Tabloid istražuje

 

Banke u trajnom stečaju: Osam godina kasnije, definitivno je jasno da je Dinkić bio samo lojalni izvršilac

 

Šesta lička finansijska

 

Podsećanje na trenutno stanje bivših najvećih srpskih banaka, oteranih u stečaj prvog radnog dana 2002. godine, i ogromni troškovi koje njihove lešine prave samim svojim postojanjem, ovog puta pokreću i pitanje eventualne Dinkićeve odgovornosti za veleizdajničku akciju, kojom je ne samo uništena finansijska struktura zemlje nego i ugrožena njena društvena i državna struktura, kao okosnica njenog suvereniteta

 

Ivan Molotok

 

Računica od pre nekoliko dana, da "legendarno" gašenje četiri velike banake iz prvih dana januara 2002. godine, i dan-danas, osam godina kasnije, odnosi oko 50 miliona dinara ili 500.000 evra mesečno, traži da se taj slučaj nipošto ne adaktira i prepusti zaboravu, pogotovo zbog toga što su njegovi ključni medijatori (Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Radovan Jelašić) i dalje glavni finansijski uzurpatori na srpskoj novčanoj trambulini.

Iako je za proteklih osam godina stečaj Beobanke, Beogradske banke, Investbanke i Jugobanke već odneo oko 50 miliona evra, plate radnika banaka, advokatske kancelarije, stečajne upravnike, porez na imovinu, porez na kapitalnu dobit, PDV, sudske takse, komunalne usluge, naknadu za osiguranje imovine, naknadu za građevinsko zemljište i koješta drugo moraće da solidarno, do sudnjeg dana, podmiruju građani Srbije i ne znajući da to čine. Jer, samo su na početku svog pokojničkog staža leševi tih banaka izdržavali sami sebe, pretežno od izdavanja objekata. Ali, kad je većina njih prodata...

 

Istureni eksponenti

 

Isto tako, ti isti građani moraće još dugo da čekaju da tada i danas vladajuću bulumentu rasture oni isti bageri, ili da nekako prirodno odumru, ako žele da post festum saznaju zašto su verovatne dubioze tih banaka i parazitskog i mafijaškog dela njihovih vlasnika i klijenata jednim zločinačkim gestom prebačene na leđa nevinih građana, takoreći naroda, a ne na same banke, njihovu strukturu, lopovske komintente i sl. A moglo je i tako, kraće bi trajalo, očistilo bi zemlju i ostalo bi više para. Brojke govore da te četiri banke u stečaju i dan-danas potražuju 2,3 milijarde evra (od toga je u sudskom sporu 796 miliona evra). Činjenica da značajan deo novca banke potražuju od domaćih firmi koje su u privatizaciji (231), stečaju (147) ili restrukturiranju, dakle ostatku privrede koji je tretiran, tačnije smožden kao i te četiri banke, govori o istom finansijsko-zločinačkom konceptu koji zemlju tranžira selektivno, uglavnom anarhično, bez ideje kad bi konačne posledice mogle da počnu da zauvek počivaju u miru. A i više od 500 aktivnih sporova za naplatu potraživanja u kojima su ove pokojne banke tužioci, i više od 100 u kojima su tužene, govori u prilog tezi da će od ubistva ovih banaka odlično živeti i Dinkićevi praunuci, biološki ili po "finansijskoj ideji", svejedno. Zasad se to odnosi uglavnom na Agenciju za osiguranje depozita (njen sektor za likvidacije i stečajeve), koja kao naslednik sličnih dinkićevskih postpetooktobarskih "agencijskih" izmišljotina, na ovim poslovima angažuje oko 150 ljudi (u Agenciji kažu da je prosečna plata onih "običnih" 40.000, a stečajnih upravnika oko 80.000 dinara).

Zašto je, dakle, i ko odlučio da se umesto uništavanja mafijaške strukture tih banaka i njihovog kriminalnog poslovanja, ako je već takva optužnica, zapravo uništi vanbankarski sistem, a da se optuženi bankarski samo zameni podjednako kriminalnim i mafijaškim, ali inostranim, koji će samo nastaviti da muze ostatke onog vanbankarskog, već osam godina pokušavaju da razreše ili objasne mnogi pametni ljudi. A radi se samo o tome da se ovdašnja nova "šesta lička" finansijska oligarhija isturila kao eksponent, tačnije izvršilac poslova zapravo neidentifikovane, bezimene, amorfne međunarodne bankarske sile, ponekad nagoveštene kao Svetske banke, nekad kao Međunarodnog monetarnog fonda, nekad kao nekog evropskog finansijskog hobotničkog mastodonta, ali nikad kao konkretne adrese. Utoliko i žešća ali i teže dokaziva optužnica za zaveru protiv naroda i sistema, bez logičnog povoda i objašnjivih posledica, sa ličnim dobitkom i nemoralnom vlastonosnom (ne stručnom) promocijom kao jedinim objašnjivim motivom. 

Da je to tako, da je likvidacija četiri najveće srpske banke bila temeljno isplanirana mnogo pre nego što je Mlađan Dinkić uopšte dozvolio i "teoriju" da se o tome uopšte razmišlja (samo deset dana pre onog "sudnjeg" o stečaju banaka govorio tek kao o mogućnosti), da je taj plan sakrivan i od zaposlenih i od javnosti, te da su komandnu ulogu u čitavoj zločinačkoj operaciji imali ljudi i institucije iz inostranstva, a da su Mlađan Dinkić, tadašnji guverner NBJ, Božidar Đelić, tada srpski ministar finansija, ili Radovan Jelašić, tada viceguverner NBJ, bili tek puki izvršioci tuđih naloga, iz inostranstva, govore i dva presretnuta naredbodavna pisma upućena Vesni Džinić, tadašnjem direktoru tadašnje Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, u kojima se izdaju precizna uputstva za sprovođenje "akcije bankrotstva pet banaka" (vidi okvir u donjem delu strane).

 

Nisu imali ili nisu smeli

 

Prvo je datirano 12. decembra 2001. godine, a uputio ga je izvesni Džordž Mulineks (George Mullinax), bez dodatnih i očigledno "suvišnih" generalija, a drugo 7. decembra 2001, a piše ga Đurđica Ognjenović, legitimisana kao savetnik za osiguranje depozita DFID (Department for International Development, "Odeljenje za međunarodni razvoj", međunarodna finansijska institucija britanske vlade). Iz ovog drugog vidi se da je prethodnog dana, 6. decembra, održan sastanak sa viceguvernerom NBJ Radovanom Jelašićem, i da se već tada, dakle mesec dana ranije, tačno znalo da će 4. januara 2002. godine biti pokrenut stečajni postupak nad domaćim bankama, što je za zaposlene i javnost sve do Nove godine  bila tek mogućnost o kojoj velika ekipa srpskih finansijskih mislilaca, a sve na dobrobit i u interesu države i naroda, danonoćno lomi glavu, da ne bi napravila neku grešku.

Ova pisma, iako ne "rešavaju slučaj" i ne zatvaraju konstrukciju dileme šta je i kako bilo, ipak cementiraju tvrdnju da su Dinkić & Co. beskrupulozno i bez imalo samilosti prema žrtvama, ali i prema državi, samo izvršili naređenja odnekud iz inostranstva. O tome govori i činjenica da ovu dvojku pismopisaca Dinkić nije spomenuo nikada, ni u jednoj svojoj izjavi, ne samo kao bitne faktore odlučivanja nego ni kao članove "tima" za likvidaciju srpskih banaka. A oni upućuju pisma posle kojih se očekuje samo bespogovorno izvršenje.

Neverovatno je, isto tako, da je ova pisma, neposredno posle likvidacije četiri banke od 4. januara 2002. objavio jedan opozicioni list, a nekoliko dana kasnije iz tog lista integralno preneo jedan "privatni" sajt sa serverom u inostranstvu. Za to vreme ostali veliki mediji raspitivali su se o "nekim pismima" koja bi mogla da budu "karika koja nedostaje" u optužbama na račun Dinkićeve kamarile.  

