Bratsko kolo

 

Komemoracije, manifestacije i ostale zajebancije

 

 

Zidari nam zidaju Evropu

 

Francuska je zemlja masona i kao takva živi i uživa u svojim simbolima. Sve mora biti simbolično i sve idilično, pa makar bilo i lažno. Narod mora da se laže i maže da bi ostao glup i naivan. Sa takvima se lakše vlada. Činjenica je da pranje mozga nije izmislio Sovjetski Savez, jer je princip postojao i pre Francuske revolucije. Usavršili su ga Napoleoni, Prvi i Treći, a tek kasnije su tehniku obradili i usavršili Orvel i njegovi sledbenici, ruski komunisti, kineski maoisti, američki makartisti, pa i naši titoisti. Danas tehniku usavršavaju ovi novi beskičmenjaci - mondijalisti. To bi bio globalni i vrlo površni prikaz tehnike obrade ljudskog mesa kroz vodenicu simbolizma. Obožavanje jednog lika, jedne zastave ili nekog istorijskog datuma. Mi već vekovima slavimo poraz na Kosovu i po tome smo dugo bili izuzetak

 

 

Piše: Mile Urošević

  dopisnik iz Pariza

 

Brisanje prošlosti i zaborav na silu danas gotovo da je postalo pravilo. Na primer, Nemačka je za 11. novembar poslala kevu Merkel da se lično pokloni večnom plamenu francuskog neznanog junaka koji je pobedio Kajzerovu Prusiju, i da pred grobnicom muški uzvikne - živela Francuska i francusko-nemačko prijateljstvo. Pošto je umro i poslednji solunac ili ratnik velikog pokolja od dvadeset miliona žrtava 1914-1918, sada je moguće i praviti ovakve ceremonije, kao manifestaciju čistog zajebavanja sa uspomenom na heroje i patriote koji su, u samo jednom veku, tri puta ratovali za odbranu zemlje i to od uvek istog neprijatelja, Nemaca. Zamislite tursku vladu na proslavi Vidovdana ili Merkelovu u Kragujevcu!

 

 

Pis end lav

 

OK, bilo pa prošlo. Ko im je kriv što su se tada rodili u nezgodno vreme. Uostalom i da nije bilo ratova, oni bi svi ionako danas bilo pokojni. Ko od bolesti, ko od starosti. Ima mnogo godina od toga doba. Međutim, pariski događaj od 11. novembra, iako istorijski, i nije neki dokaz preteranog simbolizma u stvaranju jedne nove velike Evrope, koja se pravi od blata i zaborava. Saveznici se bombarduju, a neprijatelji stupaju u brak iz interesa. Ližu se i glade putem simbolizma svih vrsta i oblika. Tako je nedavno francusko-nemački bračni par odlučio da uskoro uvede i nova radna mesta u vladama dve zemlje. Ideja je originalna: uvode se zajednički ministri. Tako će, na primer, uskoro postojati jedan ministar inostranih poslova, koji, iako ne vuče dve plate, radi u obe vlade. Simbol jak ko zemlja. Zamislite da u Tadićevoj i Tačijevoj vladi radi isti ministar spoljnih poslova?!

Istorija više ne postoji, čak je u planu i da se ona zakonom zabrani ili što manje predaje u školama kao obavezan predmet. Istorija je puna krvi, a simboli vole cveće i vatromet, zastave i himne, poljupce i držanje za ruke ispred kamenih zidova i spomenika. Pis end lav. Tipičan primer za ovu analizu bila je proslava 9, novembra. Dugo je u Francuskoj ovo bio dan žalosti,  kada je vlada izlazila na grob generala De Gola. On se ugasio baš na taj dan. Ove godine grob je ostao bez venaca jer su sve cveće poneli u Berlin da proslave dan kada je svet ugledao slobodu. Tako pišu i tako govore svi mediji Francuske.

Dan kada se jadna i do temelja razrovana prestonica Nemačke oslobodila jarma najvećeg zločinca istorije, Sovjetskog Saveza. Uostalom, niko u Berlinu i ne pominje događaje od pre ulaska kaćuša u grad niti se zna zbog čega su Rusi uopšte dolazili u Berlin. Zna se samo da su podigli zid bez dozvole i tako razdvojili familije i ugasili svetlo slobode celom svetu. Onda je došao Sarkozi sa keserom u ruci i srušio zid da bi kroz rupu prebegli zatočenici komuniste Hajnekera. Ako je potreban dokaz da je tako bilo, evo i slike koju je lično zainteresovani priložio na svom sajtu Fejsbuka. Sarkozi tako dokazuje da je bio na licu mesta 9. novembra 1999. Neki su ga videli istog dana i na grobu De Gola oko 2.000 km dalje od Zida, ali to nije bitno - on je srušio deo Zida i tačka!

Cela britanska štampa je tako dobila materijal za tipično britanski humor i šegačenje. Na Internetu sada kruži film gde se jasno vidi da je Sarkozi bio na trgu Tjenen Men da sam zaustavi tenk, na Crvenom trgu gde se popeo na tenk uz Jelcina, Leh Valensu je on izmislio kao agent CIA. Sarkozi je srušio komunizam u svetu, a bio je i na mesecu i to  dve godine pre Amerikanaca.

Šta mu treba da laže kad svi znaju da je u Berlin stigao nakon 6 dana sa celom ekipom gradonačelnika i kada od Zida ne osta ni bolja ruševina. Ali nisu Francuzi sitničari za jednu laž više. Ovde se krade i laže naveliko. Ministri kradu milione prilikom preprodaje oružja, a narod opet krade na milijarde, uglavnom po samoposlugama, koliko da preživi. Samo u toku ove godine nestalo je za oko pet milijardi evra raznih bifteka, sireva, boca viskija, vina i ostalih skupocenih stvari sa rafova prodavnica. Pokrala i pojela nezasita sirotinja, pod izgovorom da je sve skupo, da su plate male a nezaposlenost na prvom mestu u Zapadnoj Evropi. Oko 10 odsto francuske populacije odmara se po ceo dan. O tome se takođe mnogo piše ovih dana.

Za to vreme gospodin predsednik, zidar koji je sa keserom u ruci srušio zid uglavnom u realnosti sveta interneta, i ovoga puta je uživao u simbolici ponovnog rušenja ničim izazvanog zatvorskog zida slobodoljubljivog i miroljubivog grada Berlina. Hiljadu tabli od stiropola, koje su oslikali poznati slikari, srušilo se na principu domina dok su gosti svršavali u gaće i piškili firnajz ispred gradske kapije Brandenburga. Koje lepote i koje love u perspektivi. Ako su kolekcionari mogli da bace silne pare otkupljujući orginalne i tagirane delove zida, zašto ne bi bilo još 1.000 budala koji će za velike pare otkupiti fol zidove od stiropora sa orginalnim slikama umetnika celog sveta. Nek ide i po 10.000 evra parče, pa je to opet 10 miliona, koji nisu za bacanje na ovoj krizi. Važni su simboli, pogotovo ako je država masonskog porekla i masonske vlade, kao što je to slučaj sa Francuskom.

 

Država u državi

 

Masoni su ko vanzemaljci, niko ih ne vidi a svuda su. Ovo nije samo fraza da zabavi čitaoca, već je to i tema jedne smele i zapažene knjige koja je izašla ovih dana u Francuskoj. Njena autorka Sofija Konjar tvrdi da se oko Sarkozija vrti bratsko kolo tajnih zidara. U vladi ali i u ekonomiji sve sam mason do masona, tvrdi novinarka Konjar, i daje imena i prezimena uticajnih ljudi koji pripadaju nekoj od pet loža francuske masonerije.

Državni sektor je gotovo nepostojeći i sve je palo pod uticaj i u zavisnost od odluke nekog velikog brata. Pa čak i sama pravda je položila svoj mač na oltar sa znakom šestara i ugaonika. Tako je stvorena prava država u državi, kaže se u tekstu, i to naočigled svih, kao i opštu nemoć da se ovoj hobotnici poseku pipci. Kada je izvesni Vansen Lamanda imenovan na mesto predsednika vrhovnog suda, on je javno izjavio da nije mason. To je izazvalo pravu mini revoluciju budući da je to prvi put da jedan brat nije na tako važnom mestu. On je čak morao da se pismom izvini za ovu rečenicu celoj korporaciji pravde, u koju su mahom svi upisani u neku od masonskih loža.

Na drugim važnim mestima državne administracije vode se pravi ratovi između katolika i masona i uvek se završe na štetu prvih, jer su masoni pre svega složna braća koja kao jedan skaču na nekoga ko nije iz njihove familije. Visoki činovnici Avgust de Romane ili Dominik Marsel su to osetili na svojoj koži i ubrzo izgubili fotelje. Velike firme kao Bjuik, Pošta i Telekom ili Air Frans totalno su infiltrirane od masona koji mrače i oblače čak i onda kada se firma privatizuje. Njihova su mesta zacementirana kako to samo dobri zidari znaju da zamešaju beton.

Sam predsednik Sarkozi tvrdi da nije mason, ali se zna da je bio dosta blizak poznatim masonima i da je pokušavao da se tim putem probije u vrh dok je još bio gradonačelnik grada Neija. Njegov potpis iz tog doba ima tri tačkice u obliku trougla, znak prepoznavanja masona. Zlobnici tvrde da Sarkozi blefira i da nije mason samo zato što svaka inicijacija u loži počinje sa godinu dana apsolutne ćutnje na svim sastancima. On, kako je brbljiv, to nikada ne bi mogao da izdrži. Ali ako nije mason, Sarkozi je predsednik i nije nikakvo čudo da je Alan Bauer, bivši veliki majstor lože Veliki Orijent, postao savetnik za policiju i sigurnost države u Sarkozijevoj vladi. Loža se približila vrhu vlasti. Taj Bauer je još za vreme izbora tipovao na Sarkozija i davao mu prve savete u vreme kada je predsednik učio zanat, te mu čak i sastavljao govore u stilu levičarskog republikanca, što masoni obožavaju.

Na preporuku Bauera u Vašington je poslat ambasador Žan-David Levit, mason naravno. Neki čak tvrde da je Bauer tajno ubacio Sarkozija u ekipu zidara kada je ovaj počeo svoj mandat, ali ništa zvanično ne postoji o ovim glasinama. Nikakvog komentara nema ni na pisanja da je Bauer boravio i radio u Americi gde je bio angažovan od CIA i veoma tajne agencije NSA. Ono što je izvesno to je da je Sarkozi započeo politiku upravo preko jednog svog prijatelja i poznatog masona Ahila Peretija, koji mu je ustupio svoje mesto  gradonačelnika Neija 1983. godine. U svim većim i bogatijim gradovima gradonačelnici su masoni, i to od oca na sina, pa tako nasleđuju fotelje. Gradovi Ruel-Malmezon, Suren, Nei i ostali gradovi departmana Sena decenijama su privilegija masona, iako u principu postoje izbori i uprkos tome što narod bira. Ministar policije Bris Ortefe je mason koji je još 1976. godine pozvao mladog Sarkozija, tada mladića od 17 godina, da izađe na tribinu i održi govor u ime omladine grada. Kasnije je Ortefe postao kum porodice Sarkozi i krstio mu dete, koje se nedavno proslavilo kao kandidat za predsednika velike firme u Defansu. Danas u vladi Francuske ima bar pet važnih ministara koji su masoni i stari prijatelji Sarkozija. Njegov lični savetnik i predsednik kabineta Klod Geon je takođe mason, kao i šef bezbednosti i medijske propagande Pjer Šaron, mada ovaj to poriče. Masoni su tajna loža i nemaju pravo da se oglase.

U svakom slučaju masona ima malo, oko 150.000 u pet loža, ali su svi dobro raspoređeni.  Postoje i drugi lobiji, kao što su jevrejski, sajentološki ili homoseksualni, ali to su već posebne priče svaka za sebe i sa potpuno drugačijim motivima i mogućnostima. O tome možda u nekom narednom dopisu iz Grada svetlosti i masonskog simbolizma.