Natrag

Na nišanu

 

Na nišanu

 

Kako se proizvođač svežih jaja pretvorio u svežeg milijardera

 

 

Viktorijin Marš na Drinu

 

 

  Jedan od najvećih proizvođača jestivog ulja u Srbiji, najveći prerađivač soje na Balkanu, kompanija Victoria Group, koja zapošljava više od 2.500 ljudi, nedavno je postala poznata i najširoj javnosti donacijom od 500 tona brašna, kao pomoć gladnima u akciji Hrana za sve koju je pokrenula beogradska televizija B92 i njen fond za pranje tajkunskih biografija. Ali, ko je stvarno Victoria Group, čime se bavi i kako je nastala, ko su joj osnivači i ideolozi, da li je reč, u stvari, o grupi balkanskih bandita ili filantropima, šta je sve kupila ova grupa i kako je okupirala Zapadnu Srbiju do Drine, istraživao je Tabloid uz pomoć dobro upućenih izvora

 

 

Piše: Milan Malenović

 

 

Bivši radnici fabrike Mineralna đubriva iz Šapca već danima protestuju tražeći 13 neisplaćenih zarada (od 1999. do 2009. godine), što sa kamatama iznosi više od 580 miliona dinara. 

Nevolje su počele kad je imovinu fabrike Mineralna đubriva za 3,4 miliona evra kupila novosadska kompanija Victoria Group, a da pri tom nisu utvrđene obaveze novog vlasnika prema radnicima, koji su tokom restrukturiranja sklopili sporazum sa Agencijom i fabrikom da će biti obeštećeni posle privatizacije.

Prema tom sporazumu, najviše novca trebalo bi da pripadne državi (dugovi prema PIO, Poreskoj upravi i Agenciji za sanaciju banaka), i oko 30 odsto hipotekarnom poveriocu, Koncernu Farmakom MB, dok bi radnici dobili pet odsto.

Victoria Group iz Novog Sada je zatvoreno akcionarsko društvo osnovano 8. novembra 2001, sa  upisanim kapitalom od nešto više od 17.000 evra. Trenutno ima četiri akcionara. Trojica njih su sa po 25,33 odsto vlasništva: Milija Babović, Zorana Mitrović i Stanko Popović, dok EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT iz Londona učestvuje sa 24 odsto kapitala.

 U okviru Victoria Group posluje i Sojaprotein AD iz Bečeja, najznačajniji prerađivač soje u Jugoistočnoj Evropi. Kapacitet prerade - 300.000 tona godišnje. Predsednik Upravnog odbora Victoria Group i član UO Sojaproteina je Stanko Popović, dok je član UO Victoria Group Zoran Mitrović, predsednik UO Sojaproteina.

Stanko Popović je rođen 3. oktobra 1973, a devedesetih godina je bio vlasnik preduzeća Narcis Popović iz Šapca, koje je bilo poznato najviše po trgovini jajima koja su stizala iz Surčina, sa živinarskih farmi Dragoljuba Markovića zvanog Krmivoje.

 

Zorka boje, fabrika koja se sredinom devedesetih godina izdvojila iz holdinga, među prvima jer privatizovana. Fabriku su na aukciji 11. jula 2002. godine, kao fizička lica, kupili Miroslav Aleksić, vlasnik preduzeća TAŠ, i Stanko Popović, vlasnik firme Narcis Popovića.

Iste godine, takođe na aukciji, Popović je kupio preduzeće Mačva-promet. Za Zorka boje Popović je izbrojao 232 miliona dinara. Posle toga, Zorka boje i austrijska firma BMR (vlasnik je iz ovdašnjeg sela Petlovača!) 30. jula 2003. kupuju za 58,47 miliona dinara preduzeće Zorka oprema.

   U međuvremenu, dotadašnji preprodavac jaja, Stanko  Popović, izvodi i svoju najznačajniju kupovinu, vrednu 1,35 milijardi dinara, odnosno 22 miliona evra, preuzevši državni paket akcija od 39,63 odsto Sojaproteina AD iz Bečeja.

 Za ovu kupovinu Victoria dobija kratkoročni kredit od Komercijalne banke, koji je vratila tako što se odmah po preuzimanju Sojaproteina zadužila kod Hypo Alpe-Adria banke u visini od 25 miliona evra uz hipoteku na imovinu Sojaproteina!

 Sojaprotein je tako, faktički, otkupio samog sebe. Kako je to bilo moguće? Jednostavno, jer je nalog za kupovinu Sojaproteina, prema tvrdnji Tabloidovih izvora, stigao direktno od tadašnjeg premijera Zorana Đinđića koji je od Vladimira-Bebe Popovića tražio da se ova kompanija preuzme preko njegovog nećaka Stanka Popovića.

Uz to, Stankova matična firma Narcis Popović je tada Sojaproduktu dugovala 58 miliona dinara, što je tada iznosilo 10 odsto procenjene vrednosti paketa državnih akcija u Sojaproduktu.

Kasnije je konzorcijum Victoria manipulacijama dezinformisao manjinske akcionare i po znatno nižoj ceni (koja je u jednom trenutku sa 10.070 dinara, koliko je plaćen državni paket, pala na 900 dinara) kupio veći deo njihovih akcija. Kako bi odabrani stekli potpunu kontrolu nad bečejskom firmom, krajem 2002. godine izvršena je fiktivna dokapitalizacija u visini 180 miliona dinara, a svih 120.000 emitovanih akcija kupio je konzorcijum Victoria čime je postao vlasnik više od 72 odsto akcija Sojaproteina.

Ni Zoran Mitrović, rođen 16. jula 1967, predsednik UO Sojaproteina i suvlasnik Victorie, nije ništa manje zanimljiv...

Tokom oktobra i novembra 2000. godine upoznaje se sa nekadašnjim guvernerom Narodne banke Mlađanom Dinkićem i Bojanom Zečevićem, u to vreme izvršnim direktorom G17 plus.

Kako je tri godine kasnije utvrdila istraga UBPOK-a, Zoran Mitrović tada je pristao da preko računa njegove firme Hejvard kompani u banci HVB Mađarska, Segedin, idu uplate, kako je rekao ino donatora za G17 plus.

Ovlašćena lica za finansijski konsalting kod banke, pored njega i njegove supruge Vesne Mitrović, bila je i Olivera Ilinčić, tada zaposlena u NBJ kao direktor deviznog sektora.

Uvidom u 24 izvoda HVB Mađarska, a koje su mu inspektori UBPOK-a prezentirali tokom istrage 2003-2004, Zoran Mitrović je potvrdio da se radi o verodostojnim dokumentima u kojima su naznačene novčane transakcije između Hejvard kompani i ostalih organizacija - donatora koji su uplaćivali sredstva. Sa istog računa su vršena i plaćanja, a sve po nalogu Bojana Zečevića, izvršnog direktora G17 plus.

Inače, kako je tvrdio Zoran Mitrović, Bojan Zečević ga je redovno unapred obaveštavao o prilivu sredstava koja su u periodu 2000-2002. godine stizala na račun Hejvard kompani u Segedinu. Novac je Mitrović podizao u kešu, nosio ga u Beograd i predavao Bojanu Zečeviću u kancelariji G17 plus u Beogradu ili u svojoj kancelariji u Knez Miletinoj 44.

Pored toga što je suvlasnik Victoria Group, Zoran Mitrović sa Stankom Popovićem od avgusta 2002. vlasnik je i ribnjaka američke pastrmke, nekadašnje vlasništvo Drina inexa (danas Riboteks), koji ima godišnji kapacitet 200 tona pastrmke.

Ljubitelji soje tako postaju i ljubitelji ribe, jer za ribnjak u Ljuboviji plaćaju čak 29,02 miliona dinara, iako je početna cena bila 12,5 miliona. Zanimljivo je i to da je šef Odseka u oblasti ribarstva pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, izvesna Vesna Mitrović, mada izvori ne mogu sa sigurnošću da utvrde da se radi o istoj onoj Vesni, Zoranovoj supruzi, koja je bila jedno od ovlašćenih lica za račun u HVB banci.

Olivera Ilinčić, rođena 14. marta 1966, današnji član UO Sojaproteina i osoba koja je povezala Mitrovića i Dinkića, po sopstvenom priznanju datom 27. marta 2004. na 11. sednici Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima, jeste jedna od samo šest ličnosti iz bivše SFRJ koje su imale međunarodne sertifikate da mogu u ime i za račun Narodne banke bivše Jugoslavije da predstavljaju zemlju na međunarodnim finansijskim tržištima.

Mlađan Dinkić ju je sa mesta jednog od direktora NBS-a otpustio, kako je potvrdio, čim je posumnjao da je u konfliktu interesa budući da je ovlašćeno lice u firmi Zorana Mitrovića.

Sa druge strane, Olivera Ilinčić je tada pred Anketnim odborom izjavila da je plasman deviza za račun NBS-a ulazio u opis njenog radnog mesta.

Na informativnom razgovoru koji je UBPOK obavio sa Oliverom Ilinčić povodom afere sa računima u HVB-u, ona je i potvrdila da je, kao direktor deviznog sektora NBJ, telefonom pozivala HVB i tehnički obavljala operaciju konverzije deviznih sredstava.

To je, kako je rekla inspektorima, obavila 10-20 puta. Budući da su preko istog računa išle i uplate ino donatora za G17 plus, ostaje nejasno čije je transakcije nadgledala Olivera. Da li su ino donacije u stvari zarade i provizije ostvarene plasiranjem državnih para?

Konačno, prirodno je i pitanje, zašto je jedan ovakav finansijski stručnjak, kao što je Olivera Ilinčić, bio potreban proizvođaču soje u Srbiji? Da li je to zato što preko nje idu investicije teške preko 100 miliona evra, koje neko plasira preko bivšeg prodavca jajima  Stanka Popovića?

  „...Imala sam poslovne kontakte sa svim bankama u zemlji i danas ih imam...", reče Olivera Ilinčić jednom pred skupštinskim Anketnim odborom, potvrdivši koliko je preporučljiva za tu vrstu posla...

A posla ima. Victoria Group, ili, prema tumačenju dobro upućenih izvora, grupu balkanskih prevaranata, dokapitalizovala je čak i Evropska banka za obnovu i razvoj sa 40 miliona evra!

 

 

 

 

 

Gladne oči i stvarno gladni

 

Victoria Group deluje na vrlo širokom frontu. U duhu Kjoto protokola, koji predviđa zaštitu ozonskog omotača Zemlje, kupila je fabriku jestivog ulja u Šidu i od nje napravila fabriku biodizel goriva (energent proizveden od kukuruza koji zamenjuje fosilna goriva).

Kako biodizel nije pronašao tržište, vlasnici su rešili da ovaj proizvod konvertuju ponovo u jestivo ulje, pa ga uz veliku galamu preko medijskog bombardera B92 ponude gladnima u Srbiji. Posle sprdnje sa gladnima, iznenada su odustali i od toga.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane