Zakonopravila

Šta je grupa poljskih štetočina u odnosu na multimilionske krađe iz kancelarije

 

Život je lep kad pada noćna tama

 

     I ova godina je za srpsku policiju počela hvatanjem trećerazrednih lopova. O fenomenu teške obnevidelosti državnih organa i demokratskoj destrukciji piše Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik i rukovodilac Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Prvih januarskih dana 2010. godine, većina medija je objavila saopštenje MUP-a u kome piše da se nastavlja "beskompromisna" borba protiv svih vidova kriminala, te da je uhapšena naftna mafija. Pripadnici osmočlane grupe koja je radila pod firmom "Life is fine" (Život je lep, prim. red.) osumnjičena da je oštetila NIS za oko 300.000 evra, te za još 23 pojedinačne krađe od početka jula pa do septembra prošle godine.

U saopštenju MUP-a Srbije pisalo je da policija nastavlja rad na rasvetljavanju krađa sirove nafte u prethodnom periodu i nezakonitosti u poslovanju navedenih preduzeća i lica. Povodom hapšenja osumnjičenih, i ministar policije Ivica Dačić rekao je da su krađe sirove nafte direktno iz naftovoda "neuobičajene za naše područje" odnosno da su karakteristične za afričke zemlje.

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević potvrdio je da je na meti osumnjičenih bila lokacija u blizini Žablja. U navedenom periodu bilo je više desetina organizovanih tura preuzimanja nafte. Na meti članova grupe bio je naftovod kod sabirnog centra Babatovo, nadomak Elemira, koji po vezuje rafineriju NIS u Novom Sadu. Tužilaštvo je u saradnji sa policijom efikasno prekinulo dalje nezakonito uzimanje nafte i ubrzo uhapsilo sve osumnjičene, izjavio je tih dana specijalni tužilac.

O kakvoj je saradnji reč? Policija i tužilaštvo nisu organi koji sarađuju. Zna se po zakonu ko rukovodi pretkrivičnim postupkom i ko prema kome ima naredbodavnu ulogu. Policija ne sarađuje sa Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal. Ono rukovodi pretkrivičnim postupkom i ima naredbodavnu funkciju u odnosu na policiju, a ne ravnopravnu. 

Ali, od silnih spektakularnih akcija u potrazi za kradljivcima kokošaka, neko je zaboravio na pljačku NIS-a od nekoliko milijardi dinara iskazanih u završnim računima. Ostao je specijalni tužilac Radisavljević, (ali i Slobodan Radovanović!) dužan da odgovori šta je bilo sa tim milijardama. Ko je napravio "bušotinu" u budžetu NIS-a, koja iznosi po današnjem kursu oko 80 miliona evra! O kakvoj se ovde "bušotini" radi teško je i zamisliti. Šta je 300.000 naspram 80 miliona eura? Da li je u tim radnjama bilo krivičnih dela i gde je uostalom taj novac odnosno manjak završio?

Od jurnjave za kokošarima, neko nije stigao da istraži slučaj sirijske nafte u kome je bivši ministar policije "najurio" neke operativce SUP-a Beograd u penziju, a neke po raznim OUP-ima. I tu su milionski iznosi napravili i te kakvu "bušotinu" u budžetu Republike Srbije a nečiji privatni džepovi i bisage su poprilično popunjeni.

Isto tako, štetu koju je ova grupa napravila državi nije ni blizu iznosa koji su članovi RIK-a primili u vidu apanaže (jer su sami sebi određivali iznose naknada), a da ironija bude veća, srećni dobitnici, članovi RIK-a po Zakonu o porezu na dohodak građana oslobođeni su poreza. S obzirom na to da zakon nije prekršen, jer su sami članovi RIK-a odlučivali o visini svojih naknada, nema ni zakonske obaveze da se novac vrati. U pitanju je ukupno 77,2 miliona dinara isplaćenih za 36 članova RIK-a ili kada bi se po sadašnjem kursu to izračunalo iznos bi bio oko 800.000 evra! Ko će ovu "bušotinu" u budžetu da popuni? Niko osim prozvane ministarke pravde ovaj novac nije vratio.

 Tokom 2008. godine, iz kase Republičke izborne komisije skupštinskim kuririma, sekretaricama, majstorima, vozačima, mahom sa srednjom školom, isplaćeno je 105.385.443. dinara ili neverovatnih 1.300.000 evra! Skupštinske sekretarice, kuriri, majstori, vozači i ostali zaposleni u parlamentu u 2008. godini primili su 105,4 miliona dinara iz budžeta (1,3 miliona evra po tadašnjem kursu) na ime naknada za rad u Republičkoj izbornoj ko misiji! Ovim saradnicima Skupštine, od kojih su mnogi bili maltene srednjoškolci, isplaćeno je čak 28 miliona dinara više nego stalnim članovima RIK-a, koji su na blagajni parlamenta podigli 77.235.912 dinara!

Da nije u pitanju iskrena borba protiv kriminala govori i činjenica da su u Republici Srbiji među najučestalijim krivičnim delima, krivična dela prevare za koja, verovali ili ne, zakonodavac nije predvideo oduzimanje imovinske koristi stečene krivičnim delima. Prevaranti i dalje mogu nesmetano da rade jer po praksi sudova, u najgorem slučaju mogu dobiti kaznu ispod minimuma, uslov i tome slično, a imovina i korist do koje su na prevaran način došli ostaje u njihovom posedu.

Najnoviji slučaj u Novom Sadu najbolje ilustruje svu nelogičnost zakonodavca kada su u pitanju prevare. Izvesni Dragan L. star 54 godine je jedan stan prodavao petorici, a drugi stan šestorici kupaca od kojih je uzeo novac. Trenutno se nalazi u bekstvu. Epilog priče bi mogao biti takav da bude osuđen blagom kaznom, a što je najgore po prevarene, novac im neće biti vraćen niti će od prevaranta biti oduzet jer se za krivična dela prevare ne oduzima nezakonito stečena imovina. Sad prevarenima sledi parničenje da dokažu gde je ovaj "biznismen" sklonio pare, kako bi im one bile vraćene.

 Učestale su i prepirke Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije oko toga da li u radnjama pojedinaca iz aktuelne vlasti prilikom kontrole trošenja budžetskih sredstava ima eventualne krivične odgovornosti. Koliko svi ti ljudi ne znaju svoj posao govore i njihove izjave da tu nema krivične odgovornosti. Da li postoji ili ne krivična odgovornost, isključivo je pravo i obaveza nezavisnog i doduše nesamostalnog organa koji se zove Tužilaštvo.

 

 

 

Demokratska destrukcija

Ranije kritikovan paradoks prema kome je u Srbiji najvažnija stvar (specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal se birao na period od četiri godine, a za organizovani na dve!) otvorio je u međuvremenu još jedno pitanje. Naime, inovatori su ukinuli Specijalno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, a Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dobilo je i nadležnost za koruptivna krivična dela.

Naravno da ne treba praviti specijalne organe poput tužilaštava i sudova. Specijalizovane u okviru sistema da, ali ne i specijalne. To je sasvim nešto drugo. Kao što u mnogim oblastima ne postoje univerzalni poznavaoci svega (osim pojedinih ministara opšte prakse), tako i u sudovima i tužilaštvima ne postoje ljudi koji mogu da gone sve vrste kriminalaca, a sudije da sude za sve vrste kriminala.

Ali kao što se u mnogim oblastima, u cilju promena, najpre osnivaju određeni organi i institucije, a posle ih gase, nije čudno ovakvo ponašanje u pravosuđu. Jer ako se uzme u obzir kompletna demokratska opcija od petooktobarskih promena, logično je sve ovo što nam se dešava. Većinu nazovidemokratskih partija činili su (a i danas čine) ljudi koji su razarali i razaraju nešto što je neko gradio decenijama. Da li je to što rastaču bilo dobro ili nije ostaje da istorija da svoj sud. Ideologija tih "demokrata" je destrukcija. Kako, pored svega što su uradili, očekivati od destruktivaca da nešto grade, da izgrađuju neki novi - ne demokratski nego bilo kakav sistem?