Mizerije

 

Zagorka Dolovac, tužilac bez srca i duše

 

 

Najcrnja kletva: Dabogda ti Zagorka bila prijatelj

 

 

"Nekoliko puta, kada bismo je sreli na ulici, pitali bismo je da li se već zna ko je ubio mog brata, sa kojim je Zagorka bila nerazdvojna u detinjstvu. Uvek je bila osorna i službena, kao da nas ne poznaje. Upućivala nas je na postupajuće tužioce, iako su sve to bile njene prijateljice i koleginice"

 

Milan Malenović

 

Novi republički javni tužilac Zagorka Dolovac rođena je 1966. u Novom Sadu. Za njenog oca Lazara Dolovca, sudiju u Opštinskom i, kasnije, Okružnom sudu u Novom Sadu, i danas se priča da je bio pojam podmitljivog čoveka. Oni koji su ga poznavali kažu da se Lazar nikada nije interesovao za sirotinju, već je stranu držao samo uticajnima i bogatima. Zagorka, koja je ime dobila po očevoj majci, od oca je nasledila i ovaj model ponašanja.

U malom mestu Čurugu, opština Žabalj, kod Novog Sada, živela je Lazareva majka Zagorka, kod koje je porodica Dolovac često dolazila. Mala Zagorka, današnji glavni tužilac Srbije, rado se igrala sa dečacima iz bakinog komšiluka. Oni koji je poznaju iz tog vremena tvrde da je oduvek bila muškobanjasta, pa se sa dečacima rado igrala klikera, ali je umela i da zaigra u muškom fudbalskom timu iz komšiluka.

"Sa mnom i mojim pokojnim bratom je provodila najviše vremena", priča nam danas Marija Ivkov, jedna od komšinica Zagorkine pokojne bake. "Moj brat Milan je bio njen vršnjak i školski drug. Kao deca su bili nerazdvojni - kada god bi Zagorka dolazila u Čurug, prvo bi svraćala kod nas".

Milan Ivkov je poginuo 1991. u saobraćajnoj nesreći: udario ga je auto dok se pešice vraćao kući. Nesreći je prisustvovao i jedan očevidac; policija je ubrzo otkrila majstora kod koga je auto-ubica popravljan odmah posle nesreće, pronađeni su i otisci prstiju vozača... A onda je iz neobjašnjivih razloga istraga stala. "Zagorka je u to vreme počela da radi u Okružnom tužilaštvu u Novom Sadu, kod tužioca Dragoljuba Bajramovića", priseća se Marija Ivkov. "Nekoliko puta, kada bismo je sreli na ulici, pitali bismo je da li se već zna ko je ubio mog brata. Uvek je bila osorna i službena, kao da nas ne poznaje. Upućivala nas je na postupajuće tužioce, iako su sve to bile njene prijateljice i koleginice."

Policijski inspektor iz Novog Sada Dušan Jovanov odjednom je prekinuo istragu neposredno pre otkrivanja počinioca. Ni do danas se nije saznalo zašto je i po čijem nalogu to učinio. Sve što je porodica Ivkov uspela da otkrije bilo je da je ubica sin nekog važnog Novosađanina.

"Mi smo siromašni ljudi", govori Marija. "Moja majka je od tuge umrla ubrzo posle nesreće u kojoj je izgubila sina. Ostali smo samo otac i ja. Nismo imali para ni advokata da angažujemo, pa smo sve sami radili. Ovako siromašni nikome nismo bili potrebni. Niko, pa ni Zagorka, nije hteo da nam pomogne da nađemo ubicu moga brata."

Jednog dana se Milanov i Marijin otac uputio u novosadsko tužilaštvo ne bi li dobio objašnjenje dokle je stigla istraga. Nadležni tužilac je u to vreme bila Nela Čaošević, koja je zbunjenom čoveku rekla kako je u podrumu suda, gde se čuva dokumentacija, izbila poplava koja je uništila predmet o pomenutoj saobraćajnoj nesreći.

"Moj otac, iako priprost čovek, bio je toliko sabran da Čaoševićku upita kako je moguće da u poplavi nestane samo jedan predmet", priča Marija. "Posle početnog snebivanja i izbegavanja odgovora, tužiteljka je mom ocu rekla da o svemu, pa i o tome, pita Zagorku Dolovac".

Zagorka je, međutim, za porodicu Ivkov od tog momenta bila nedostupna. Prestala je da dolazi u Čurug, nije im odgovarala na telefonske pozive, a kada bi se slučajno negde sreli bežala je od oca i ćerke Ivkov kao đavo od krsta.

"Ne samo zbog izjave tužiteljke Čaošević već i iz drugih izvora znam da je Zagorka Dolovac bila upoznata sa celim slučajem ubistva mog brata", otkriva nam Marija. "Ne tražim ni od nje ni od ove države ništa više, već samo da se obelodani ime ubice. Ne mora ni da mu se sudi, ionako mi govore da je slučaj zastareo, neka samo obelodane njegovo ime i razloge zbog kojih su ga štitili sve ove godine. Mislim da moj pokojni brat bar toliko zaslužuje."