Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

 

Teror u ime navodnog naroda

 

Sve za me, otvori se

 

 

Kako je Branko Jovanović izvršio oružani napad na fabriku, radnike držao kao taoce, obio pogone i ukrao državne mašine, a onda sve redom tužio

 

Nada Vidović

 

Agonija radnika nekada velike fabrike "HINS", hemijska industrija Novi Sad, počela je privatizacijom, kada je fabriku kupio konzorcijum Jovanović-Prodanov.

Po već isprobanom receptu, vlasnici su imovinu fabrike stavili pod hipoteku, a mašine prodali u staro gvožđe. Pod izgovorom modernizacije, radnici su radili u hladnim halama očekujući obećane mašine. Sve je bilo "sjajno", ali plata nije stizala.

Usledile su prijave Agenciji za privatizaciju, koja je na kraju raskinula kupoprodajni ugovor, uz konstataciju da vlasnici nisu ispoštovali nijedan segment kupoprodajnog ugovora.

Fabriku je preuzela država i imenovan je zastupnik državnog kapitala, koji podnosi niz krivičnih prijava protiv bivših vlasnika. Taman kad se mislilo da je spas na vidiku, jer je proizvodnja pokrenuta (sklopljen povoljan ugovor sa nemačkom firmom) a zaposleni su počeli da dobijaju platu, došla je nedelja - 11. marta 2007.

Bivši vlasnik Branko Jovanović je organizovao i sproveo oružani napad na fabriku, radnike držao kao taoce, obio pogone i na šlepere utovario mašine u državnom vlasništvu, vredne milion i po evra, u nameri da ih iznese iz fabrike.

Brzom intervencijom MUP-a sprečen je u ovoj nameri. Sve se ovo dešava samo devet dana po presudi Višeg trgovinskog suda od 2.3.2007, kojom se izričito zabranjuje Branku Jovanoviću da iznosi mašine iz kruga fabrike.

Zastupnik državnog kapitala i sindikat podnose krivičnu prijavu protiv Branka Jovanovića. Opštinski sud u Novom Sadu donosi privremenu meru kojom se nalaže Jovanoviću "da bez odlaganja prestane sa bilo kakvim pokušajem samovlasnog ulaska u prostor fabrike kao i demontažom ili prevozom mašina i alata iz fabrike pod pretnjom izvršenja". Međutim, ni ova privremena mera ne sprečava Branka Jovanovića da putem sredstava informisanja preti ponovnim upadom u fabriku. Radnici su iz tog razloga organizovali 24-časovno dežurstvo u fabrici kako bi sačuvali mašine i nastavili proizvodnju.

Pošto je izostala intervencija nadležnih, Branko Jovanović nakon toga nekoliko puta pokušava sa ulaskom u fabriku. Pred fabriku dolaze batinaši naoružani palicama da se obračunaju sa radnicima. I dalje niko ne interveniše.

Tada se dešava neverovatna stvar. Iz Opštinskog javnog tužilaštva 6. juna 2008. stiže rešenje u kome piše da je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv Jovanovića, "jer se u radnjama prijavljenog ne stiču elementi krivičnog dela, niti nekog drugog dela za koje se krivični progon preduzima po službenoj dužnosti". Rešenje stiže u fabriku u momentu kada fabrika odlazi u stečaj.

Dakle, oružani napad na državnu imovinu, držanje i pretnja taocima, pokušaj krađe državne imovine u vrednosti od milion i po evra, obijanje pogona - nisu krivično delo?

Ali, sada Jovanović podnosi krivičnu prijavu protiv Nade Vidović, predsednika Granskog sindikata energetike, petrohemije, hemije i nemetala, protiv Zorice Asurdžić, predsednika sindikalne organizacije "HINS-a", protiv Sime Čabarkape, zastupnika državnog kapitala, protiv TV Apolo, koja je bila na mestu dešavanja i snimila oružani napad na fabriku, protiv Građanskog lista, koji je objavio izjavu Zorice Asurdžić.

Krivična prijava protiv Nade Vidović je procesuirana u najkraćem mogućem roku i proglašena je krivom za - krivično delo klevete. Žrtva postaje krivac, jer je ukazala na postojanje krivičnih dela.

Teror se nastavlja. Jovanović otvoreno preti Nadi Vidović. Ona o tome obaveštava nadležnog sudiju u krivičnom postupku, ali reakcija izostaje. Jovanović, po dobijanju presude u kojoj se Nada Vidović proglašava krivom, pokreće građansku parnicu protiv nje i ponovo nastavlja sa otvorenim pretnjama. Ponovo izostaje bilo kakva reakcija nadležnih.

Osam krivičnih prijava koje je podneo zastupnik državnog kapitala Sima Čabarkapa protiv bivših vlasnika fabrike i generalnog direktora nije procesuirano. Zapisnik MUP-a, u kome se detaljno opisuje oružani napad, sa priznanjem Branka Jovanovića i konstatacijom da je javni tužilac utvrdio elemente krivičnog dela, nikome nisu bitni.

Epilog je da je fabrika otišla u stečaj, radnici su ostali bez posla i nikada neće naplatiti svojih 36 plata za koje imaju - izvršne sudske presude.

U presudi kojom me proglašavaju krivom stoji - U IME NARODA. Pitam se u ime kog naroda se ovakva presuda donosi.

Kriva sam jer sam prenela stav zaposlenih, jer sam dežurala u fabrici i čuvala državnu imovinu, jer sam ukazala na elemente teškog krivičnog dela, jer sam tražila zaštitu vlasti od naoružanih pendrekaša svaki put kada su dolazili pred fabriku u nameri da u nju uđu i obračunaju se sa radnicima, jer stvari nazivam pravim imenom, jer sam sindikalac...

Svi zaposleni kojima Branko Jovanović preti i pokreće prijave putem suda spremaju se da organizuju protest ispred Opštinskog suda u Novom Sadu i tamo će ostati dok im se ne objasni dokle će teror Jovanovića biti tolerisan.

 

 

(autor je predsednik SSSS energetike, petrohemije, hemije i nemetala Novog Sada)

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane