Islamski šok

 

 

"Švajcarski minareti" uzbunili muslimane i uzbudili Evropu

 

 

Hodže će ipak pevati pri zemlji

 

 

   Švajcarci su na referendumu izglasali zabranu gradnje minareta, što je odmah obradovalo sve evropske stranke koje se protive doseljavanju i integraciji stranaca. Dok se desnica raduje, umereni političari su užasnuti, a zapovednici NATO ekspedicije u Avganistanu uplašeni kako će ovo biti protumačeno u narodu "koji su došli da umire".

 

 

Milan Malenović

 

Na referendum o zabrani gradnje minareta (molitvenih tornjeva) na džamijama Švajcarce su pozvale dve desničarske stranke, koje su takvu zabranu tražile. Savezna vlada iz Berna je preporučila biračima da odbiju ovaj zahtev, ali se 57 procenata od oko pet miliona glasača oglušilo o ovaj apel i glasalo za zabranu. Kako je i većina od 26 kantona rekla "ne", ubuduće će oko 400.000 muslimana u Švajcarskoj imati molitvene prostorije - bez minareta.

Stručnjak za domaću politiku u nemačkoj vladajućoj CDU Vofgang Bosbah smatra da će ova odluka Švajcaraca pojačati već postojeći strah Nemaca od daljeg islamiziranja. "Ovaj strah konačno mora da se ozbiljno uzme u razmatranje", tvrdi Bosbah. Predsedavajući Odbora za unutrašnju politiku Bundestaga zahteva ofanzivnu debatu uoči svakog projekta izgradnje džamije. "Nemački zakoni o izgradnji daju nam dovoljno mogućnosti da se dođe do razumnog usaglašavanja interesa", smatra Bosbah.

 

Desnica za ponavljanje referendum u celoj Evropi

 

"Postoji ogromna razlika između objavljenog i javnog mišljenja", upozorava Bosbah u jednom svom intervjuu. "Dok se mnogi glasno zalažu za toleranciju, većina i u Nemačkoj ima strah od daljeg islamiziranja".

Iako su poslednjih godina džamije uglavnom građene bez incidenata, postojala su i dva projekta koja su izazvala žučnu debatu. Planirane džamije u Keln-Erenfeldu i Duisburg-Markslohu zbog svoje predimenzioniranosti nailaze na oštro protivljenje nemačkih suseda.

Nasuprot Bosbahu, generalni sekretar takođe vladajuće CSU, Aleksander Dobrint, veruje da rezultat švajcarskog referenduma nije moguće automatski prihvatiti u Nemačkoj. "Potrebna je prvenstveno temeljna analiza razloga koji su doveli do ovakve odluke", upozorava Dobrint.

"Nad gotovo islamiziranom Evropom danas se vije zastava Švajcarske koja želi da ostane hrišćanska", radosno uzvikuje poslanik u EP-u iz desničarske italijanske Lige za sever, Mario Borgecio, dok njegov kolega Mateo Salvini zahteva isti referendum i u Italiji. "Da za crkvene tornjeve, ne za minarete", zahteva Liga koja zajedno sa populističkom strankom Narod slobode (PdL) Silvija Berluskonija tvori vladajuću koaliciju u Italiji. I većina vodećih političara iz redova PdL-a je pozdravila ishod referenduma.

 

Šta je to ograničavanje verske slobode

 

Od kritičara rezultata referenduma uglavnom se čuje da bi zabrana izgradnje minareta, kao dela bogomolje, u stvari bio udar na verske slobode. "Onaj ko garantuje verske slobode mora i da omogući izgradnju bogomolja", smatra Sebastijan Edati iz nemačke opozicione SPD. "U Nemačkoj bi odluka o zabrani izgradnje minareta bila protivustavna".

Predsedavajući Turske zajednice u Nemačkoj Kenan Kolat za rezultat referenduma tvrdi da je za žaljenje, posebno jer veruje da o osnovnim ljudskim pravima, kao što je sloboda veroispovesti, ne bi trebalo da se glasa. "Minaret je sastavni deo džamije", kaže Kolat i dodaje da ne očekuje radikalizaciju nemačke političke scene po ovom pitanju.

Slično se izjašnjava i kelnski islamolog Katajun Amirpur, koju je rezultat referenduma, kako sama kaže, šokirao. "Ako švajcarska inicijativa dobije na dinamici u ostalim evropskim zemljama, a to može da se očekuje, onda na kraju za muslimane nigde u Evropi neće biti mesta", tvrdi ona.

Centralni savet bivših muslimana u Nemačkoj ima veoma uravnotežen pogled na novonastalu situaciju. "Ne minaretima je signal odbijanja šarije, islamizma i obaveze nošenje zara. Minaret je tu samo simbol osnovanog straha od politizovanog islama", kaže predsedavajuća Mina Ahadi. Po njenom shvatanju dobro je što su Švajcarci svojim jasnim "ne" zaustavili ovaj razvoj, tako da će i islamske zajednice imati mogućnost da još jednom razmisle o svojoj politici.

 

Bundesver izgubljen u avganistanskoj močvari

 

Zvanično se nemačka vlada o ovom problemu ne izjašnjava i zbog svoje umešanosti u rat protiv talibana u Avganistanu. "Najmanje što nam u ovom trenutku treba je da nas muslimani identifikuju sa antiislamskim pokretom", smatra glasnogovornik nemačke armije. U ovoj azijskoj zemlji su se Nemci zaglavili u neočekivane probleme koji su imali svoje uticaje i na unutarpolitičku scenu.

Tako je novi ministar za rad Franc Jozef Jung morao da podnese ostavku posle manje od mesec dana od osnivanja vlade, zbog svoje umešanosti u bombarderski skandal u selu Kunduz u Avganistanu. U vreme ovog neprimerenog bombardovanja u kome su poginuli civili, Jung je bio ministar odbrane. Sadašnji ministar odbrane Karl Teodor od Gutenberga (CSU) pokušava smenom oficira i neposredno odgovornih da izvuče nemačku vladu iz živog peska u koji je upala.

Pukovnik nemačke vojske koji je naredio i rukovodio bombardovanjem dve cisterne sa benzinom koje su talibani ukrali, a koje su se zapalile i eksplodirale povukavši u smrt i veliki broj dece iz sela u kome su bile sakrivene, povučen je iz Avganistana i trenutno je "na oporavku", kako se javno saopštava, mada mediji misle da je sklonjen od očiju javnosti.

I zapovednik nemačkih snaga na severu Avganistana, brigadni general Jirgen Zecer, iznenada je smenjen sa položaja na koji je došao 3. oktobra. U njegovom slučaju takođe se navode "zdravstveni" razlozi, ali je medijima bilo čudno zašto je on postao žrtva jedne akcije koja se odigrala pre njegovog dolaska na mesto zapovednika. I tako je na videlo isplivala još jedna antiislamska afera nemačkih vojnika u Avganistanu.

U novinama i na internetu su se pojavili snimci pripadnika nemačkih trupa u Avganistanu kako na sebi nose majice sa natpisom "Ne kradi", dok je ispod bila slika zapaljenih cisterni. Kako se ovaj napad među Avganistancima smatra skoro terorističkim aktom uperenim protiv civilnog stanovništva, nošenje ovakvih majica je direktna provokacija.

U ovom trenutku se proverava da li je vojska čak upletena i u izradu spornih majica. "Ovo je kompletno blatište u koje je naša vojska upala", smatra jedan od kritičara učešća Bundesvera u Avganistanu.

Nemci i Evropljani kao borci protiv islama - to je noćna mora svih zapovednika NATO trupa u Avganistanu. Švajcarski referendum, nepromišljeno bombardovanje i sada još i isticanje ovog zločina, daju sve više municije radikalnim islamistima koji podržavaju talibane kako u Avganistanu, tako i u inostranstvu.

 

 

 

 

Nije demokratski

 

Paul Bem, arhitekta sporne džamije u Kelnu, koju zbog predimenzioniranosti smatraju simbolom islamske želje za dominacijom, smatra da je zabrana minareta "nedemokratska". Švajcarski rezultat je po njegovom mišljenju "prvenstveno jedna zastrašujuća i neočekivana odluka", na kojoj cela debata ne sme da se završi.

 

 

 

 

Hoćemo i mi referendum

 

Gert Vilders, predsedavajući holandske Partije slobode (PVV), hvali švajcarsku odluku kao odlučni pomak: "Prvi put se jedan evropski narod suprotstavio islamizaciji". PVV je već najavila podnošenje predloga zakona o istovetnom referendumu i u holandskom parlamentu, ali je taj predlog već naišao na odbijanje vladajuće hrišćansko-socijaldemokratske koalicije.

 

 

 

 

 

 

Poziv eliti

 

Desničarski Nacionalni front iz Francuske je pozvao takozvanu elitu da konačno prestane sa ignorisanjem straha svih naroda Evrope od dalje islamizacije. Pristalice Le Pena smatraju da se u ovom slučaju ne radi o ograničavanju verskih sloboda, već o nastojanju da se okonča sa "nametanjem versko-političkih simbola muslimana".