Kad je, na primer, 26. decembra 2001, tokom zasedanja Veća građana (SRJ), ispred zgrade Savezne skupštine održan protest više stotina bankarskih službenika sa zahtevom za smenu guvernera NBJ Mlađana Dinkića, predstavnici Sindikata finansijskih organizacija su obavestili "velike" medije da je u Agenciju za sanaciju i stečaj banaka, na ime direktora Agencije Vesne Džinić, stigao dokument u kojem piše da će pet banaka, koje su trenutno u režimu sanacije, biti likvidirane odmah posle Nove godine, 4. januara 2002. Znali su i ko je pisma potpisao i kompletan sadržaj. Međutim, moguće je da pisma nisu imala u ruci, jer ih nije preneo - nijedan medij. Ili jesu, ali im mediji nisu poverovali. Ili jesu, ali se nisu usudili.

 

Dragi "strani faktor"

 

Već sledećeg dana, 27. decembra, mediji izveštavaju da je Sindikat finansijskih organizacija Srbije na sastanku sa Zoranom Đinđićem, srpskim premijerom, Božidarom Đelićem, srpskim ministrom finansija, Aleksandrom Vlahovićem, srpskim ministrom za privatizaciju, i Draganom Milovanovićem, ministrom za rad i zapošljavanje, postigao dogovor da se stavi moratorijum na sve akcije u vezi sa ovim bankama, a da se 31.12. održi novi sastanak sa Đelićem i Vlahovićem, kada će biti predložen novi koncept ozdravljenja bankarskog sistema, posebno za banke u sanaciji. Rečeno je da je Đinđić obećao da, dok se ne dogovore o novom konceptu, dakle u naredne tri-četiri nedelje, neće biti doneta konačna odluka o bankama u sanaciji. Isto tako, premijeru je stavljeno do znanja da se "zna" sa pismo "izvesnog Džordža Mulineksa" dostavljeno Vesni Džinić u Agenciju za privatizaciju. Ni posle ovoga, pisma se nisu pojavila u medijima.

Dan kasnije, posle novogodišnje Skupštine akcionara Komercijalne banke, na novinarsko pitanje da potvrdi ili demantuje postojanje dokumenta koji je "izvesni Džordž Mulineks" poslao Vesni Džinić i u kojem se predviđa likvidacija četiri banke, guverner Dinkić je postavio kontrapitanje: "A da li su novinari videli taj dokument?" Na pitanje da li je 4. januar 2002. zaista "sudnji dan" za ove četiri banke, Dinkić je samo odgovorio: "Sačekajte četvrti, pa ćete videti!". Ni posle ovoga, pismo nije uspelo da ugleda svetlost dana.

Kao što je poznato, 4. januara 2002. Dinkić & Co. proglasili su stečaj nad ovim bankama. Na leleke radnika zaposlenih u tim bankama, ali i na neke "stručne" proteste (npr. Jovana Rankovića, tadašnjeg /DSS/ ministra finansija u saveznoj vladi /SRJ/) guverner Mlađan Dinkić je odgovorio krunskim argumentom: "Šest od sedam članova Saveta Agencije je glasalo za odluku o stečaju ove četiri banke, i to gospodin Labus, premijer Dragiša Pešić, Božidar Đelić i dvoje viceguvernera Narodne banke, Vesna Arsić i Radovan Jelašić, kao i gospodin Rajković, direktor Savezne komisije za hartije od vrednosti, dok je predstavnica Saveznog ministarstva finansija, gospođa Lepa Kelečević, bila uzdržana".

Ni tada ni kasnije ni Dinkić ni Labus ni Đelić ni Jelašić ni drugi iz te ekipe nisu objasnili o čemu su glasali, ako je odluka već bila doneta, zašto su uopšte glasali i zašto opet ni na koji način nije pomenut strani faktor, u ovom kontekstu predstavljen u likovima i delima "izvesnog Džordža Mulineksa" i Đurđice Ognjenović, čija se uloga, sudeći po intonaciji i sadržaju poruka, može smatrati komandnom, neotuđivom i neprenosivom. Isto tako, sudeći po strukturi onih koji su u svemu učestvovali ili "odlučivali" - nije bilo neobaveštenih. Jedino se postavlja pitanje da li su odluke smatrane autonomnima, odnosno da li su pripisivane Dinkiću & Co., ili je neko od ovih izvan najuže "finansijske ćelije" znao ili makar imao svest o tome da su oni puki izvršioci tuđih naređenja, od strane nepoznatih lica, što bi se po sili "duha" tadašnjih ustavnih rešenja glatko moglo smatrati veleizdajničkim činom.

 

Gube im se tragovi

   

Taj "izvesni Džordž Mulineks" je, prema onome što su, makar u formi pristojnog CV-a, morali da javnosti predoče tadašnji finansijski moguli, pogotovo u situaciji koja je bila, tada nastupao kao konsultant američkog Državnog trezora u Agenciji za sanaciju banaka, bez ikakvih nagoveštaja ili naznaka kojim je dogovorom, sporazumom ili ugovorom, u kom svojstvu i od koje institucije opunomoćen da rukovodi likvidacijom srpskih banaka (i, praktično, dotadašnjeg jugoslovenskog odnosno srpskog bankarskog sistema). Ne zna se ni kad je postao "konsultant" Agencije, ali se pretpostavlja da je to bio do polovine 2002, a verovatno do polovine 2003, do kada je bila i druga nalogodavka, Đurđica Ognjenović. Prethodno je, tokom 1999. godine, Mulineks bio, ali zvanično, uspešan likvidator Narodne banke Bosne i Hercegovine (Bila Tomasa, kojeg, kao Vilijama, pominje u ovom pismu, Mulineks pominje i kao saradnika u likvidaciji NB BiH). Zanimljivo je da je posle likvidacije srpskih banaka, sledeća Mulineksova "krizna" dužnost bila mesto - "savetnika u Centralnoj banci Iraka" 2003. godine, neposredno po američkoj okupaciji Iraka. On je, na primer, obavestio Buša i CNN da su Sadamovi ljudi, malo pred početak bombardovanja Iraka, izneli iz Centralne banke oko 900 miliona dolara. Posle te dužnosti, javni trag mu se gubi. Drugim rečima, moglo bi se reći da je Mulineks verovatno bio čovek za prljave poslove američkog finansijskog establišmenta.

Druga osoba koja se u ovoj prepisci pominje, Hrvatica Đurđica Ognjenović (1968), neuporedivo je "legalnija" od Mulineksa, ali uz brojna pitanja tipa "zašto baš ona" i s kojim komparativnim prednostima u odnosu na neke druge potencijalne "likvidatore", pogotovo komšijskih banaka. Bila je direktorka Sektora za osiguranje depozita u Državnoj agenciji za osiguranje štednih uloga i sanaciju banaka Hrvatske. U više navrata je bila angažovana na projektima finansiranim od strane Svetske banke, britanskog DFID-a i nemačkog državnog KfW-a (u Srbiji, Crnoj Gori, Jermeniji i Rumuniji). S obzirom na pomenutu poziciju u hrvatskoj Agenciji, koja je za potrebe međunarodnih bankarskih institucija sličan prljav posao obavila u Hrvatskoj, za pretpostaviti je da joj je zadatak bio da iz prve ruke, razumljivim jezikom, prenese iskustva kako se to najefikasnije radi i - preboli. Tu su i propratne komercijalne aktivnosti, pa je baš softverska kuća Dialog iz Đakova u Hrvatskoj imala pravi, odgovarajući softver za korišćenje programa za isplatu depozita, koji je, pretpostavlja se za debele pare za koje se "nije pitalo", prodala srpskoj Agenciji. Danas je suvlasnica firme Ognjenović i Lovegrove d.o.o. za edukaciju i konsalting sa sedištem u Zagrebu.

Vesna Džinić, direktorka Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i stečaj banaka, koja je formalno rukovodila stečajem četiri najveće srpske banke (iako je medijski slavodobitno eksponiran bio gotovo isključivo Dinkić), zapravo je treća misteriozna osoba, koja se u ovoj prepisci pominje tek kao "pasivni objekat", primalac pisama koja treba da prosledi domaćim izvršiocima. Kad je Dinkić postao ministar finansija, Džinićeva je postala direktor Uprave za trezor, a kad je Dinkić postao ministar za ekonomiju, ona je (posle ostavke Vladana Galića) postala direktor Agencije za privatizaciju. Polovinom prošle godine neočekivano je podnela ostavku na tu funkciju (sa poslednjom platom od startnih 305.000 dinara). Danas je zaposlenik u međunarodnoj finansijskoj organizaciji Connection Capital.

 

 

 

DOKAZI O LIKVIDACIJI IZ INOSTRANSTVA

 

INTERNI MEMORANDUM

(doslovni, neredigovani prepis)

 

12. decembar 2001.

Za: Vesnu Dženić

Od: George Mullinax

 

Predmet: Akcija bankrotstva pet banaka

 

Sledeće su nekoliko stavki koje moraju da se razmotre što je moguće pre.

 

Timovi za pet banaka:

 

Preporuka je da imamo timove uprave za bankrotstvo za svaku banku sastavljene kao što sledi: Vođa tima, advokat, Menadžer za zatvaranje/otvaranje bilansa, Menadžer za obaveze, Menadžer za imovinu i Menadžer za zgrade.

1. Direktor banke JugoBor je pristao da ostane ako i kada banka bude u bankrotstvu. Ako on ima kvalifikovane ljude među svojim radnicima oni treba da budu odabrani, ako banka nema kvalifikovane ljude onda treba da mu obezbedimo ljude od radnika odavde iz Agencije.

2. Zoran u Jugobanci je naveo da nije zainteresovan da ostane kao Likvidacioni upravnik. Treba da naimenujemo nekoga na to mesto, možda Zoran može da preporuči nekoga iz Banke. K tome, ja ću zamoliti Zorana da preporuči druge ljude iz banke da pomogne Likvidacionom upravniku.

3. Verujem da ste odabrali novog direktora u Beobanci i on je izjavio da je zainteresovan da bude Likvidacioni upravnik. Zamolio bih ga da odabere osoblje od trenutno zaposlenih u banci.

4. Razumeo sam da ne mislite da sadašnji direktor Investbanke ima sposobnosti da bude Likvidacioni upravnik, ako je to tačno, onda treba da odaberemo osobu i da joj pomognemo da odabere tim koji će mu/joj pomoći.

5. Mislim da imate poverenja u novu osobu u Beogradskoj banci i treba da potvrdimo da je on zainteresovan da bude Likvidacioni upravnik. Pod pretpostavkom da je zainteresovan treba da odabere tim koji će mu pomoći od trenutno zaposlenih u banci.

Upravnici i njihovo osoblje treba da budu obučeni, uključujući i 6 ili 7 ljudi koje bismo zaposlili od intervjua koje smo Olivera i ja sproveli ove nedelje. Bill Thomas odlazi iz Beograda 14.12. a David Parker 22.12. Thomas se ne vraća do 04.01.; međutim David se vraća 28.12. Ako je to moguće bilo bi dobro da iskoriste četvrtak i petak ove nedelje da obave obuku osoblja ovih pet banaka, dok je Thomas još ovde. Ako to nije moguće, onda David može sprovesti obuku sledeće nedelje i tokom kraja ove nedelje kada se vrati u Beograd.

 

Obezbeđenje

 

Važno je da odredite nekoga kao odgovornog za obezbeđenje u Agenciji i u pet banaka. Razgovarali smo sa osobom po imenu Mrvošević koji je trenutno zaposlen u Beobanci. On je advokat po obrazovanju i trenutno radi kao direktor obezbeđenja u Beobanci. Preporučujem da unajmite gospodina Mrvoševića kao direktora obezbeđenja u Agenciji i zamolite ga da pripremi plan za obezbeđenje u Agenciji i u pet banaka. Ja bih koristio kombinaciju policije i firmi za obezbeđenje, gospodin Mrvošević zna najbolje firme za ovaj posao.

 

Automobili

 

Biće nam potrebno korišćenje dva ili tri automobila sledećih šest meseci. Oni će biti korišćeni za prevoz osoblja do Bora prenošenje poruke u okolini Beograda. Predlažem da uzmete ove automobile iz četiri banke ovde u Beogradu.

 

Uputstvo za likvidaciju

 

Tražio sam od Jelene da obezbedi verzije ovog uputstva na srpskom jeziku. Neki misle da je ovo uputstvo predugačko i detaljno. Dejvid i Bil će pripremiti izvršni sažetak ovog uputstva na oko pet stranica. Obuka će se bazirati na ovom sažetku. S obzirom na broj banaka koje idu u bankrot veoma je važno da budemo što konstruktivniji i zahtevamo od likvidacionih upravnika da pripreme kratke pisane nedeljne izveštaje.

 

ZOP

 

Da li treba da pripremimo koncept rada i ugovora za ZOP? Moramo da budemo sigurni da obe strane, ZOP i Agencija, shvataju koje dužnosti treba da budu izvršene, datum i banke koje su uključene.

 

Ugovarači

 

Moramo da postavimo Ugovorače za različite banke. Postoje sukobi interesa koji će diktirati neka postavljenja. Da li želite da provizija odredi ove odluke ili vi ili Olivera želite da budete umešani? (podvukao priređivač)

 

Socijalni program

 

Imperativno je da socijalni program za zaposlene u bankama bude napravljen. novac je obezbeđen za plaćanje i zaposleni u Birou rada su svesni programa i kako ga treba sprovoditi. Ukoliko ovo ne bude urađeno kako treba imaćemo nezamislive društvene nemire. Moramo da u svakoj banci obezbedimo letak sa detaljima programa i kako zaposleni može da započne proces primanja otpremnine itd.

 

Informacija deponentima

 

Pre intervencije važno je da u svakoj filijali banke obezbedimo informacije sa detaljima šta će se deseti sa depozitima i gde i kada će sredstva biti raspoloživa. Veoma je važno da dovoljna sredstva budu na raspolaganju institucijama za plaćanje.

 

Pitanje poreza

 

Kao što ste upoznati sredstva koja obezbeđuje Svetska banka ne smeju se koristiti za plaćanje poreza bilo kakvim Vladinim institucijama u Jugoslaviji. Mnogo puta smo bili uveravani da Republika Srbija neće naplaćivati nikakve takse, ipak, prema mojim saznanjima ovo obećanje nije dato napismeno. Moje mišljenje je da nijedan od ugovarača neće potpisati Ugovor bez pismene potvrde da nikakvi porezi neće biti razrezani.

 

 

 

 

 

 

IZVEŠTAJ

 

Za: gđu Vesnu Đinić

Kopija: gosp. Vlastimir Stanković, Anka Gajić, Gordana Soroka

Od: Đurđica Ognjenović, DFID Savetnik za osiguranje depozita

 

 

 

Dana 6. decembra održan je sastanak s viceguvernerom gosp. Jelašićem, u svezi namirenja deponenata 5 banaka nad kojima će biti pokrenut stečajni postupak 04. januara 2002. godine, na kojem je zaključeno:

1. da će Agencija što hitnije održati sastanak s predstavnicima IT sektora navedenih 5 banaka i sektora poslova s građanima radi procene njihove IT opreme, obrade i mogućnosti pripreme podataka prema predloženom formatu, a radi uspostave informatičkog mosta podataka između banaka i Agencije i Agencije i banke na koju će da se prenesu podaci ili koja će da isplaćuje osigurane depozite,

2. da će NBJ čim prije održati inicijalni sastanak, razgovor s predstavnicima Poštanske štedionice na koju bi prema dokumentu od 29. novembra trebalo da se prenesu svi depoziti fizičkih lica, radi procene mogućnosti, IT opremljenosti i načina na koji će prenos depozita biti odrađen,

3. da će NBJ hitno, nakon održanog sastanka s Poštanskom štedionicom, a najkasnije do ponedeljka, 10. decembra odlučiti na koji način će se kompenzirati građani - prenosom depozita, isplatom putem Naloga za isplatu ili na neki drugi način, kako bi se čim prije započele pripreme.

Temeljem gore navedenih zaključaka, Agencija je 7. decembra u 9 sati održala sastanak s predstavnicima 5 banaka - IT stručnjacima i stručnjacima iz sektora za poslove s građanima.

Prezentiran im je format traženih podataka, te su banke zamoljene za suradnju i da prema predočenom formatu podataka koji moraju da dostave u Agenciju da procene koliko je vrijeme potrebno za obradu tih podataka, te da eventualno uoče probleme, poteškoće i navedu procenu i alternativni način dostave podataka. Tražene podatke - predloženo je da to budu podaci na nivou jedne filijale svake od banaka - budu pripremljeni do slijedećeg četvrtka, 13. decembra.

U međuvremenu će softwerska kuća - Dialog Đakovo, Hrvatska - koja je prodala Agenciji prava korištenja programa za isplatu depozita, biti kontaktirana radi svih mogućih oblika pomoći - kontakata s poslovnim bankama, eventualnog sastanka s njima radi što kvalitetnije procene dostave podataka, treninga rada s programom, učitavanja podataka i prijenosa istih na banku preuzimatelja depozita ili banku isplatitelja depozita, te će prema njihovoj procjeni ili njihovi predstavnici doći, prema dogovoru, u Beograd ili će se probni (testni) podaci dostaviti njima direktno. Predlažem da kontakt osobe u Agenciji s kojim će banke da komuniciraju u međuvremenu i koje će također biti kontakt sa mnom, odnosno s programerima iz Hrvatske, budu gđa Anka Gajić i gosp. Vlastimir Stanković.

Iz razgovora s poslovnim bankama uočeno je da bi moglo da bude sledećih problema:

konačna obrada podataka s datumom otvaranja stečajnog postupka ne može da bude u roku nekoliko dana iz nekoliko razloga: u većini banaka je obračun i knjiženje kamata po depozitima godišnji, te se provodi nakon 1. januara i traje po nekoliko dana - tako da sam obračun kamata i pripis ne može da bude gotov do 4. januara; također knjiženje realiziranih čekova provodi se i do 15 dana po izdavanju, pa čekovi izdani 30. decembra, mogu biti proknjiženi tek oko 15. januara;

većina banaka za velik broj depozita uopće nema podatak o matičnom broju deponenta i drže da ga ne mogu ni na koji način, osim od samih deponenata dobiti, što bi moglo da bude problem, jer je matični broj deponenta jedan od obaveznih podataka da bi se mogli sublimirati svi depoziti jedne osobe;

iako je bankama rečeno da svi ovi podaci trebaju biti radi testiranja novog programa koji je Agencija nabavila i radi procene strukture depozita, radi eventualno odluke o povećanju osiguranih depozita - dakle, nije bilo niti naznake da podaci trebaju radi isplate njihovih deponenata, međutim, uočeno je da su pojedini predstavnici banaka vjerovatno svjesni da je riječ upravo o stečaju njihovih institucija, te je moguće da bojkotiraju suradnju i dostavu podataka.

Osobno procjenjujem da:

1. banke u roku od nekoliko dana od otvaranja stečajnog postupka nisu u mogućnosti imati obrađena točna stanja za dan stečaja, već u roku i do 15-20 dana od dana stečaja, uz svu suradnju i spremnost na suradnju

2. temeljem testnih podataka koje će procijeniti i pomoći u proceni i IT stručnjaci postoji mogućnost velike zbrke u dostavljenim podacima, te valja razmišljati i o drugoj mogućnosti uspostave IT mosta, što bi se ukoliko banke dostave testne podatke kao što je dogovoreno do 13. decembra, već biti lakše procijenjeno slijedećeg tjedna

3. bez uske suradnje s bankom na koju bi se transfer depozita trebao raditi i procene njihovih IT mogućnosti nije moguće odrediti za koliko dana Agencija može organizirati isplatu ili prijenos.

Ukoliko su podaci dostavljeni od banaka prema Agenciji upotrebljivi tj. da su u formatu koji je tražen, te ako banka na koju se depoziti prenose informatički spremna, sposobna da ih preuzme, Agencija može u kratkom roku od 5-7 dana da pripremi obrađene podatke za transfer. Međutim, ukoliko podaci ne budu dostavljeni na način na koji je zatraženo, učitanje podataka će biti otežano i nije moguće procijeniti koliko će trebati za ispravak. Ukoliko se ide na isplatu depozita slanjem Naloga za isplatu, što smatram neekonomičnim zbog malih iznosa, a velikog potrebnog vremena i novca za pripremu, potrebno je mnogo duže vremena (možda i više sedmica).

Prvi i osnovni preduvjet za organizaciju transfera ili isplate svih depozita jesu konačno obrađeni podaci dostavljeni na zatraženi način, kao i pripreme (informatičke i organizacione) same banke na koju će se izvršiti transfer ili koja će isplaćivati depozite. Ukoliko podaci koji se dostave nisu konačni - dakle, ako čekovi nisu proknjiženi u roku od nekoliko dana ili ako kamate nisu obračunate i pripisane, bespredmetna je dostava podataka, odnosno ponovna dostava nakon 20 dana, jer je tada 1. dostava podataka - zapravo dostava netočnih podataka i ako bi Agencija ili bilo tko drugi po njima postupao, nastala bi zbrka i nepoverenje štediša.

Beograd, 7. decembar 2001. godine

 

 

 

 

 

Pripremna paljba

 

Kao što je poznato, uvod u likvidaciju najvećih srpskih banaka - Beogradske, Jugobanke, Investbanke i Beobanke - a pod parolom reformisanja domaćeg bankarskog sistema, bilo je oduzimanje dozvola za rad od 19 srpskih banaka (od 54 do tada postojeće). Kao guverner NBJ, Dinkić je u drugoj polovini 2001. godine govorio o stečaju, likvidaciji i, čak, sanaciji petnaestak banaka, uz napomenu da to nije kraj. Do kraja 2001, posle zatvaranja nekoliko banaka, posao je izgubilo oko 2.500 bankarskih činovnika, i to u tišini i bez protesta ili drugih javnih reakcija.

Među bankama u ničim objašnjivom statusu bila je i Slavija banka, nad kojom je otvoren stečaj u prvoj polovini oktobra 2001. Ova banka, koja je posle raspada SFRJ nastala iz Ljubljanske banke, jedne od najjačih i najuspešnijih u bivšoj državi, četiri godine nije radila, jer joj je NBJ bila oduzela dozvolu, a nije bila ni u stečaju ni u likvidaciji! Na vapaje iz banke NBJ nije reagovala, pa ni punu (Dinkićevu) godinu posle 5. oktobra 2000. A svi parametri su govorili da banka ima predispozicije da o(p)stane i uspešno posluje.

Posle uklanjanja sa scene pomenute četiri banke, bez posla je ostalo više od 8.000 ljudi. Onima koji su formalno prozivani za bankarski krah ni tada ni danas ne dešava se ništa.

Tako je Beobanku, posle osnovanih sumnji da su od 1994. do 2000. sklapani poslovi na štetu interesa banke, te krivičnih prijava protiv osoba za koje je postojala osnovana sumnja da su učestvovale u kriminalnim delatnostima (najčešće je reč o funkcionerima banke koji su zloupotrebljavali ovlašćenja u dodeli stambenih kredita, u vrednosti od oko 33 miliona DEM, ali i drugih kredita u visini od 42 miliona DEM), Okružno javno tužilaštvo u Beogradu 9. maja 2001. obavestilo da posle "izvršenih provera... nema elemenata krivičnih dela zaključenja štetnih ugovora niti bilo kog drugog krivičnog dela za koje se preuzima gonjenje po službenoj dužnosti".

Guverneru Dinkiću je, po pravilu, bilo lakše da uništava, dekonstruiše i kažnjava nevine, nego da spasava, popravlja i kažnjava krivce i od njih, mehanizmima koje mu sistem stavlja na raspolaganje, naplaćuje štetu. Takav radikalan slučaj nije bio zabeležen ni u jednoj zemlji u tranziciji.