Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Uice, grad potopljen i u blatu udavljen

 

Ne diraj splava dok spava!

 

 

Da bi se jedan jedini splav koprcao na ravnom ogledalu vode, potopljeno je stotinu kua, u blatu udavljeno dvadeset kafana. No, za poplavu koja je zadesila Uice, posle ponoi 6. novembra, nadleni su utvrdili da je JP Srbijavode krivo jer nije upozorilo nadlene da Uicu preti poplava

 

Miodrag Milojevi

 

Runa kolica, njihovo zloudno zavijanje prodiralo je u ui. Penuava, zelena reka etinja bezbrino juri, kidaju se kiseli talasi boje limuna. Runa kolica, njihov otar zvuk kao seivo. Zar je to sve? To je bilo sve.

Runa kolica sa jedinim gumenim tokom, to se odbija i odskae kad se kontejner isprazni, jedino ona su prigovarala nepravdi, cvilela su iz blata kao pseto zgaeno na kamenu. Nijedan Uianin nije se alio, niti je koga prozvao. Nijedan od graana koji je novembra meseca pod krevetom dobio potok, na poklon gomilu blata u kuhinji. U spavaoj sobi uto blatno ostrvo.

Poklon gradske uprave Uica, poplava kao poklon.

Nijedna otra re nije se ula, o psovki da i ne govorimo. Zar je to Uice, zar je ovo Srbija? Sve mogu razumeti, utanje potopljenih ne mogu.

- Dobro jutro, vlano, mokro, vodeno, blatno dobro jutro! Dobro jutro, ja sam iz Srbije.

Gleda me neki drugi narod, sa nogama u blatu, sa blatom u uima, sa gumenim izmama u vodi. Niko da se poali na ljude koji su obrnuli smer reke etinje, i mutne, ledene talase, smrad kanalizacije doveli ljudima pod krevete i u sobe. Ne mogu da verujem u ono to vidim i sluam. Da niko nije besan?! Neko je korito reke prevrnuo, prosuo prljavu vodu ljudima u oi, u lice, okrenuo tok reke ka naselju, gde su kue, gde ive ljudi.

I sve se to desilo u pono.

Mievi, mokri i sivi mievi, morali bi da cvile. Cvili i mae, sa repom belim kao pertla, kad ga bace u ledenu vodu, kad se davi. Razgovarao sam sa ljudima koji su samovoljom pojedinaca na vlasti za sat, dva, tri sata, pretrpeli tetu od sto hiljada evra. Ni takvi se nisu alili. Nisam im u oima video zrno oaja. Izbegavao sam da gledam u oi. Ovo to vidim i sluam, u to ne verujem.

 

 

Splav

 

Da bi se jedan jedini splav koprcao na ravnom ogledalu vode, potopljeno je stotinu kua, u blatu udavljeno dvadeset kafana. Nisam brojao. Bio sam na nekoliko mesta gde se najvie radi, pere, isti, gde je najvea guva. Ljudi, koje sam prekinuo i poslu, u blatu, razmakli su se da proem. Zavirio sam unutra na par mesta. Mladii na uikoj brani kupili su blato, smejali se i smejali. Njihov smeh je tonuo, pila ga je zelena voda. Uiani koje poplava nije pogodila ili su mirno i ravnoduno. Tako mirni, tako ravnoduni i strpljivi. Kao da je blatom koraao Bog koji e svima doneti pravdu. Kao da je pravda odlutala po brdima, odnekud e doi.

Blatnjav straan prizor, ljudi to su ga gledali udesnim mirom, to je ono to ubija, to ne umem da savladam. Uice, jedan okrajak grada, davi se u blatu koje nema dubine. Nema dva-tri centimetra blata. Ni trava nije povaljana ni slepljena, nego se uspravila, zeleni se kao da nita nije bilo.

Pod kapom nebeskom nema boljih ljudi da stranije ute.

Zbog jednog oveka, zbog jednog splavara, jedan deo Uica potopljen je 6. novembra.

Omladina ula za splavove. Uice nema nijednog splava. Ni amca. amac - to je mnogo za tanku uiku reku.

Uicem juri zelenkasta, penuava reka etinja, leti obino posustane, iz plitke vode jato divljih patki pere ute noge, gleda semafor i prolaznike. Po vodi baene tri zelene pivske gajbe odmah vie mosta. Kakva je etinja reka, mada jeste bistra, okolo Uica je srebrnobeli kamen, a takav je i most. Reklo bi se da most vibrira, ili to igraju nemirne noge prolaznika. Od uikog mosta, preko puta sklopljeni beli trouglovi krova autobuske stanice, do vode moda metar i po. Voda je jogunasta i brza, planinski potok proe kroz Uice za tren oka, uvek uri. Postoji li opasnost od poplave u Uicu? - pitae neko. Ne postoji. Da postoji, digli bi most na veu visinu.

Ono to izgleda nemogue, poplava u Uicu, nemar gradskih elnika uinio je moguim i traginim za deo grada du reke u uvali. Opasnosti od poplave nema, ne izgleda tako oku laika - istorija Uica ne pamti poplave.

Sada zna. Poplava posle ponoi, voda uhvatila ljude na spavanju, digla krevete i jastuke visoko, negde skoro do plafona, metar i po, ljudi pobegli. I to sve zbog jednog splava, zbog mode splavova.

Ljudskih rtava nije bilo. Kao da je samo to falilo. I sve to zbog neijeg hira, samo radi jednog etvrtastog drvenog splava.

Neko pominje da je samo daleke 1967. zabeleena manja poplava. Taj to pria da je bila ne pamti, ne sea se, njemu su priali. Priali bi i danas, ali su pomrli.

U centru sa dva raskra, dva semafora, nita se ne vidi. Preda mnom voda izbacila natopljeni balvan, pokupila ga negde uz put. Gomila radnika u tekim gumenim izmama crni se, mumla, gura se i sudara, ureuje korito reke. Korito, sa zelenom povrinom travnjaka, isto je i ve ureeno.

Duinom reke, obalom, neko simulirao odbranu od poplave. Odbrana od poplave. Nanizani dakovi, skoro svi procepani od dugog stajanja, kao ranjenici. Negde jedan red dakova, pa onda nita. Zatim dva reda dakova sa peskom, pa praznina. Kakva je to odbrana? Prazna mesta - prolaz vodi da obie, da bi poplavila. Vree sa peskom sloene u ponekom dvoritu, do metra visine, ostavljene. Poplavljeni kraj, krive kue obojene ruiasto, stara gradnja, kao da je evakuisan. Pod kamenim zidom trava se odmah uspravlja. Opet se zeleni.

Kakva je ovo odbrana od poplave? Vree sa peskom deset metara, zatim nita trideset metara, opet vree s peskom, opet nita. Kao deja igra da je u pitanju, a dakovi su veliki i teki za decu. Poplava u strogi centar nije stigla ili ga je malo okrznula. Matori a radoznali ljudi prili vodi, kao da bi se ogledali, majke za ruku dre decu. Deca posmatraju i hrane divlje patke, pitome uike patke; jedan deak baca komad evreka, patka ga veto vezuje utim kljunom.

ta mene tera da ranim jutrom putujem u Uice? Pisale su novine kako je splav u Uicu izazvao katastrofalne poplave dvadeset, trideset hiljada dalje, u optini Uika Poega, i ak u Arilju. U optini Poega potopljeno sto devedeset domainstava, u Arilju sedamdeset. Kako je mogue da uiki splav dobaci poplavu trideset kilometara dalje? Zar se voda ne bi negde razlila? Javni servis, dravna televizija - nita ne objavljuje, nema slike, nema rei. U Arilju, u selima kod Arilja, ljudi su beali pred vodom, ostavljajui sve. Voda je jurila za njima. Poplava je ugrabila jedan jugo i nosila ga. Na drugom mestu pokupila, ponela kokoarnik i kokoi.

Daleko je splav, daleko je Arilje, trideset kilometara. Zvualo je nemogue. Nemogue je blato koje gazim, prizor koji gledam.

Da neko oveku u snu prospe kofu ledene vode na glavu, to je mogue, to je bolje. Bolje nego da divlji potok dovede i pusti oveku u kuu. Kao dresiranog psa. Bila je to kaznena ekspedicija, vodena nona racija. Ko spava a ko je budan?

 

 

Brana

 

Nalazim se na brani gradskog kupalita Uice. Brana podrhtava, trese je zelena voda. Novembar mesec, u Uicu traje kupalina sezona. Istina, kroz rupu na oblaku prevari se pa iskoi sunce.

Proao sam kosu ulicu Meaj, to se kao ma zabola u bele stene. Ovo je uika Plaa, evo stojim na uikoj brani. Ispod brane iz blata vire oboreni crni suncobrani, suncobrani a novembar mesec. Sada stojim na improvizovanoj skakaonici, daske pokrivene zelenom ojom, dri ih metalna konstrukcija pobodena u obalu. Zelena oja, novembar mesec, niska skakaonica, sezona kupanja.

Mesec novembar, niko to jo ne sklanja. Ovde ive po nekom drugom kalendaru. Ili je sve ljudski nerad i nemar.

Nad branom je metalna staza koja podrhtava. Kroz tri otvora, brana pljuje belu vodu to penua. Splav se jo ne vidi. Splava nigde nema. Sakrio se na suprotnoj strani. Oboren je i to mu je kazna. Kazna za noni um potoka kroz sobe, kroz friidere, porete i leajeve.

Uiko kupalite jeste impresivno. Kao koljka ili piksla nepravilnog oblika, udubljenje u steni. Stene sa june strane imaju boju srebra. Kameno brdo pregraeno betonom. Nema blata, svuda isto, samo kamen.

Splav koji je izazvao katastrofu na desnoj obali reke, ako se sa mosta okrenete ka gradu, postideo se, kao krivac je sputen i sakriven pod obalom. Da je to neki splav! Ne znam ta ima unutra. Ne moe imati vie od est do deset stolova. Zbog tih est stolova potopljeni su restorani sa ezdeset i sa sto stolova.

Ne znam kako radi ovo kupalite bez sunca, ili sa vrlo malo sunca, stene se na junoj strani uspravljaju, skoro vertikalno. Da li zbog ovog kupalita ili ne, Uiani su, seam se, poznati po skokovima u vodu. Redovno su osvajali druga, trea mesta. Na skokovima u Neretvu, drugi je redovno Uianin.

Jaka betonska brana. U beton zabodeno gvoe, tri velika metalna otvora pregrauju reku, putaju vodu kad proe sezona kupanja, ponu jake kie i dou jake vode.

Splav-restoran je postavljen prole, neki kau 2007. godine. Splav na vodi odravaju crna burad. Ali da bi se dostigao ili imitirao ambijent beogradskih splavova, nivo vode morao je da se digne. Kakav je to splav, nevidljiv, to lei u mraku obale? Kakav ambijent doarava splav koji se odrava na bari sa metar vode? Trenutno vode ima, leti je nema. Leti, to je bara, splav odrava kreket aba.

Dok idem tesnim trotoarom posutim liem, zuje maine, iskau beli mlazevi vode, vraaju vodu u reku. Mlazevi vode su beli, to je voda dohvatila - stolice, stolove, to viri iz blata. Danas je sve opet isto.

Kafedija na autobuskoj stanici nije poplavljen, ne interesuje ga: - To je bilo u petak. Tamo kod Turista malo poplavljeno, malo ovde oko brane. Kau, taj brod, splav, sve napravio. Mulj i granje nabio u ove kafane, u centar grada. U sutini nije mnogo, opet je teta, opet je teta.

to se njega tie, za njega moe biti i dobro. Poplavljene su kafane, on dri kafanu, mada su njegovi gosti jedni, drugi su gosti ili u restorane. Ali potopljene su vee kafedije, on je sitan, skroman i ne tie ga se.

- Planirali su, kau, da puste branu u ponedeljak, posle kau, nisu smeli da dignu branu zbog talasa. Niko nita ne radi. Priae se jedno mesec dana dok je poplava, posle nikom nita. Ima neka reka Suica, to se uliva u etinju. Nadola pritoka reke, silna voda, pregradila reku etinju.

Konfiguracija terena je ista, isti je i mentalitet ljudi. Po istom receptu, pripoveda Ivo Andri u svom viegradskom romanu, nadoe Rzav, silinom vode pregrauje, zaustavlja Drinu, Drina se vraa i plavi kasabu. To se u Viegradu zvalo Veliki povodanj, takvi dogaaji se pamte i decenijama prepriavaju.

Jedno je Rzav sa bosanske strane Drine, drugo je Rzav, akumulacija, na srpskoj strani. Akumulacija koja pijaom vodom napaja aak, Gornji Milanovac i sva usputna mesta.

Kafedija, sakrio ga ank, pria: - Nije bilo uzbune. U no malo zvali narod da izae, stavljali malo peska tu.

Da sebe spasu, optinari pustili u narod glasine da je moglo biti mnogo gore. Pretila je opasnost da pukne brana u Vrjucima, odakle se Uice snabdeva vodom, da celo Uice bude potopljeno. To je, zahvaljujui njima, izbegnuto. A nikakve opasnosti nije bilo.

 

 

Ko je kriv?

 

Ko je kriv za poplavu koja je zadesila Uice, posle ponoi 6. novembra? Krivac je, utvrdili su nadleni, JP Srbijavode, jer to preduzee nije upozorilo nadlene da Uicu preti poplava.

Tako pie u izvetaju koji su potpisali Petar Vujadinovi, naelnik gradske uprave, Radia Marjanovi, predsednik Skuptine grada, Milomir Cvetkovi, Radovan Cicvari i Miroslav Stefanovi.

Da li su zaposleni u uikom javnom sektoru, od prvog do poslednjeg, sve sami idioti koje neko iz Beograda treba da obavesti kad Uicu preti poplava? Da za metar i po spuste njihov atraktivni splav, to lii na malo vei drveni sanduk?

Ne zna se ko je nadlean? Zna se ko je nadlean. Direkcija za izgradnju Uica i preduzee Veliki park koje upravlja gradskom Plaom.

Nema uenika osnovne kole sa kuom pored reke koji ne zna kad je opasno. Ali nadleni nisu uspeli da se dogovore: - Ustave sputa preduzee Veliki park po nalogu Direkcije za izgradnju. Nijedno od ova dva preduzea nema strunjaka koji e da proceni stanje vodostaja i upozori na dolazak poplavnog talasa.

Nije to jedan talas, ve mnogo talasa, voda se iz sata u sat dizala, prebacila je branu.

Uice jeste okrueno stenovitim brdima, ali ko zna ta se iza brda valja: - Nadlene institucije nas nisu upozorile na eventualne elementarne nepogode. Nadlene institucije, Srbijavode, treba da upozore uike direktore kad pada kia, da ponesu kiobrane!

Srbijavode iz Beograda izdaju 6. novembra u 22 sata saoptenje o proglaenju vanredne odbrane od poplava na reci etinji. Potari su krivi. Odluka je dostavljena Uicu 9. novembra, a gradska uprava je to primila k znanju 10. novembra. Gradsko vee je donelo odluku o pokretanju krivinog postupka protiv preduzea Srbijavode, koje ne zna za splav na brani koji je izazvao katastrofu sa desne obale reke.

Neko je na konferenciji za tampu pitao nadlene zato iste korito reke i otklanjaju posledice, odnose dakove, poto se reka ve vratila u korito, kad ih Srbijavode nisu obavestile da je opasnost prola? Nisu imali odgovor.

Vidi se, poplave nizvodno nigde nema. Nigde osim na brani. Znai, uzrok je brana.

Uiku tetu plaae svi poreski obveznici u Srbiji. Hoe li neko od nadlenih u zatvor zbog oiglednog inata sa prirodom i Uianima? Graani su zvali, molili i preklinjali. Kad je voda ve preskoila branu - putanje je bilo opasno. Gde su nadleni bili do tada? Splav je igrao na vodi, ko sme na splav na podivljaloj reci? Ko je te noi smeo na splav?

Ima li u Uicu neeg drugog osim inata i blata? Na autobuskoj stanici Uice kao i uvek: deset kafana, traje rat za goste.

Pred splavom na klupi sede dva crna zaeirena penzionera, pod crnim alovima.

- Splav je vezan. Podiglo ga bilo, splav prati nivo vode. Malo falilo da ga otkine.

Splavu nita ne fali. Sve stoji. Inventar, stolovi, stolice.

Darko je vlasnik kafia to stoji ispod same brane. Iznosi stolice jednu po jednu i pere. Jak mlaz vode otkida blato koje curi.

- Uniteno je sve. Ceo inventar. Ulo je i spolja, ulo je kroz kanalizaciju...

- ta predstavljaju ovi dakovi, Darko?

- Dakovi su samo kamuflaa. Dakovi su kasno Marko na Kosovo stie. No je bila. Da je brana bila otvorena, nita ne bi bilo. Sve ustave su bile zatvorene. Nije imala kud voda da ide, morala je ulicom.

Voda je prvo posetila Darka, on joj je bio najprei i najblii. Koje je uiko preduzee odgovorno za branu?

- Optina i Direkcija za izgradnju. Kriv je ljudski faktor, ljudski faktor, to bi se reklo. Njihove procene me ne interesuju. Platiu sudskog vetaka da proceni. U sedam uvee znao sam da e biti poplave, molio sam da otvore ustave. Nisu hteli. U dvanaest se voda izlila. Ja sam odrastao ovde. Ja kad vidim vodu, znam koliko e voda da naraste za tri sata.

- Zato brana nije otvorena. Namerno?

- Namerno. Neki sitni interesi. Zbog ovog splava ovde nisu hteli da puste. Splavu smeta, loije radi kad je uzdignut nego kad je zavaljen u podobalje. Treba splav da se podigne da bi radio.

- Ko je vlasnik splava? Optinar?

- Nije, jedan lokalni ovde. Jedan lokalni.

Elegantne skupe kafanske stolice, pletene konim kaievima, to moe samo da se baci. Mlaz vode uti. Blato se sliva. Rekao sam: - On vas je sve unitio?

Odgovor me je zaudio: - Nita nas on, ovek, nije unitio. On je podmitio ove kulove u optini jednom veerom i dobio je ono to je hteo. On ovek nita nije kriv.Voda je, odmah dole nizvodno bila u koritu. Znai, nita ne bi bilo, samo da su otvorili branu.

Odmah ispod Darkovog lokala voda potopila, digla asfalt kao neku krpu. Silina vode razbila kameni bedem, korito je zidano, cepala ga na vie mesta. Desilo bi se to i da brana nije zatvorena. Za asfalt su krivi optinari.

Ko zna o emu se radi? Uice je zaboravljeni grad. U Uicu nema ni asfaltiranja. Mogue je da je potpljeno namerno, da bi pare stigle u Uice.

Mislim, vagon-restoran Orijent Ekspres nije poplavljen. Stoji na tokovima, izdignut je visoko. Sline restorane imaju mnogi gradovi, hladna su to i crna udovita, ovaj je elegantno postavljen i opremljen. Kroz vrata vidim stolice. Poplavljene. I vagon-restoran je potopljen. Ne, ne ulazim unutra.

Pitam se ta to ima u ovim ljudima. Tua krivica, tui nemar, inat, naneo im je ogromnu tetu. Niko ne pravi dramu, niko nije digao glas, kao da se sve desilo drugome, nepoznatom, a ne njemu. Niko me nije ponudio kafom jer misli da mogu da mu pomognem, niko nije rekao da smetam, niko se nije namrtio.

Razmiljam ta bi se desilo u komiluku, u aku, na primer. Gazda bi prvo otpustio sve radnike zbog poplave, jer su oni doneli nesreu. Bilo bi besa, pretnji i poneka bomba. Ovde vlada apsolutni mir. Mir koji je nerazumljiv i zato plai.

Uice, varo kao zgaeni sat, koji jo radi. Senke tri solitera u centru opisuju krug, kao kazaljke sata. Kue i lampioni po brdima u noi.

Bilo je to Uice. Potopljeni, a opet zadovoljni. Neko se die, neko pada. Ko se die a ko pada, odluuje izvetaj o vodostanju. Rue se kue, rue se zidovi, splav ne dira niko.

U parku ima jedna klackalica. Deca vise na klackalici. Jedan se die, drugi pada. Uzdigao se jedan lokalni, potopio mnoge lokalne. Za neki dan krenue muzika sa splava, veselo.

Posle su, kao za inat, poele poplave po celoj Srbiji. Poee na jugu, poelo je od Vranja, digoe se sve reke. To e biti odlian alibi. Dobar izgovor uikim kabadahijama, svuda su poplave. Elementarne nepogode. Ni Uice nije izuzetak.

Znai, stekli su se uslovi za potapanje.

Uice ima splav, nije to lift. Splav koji se die i sputa. Ne diraj splava kad spava!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane