Likovi i senke

 

Odlazak donatora

 

Milica Grabež

 

 

Otišao je iz Srbije još jedan značajan čovek. Bio je faktor ekonomskog napretka u okolnostima tranzicionog sloma, veliki donator, zadužbinar crkava, finansijer stranaka, veliki investitor, oslonac državnog budžeta... Ukratko, najvredniji spoljni saradnik Vlade Srbije, uprkos tome što ga tamo niko zvanično nije poznavao. Mada, ako ga je neko od političke elite i poznavao, sad je kasno da ljudski popriča sa njim i zamoli ga da svoj novac vrati u privredne tokove Srbije.

Uvaženi drugovi koji vode ovu državu morali bi da objasne narodu kako je izbio taj nesporazum između njega i njih. Donedavno je sve bilo kako treba. On je ćutao i radio, drugovi vladari su ćutali i punili budžet.

Ko zna dokle bi to trajalo da zloglasna američka organizacija za borbu protiv narkotika (DEA) nije odlučila da Srbiji ponudi učešće u zapleni 2,8 tona kokaina, te hapšenju glavnog trgovca ovim omiljenim opijatom. To što su američke vlasti ponudile Srbiji bilo je ravno ponudi stanične kurve da slučajnom prolazniku ispriča sve o svom poštenju.

Naravno, Amerika ne uvaljuje svoje proverene saveznike u ovakve nevolje, ali je vlast u Srbiji očigledno nešto gadno zgrešila pa ju je sustigla kazna. Može li se drukčije objasniti ovaj samoubilački progon zlatne koke koja je bila tačka oslonca ovdašnjim gospodarima života i smrti, obnevidelim od pohlepe?

Ko će sad da popuni osam odsto budžeta, ko će sad da investira u građevinarstvo, kupuje poljoprivrednu zemlju u Vojvodini, plaća drugovima vladarima održavanje njihovih stranačkih jazbina diljem Srbije?

Nije Srbija Kolumbija, barem što se geografije tiče, ali je i dovoljno siromašna i dovoljno korumpirana da joj prijatelji iz Vašingtona mogu jednom jedinom akcijom lova na kokain preseći važnu budžetsku infuziju.

Eto šta biva kad Vlada nema nacionalni program proizvodnje takozvane organske hrane, nego je još uvek zarobljena uvoznim hemijskim supstancama!

Uostalom, čovek o kome je ovde reč, taj Darko Šarić, diskretni prijatelj srpskih vladara i faktor ekonomske stabilnosti u ovom delu Balkana, ulagao je i u poljoprivredu. Niko mu to ne može osporiti.

Pa kako se onda desilo da ga domaćin istera iz kuće u koju je toliko uložio? I ne samo da ga isteruje nego mu i imovinu zaplenjuje!

Ovakva prijateljstva, makar bila i diskretna, ne završavaju se dobro. Domovina je domovina, a imovina je imovina.