Natrag

Nasilje

Nasilje

 

Aferim gospodo, ili ta radi Savet za borbu protiv nasilja na sportskim stadionima

 

 

Ko koga dri, ko koga pri

 

Francuski dravljanin rodom iz Tuluza, Bris Taton, doao je da gleda utakmicu Partizan - Tuluz, i ostavio ivot u Beogradu. Njegovi roditelji kau da se njihov sin radovao dolasku u na glavni grad i matao o ludom provodu. Zato sa sobom nije nosio ni klupsko obeleje. U isto vreme dok je trajala ova drama, dogaala se uporedo jedna sasvim druga, srpska pria...

 

Nikola Simi

 

 

Dejan Puzigaa, inae jedan od 12 osumnjienih za ubistvo francuskog dravljanina Brisa Tatona, pre tragedije koja e se desiti podelio je u Terazijskom parku navijaima Partizana palice i baklje kako bi njima tukli navijae Tuluza, meu kojima je bio i Taton...

Na prvi pogled reklo bi se: obina, srpska pria. Nasilje na naim stadionima, ini se, ne prestaje u poslednjih deset godina, samo se uveava. Trebalo je da se dogodi ubistvo jednog nedunog mladog oveka, pa da se Savet za borbu protiv nasilja, kojem predsedava premijer Mirko Cvetkovi, probudi iz dubokog sna.

Zasedali su lanovi Saveta za borbu protiv nasilja u punom sastavu, iznosili visokoumne misli o tome kako zaustaviti talas huliganstva da se Srbija ne bruka pred Evropom i svetom, ali niko da postavi ono esencijalno pitanje - gospodo, gde ste bili do sada? Koliko je, u stvari, trebalo da pogine stranih i domaih navijaa, ili obinih ljudi, pa da dravni organi konano otvore pitanje nasilja na ulicama Srbije.

Predsednik Srbije Boris Tadi pria o povratku mranih, Miloevievih vremena, kao da je on obian posmatra, neko ko se u Srbiji sluajno zatekao, a ne neko ko je predsednik drave. Nekako slino, analitiki a bez ikakve sutinske odgovornosti, stanje nasilja u dravi apostrofiraju i ostali dravni velikodostojnici. Naravno, bez imalo grie savesti, stida, ne razmiljajui o ostavkama, odlasku sa svojih poloaja, sve u esnaest zaklinjui se da im je ljudski ivot najvredniji.

 

 

Navijai u raljama kriminalaca

 

 

Trebalo je, kako stvari sada stoje, kada su nam se svima glave ohladile, da nastrada jedan strani dravljanin (a ta emo za sve one mlade ljude, Srbe, koji su izgubili ivote na stadionima ili oko njih), pa da se pokrenu policija, tuilatvo, pravosue. Da se ponovo aktuelizuje Zakon o spreavanju nasilja, koji postoji, ali se retko i selektivno primenjuje?!

Kao najvei krivci oznaeni su klubovi koji te svoje navijae uvaju i tetoe, mada se tu ne moe govoriti o navijaima i njihovom "grupnom portretu" jer, svakako, meu njima - i to u veini - ima i normalnih navijaa koji vole fudbal i sa najistijim namerama dolaze na stadione.

I ovde, neminovno, mora da se uini i jedna mala digresija, pre svega na adresu medija i kako su oni u prolosti izvetavali o nasilju na sportskim priredbama. Naime, ne moe se posle tri saobraajne nesree u gradu, sa smrtnim ishodom, hladno napisati da su vozai GSP-a ubili tri peaka...

Klubovi, svakako, nisu nevini, ali su nemoni da se sami obraunaju s nasilnicima i huliganima. I oni klubovi koji su naslutili opasnost, i eleli da se distanciraju od voa navijaa - nisu to mogli da uine, plaei se, pre svega, za svoju bezbednost. Jednostavno, ta mogu da uine ljudi iz uprava klubova kada su ostavljeni na milost i nemilost nasilnika? Drava, jednostavno, nije elela da im pomogne, da se obrauna sa huliganima. Naprotiv, te kvazinavijake grupe ili njihove voe, koristili su u dnevnopolitike svrhe.

I tako, malo pomalo, pod diskretnom zatitom drave, vlasti, pojedine "navijake skupine" izrasle su u paravojne formacije, pa ko je onda i mogao da pomisli da im se otvoreno suprotstavi.

Posebna je pria kako su u ranijem periodu te nemone uprave debelo plaale navijae, obasipale ih raznim privilegijama, samo da ih ostave na miru, da ne trae njihovu smenu. Ve su i u urbanu legendu uli primeri da su neke voe navijaa dobijale i kue, automobile i stanove kako bi pokroviteljski delovale na svoje klubove, odnosno njihove aktuelne uprave.

Sada nam republiki tuilac saoptava da se meu navijakim grupama Partizana, Crvene zvezde, Rada i drugih srpskih klubova sakrilo preko 1.000 okorelih kriminalaca, koji su se vremenom nametnuli kao neprikosnovene voe.

Da li to normalnim ljubiteljima sporta neko hoe da kae da je ova injenica tek sada otkrivena, pa da nas vlast jo jednom zavede i obmane? Ne, tako se ne moe voditi bespotedna borba protiv huligana i nasilnika koji nas vrebaju ne samo na stadionima, ulici, kafiu... Da je bilo ko iz vlasti svih ovih godina hteo da proveri njihovu prolost, sve bi im ve davno bilo savreno jasno.

Ali, kako to da izvedu, da realizuju, kada i u upravama naih klubova sede prestini politiari, ak i ministri u Vladi Srbije, pa kao takvi tite i svoje klubove i nasilnike, koji su, naravno, instrumentalizovani od istih tih klubova. Neverovatno, tek sada se dolo na ideju da se zabrane neke navijake grupe, one kojima su ruke krvave do lakata, pa da se tako rei gorui problem sveopteg nasilja. Niko, jo uvek, ne pominje priu o tome da bi prvo trebalo napraviti sveobuhvatnu analizu ta je dovelo do poplave nasilja, koji su uzroci i prauzroci tu sve ukljueni, pa onda praviti i strategiju borbe protiv nasilja. Umesto toga, svim naim vlastodrcima puna su usta represije, kazni, zatvora...

 

 

 

 

I u klubovima sede - kriminalci

 

 

Na nedavnom sastanku Saveta za borbu protiv nasilja na sportskim terenima, ministarka za sport i omladinu Sneana Samardi-Markovi otvoreno je saoptila da u srpskim klubovima sede ljudi "neistih biografija". To je potvrdio i predsednik FS Srbije Tomislav Karadi, mada to ira sportska javnost ve odavno zna. I nije bila potrebna prologodinja akcija hapenja pripadnika fudbalske mafije: ta pria je odavno znana...

Na primer, ve legendarni novinar i urednik Tabloida Milovan Brki napisao je (sa svojim saradnicima) knjigu "Sjaj i beda sportske mafije" - i nikom nita. Knjiga je manje-vie preutana u iroj sportskoj javnosti (nee ljudi da itaju krimi-prie o sebi), iako je stigla na adresu tuilatva, policije, sudova, stranih ambasada... Nita se ozbiljnije nije dogodilo.

Va reporter je takoe napisao knjigu "Fudbalska mafija u Srbiji" i niko ga nije pozvao da ga pita ko su bar najistaknutiji lanovi te mafije. Ne.

Prosto je sve to neverovatno kada se zna da mi jo uvek nemamo privatne klubove. Nai klubovi imaju status udruenja graana, to, opet, znai da su drutveni, odnosno dravni. Iz svega se moe zakljuiti da je drava preko 20 godina mirno gledala kako kriminalci ulaze u nae klubove, kako ih osvajaju, peru pare, prodaju igrae i pune svoje depove. Nikome nije zasmetala injenica da sada imamo veoma siromane klubove, a megabogate pojedince u njima. Licemerje i dalje stanuje u Srbiji. Naroito u sportu, mada ni druge oblasti drutvenog ivota ne pate od manjka patologije.

Srea u nesrei je, ipak, sadrana u tome to dobronameran svet ubistvo mladog Francuza Brisa Tatona nije doveo u direktnu vezu sa dravom Srbijom i njenim loim imidom.

- Ovo nije samo tuan dan za francuski fudbal, ve i za evropski fudbal - smirivao je strasti, koliko je mogao, predsednik UEFA Miel Platini.

- Bilo bi dobro da nam neko stvarno kae kada je kraj zabludama, nesigurnostima, strahu, mukama, bedi, tranziciji i nepodnoljivom oseaju nemoi! - kriknula je, nedavno, rediteljka Alisa Stojanovi.

A ne da i dalje itamo grafite po Beogradu tipa: "Uroe, izdri pa ih ponovo pri!"

Da li, na kraju, moramo da podseamo i na misao slavnog pisca Hemingveja:

"Nijedan ovek nije ostrvo, sam za sebe, i svako je deo celine. Smrt svakog oveka umanjuje i mene, jer i ja sam deo oveanstva. I zato nikad ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom".

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane