sina, otac vojno lice, ili na njega ukazao vraar od glave do pete obuen u crni pli.

- to ti otac nije obeleio novanice? Da je obeleio - za 24 sata mi bi nali! - rekli su u SUP-u.

Milanka se raspitivala o lopovu: - Pitala sam. Oenio se, nemaju dece. Vozio je majstore, majstore za kupatilo, urili na autobus, podleteo pod traktor, pa se prevrne. Majstori polomili ruke, noge. Kad dola policija, zatvorio se u sobu, uzeo pitolj da se ubije.

Ko je na putu samoubistva, lako mu je da se ubije. Da nekoga opljaka, ubije - doe mu privlanije i lake.

- Ako misli da e da propeva - nee! - ree Stana promuklo.

- A moj otac kae: Ako prizna da je uzeo - oprostiu mu sve. Saznalo se ko je uzeo. Saznala sam. Mesec dana od krae bila je svadba mom sinu. Ja sam ga zvala. Ja sam bila bolesna u Beograd, na VMA, dolazio je on, obilazili su me, svi su mi dolazili. Bilo je to pre krae. Svud redom, gde god je trebalo, oni su me vozili... Da tako doivim.

Zelene gajbe piva ispred prodavnice u nekom selu. Lopov, od oca to je vojno lice i Milankin otac, sede pred prodavnicom, razgovaraju.

- Sad je progovorio sa mojim ocem. Otac, sedei na gajbi, ree: - Pria se po selu, ti si otvorio sef, ti si odneo pare.

Milanka se ne pomera: - Re jednu nije progovorio. Nijednu re nije progovorio! Ja, ja bi oi iskopala da dokaem da nisam! Moj otac radio u optini, mnoge je zaposlio moj otac. Za sebe uvao da ima, za ne daj boe. Opet e da sakupi pare moj otac. Al' njegovo je, njegovo je... Dua te boli za taj dinar.

- Njegovo je. Za jedan dinar dua te boli. Nepravda! - ree Stana.

Zamiljam starca, ide od kue do kue, pria po selu: - Samo da prizna, oprostiu mu sve. Samo nek prizna... Zamiljam prodavnicu. Tri zelene gajbe, jedna crvena. Na njoj pie Zajearsko pivo... Sede, razgovaraju. Starac nosi naoari i izlizan sako. U depu sakoa, grebe neki mi. Ili svira tranzistor. Da li u depu uti slubeni pitolj, pa starac, to nije siguran, eka priznanje, da ga upotrebi.

Put je vijugav i krivudav, kao da ga otvara neka builica. Putnik preko puta mene gleda pravo, pogled pokriva kaketom. Garderoba etiketirana. Ali na nogama, arape od svile. Kratke, podvez ispod uklja.

Ovo je zemlja Srbija. Zemlja u kojoj omladina nita ne govori. Ne ume ili nee. palir, crno groe, prolazi, pokidane ice, bela trava i praznina.

 

 

Moravski konaci

 

Etnoselo, Moravski konaci, nalazi se na periferiji. Dva-tri kilometra od centra grada, to se provaljuje okomito, sa dve strane betonske kule. Lii na kanjon Morae.

Kopanjem zemlje za pravljenje cigle, crepa, blokova, napravljen je valovit predeo, udubljenje. Dubina oko deset metara. Reljef je lomljen, sa prevojima, to treba da predstavlja planinu. Zlatiborske kuice razbacane kud koja, kao u mati, kao na Zlatiboru.

Neko ree: - Nemoj, nemoj i nemoj. Da fotografie ciglanu Progres. Vidi koliko su polomljeni blokovi? aavi su, nervozni su. Svi su nervozni. Biznismen kratko pritvoren, bio u zatvor, dolazila mu finansijska policija iz Beograd. Sad je ljut, kad je nezgodan!

Teko ih je razumeti. Ne znaju o njemu nita, znaju samo Zvornik. Sad, odjednom, svi u Plani znaju za finansijsku policiju, to je poslovna tajna firme. Ili su svi graani Plane kandidati za posao kod biznismena ili se ozbiljno plae?

Puni dvosmislenosti, esto prazni idu dalje, mata ih vodi tamo gde su Moravski konaci.

Pred trafikom ovek ree: - Izbegavaj biznismene. Naroito firmu Sto posto to proizvodi koncentrate, nepouzdana je. Sedite - Kipar! Znai, to je lopovska firma. He, he... Obezbeenje, nezgodno, nezgodno.

Na ulazu drvena crkva visoka kao orah. uta, lakirana. Pored Morave, ravnica proputa vozila. Visoki zid, plaviasti kamen, doarava planinski predeo. Na vrhu brda, iznad bedema tri minijaturna bazena. Jedan, najmanji, dva sa tri metra. Zlatibor, Morava, veliki, uti umadijski opanci rumenog konobara. Rumeni konobar stoji na vratima kao vezan. Parkirano nekoliko automobila, beogradske i smederevske tablice.

Biznismen bazen naplauje sto dinara, prostor nije ogradio. Moda namerava da svoj grad iri dalje, moda zato to nije stigao.

- Zemlja je ovde jeftina. ta je to za biznismena? Nije vie od 50 evra po aru.

Minijaturne planiske kuice, crne, otroga krova, tri minijaturna bazena na vrhu brda.

- Tu se kupaju turisti. Vien je samo jedan iz Plane. Beograani, nike ekskurzije. Crveni niki autobusi.

U crnom amcu jedan radnik see baru, vadio je, eljao zelena, duga vlakna. - Amur, ko je pustio ribu?

Radnik vie iz bare: - Amur, tolstolobik, biljojedi. Zna biznismen, ne treba im rana. aran, aran imao od ranije. Ima aran od metar. U bari, oni mali karaii. Milion ih ima. Ima, koliko oe.

- iknula voda?

- Pao je nivo Morave. Prema Moravi se upravlja.

- Prole godine bilo dobro na ciglani. Bilo dobro, plata 35 i'ljada. Sad slabo ide roba. Drugi radnik ne sme u amac. Moram ja.

- Ovde ima za noenje!

- Ima. Moravski konaci. Sama ti re kae.

- Koliko je daleko Morava?

- Do Morave nema ni petsto metara.

U Plani su oduevljeni biznismenom, to je iskoristio ciglanu, baru, poupao trsku, otkopao zeleno dno bare, otvorio kao zelenu pivsku flau, napravio ovu lepotu. Znaju da to nije za njih, vie je za Beograane, ali opet dobro: - Pa je l' bolje da ima neto? Il' da nemamo nita? Ajd, ajd nita da ne radimo!

Na takama Tetka Nada ne moe do Etno sela: - Bila sam sto dana u gipsu. Mogla sam da se izbodem sa makaze. Celu no gledam u plafon. Al' nisam. Jer ne znaju, ja sam veliki borac.

- Biti aav, ovde nije teko. Al' da bude ovek pametan, danas je teko. Kuj prodaje drogu, njega bi odma uza zid! Uza zid! Uza zid! Zar ti tui ivot unitava? Najgore je pokvareni ljudi kad dou na vlas.

upaju se gomile zelene trave, kao abe skau u crni amac. Obilazim lakiranu kafanu. Da su unutra Nea Fantom i Lelica, ginekolog, obavezno bih uao. Ali oni nisu tu. Oni ne govore.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane