Natrag

Energija

Energija

 

Urgent: Zato je Srbiji neophodna nuklearna elektrana?

 

 

Uskoro neemo imati ni za za elektrine stolice

 

 

I iz lokalnih i iz globalnih razloga Srbija mora da pone da razmilja o gradnji nuklearki. Kako o ovakvim i slinim pitanjima odluuju laici (uglavnom politiari), vredi ih podsetiti na neke prednosti ovog vida energije. Barem zbog toga to e uskoro moi da se konvertuje u politike poene.

 

 

Milo Zdravkovi

 

 

Izgradnja jednog nuklearnog kompleksa, veliine koja bi zadovoljila potrebe zemlje kakva je naa, kotala bi oko pet milijardi evra. To bi, naravno, predstavljalo grinfild investiciju, iste novce iz fondova koje obezbeuju proizvoai opreme. Napominjem da izbor proizvoaa, isporuioca opreme i kreditora ne utie na cenu (SAD, Rusija, Francuska, Nemaka, Velika Britanija, Kanada i Kina).

Ako se uzme u obzir cena, trajanje, kao i asanacija terena po prestanku rada nuklearke, dolazi se do podataka da je to ekonomski najisplativiji nain proizvodnje struje. To se vidi iz cene proizvodnje elektrine energije: 1,8 centi za kwh nuklearne energije, 2,2 centa za kwh dobijen sagorevanjem uglja i etiri centa za kwh dobijen u gasnim elektranama.

I ne pominje se cena proizvodnje struje u hidroelektranama, jer u zavisnosti od cene izgradnje elektrane (primera radi, nije isto da li se pravi centrala na Dunavu ili Drini) varira od dva do 2,8 centa za kwh! Takoe, sa stratekog aspekta, cena elektrine energije proizvedene u hidroelektranama nije od presudnog uticaja, jer je tehnoloki nemogue obezbediti vie od 25 posto proizvodnje ovim putem. Primera radi, sve hidroelektrane u Srbiji, ukljuujui i one najvee, "erdap" i "Bajinu Batu", zajedno obezbeuju manje od 20 posto ukupne proizvodnje struje.

Poto se, posle zatvaranja dva bloka bugarske nuklearke "Kozloduj", u regionu osea veliki nedostatak struje, dok se na etiri nova, ija je izgradnja u toku, mora saekati minimum pet godina, Srbija se ukljuuje u izgradnju znaajnih kapaciteta. Procena EPS-a je da zemlji nedostaju dve elektrane ukupnog kapaciteta 700 megavata. Pored pregovora sa strancima, vode se pregovori i sa Elektroprivredom Republike Srpske o zajednikom ulaganju u hidroelektranu "Buk Bjela" i o kupovini hidroelektrane "Viegrad".

Uz sve to, potrebno je rei i da se, u sluaju da se zemlja vrati na industrijski nivo iz 1989. godine i u svako domainstvo unese raunar i klima-ureaj (to se danas smatra civilizacijskom potrebom), procenjuje da bi se potronja elektrine energije poveala najmanje - dva puta!

Sledi racionalno objanjenje da bi bilo ekonomski najisplativije i najlake (jer bi najlake bilo obezbediti kredite) ui u projekat izgradnje nuklearne elektrane!

Kako zbog poveane potronje potrebe za proizvodnjom rastu, poveana proizvodnja obezbedila bi zemlji sigurne prihode na due vreme.

 

Atomi stabilizovali Bugarsku

 

Ako se zna da se stanovnitvo Zemlje udostruava svakih 30 godina, a danas ima priblino sedam milijardi ljudi, normalno je da se razmilja kako obezbediti uslove za ivot buduih stanovnika. Pored hrane i vode, tu je i energija. Svet se nalazi u fazi razmiljanja kako bez fatalnih posledica dalje troiti resurse nae planete. Znai, iz potroake doktrine, gde je bio vaan samo profit i gde su se resursi Zemlje troili bez ostatka sa velikim odbicima i otpadom, prelazi se na eru sofisticirane industrije, kada e se teiti maksimalnom korienju resursa.

Nuklearna energija u budunosti ima primat iz vie razloga. Struktura ukupne proizvodnje elektrine energije u svetu izgleda ovako: 40 posto ugalj (rezerve ovog fosilnog goriva trajae jo nekoliko stotina godina, a dalja upotreba je ograniena sporazumom iz Kjota); 25 posto nafta i gas (nafta za priblino 30 godina odlazi u istoriju kao energent i postaje dragocena hemijska sirovina); 20 posto nuklearno gorivo (trenutno jedino mogue reenje koje nudi nauka. U perspektivi, kao atraktivno reenje, postoji mogunost fuzije, iji su rezervoari u morskim vodama praktino neistroivi. Prema prognozama strunjaka, nauka najranije za 50 godina moe da ponudi reenje za primenu fuzije); 15 posto hidroenergija (voda ima krajnje ograniene kapacitete, poto se ne koristi samo za proizvodnju energije).

