Korov

 

Kragujevac: Kako pljačka i kako se presvlači gradska vlast

 

 

Vreme okopavanja i potkopavanja 

 

Nikome u vreme komunizma nije palo na pamet da Centar za strna žita ugasi, otme zemlju i podigne gradilište, sve dok se nisu čule reči - tranzicija, privatizacija, transparentno. Zemlju otima Uprava grada Kragujevca na čelu sa Veroljubom Stevanovićem, navodno zbog investitora i zapošljavanja. Inicijativa potekla iz grada Kragujevca, naišla je na lep odjek u vrhu republičke vlasti. U igri su velike pare. Površina od 170 hektara, ravnica, zemljištu skače cena. Od 6.000 evra po aru, cene su skočile na fantastičnih 30.000 do 40.000 evra na atraktivnim lokacijama

 

Miodrag Milojević

 

Ravno polje između autoputa, nedaleko od centra grada Kragujevca, poljoprivredno zemljište. Tu su se decenijama naučnici zamajavali sortama žita. Borili su se, radili su, dok nije došlo vreme da korov preovlada. Zemljište nije apsolutno ravno, blago je nagnuto ka kriminalu.

Grad se granao, dizao okolo po brdima, polje je od 1948. godine pripadalo prvo Institutu za strna žita, koji je kasnije dobio ime - Centar za strna žita. Najstarija naučna ustanova te vrste u Srbiji preselila se, sletela je iz Beograda na periferiju Kragujevca. Svakom je jasno da u Kragujevcu nema ravnijeg i boljeg zemljišta od zemlje što se rasprostire i graniči sa  autoputem, pa se pruža sve do gradske deponije sa koje se večito pali i dimi, gde kao večni plamen tinja požar u letnjim i večernjim satima. I upravo to zemljište Centra našlo se na meti Veroljuba Stevanovića i gradske vlasti Kragujevca. Scenario je jednostavan: zavadi pa vladaj.

 

Rovarenje

 

Prethodnih godina Centar za strna žita pružio je neočekivano žilav otpor. Centar tuži grad Kragujevac, postupak se nalazi pred Vrhovnim sudom. Posle veštački izazvane krize, zbog slabih i neredovnih plata, jedanaest doktora nauka odlazi iz Centra.

Iznuđeni, sa strane režirani odlazak doktora nauka značio je agoniju i kraj Centra za strna žita. Rad Centra finansira se iz budžeta Republike Srbije na osnovu naučnih projekata. Kako je doktora nauka sada manje nego pre, automatski je manje i naučnih projekata, što za posledicu ima smanjen priliv sredstava, manje posla, manje para. Što, na kraju, dovodi do agonije i sigurnog gašenja Centra.

Traktoristi i ostali radnici prateća su operativna ekipa, koja živi na račun naučnih projekata Centra.

U prvom pokušaju da otme zemljište, Veroljub Stevanović nailazi na jak otpor Demokratske stranke. I to iz političkih razloga. Prvi juriš izveo je u mandatu Vojislava Koštunice, kao čovek Vojislava Koštunice. Tadašnja direktorka Jelena Milivojević, zbog otimačine smenjena ovog leta, pruža otpor jer je iz redova Demokratske stranke.

Direktor Živomir Vučković doveden je kao krtica - da manipuliše radnicima i Centar rasturi iznutra. Težak zadatak. Radnicima nije jednostavno manipulisati ako nisu gladni. Ali plate su tanke, neredovne, na kraju izostaju. Taktika Veroljuba Stevanovića je iscrpljivanje, izgladnjivanje radnika. Držati radnike na belom hlebu, čekati da dovoljno izgladne. Dalje će se sve odvijati samo od sebe. Gladne ljude moguće je uceniti s jednom, dve zarade.

Sredstva iz republičkog budžeta pokrivaju samo dvadeset odsto zarada zaposlenih. Zasejana površina je konstantna. Kada je Centar bio u punom sastavu, sa jedanaest doktora nauka, para je bilo više. Danas kada on broji 54 zaposlena, osamdeset odsto plata zaposlenih treba zaraditi na tržištu.

Direktor Vučković šalje advokata, koji klijenta optužuje umesto da ga brani. Direktor je advokat koji za branjenika traži smrtnu kaznu. Direktor priča na štetu Strnih žita kako bi ugasio preduzeće. Ogovara firmu: - Mi smo zemlja koja ima visokoobrazovani kadar, mnogo je instituta, mnogo je doktora nauka. Evo, predsednik sindikata je čovek pored mene, on zna da nema ni jedan odsto zasejanih sorti kragujevačke pšenice.

Ko zna šta se dešavalo unutar Centra i da li je direktor sa poslušnicima namerno uništavao opremu. Grad mora da uloži u laboratorije. Gde su laboratorije jedanaest odbeglih doktora nauka i šta je bilo sa njima?

Moguće je da je bilo lomljenja, uništavanja, krađe opreme, kako bi se pozicija Centra dodatno oslabila.

Direktor Vučković se nada da će firma koju zastupa izgubiti na Vrhovnom sudu: - Trenutno se vrši revizija sudskog postupka. Imajući u vidu okolnosti koje se događaju sa reizborom sudija, vrlo lako može da se dogodi da sudska presuda padne, kao rezultat manjkavosti u samom sudskom sporu, sa nalazima veštaka. Realna su očekivanja da sudska presuda padne.

Zato gradska vlada zahteva da Centar prvo povuče tužbu prema gradu. Za uzvrat, grad  Kragujevac preuzima obavezu da isplaćuje plate zaposlenima Centra u narednih godinu dana.

Zaposleni godinu dana ništa neće raditi, nemaju ni gde - može u saksiji, plata će dolaziti iz budžeta grada.

Manipulacija gladnim radnicima, koji godinu dana ne primaju plate, išla je odlično. Stavljeni su pred svršen čin. Taktika gradske uprave išla je linijom iscrpljivanja - da ljudi okuse glad bez alternative.

Centar za strna žita ne radi? Žita se seju na zemlji, zemlju im je uzeo - to se stručnim jezikom kaže "izuzeo" - grad Kragujevac, sedamdeset hektara. Sudilo se za sedamdeset hektara, išlo se na Vrhovni sud. Odjednom, kapitulacija. Centar će izgubiti svih 170 hektara!

 

Kapitulacija bez alternative

 

Onda se dogodio idealni štrajk, iracionalni štrajk.

Zaposleni ne rade zbog Verka Stevanovića i njegove kriminalne bande. Protiv njega su  tokom leta štrajkovali, izlazili u polja, postavljali mašine, ometali gradnju. Logično je da radnici štrajkuju ispred Skupštine grada Kragujevca ili pred prostorijama stranke Verka Stevanovića "Zajedno za Kragujevac".

Verko je preko direktora, preko ubačenih radnika koje je novi direktor doveo u firmu,  proteste usmerio ispred prostorija Demokratske stranke. Nagovorio je radnike da zaposednu prostorije Demokratske stranke, da bi vršili pritisak na Vladu.

Šta je bilo sa doktorima nauka? Zar oni nisu pročitali igru? Nema ih mnogo. Dva-tri doktora, dva magistra. Statirali su, držali su se pasivno, nezainteresovano kao da su plaćeni. Što nije isključeno i ne košta previše. Bivša direktorka verovatno nije. Kako reče anonimni radnik, povukla se posle učestalih pretnji i uznemiravanja. Čim je shvatila da protiv sebe ima mafiju.

Došla je kapitulacija bez alternative. Da li je bolje uzeti 12 plata ili ništa? Izaći na ulicu i umreti od gladi? Bolje je odložiti kraj i godinu dana živeti u izobilju. Bolje godinu dana kao jastreb, nego ceo život kao kokoška šetati po dvorištu i kljucati strna žita. Videće se šta će biti na kraju balade.

Vrhunac ironije predstavlja činjenica da su radnici koje je Verko ostavio bez zemlje i posla  morali da odrade jednogodišnju zaradu. Odrađeno je štrajkom - ne protiv Verka, nego za Verka.

Krajem prošle godine radnici su izazvali pažnju javnosti kada su ispred Centra naložili vatru i spalili diplome. Jedan radnik se prvo prekrstio pred kamerama, zatim je poljubio pa priložio svoju diplomu. Plamen je grabi kao besan. Istog trenutka u Kragujevcu se pojavio Božidar Đelić, vidno uzbuđen i uplašen. Na račun Centra za strana žitna uplaćeno je hitno pet miliona dinara.

Hartija trpi sve, papira više nema, nije bilo rezervnih diploma. Nada je u plamenu ugašena.

Bivša direktorka Jelena Milivojević, agronom, doktor nauka, iz Demokratske je stranke.

Stranačke prostorije Verkove "Koalicije za Kragujevac" i Demokratske stranke nalaze se na istoj adresi, Demokratska stranka je jedan sprat iznad.

Nije teško prognozirati šta će biti sa 54 radnika Centra za strna žita. Zaposleni će još godinu dana primati platu. Onda će se Centar ugasiti. Zaposleni će na ulicu. Verko će nagraditi direktora koji je uspešno obavio zadatak, preuzeće podobne proizvodne radnike. Traktoriste, koji su radili za njega, razdeliće Gradskom zelenilu i Gradskoj čistoći.

Ostali će završiti na ulici, koja im i pripada.

Moguće je da ne bi tako završili da su čekali presudu Vrhovnog suda. Ali ko da čeka, niko nije lud da umre čekajući. Radnici hoće da žive. Zato su doživeli crnu sudbinu.

Prostorije Centra za Strna žita trenutno su prazne. Mehanizacija i džakovi semenske robe leže napušteni, spakovani i složeni. Veliki kavez pod sitnom žicom, dimenzija deset sa deset, pod metalnim krovom. Trenutno, kavez je pretvoren u golubarnik. Stotine divljih golubova  rasturaju džakove i otimaju se oko hrane.

Hrane ima. Neće golubovi doživeti sudbinu gladnih radnika, to budi optimizam. Mehanizacija, pokrivena prašinom, napadnuta rđom, čeka bolje dane.

Zašto je jedanaest doktora nauka otišlo iz Centra? Razlog je visoka cena zemljišta, doktori nisu bili zadovoljni platama i statusom. Pojedini doktori su ogrezli u kriminal. Vladan Vučićević, bivši predsednik Upravnog odbora, zna za pljačku od deset hiljada evra. Semenska roba otpremljena je u Bosnu bez papira, gde je i nestala.

Anonimni radnik rezignirano pripoveda: - Traktoristi, oni su jaki samo na traktoru. Kad siđu na zemlju oni ne predstavljaju ništa. Prvo su pljuvali, posle su morali da ližu. Prvo su štrajkovali protiv Verka, posle su naterani da štrajkuju za njega.

Najveći apsurd u celoj priči je to što su zaposleni završili kao najamna vojska Veroljuba Stevanovića. Nahuškao ih je i primorao da napadnu Gradski odbor Demokratske stranke, koji sa Centrom nema veze, koji ne odlučuje ni o čemu.

Zašto je Veroljub Stevanović uputio zaposlene na ovu, očigledno pogrešnu adresu?

Cilj mu je da oslabi ionako slabe pozicije kragujevačkog Gradskog odbora DS-a i kompromituje ga pred Borisom Tadićem. Odbor Demokratske stranke u Kragujevcu neprekidno je pod terapijom Borisa Tadića.

Veroljub Stevanović želi da oslabi Gradski odbor DS-a u Kragujevcu jer i sam traži odstupnicu - pravi planove i popločava staze sa prelazak u Demokratsku stranku.