Rad oslobađa

 

Kragujevac: Pljačkanje žrtava Drugog svetskog rata

 

Logoraši tek sad upoznali naciste

 

Kad se sve sabere, ispada da su bivše logoraše nacističkih logora više koštali ovdašnji prevaranti nego nacistički "poslodavci"

 

Milan Malenović

 

Krajem devedesetih prošlog veka stigle su naznake da je Nemačka voljna da plati odštetu svim civilima koji su prisilno radili u Trećem rajhu. Ukupna suma koja je za ove potrebe bila planirana iznosila je ondašnjih 20 milijardi maraka. Kako bi oštećenima i njihovim naslednicima sa teritorije tadašnje SRJ i Republike Srpske olakšala pristup ovom fondu, razna regionalna udruženja žrtava Drugog svetskog rata su septembra 1998. u Kragujevcu osnovala jedinstvenu zajednicu. Krajem 2009. i početkom 2010. došlo je u pomenutoj zajednici do dubokih podela koje još traju.

Jedan deo rukovodstva Zajednice, okupljen oko njenog generalnog sekretara Dragana Novovića, optužuje drugi, sada već bivši deo rukovodstva, okupljen oko predsednika Nadzornog odbora Ljubomira Spasovskog, da je pokušao da razbije Zajednicu i da joj je iznošenjem neistina naneo veliku štetu. Došlo je i do fizičkog obračuna koji je jedan od učesnika okvalifikovao kao pokušaj ubistva. No, pođimo redom.

Koliko para!

 

Sve je počelo novembra 2009. jednim dopisom Nadzornog odbora (NO) članovima i organima Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata, kojim je tražena provera poslovanja rukovodstva. U svom dopisu NO se pozvao na sličan zahtev koji je nekoliko meseci pre toga podneo predsednik Upravnog odbora Rade Vojvodić, a koga su zbog toga ekspresno smenili i na njegovo mesto doveli nekadašnjeg ministra pravde Zorana Kneževića. NO se takođe pozvao i na zapisnik sa svoje sednice od 18. septembra 2009. kojoj je prisustvovao i Knežević, kao pravnik i predsednik UO.

Na tom sastanku NO dolazi do određenih saznanja koja upućuju na mogućnost finansijskih malverzacija sekretara Novovića, advokata iz Novog Pazara, koji je dugo bio predsednik UO. U tački 5. zapisnika sa septembarske sednice NO konstatuje kako je posle brižljivog razmatranja dokumentacije Okružnog suda u Kragujevcu u krivičnom predmetu K. br. 11/02 stekao uverenje da su značajna dokumenta falsifikovana radi izbegavanja i umanjenja krivične odgovornosti najodgovornijih ljudi u Zajednici. Zbog ovoga NO zaključuje da se Zajednica nalazi pred bankrotom.

Veštak Radmilo Janković u svom pomenutom dopunskom nalazu od 15. septembra 2009. konstatuje da je samo u periodu od septembra do decembra 1998. Novoviću, tadašnjem predsedniku UO, isplaćeno 107.500 DEM na osnovu ranijih troškova, naknada kao članu i predsedniku UO i za putovanja u inostranstvo. 

Članovi NO, međutim, slute da je šteta mnogo veća. Tako je, na primer, konstatovano da je Zajednica okupila oko 100.000 bivših logoraša, od kojih je svako na ime depozita kod poslovne banke preko koje je planirana isplata naknade, položio po 20 DEM, a na ime članarine uplatio još oko osam nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti. Međutim, samo njih oko 33.000 je dobilo pojedinačne štedne knjižice, dok su ostali depoziti završili na jednom zbirnom računu same Zajednice, koji NO nije mogao da prekontroliše. Samo po ovoj osnovi Zajednica je mogla da prikupi skoro 800.000 evra, čija sudbina članovima NO nije poznata.

Istovremeno je i onih pomenutih 33.000 članova sa pojedinačnim štednim knjižicama potpisalo ugovor sa Zajednicom, po kome ova može da raspolaže sa 70 odsto njihovog depozita, što bi iznosilo oko pola miliona tadašnjih maraka. Na osnovu ovoga je Zajednica kod Zepter banke podigla kredit na istu svotu, a koji nikada nije vraćen.

Nadalje, ističu članovi NO, Zajednica je sa svakim od bivših logoraša zaključila sporazum kojim se ovi obavezuju da će posle naplate odštete Zajednici na ime troškova posredovanja uplatiti 10 odsto. Samo od SR Nemačke je po ovom osnovu dobijeno 53 miliona evra, dok je od Mađarske uplaćeno još milion evra, tako da je na osnovu dogovorenih provizija Zajednica trebalo da dobije 5,4 miliona evra.

 

Argument crnog pojasa

 

Zanimljivo je da je u pomenutom krivičnom predmetu trećeoptuženi dosadašnji predsednik NO Spasovski, a sekretar Novović je drugooptuženi. Samim tim je bar Spasovski, ako ne i ostali članovi Zajednice, morao da zna da je inicijator osnivanja Zajednice, dugogodišnji predsednik njenog UO i sadašnji generalni sekretar, Dragan Novović, višestruko osuđivan zbog krivičnih dela iz domena privrednog kriminala, jednom i na kaznu zatvora od četiri godine. Postavlja se pitanje zašto se toliko dugo ovaj detalj krio od ostalih članova Zajednice?

Razlog je jednostavan: Spasovski je na različite načine Zajednici pozajmio sumu od preko 90.000 evra, čije je vraćanje počeo da traži tek pošto je krajem 2008. doživeo tešku saobraćajnu nesreću, kada je zbog posledica nesreće ušao u finansijsku dubiozu. Umesto da namiri dug, predsednica Zajednice Snežana Dragosavljević je od Spasovskog tražila da plati račun za mobilni telefon i tom prilikom je na videlo isplivalo da Zajednica više ne raspolaže nikakvim sredstvima.

Nakon što je NO zapisnik sa svoje septembarske sednice zajedno sa još nekim materijalima dostavio ostalim organima i članovima Zajednice, predsednica Dragosavljević je za 13. novembar 2009. sazvala neformalni skup tokom kog je raspustila UO i NO na osnovu člana Statuta za koji Spasovski tvrdi da ne postoji. U raspravi koja je posle toga usledila, a kako proizilazi iz službene beleške PU Beograd od 14. novembra 2009, sekretar Dragan Novović, nosilac crnog pojasa u karateu, znalačkim zahvatom je Spasovskog udario u grlo, nakon čega je ovaj izgubio svest i prebačen u Urgentni centar.

Trenutno se vodi više sudskih i istražnih postupaka protiv sadašnjih i bivših rukovodilaca Zajednice, u toku kojih će, za verovati je, biti rasvetljeno gde su sve nestale pare koje su žrtve nacizma uplatile ovoj organizaciji.