U svetlu nedavnog potpisivanja naftnog i gasnog aranmana sa Ruskom Federacijom, svedoci smo da je Bugarska, recimo, dobila daleko bolje uslove od nas upravo zbog toga to je energetski stabilnija zemlja (upravo zbog postojanja nuklearke "Kozloduj", iako raspolae znatno slabijim prirodnim resursima). U sluaju iskorienja svih prirodnih kapaciteta, kao i izgradnje, za poetak jedne (mogue je izgraditi dve nuklearke, za rad je potrebno mnogo tekue vode) naa zemlja bila bi energetski lider regiona, samim tim bi bila nezavisnija od ruskog gasa, uvoza struje... A kroz celu istoriju gospodari energije bili su i gospodari sveta.

Isto tako, kad se kae nauka, misli se da je to nauka u jednom momentu, a ve u narednom prelazi u sistem znanja iz koga proistie tehnologija. Jedan od vidova je svakako nuklearna industrija.

U EU je kao mera uzeto da bi bilo najbolje da se energetske potrebe Unije podmiruju za poetak sa 30 posto nuklearne proizvodnje. Za srednje razvijene evropske zemlje postavljen je standard da treba da ima instalisanu snagu na nivou od dva kilovata elektrine snage po stanovniku.

Neminovno se namee pitanje: gde je tu Srbija, ako se zna da su napredak i emancipacija drutva vezani upravo za energiju? Srbija je proteklih godina dosta zaostala u tehnolokom razvoju. Meutim, kada bi treina ili milion porodica u naoj zemlji kupile po raunar i klima-ureaj, to je danas izdatak od 500 evra, naa zemlja bi se nala u problemu, odnosno manjku za 1.000 megavata ili za jednu novu termoelektranu veliine Obrenovca!

Zemlje koje imaju ili su zainteresovane da izgrade nuklearne elektrane ubudue e gorivo koje su iskoristile, odnosno nuklearni otpad, vraati proizvoau. Tako glasi ponuda koju je svetu nedavno uputio Klub 7, koji ine zemlje proizvoai nuklearnog goriva (SAD, Rusija, Francuska, Nemaka, Velika Britanija, Kanada i Kina). Ova ponuda rezultat je saradnje koja ima za cilj da predupredi potencijalne krize energetskih resursa u svetu i borbu protiv terorista koji mogu da zloupotrebe nuklearni otpad u vojne svrhe!

Najvei otpor izgradnji nuklearki bio je strah od otpada, to je i razumljivo. Skladitenje otpada koji e se razloiti za 100.000 godina zaista izaziva strah. Ali, najnovija ponuda Kluba 7 o davanju goriva na lizing, odnosno vraanju u zemlju proizvodnje nakon korienja, dovodi do preokreta. Nauka radi na projektu skraenja vremena razlaganja nuklearnog otpada i na novim sigurnim reaktorima. Nesporazum sa javnou napravljen je zbog nedovoljne informisanosti.

Dalje, u svetu postoji 440 reaktora, iji je instalisani kapacitet 400.000 megavata. Morima krui jo 100-200 podmornica na nuklearni pogon. Upravo su iskustva sa podmornicama doprinela velikom proboju u stvaranju novih bezbednih reaktora tzv. 4. generacije. Ti reaktori ne prelaze 300 megavata snage. Dizajnirani su na zahtevima da nema nikave liferacije goriva, na principu odrivosti (odnosno izbaena su kritina mesta sigurnosti) i na ekonominosti rada. Na tritu e se nai izmeu 2013. i 2015. godine, a njihova vanost se ne ogleda samo u proizvodnji elektrine energije nego i tenog vodonika, koji e zameniti benzin kao pogonsko gorivo u saobraaju.

 

 

 

 

Pa ti sad smesti tri miliona tona

 

Slovenaka nuklearka "Krko" godinje proizvede desetak tona nuklearnog otpada, koji zauzima prostor od jednog kubnog metra. Nije greka, 10 tona stane u jedan kubni metar! U isto vreme, TE "Obrenovac" za godinu dana sagori tri miliona tona uglja, gde je za smetanje sagorelog materijala potrebno tri miliona kubnih metara prostora. Proporcije naruavanja ivotne sredine su oigledne. injenica da nema nikakvog emitovanja sadraja u vazduh jo je jedan prilog za korienje nuklearne energije.

 

(Autor je diplomirani inenjer elektrotehnike)

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane