Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Gospodari svih istina

 

Milovan Brkić

 

 

Koliko godina treba čisto, da bismo svi mislili isto?

Zbog ovog aforizma književnik Rastko Zakić je početkom sedamdesetih godina prošlog veka smatran lošim piscem, ali je makar mogao da piše i da misli. Štampani su njegovi tekstovi, knjige, poneke su i zabranjivane, ali su i Zakić, i svi ondašnji protivnici jednopartijske vlasti, mogli da se oglašavaju u medijima i na književnim tribinama.

Srbija je danas, nažalost, sve bliže tome da politička oligarhija, bolje reći jedan čovek, Boris Tadić, i njegova kamarila, ostvari svoj ideal da svi građani misle njegovom glavom!

Televizijske i radio-stanice, novinske agencije, dnevne i nedeljne novine, bez obzira na to u čijem su vlasništvu, imaju svoje crne spiskove, koji zabranjuju da se oglase građani, naučnici, ekonomisti, lekari, profesori ili crkveni velikodostojnici, ako to nije negde odobreno!

Televizije, poput B52 ili Studija B, Pinka, RTS-a... imaju spiskove onih koji se mogu pozivati u njihove emisije, koji mogu iznositi zvaničnu istinu ili zastupati stavove Borisa Tadića! U kultnim emisijama Studija B pojavljuje se u godini dana uglavnom oko 25 ljudi - političara, režimskih novinara, poslanika, naučnika, umetnika. Na televiziji B52 najviše sto  imena je na spisku onih koji mogu biti pozvani kao sagovornici novinara ove televizijsko-radijske kuće!

"Javni medijski servis" RTS-a je još više cenzurisan. Spisak podobnih telala na ovoj televiziji, koju građani plaćaju, nije duži od 70! Uglavnom su to provereni stranački lideri, obožavaoci Borisa Tadića ili Srđana Šapera, nekolicina ministara. I tačka.

Hiljade naučnika, profesora svetskog glasa, akademika, istraživača, hirurga, sudija, tužilaca, političara, novinara, ne mogu ni da prismrde na ovim televizijama i radio-stanicama.

Gospodar svih istina preneo je ovlašćenja na malu grupu ljudi, u koje je siguran da se neće izlajati, da ga neće izdati, da neće pomenuti katastrofu s kojom se suočavamo, koji život u Srbiji neće videti kao perspektivu, ili diktatorovu tvrdnju da Evropska unija nema alternativu dovesti u pitanje.

Često se događa da isti ljudi, u isto vreme, gostuju u dve emisije na dve televizije, u snimljenim emisijama koje se predstavljaju kao da su emisije ''uživo''.

Ni novine nisu u boljem položaju. Postoji hiljade ljudi u Srbiji, čija ni nasilna smrt ne bi bila zabeležena u novinama, u agencijskim vestima, u televizijskim i radio-emisijama!

Za vreme vladavine Slobodana Miloševića izlazilo je desetak potpuno nezavisnih novina - Vreme, Danas, Blic, Naša Borba, Srpska reč, postojale su slobodne radio-stanice Index, B92, NTV Studio B. Protivnici Miloševićevog režima mogli su da ga kritikuju na sva usta.

Nakon dolaska DOS-a na vlast, sve te novine postale su obično smeće, glasnogovornici novih gospodara, koji, ovog puta, nisu bili spremni da tolerišu drugačija mišljenja.

Današnji Zakon o javnom informisanju toliko je surov da je javni tužilac Srbije doneo obavezujuće uputstvo zabranivši tužilaštvima da primenjuju njegove kaznene odredbe. Iako je ovaj zakon neustavan, Ustavnom sudu Srbije se ne žuri da ga stavi van snage. Jer ni ustavne sudije ne žele da se zamere gospodaru svih istina, nesrećnom Borisu Tadiću, koji tumara Evropom kao luda Mara promovišući svoje ''evropske manire i politiku''.

Proleće je, a Srbija još nije izašla iz mraka.