Utaje

 

Partizanski put: Ugled po ceni od 100.000 dolara         

 

Srpska čuda, od Zimbabvea do Trećeg opštinskog suda

 

 

Zašto prvostepeni sudski postupak traje već skoro sedam godina u jednom ne posebno komplikovanom sporu

 

Igor Milanović

 

Poslovni kontakti se u svetu teško stiču, ali se lako gube. Godinama, čak i u vremenu sankcija, srpsko preduzeće Partizanski put iz Beograda imalo je saradnju sa firmom HIB britanskog državljanina Džerarda Majkla Hogarda na građevinskim poslovima u Zimbabveu.

Ovi poslovni odnosi su neretko bili svedeni na kratkoročne pozajmice koje je HIB davao srpskom preduzeću kako bi ovo isplatilo svoje radnike ili izvršilo neke druge važne uplate. Tako je bilo sve dok na čelo Partizanskog puta (Zim) (PVT) LTD-a u Zimbabveu nije došao Slavoljub Tubić.

"Osim poslovnog mi smo imali i prijateljski odnos", priča Hogard sada, "Često smo se posećivali i zajedno odlazili na ručkove."

Kontakt između Hogarda i srpskih preduzeća u Zimbabveu počeo je još 1983. godine kada je Slavoljubov otac u tu zemlju na jugu Afrike doveo beogradska preduzeća Partizanski put i Energoprojekt. Zato nije bilo nikakvih problema kada je Partizanski put (Zim) (PVT) LTD po ko zna koji put marta 2000. zamolio Hogarda za pozajmicu kako bi se premostio period do pristizanja para iz Beograda. Radilo se o 100.000 američkih dolara u domaćoj valuti (četiri miliona zimbabveanskih dolara). Tubić je potpisao priznanicu obećavši da će dug biti namiren u najkraćem mogućem roku.

Posle toga usledile su i neke druge, mnogo manje pozajmice, a za prethodni, veliki dug, Tubić je uveravao Hogarda da će sve biti u redu. Avgusta 2002. Tubić je Hogardu dao ček izdat od Partizanskog puta u visini od deset miliona zimbabveanskih dolara, što je u tom trenutku imalo ekvivalent od nešto preko 13.000 američkih dolara, dakle nekih deset odsto celokupnog duga.

Krajem 2002. je Tubić iznenada napustio Zimbabve nikome ne najavljujući svoje preseljenje nazad za Beograd. Kada je video da od isplate duga nema ništa Hogard je 2003. Trećem opštinskom sudu u Beogradu podneo tužbu protiv Tubića i Partizanskog puta.

Dužnici ne osporavaju da im je Hogard pozajmio novac, ali osporavaju visinu potraživanja smatrajući da su isplatom iz avgusta 2002. namirili sva potraživanja.

"U Zimbabveu vlada visoka inflacija, pa se sva dugovanja obračunavaju u američkim dolarima", objašnjava nam Hogard. "Bar bi u Srbiji, koja je nedavno imala slična iskustva, trebalo da bude razumevanja za ovakvo poslovanje."

Nasuprot tome, direktor Partizanskog puta Zoran Radosavljević veruje da se dug obračunava u zimbabveanskom dolaru, mada ne uspeva da obrazloži kako se došlo do sume od 10.000.000, koliko je vraćeno Hogardu.

Uz sve to nastaje i sumnja, i kod britanskog preduzimača i kod srpske firme, da li je Tubić novac uopšte upotrebio za potrebe Partizanskog puta ili za sebe lično. Sumnju produbljuje činjenica da je odmah po povratku u Beograd Tubić kupio višesobni stan na trećem spratu zgrade u Mileševskoj 51 u centru Beograda, na koji je sud stavio zabranu raspolaganja kako bi se obezbedila naplata u slučaju da Hogard dobije postupak.

S obzirom na to da prvostepeni sudski postupak traje već skoro sedam godina, šteta se ne nanosi samo našem poslovnom ugledu u svetu već i celoj Srbiji, koja se prikazuje nesposobnom da presudi u jednom ne posebno komplikovanom sporu.