Majmunisanje

 

O iskustvima Francuske sa poenima i oduzimanjem vozačkih dozvola

 

 

Ovce bleje i gledaju kako ih šišaju

 

 

 

Imitiranja su oduvek bila majmunska posla. Niko ne može bolje da se postavi ispred ogledala i ponavlja tuđe poteze kao što to rade šimpanze, bonobo ili makak majmuni. Doduše i žabac digne nogu kada vidi da se konj potkiva. Tako i naši političari: imitiraju Evropu u svemu što je u njihovoj moći obrijanih majmuna. Na primer, zakon o pederima i lezbijkama, zabrana pušenja i slične gluposti. Poslednji u seriji majmunskih poslova jeste novi zakon o pljačkanju automobilista, koji su nazvali Zakon o saobraćaju

 

Piše: Mile Urošević

  dopisnik iz Pariza

 

 

Novi Zakon o saobraćaju je obično majmunisnje po ugledu na države koje imaju zakone i sve uslove za saobraćaj. Lepo ime jeste, ali to ni sa saobraćajem ni sa zakonom nema blage veze. To je obično buljenje, plaženje i izmotavanje ispred ogledala Evrope. I to s one druge strane ogledala, u virtuelnom svetu, gde naši bonobo majmuni zapitkuju ogledalo ko je najlepši i najpametniji na svetu. Bajkama nikad kraja, a perspektiva za lovu neograničena. Zato je zakon dobar biznis.

Ako već treba da se nešto imitira i da se usklade standardi sa Evropom, zašto se ne bi počelo od autoputeva, mostova, parkinga, ili običnog osnovnog dohotka građana. Tamo odakle je prihvaćena ideja dozvole na poene, važi i zakon o minimalcu od bar 1.300 evra mesečno. Manje nije Evropa, nego Afrika. Više od toga je već Amerika. Toliko ne tražimo. Zbog čega uzeti jedno, a ne drugo? Ako nemamo uslove za toliki minimalac možda nemamo ni uslove ni puteve, pa ni automobile ili vozače, za ovo potpuno ilegalno oduzimanje prava na kretanje i to zbog nekih nevezanih pojaseva ili minimalnog prekoračenja brzine od 50 kilometara na sat koliko se sada određuje gotovo svuda gde se kriju radari. Znam, ima ih i koji su za globalno i masovno oduzimanje dozvole svima sem njima, naravno.

Znam i to da kao dopisnik iz Pariza treba da napišem nešto o pariskim majmunisanjima, a ne o domaćim. E pa upravo to i radim, pišem vam istinitu priču o iskustvima Francuske sa poenima i oduzimanjem vozačkih dozvola, a vi uporedite i vidite šta vas čeka u novoj godini. Ovo je moja čestitka.

 

Lično iskustvo

 

Vozačku dozvolu sam dobio 1970. i to na doživotno. Takav je zakon u Francuskoj. Znači, niko ne može da mi je uzme ili poništi osim ako ne napravim neki težak prekršaj koji je po zakonu kažnjiv sa takvom kaznom. Znači sud me pozove, advokat me brani i sudija na kraju odredi period za koji mi oduzima pravo na vožnju. To je zakon u svakoj pravoj i zakonskoj zemlji i nema drugog načina da vam neko uzme dozvolu, kao što ne može da vam uzme kuću ili vas osudi na robiju. Za sve što smanjuje ljudsku slobodu i oduzima legalno pravo, mora da postoji važeća i napismena sudska odluka.

Ne postoji nijedan član zakona koji predviđa automatsko kažnjavanje i to još sa unapred određenom tarifom. Kao što ne postoji jedinstvena kazna za ubistvo ili krađu. Neko će za svoje nedelo dobiti više, neko manje zatvora. Neko će biti kažnjen samo uslovno, a drugi će biti oslobođen. To je zakon i na osnovu tog zakona ljudi se dele na one koji imaju mogućnosti da se izbore za njegovo poštovanje i sve ostale koji kao ovce bleje i gledaju kako ih majmuni šišaju.

Na ovom principu rade i advokati koji znaju rupe u zakonu i kroz te pukotine izvlače velike pare. Samo u Parizu, na desetine specijalizovanih advokata obogatilo se od kada je država izmislila zakon koji se kosi sa svim njenim zakonima i sa samom logikom. Svaki automobilista kome je poništena dozvola zbog nedostatka poena ima pravo da traži da mu se poeni i dozvola vrate jer mu nikada nije bilo suđeno. Izveštaj o gubitku poena je obično obaveštenje da zbog tog nevezanog pojasa ili prekoračenja brzine, osim novčane, rizikujete da vam sud oduzme i neke imaginarne poene pa i celu dozvolu.

Već tu nešto nije uredu jer osim duple kazne, novčane i poena, država menja ugovor koji je potpisala sa vozačem kada mu je dala dozvolu. Nigde nema broja poena na tom ugovoru. Oni mogu da se uspostave za nove dozvole i za nove vozače, koji tek sada polažu, a nikako da menja overeno od pre iks godina. Ali ni to nije ono na šta se pozivaju advokati kada tuže državu da bi poništili odluke o ilegalnom poništavanju dozvole. Jer ovaj zakon je potpuno nelegalan u svim zemljama Evrope, pa i u Francuskoj. Ne postoji u celom zakonskom pravilniku niti u državnom ustavu, niti bilo gde, tekst koji kaže da se jedna penalna kazna može izreći automatski, bez odluke suda, odnosno bez suđenja. Svaka takva odluka je nevažeća i bezvredna i to piše u zakoniku. Onom kome je na ovaj način zabranjeno da vozi dobija parnicama državu u sto odsto slučajeva. Prošle godine i nakon odluke administrativnog suda, vašem dopisniku, ili bolje rečeno meni lično, vraćena je i dozvola i svi poeni koji su bili oduzeti.

 

Milion žrtava

 

 Zakon o poenima je u Francuskoj donet 1992. godine i od onda je izbacio iz saobraćaja oko milion automobilista. To mu je i bio glavni cilj da se reši prezagušenja i usput uzme koju milijardu. Advokati su vratili nekoliko desetina hiljada dozvola i uzeli velike pare. Tako je svaki automobilista postao žrtva dve mafije i ovca za šišanje. Evropa zna za ovu pljačku, ali ćuti u ime sigurnosti na putevima, a usput daje za pravo samo onima koji tuže državu i plate advokata. Ah, umalo da zaboravim cenu za usluge protiv nepravde od 6.000 do 10.000 evra po oduzetoj dozvoli. To je otprilike isto koliko i dve kazne za ilegalnu vožnju sa poništenom dozvolom. Koliko da se isplati investicija u slobodu kretanja.

 Danas je ovaj sistem pokazao svoj limit i uveliko se pripremaju izmene i dopune zakona i to svaka država radi posebno. Mnogi su profesionalci ostali bez posla, drugi su u opasnosti da zarade do tri godine zatvora ako ih uhvate da voze bez dozvole. Cela jedna nova mafija se organizovala da preko interneta prodaje poene.

 Recimo, neka baba kojoj dozvola više i ne treba prizna da je ona lično vozila porše - i to 250 kilometara na sat! - kada ju je radar uslikao, i njoj onda uzimaju poene, a ne vlasniku automobila, dok baba zaradi celu mesečnu penziju pa i više.

 Kao što se vidi iz ovog teksta, dolazi nam još jedna Nova godina, ali, po svemu sudeći, neće biti mnogo srećna sa ovakvim zakonima i ovakvim zakonodavcima koji imitiraju samo ono što je unosno za pljačku i maltretiranje građana. Ja vam od sveg srca želim sve najbolje , budite oprezni na putu i sada kada vam daju pravo na putovanje van nevidljivog zida koji nas okružuje, pođite i vidite koliko smo bili u pravu dok smo vam tu Evropu opisivali u našim dopisima. Ne dajte da vas niko vara i kažnjava van zakona. U Francuskoj su se automobilisti organizovali u skupove i društva za odbranu svojih prava. Što bi oni bili bolji od nas?