Natrag

Bratsko kolo

 

Bratsko kolo

 

Komemoracije, manifestacije i ostale zajebancije

 

 

Zidari nam zidaju Evropu

 

Francuska je zemlja masona i kao takva ivi i uiva u svojim simbolima. Sve mora biti simbolino i sve idilino, pa makar bilo i lano. Narod mora da se lae i mae da bi ostao glup i naivan. Sa takvima se lake vlada. injenica je da pranje mozga nije izmislio Sovjetski Savez, jer je princip postojao i pre Francuske revolucije. Usavrili su ga Napoleoni, Prvi i Trei, a tek kasnije su tehniku obradili i usavrili Orvel i njegovi sledbenici, ruski komunisti, kineski maoisti, ameriki makartisti, pa i nai titoisti. Danas tehniku usavravaju ovi novi beskimenjaci - mondijalisti. To bi bio globalni i vrlo povrni prikaz tehnike obrade ljudskog mesa kroz vodenicu simbolizma. Oboavanje jednog lika, jedne zastave ili nekog istorijskog datuma. Mi ve vekovima slavimo poraz na Kosovu i po tome smo dugo bili izuzetak

 

Pie: Mile Uroevi

dopisnik iz Pariza

 

Brisanje prolosti i zaborav na silu danas gotovo da je postalo pravilo. Na primer, Nemaka je za 11. novembar poslala kevu Merkel da se lino pokloni venom plamenu francuskog neznanog junaka koji je pobedio Kajzerovu Prusiju, i da pred grobnicom muki uzvikne - ivela Francuska i francusko-nemako prijateljstvo. Poto je umro i poslednji solunac ili ratnik velikog pokolja od dvadeset miliona rtava 1914-1918, sada je mogue i praviti ovakve ceremonije, kao manifestaciju istog zajebavanja sa uspomenom na heroje i patriote koji su, u samo jednom veku, tri puta ratovali za odbranu zemlje i to od uvek istog neprijatelja, Nemaca. Zamislite tursku vladu na proslavi Vidovdana ili Merkelovu u Kragujevcu!

 

 

Pis end lav

 

OK, bilo pa prolo. Ko im je kriv to su se tada rodili u nezgodno vreme. Uostalom i da nije bilo ratova, oni bi svi ionako danas bilo pokojni. Ko od bolesti, ko od starosti. Ima mnogo godina od toga doba. Meutim, pariski dogaaj od 11. novembra, iako istorijski, i nije neki dokaz preteranog simbolizma u stvaranju jedne nove velike Evrope, koja se pravi od blata i zaborava. Saveznici se bombarduju, a neprijatelji stupaju u brak iz interesa. Liu se i glade putem simbolizma svih vrsta i oblika. Tako je nedavno francusko-nemaki brani par odluio da uskoro uvede i nova radna mesta u vladama dve zemlje. Ideja je originalna: uvode se zajedniki ministri. Tako e, na primer, uskoro postojati jedan ministar inostranih poslova, koji, iako ne vue dve plate, radi u obe vlade. Simbol jak ko zemlja. Zamislite da u Tadievoj i Taijevoj vladi radi isti ministar spoljnih poslova?!

Istorija vie ne postoji, ak je u planu i da se ona zakonom zabrani ili to manje predaje u kolama kao obavezan predmet. Istorija je puna krvi, a simboli vole cvee i vatromet, zastave i himne, poljupce i dranje za ruke ispred kamenih zidova i spomenika. Pis end lav. Tipian primer za ovu analizu bila je proslava 9, novembra. Dugo je u Francuskoj ovo bio dan alosti, kada je vlada izlazila na grob generala De Gola. On se ugasio ba na taj dan. Ove godine grob je ostao bez venaca jer su sve cvee poneli u Berlin da proslave dan kada je svet ugledao slobodu. Tako piu i tako govore svi mediji Francuske.

Dan kada se jadna i do temelja razrovana prestonica Nemake oslobodila jarma najveeg zloinca istorije, Sovjetskog Saveza. Uostalom, niko u Berlinu i ne pominje dogaaje od pre ulaska kaua u grad niti se zna zbog ega su Rusi uopte dolazili u Berlin. Zna se samo da su podigli zid bez dozvole i tako razdvojili familije i ugasili svetlo slobode celom svetu. Onda je doao Sarkozi sa keserom u ruci i sruio zid da bi kroz rupu prebegli zatoenici komuniste Hajnekera. Ako je potreban dokaz da je tako bilo, evo i slike koju je lino zainteresovani priloio na svom sajtu Fejsbuka. Sarkozi tako dokazuje da je bio na licu mesta 9. novembra 1999. Neki su ga videli istog dana i na grobu De Gola oko 2.000 km dalje od Zida, ali to nije bitno - on je sruio deo Zida i taka!

Cela britanska tampa je tako dobila materijal za tipino britanski humor i egaenje. Na Internetu sada krui film gde se jasno vidi da je Sarkozi bio na trgu Tjenen Men da sam zaustavi tenk, na Crvenom trgu gde se popeo na tenk uz Jelcina, Leh Valensu je on izmislio kao agent CIA. Sarkozi je sruio komunizam u svetu, a bio je i na mesecu i to dve godine pre Amerikanaca.

ta mu treba da lae kad svi znaju da je u Berlin stigao nakon 6 dana sa celom ekipom gradonaelnika i kada od Zida ne osta ni bolja ruevina. Ali nisu Francuzi sitniari za jednu la vie. Ovde se krade i lae naveliko. Ministri kradu milione prilikom preprodaje oruja, a narod opet krade na milijarde, uglavnom po samoposlugama, koliko da preivi. Samo u toku ove godine nestalo je za oko pet milijardi evra raznih bifteka, sireva, boca viskija, vina i ostalih skupocenih stvari sa rafova prodavnica. Pokrala i pojela nezasita sirotinja, pod izgovorom da je sve skupo, da su plate male a nezaposlenost na prvom mestu u Zapadnoj Evropi. Oko 10 odsto francuske populacije odmara se po ceo dan. O tome se takoe mnogo pie ovih dana.

Za to vreme gospodin predsednik, zidar koji je sa keserom u ruci sruio zid uglavnom u realnosti sveta interneta, i ovoga puta je uivao u simbolici ponovnog ruenja niim izazvanog zatvorskog zida slobodoljubljivog i miroljubivog grada Berlina. Hiljadu tabli od stiropola, koje su oslikali poznati slikari, sruilo se na principu domina dok su gosti svravali u gae i pikili firnajz ispred gradske kapije Brandenburga. Koje lepote i koje love u perspektivi. Ako su kolekcionari mogli da bace silne pare otkupljujui orginalne i tagirane delove zida, zato ne bi bilo jo 1.000 budala koji e za velike pare otkupiti fol zidove od stiropora sa orginalnim slikama umetnika celog sveta. Nek ide i po 10.000 evra pare, pa je to opet 10 miliona, koji nisu za bacanje na ovoj krizi. Vani su simboli, pogotovo ako je drava masonskog porekla i masonske vlade, kao to je to sluaj sa Francuskom.

 

Drava u dravi

 

Masoni su ko vanzemaljci, niko ih ne vidi a svuda su. Ovo nije samo fraza da zabavi itaoca, ve je to i tema jedne smele i zapaene knjige koja je izala ovih dana u Francuskoj. Njena autorka Sofija Konjar tvrdi da se oko Sarkozija vrti bratsko kolo tajnih zidara. U vladi ali i u ekonomiji sve sam mason do masona, tvrdi novinarka Konjar, i daje imena i prezimena uticajnih ljudi koji pripadaju nekoj od pet loa francuske masonerije.

Dravni sektor je gotovo nepostojei i sve je palo pod uticaj i u zavisnost od odluke nekog velikog brata. Pa ak i sama pravda je poloila svoj ma na oltar sa znakom estara i ugaonika. Tako je stvorena prava drava u dravi, kae se u tekstu, i to naoigled svih, kao i optu nemo da se ovoj hobotnici poseku pipci. Kada je izvesni Vansen Lamanda imenovan na mesto predsednika vrhovnog suda, on je javno izjavio da nije mason. To je izazvalo pravu mini revoluciju budui da je to prvi put da jedan brat nije na tako vanom mestu. On je ak morao da se pismom izvini za ovu reenicu celoj korporaciji pravde, u koju su mahom svi upisani u neku od masonskih loa.

Na drugim vanim mestima dravne administracije vode se pravi ratovi izmeu katolika i masona i uvek se zavre na tetu prvih, jer su masoni pre svega slona braa koja kao jedan skau na nekoga ko nije iz njihove familije. Visoki inovnici Avgust de Romane ili Dominik Marsel su to osetili na svojoj koi i ubrzo izgubili fotelje. Velike firme kao Bjuik, Pota i Telekom ili Air Frans totalno su infiltrirane od masona koji mrae i oblae ak i onda kada se firma privatizuje. Njihova su mesta zacementirana kako to samo dobri zidari znaju da zameaju beton.

Sam predsednik Sarkozi tvrdi da nije mason, ali se zna da je bio dosta blizak poznatim masonima i da je pokuavao da se tim putem probije u vrh dok je jo bio gradonaelnik grada Neija. Njegov potpis iz tog doba ima tri takice u obliku trougla, znak prepoznavanja masona. Zlobnici tvrde da Sarkozi blefira i da nije mason samo zato to svaka inicijacija u loi poinje sa godinu dana apsolutne utnje na svim sastancima. On, kako je brbljiv, to nikada ne bi mogao da izdri. Ali ako nije mason, Sarkozi je predsednik i nije nikakvo udo da je Alan Bauer, bivi veliki majstor loe Veliki Orijent, postao savetnik za policiju i sigurnost drave u Sarkozijevoj vladi. Loa se pribliila vrhu vlasti. Taj Bauer je jo za vreme izbora tipovao na Sarkozija i davao mu prve savete u vreme kada je predsednik uio zanat, te mu ak i sastavljao govore u stilu leviarskog republikanca, to masoni oboavaju.

Na preporuku Bauera u Vaington je poslat ambasador an-David Levit, mason naravno. Neki ak tvrde da je Bauer tajno ubacio Sarkozija u ekipu zidara kada je ovaj poeo svoj mandat, ali nita zvanino ne postoji o ovim glasinama. Nikakvog komentara nema ni na pisanja da je Bauer boravio i radio u Americi gde je bio angaovan od CIA i veoma tajne agencije NSA. Ono to je izvesno to je da je Sarkozi zapoeo politiku upravo preko jednog svog prijatelja i poznatog masona Ahila Peretija, koji mu je ustupio svoje mesto gradonaelnika Neija 1983. godine. U svim veim i bogatijim gradovima gradonaelnici su masoni, i to od oca na sina, pa tako nasleuju fotelje. Gradovi Ruel-Malmezon, Suren, Nei i ostali gradovi departmana Sena decenijama su privilegija masona, iako u principu postoje izbori i uprkos tome to narod bira. Ministar policije Bris Ortefe je mason koji je jo 1976. godine pozvao mladog Sarkozija, tada mladia od 17 godina, da izae na tribinu i odri govor u ime omladine grada. Kasnije je Ortefe postao kum porodice Sarkozi i krstio mu dete, koje se nedavno proslavilo kao kandidat za predsednika velike firme u Defansu. Danas u vladi Francuske ima bar pet vanih ministara koji su masoni i stari prijatelji Sarkozija. Njegov lini savetnik i predsednik kabineta Klod Geon je takoe mason, kao i ef bezbednosti i medijske propagande Pjer aron, mada ovaj to porie. Masoni su tajna loa i nemaju pravo da se oglase.

U svakom sluaju masona ima malo, oko 150.000 u pet loa, ali su svi dobro rasporeeni. Postoje i drugi lobiji, kao to su jevrejski, sajentoloki ili homoseksualni, ali to su ve posebne prie svaka za sebe i sa potpuno drugaijim motivima i mogunostima. O tome moda u nekom narednom dopisu iz Grada svetlosti i masonskog simbolizma.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane