(H)umorna priča

 

Dan Republike, vrući čvarci, holesterol i autoput

 

Oni to mogu sedam puta

 

 

Ovaj praznik, 29. novembar, ne dopada se ni njima dvojici, dublu Đelić - Dulić. Jer, Evropa ne dozvoljava takve obračune sa svinjama. A glavni zaštitnici našeg klečanja pred evropskim vratima jesu upravo ova dvojica. Jedan brani Evropu od  dima iz naših sulundara, koji greju vodu za šurenje, a drugi je humanista koji misli da kada podnesemo zahtev i, ne daj bože, uđemo u tu Evropu, šunke će padati sa neba, a kobasicama ćemo kititi vrata za svaki praznik

 

Piše Nebojša - čita onaj ko i dalje slavi 29. novembar

 

Evo sad će i 29. novembar. Kako smo se radovali tom prazniku. Mi smo se radovali, ali svinje nisu. Padale su kao snoplje za Dan Republike. Nije se radilo i išlo u školu dva, tri, četiri pa bogami i pet dana. Razmišljali smo samo kako bi bilo lepo ovaj praznik sastaviti sa Novom godinom.

Za tih nekoliko neradnih dana trebalo je spremiti zimnicu. A ima li šta bolje i zdravije od domaće suve šunke i kobasice. Ko te onda pitao za holesterol. Vrući čvarci, džigernjače, krvavice... pa kiseli kupus... Sve u svemu, ikebana.... Pa kada se sve završi, pada završno druženje na zabijački. Družili se rođaci, komšije, prijatelji...

Još ne bi ni svanulo, a voda je već vrila u oranijama, koje su postavljene na ložišta napravljena od presečenih metalnih buradi na koja su nekako uglavljena improvizovana vrata za loženje i cevi sa čunkovima za dim. Voda se grejala za šurenje svinja, pa zatim za pranje creva za kobasice i džigernjače. Odmah se kuvao i paprikaš za doručak od iznutrica. Pila se vruća rakija, hladno vino... jebeš pivo.

I tako je to trajalo. Bio je to najomiljeniji praznik u onoj državi. Imalo se - moglo se.

Kaže Lala komšiji mesaru kada je ovaj uhvatio krme da kolje, a krme se dere iz sveg glasa: "Pusti ga!"

Čudi se mesar šta je, pa ga pusti.

Onda Lala reče: "E sad ga opet u'vati." Pa onda naredi da ga opet pusti, pa opet uhvati.

 "Šta je Lalo, što me zajebavaš? Daj da obavimo posao".

 "Ma znaš, oću da komšije misle da koljemo tri komada", reče Lala.

Neki taj praznik, 29. novembar, Dan Republike, nisu ni danas zaboravili. Ministar Mrkonjić ga sigurno dobro pamti i rado ga se seća, jer nam je još za onaj praznik Prvi maj obećao da će 29. novembar biti obeležen otvaranjem još 20 (i slovima DVADESET) kilometara autoputa Horgoš - (via) Beograd (- Požega, kasnije dodata u projekat).

Ova godina je značajna po našu putnu privredu. Počelo je suđenje drumskoj mafiji koja je maznula jedno 50 kilometara autoputa (a možda i više), a evo za 29. novembar se otvaraju dve grandiozne deonice od po deset kilometara autoputa, koji se gradi ravno 35 godina. Izgradnja je započeta 1974. godine.

Ovo je veliki uspeh jer je prosečno građeno pet km puta godišnje. S obzirom na to da je sada rađena samo jedna traka, bez nadvožnjaka i skretanja, to ispada da je ove godine napravljeno dvostruko više kilometara nego prethodnih godina.

Veliki uspeh demokratske vlasti, gospode ninistara, službenika u republičkoj i pokrajinskoj administraciji, radnih ljudi, građana, žena i dece, gladnih i žednih, zaduženih i prezaduženih, gologuzih i bosonogih - da se Dan Republike obeleži jednim vrednim radnim uspehom.

Ili se ovaj autoput ne gradi, jer neki misle da će se Vojvodina otcepiti (a mi im, kao, ne damo), pa što da im gradimo put, neka ga prave sami sa svojim novcima.

A čovek, mislim Mrkonjić, dobro zna šta ovom narodu znači obećati nešto za 29. novembar. To se mora i uraditi.

I tako su pedantni statističari izračunali da je ovo sedmo otvaranje ovog nazoviautoputa. Dakle, oni to mogu sedam puta i da ne bude gotovo. Znači mogu još koji put, a ako ga usitne moći će i češće. Bravo majstori (mislim političari), takvu potenciju nema cela Evropa, a kamoli bivše jugoslovenske republike! I dalje smo ostali najveći i najbolji i najbolje to možemo.

Eto vidi se to i po Mrki. Čovek tek što je prevalio sedamdeset i neku, a još može. Za razliku od nešto starijeg Krkobabića, koji izgleda ne može, pa će mizerne penzije naredne godine biti iste, neće se dizati.  U stvari, penzionerima se naredne godine neće dizati - penzije, nego će i padati, jer ne da Dijana, mislim Dragutinovićka. Zna ona dobro da ima i mlađih koji mogu dobro da potegnu pa da im inflacija dogodine skoči. Dakle kad onima skoči, penzosima će da padne.

Ovaj praznik, 29. novembar, ne dopada se ni njima dvojici, dublu Đelić - Dulić. Jer, Evropa ne dozvoljava takve obračune sa svinjama. A glavni zaštitnici našeg klečanja pred evropskim vratima jesu upravo ova dvojica. Jedan brani Evropu od dima iz naših sulundara, koji greju vodu za šurenje, a drugi je humanista koji misli da kada podnesemo zahtev i, ne daj bože,  uđemo u tu Evropu, šunke će padati sa neba, a kobasicama ćemo kititi vrata za svaki praznik.

U međuvremenu štošta se događa ovih dana.

Sve se zna i ništa se ne zna. Sudije u jednom opštinskom sudu kolektivno podnele ostavke i uzele otpremninu. Kažu, ne znaju ni gde će raditi, ni hoće li suda u toj opštini i biti. Pa daj šta daš.

U Beogradu pak predmete iz jednog suda preneli u drugi, pa u jednom sudu ne znaju gde su im predmeti, a u drugom gde su im sudije.

Stari štos: pitali gedžu šta će da radi ako dobije 3 miliona na lotou. "Ću tužim celo selo". Kako će sada da tuži kad nema sudova?

Advokati su odštrajkovali svoje. Neće da im Dinkić meri znanje na kilo i upisuje u fiskalnu kasu.

A prosvetari opet najavljuju da će da štrajkuju. Njima kad god se ne radi, oni u štrajk. Alo, bre učiteljice, kad ćete platu da zaradite? Deca osim slova treba da nauče i nešto drugo. A to drugo kao da ste zaboravili. Što ne štrajkujete za vreme raspusta, pa se svi lepo skupite na pruzi i zaustavite voz, kao oni proleteri iz Lapova. Ili se skupite pa iz inata okrečite školu. Dva vikenda provedite zaključani u učionici i dovedite političare da im održite predavanja. A vi po deci?! Kao da je deci krivo što ne idu u školu.

Srbija je slika i prilika zakonske države. Iako u Ustavu piše da Vojvodina ima pravo da neke stvari reguliše Statutom, ne piše i kada. Pa tako Statut Vojvodine čeka celu godinu da dođe na red. Zaštitnik građana čeka već dve godine da mu usvoje zakon, poverenik za javno informisanje isto tako... Jebi ga, piše u Ustavu, a piše i na tarabi.

 

 

Ova godina je značajna po našu putnu privredu. Počelo je suđenje drumskoj mafiji koja je maznula jedno 50 kilometara autoputa (a možda i više), a evo za 29. novembar se otvaraju dve grandiozne deonice od po deset kilometara autoputa, koji se gradi ravno 35 godina. Izgradnja je započeta 1974. godine. Ovo je veliki uspeh jer je prosečno građeno pet km puta godišnje. S obzirom na to da je sada rađena samo jedna traka, bez nadvožnjaka i skretanja, to ispada da je ove godine napravljeno dvostruko više kilometara nego prethodnih godina.