Pirot: Kako su ministar Dinkić i njegovi pomoćnici izbegli susret sa privrednicima

 

 

Svečani doček pomoćnikovog zamenika

 

 

Današnjoj srpskoj vlasteli puna su usta regionalnog razvoja i brige za siromašni jug Srbije. Ali, kad treba otići van Beograda i svojim prisustvom potvrditi najbolje namere, razni dinkići i dinkićevci radije glancaju fotelje u svojim kabinetima. Originalnog i nezamenjivog Dinkića treba i razumeti: rođen je u Vlasotincu, a iz ove lepe varoši utekao je još u ranoj mladosti. Zna on dobro šta je južnije, a šta tužnije...

 

 

M. G.

 

 

Preko 90 izlagača iz sedam opština i preko 5.000 posetilaca obeležilo je Prvi sajam robe i usluga u Pirotu, ali sve to nije bilo dovoljno da se makar jedan srpski ministar pojavi i uveliča događaj, čime bi privrednici juga Srbije bili dodatno motivisani da svoju regiju učine življom i ekonomski privlačnijom.

Tokom organizacije sajma, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić odobrio je da njegovo ministarstvo bude pokrovitelj ovog važnog događaja, i tom prilikom obećao da će ga otvoriti on lično, što su organizatori shvatili ozbiljno i odmah stavili u pozivnice i pres materijal.

 Svima je bilo veoma logično da se Ministarstvo ekonomije bavi privrednim sajmom, a pošto je sajam regionalni, bio je još zanimljiviji za ministarstvo koje u svom nazivu ima "..i regionalnog razvoja".

Međutim, nekoliko dana pre otvaranja sajma, iz kabineta ministra je javljeno da ministar "najverovatnije neće moći da dođe", te da će sajam sigurno otvoriti državni sekretar Dejan Jovanović, koji je budući direktor Agencije za regionalni razvoj i preduzetništvo, znači pravi čovek za otvaranje regionalnog sajma privrede. Sve bi još i bilo u redu, ali, naravno, veče uoči otvaranja sajma izbezumljenim organizatorima je javljeno da i Jovanović ima "važnija" posla, te nema vremena da dolazi tako daleko u Pirot da otvori sajam, ali da će ga zameniti Goran Džafić, dosadašnji direktor Agencije za mala i srednja preduzeća i budući pomoćnik Jovanoviću u novoj velikoj agenciji.

Naravno, pošto su mu javili u pet do dvanaest, ni Džafić nije uspeo da se organizuje i dođe na otvaranje, već je poslao svog zamenika Nebojšu Radinovića. Iako se Radinović zaista potrudio da sa svojim saradnicima zaista bude koristan gost (pored samog otvaranja, odvojio je dosta vremena za kontakte sa privrednicima u kojima im je otvoreno i veoma srdačno predočio trenutne mogućnosti i buduće planove državnih institucija u pomoći privrednicima, te im ostavio mogućnost da ga kontaktiraju i da se obrate za svaku vrstu pomoći), sve to nije moglo izbrisati gorak ukus da se baš niko od značajnijih nije pojavio kako bi celom događaju dao na težini i značaju.

 Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, tokom priprema sajma bio veoma uzdržan i nezainteresovan (njega privreda inače ne interesuje), a kad je saznao da niko od važnih neće doći, odlučio je da se ni on ne pojavi, jer zbog obične raje nije smatrao za potrebno da pređe 400 metara, koliko ima od opštine do sajma.

Kako se u Pirotu sve zna, tako je poznato i to da Vasić zajedno sa Dinkićem pregovara o prodaji svoje partije za mesto direktora Regionalne agencije za istočnu i južnu Srbiju u budućoj Agenciji za regionalni razvoj, ali da mu je uslov da sedište bude u Beogradu. Predstavnici lokalnih samouprava su bili posebna priča.

Na sajmu se nije pojavio gradonačelnik Pirota, ali ni gradonačelnik Niša, niti bogatije niške opštine. Sa druge strane, predsednici opština Dimitrovgrad, Babušnica, Bela Palanka, Sokobanja, Crveni krst (Beograd) i Niška Banja pokazali su i te kako veliko interesovanje i za svoja preduzeća i organizacije kojima su pomogli da dođu na sajam, ali i za predstavnike koji su držali okrugle stolove i seminare, a sve sa željom da dođu do podataka na koji način mogu pomoći u poboljšanju privrednog okruženja, kako pomoći privrednicima da prebrode krizu, kako dovesti investitore i otvoriti neko radno mesto. Verovatno i oni imaju obaveza, ali su odvojili vreme od 5 do 10 sati da budu sa svojim privrednicima i da im pomognu.