Tragom vesti

 

Obeleženi i žigosani Kragujevac

 

Dinkićev Bondstil bez Đokovića

 

Kragujevac oplakuje ono što nikada nije ni imao, ono što nikada nije bilo njegovo, ono što uopšte ne postoji, oplakuje Tenisku akademiju Đoković. Slučaj Đoković stigao je i na Dnevnik RTS-a. Veroljub Stevanović je ostao bez teksta. Tomislav Nikolić je sa urođenom mu hladnokrvnošću, jednim potezom, sa nekoliko reči, prosto prebrisao Stevanovića što je izazvalo reakciju koja se može nazvati kolektivnim ludilom

 

Miodrag Milojević

 

 

Usvajanje Novaka Đokovića u hraniteljsku porodicu grada Kragujevca nije uspelo. Novak Đoković neće u hraniteljsku porodicu, neodlučna je prodična firma Femili sport. Teniska akademija u parku, a nedaleko od benzinske pumpe, gde joj nije mesto. U blizini neprijatni mirisi, uz isparavanje naftnih derivata. Oaza ulja, nafte, tišine, sporta, zdravog života. Trista metara više, idealna lokacija za sport i teniske terene. Ali manja para, manja vrednost zemljišta i - kraj.

Kako je prolazilo vreme, vreme čini svoje, smanjivao se broj teniskih terena; supermarketi, hoteli, poslovni prostori, zatvoreni, jeli su teniske terene za otvoreno prvenstvo sveta u Kragujevcu.

Na početku se javila suluda ideja da će Novak Đoković sedeti u Kragujevcu i privlačiti investitore, da će Novak sedeti u parku, pod drvetom za zelenim stolom i davati ekskluzivne intervjue svetskim medijima.

Peticiju protiv izdavanja jedinog gradskog parka Đokovićima pokrenula je Srpska napredna stranka. Demonstracije nisu ni održane, blago je priprećeno, Đokovići su se povukli. Zemljište oteto, ograda još uvek stoji, gradski oci što svoje ne puštaju iz ruku, ponudiće ga drugim investitorima.

Pa šta tu ima dobro? Bez obzira na to što prostor nije na prodaju - ko još prodaje parkove i klupe?! - drugi će makar isti prostor morati da plati.

 

Politički lavirint

 

Kakva akademija, kakvi Đokovići! Verku Stevanoviću, gradonačelniku, bilo je potrebno za karijeru, za političku promociju, neko unikatno ime, a Novak Đoković je uspešan, mlad,  popularan.

Nije uopšte lepo - nož u leđa! Nije lepo što je Srđan Đoković, otac Novaka Đokovića, paralelno razgovarao sa Stevanovićem i Nikolićem. Zašto je Srđan Đoković posetio prostorije Srpske napredne stranke u Kragujevcu? Napredna stranka nije na vlasti u Kragujevcu. Šta će u Srpskoj naprednoj stranci, to je ljuti rival i konkurentsko preduzeće?

Ko zna o čemu su razgovarali Srđan Đoković i Tomislav Nikolić? Nije teško naslutiti šta je bila tema razgovora. Nema nikakvih garancija za posao. Ko može garantovati? Verko Stevanović ne može sigurno, u najskorijoj budućnosti on gubi, odlazi u paketu sa Mlađanom Dinkićem, sa plaketom, bez poklona i paketa.

Mnogo je, suludo je, neizvesno je uložiti i sto evra pre nego što se odigra rasplet.

Grad Kragujevac oplakuje ono čega nema, grad Kragujevac oplakuje ono što nikada nije ni imao, ono što nikada nije bilo njegovo, ono što uopšte ne postoji, oplakuje Tenisku akademiju Đoković.

Kako je jedna lokalna priča, priča o lokalnoj otimačini i kriminalu došla, posredstvom državne televizije, u kuće širokog auditorijuma - posebna je priča. Odgovor treba tražiti na državnoj televiziji. Slučaj Đoković stigao je i na Dnevnik, Stevanović je ostao bez teksta. Dok se ne pribere ne može dati nijednu izjavu.

Nikolić je sa urođenom mu hladnokrvnoću, jednim potezom, sa nekoliko reči, prosto prebrisao Stevanovića što je izazvalo reakciju koja se može nazvati kolektivnim ludilom.

Trenutak se namestio tako da bude baš nezgodan. Sa jedne strane grada demonstracijama prete seljaci kojima su Stevanović i Dinkić ponudili ponižavajuću sumu od 350 evra za ar otetog zemljišta u Korman polju pored Lepenice za Fijatove kooperante.

Zemljište Centra za strna žita oteto je u visokom hohštaplerskom maniru, ali to ostaje zavedeno i memorisano, to se na drugoj strani mora skupo platiti. Izreka kaže - oteto prokleto!

Smenjuju se radnički štrajkovi. Probijanje druge trake ulice, na ulazu u grad iz pravca Topole, zaustavili vlasnici kuća.

Stvar su u četiri oka razrešili Nikolić i otac Đoković. Bilo je to negde uoči ponoći. Novak Đoković nije tu opšte važan, nije važna ni njegova Femili sport, veoma je važno kako je Veroljub Stevanović lako i spektakularno poražen.

Ono što se dogodilo posle bilo je kolektivno ludilo. Obučeni u teniske dresove, aktivisti Verkove stranke improvizuju teniski meč Đoković - Nadal. Nadali galamu!

Nisu oni ludi. Dovedena je u pitanje egzistencija hiljadu do dve hiljade ljudi, svih koji se ljuljaju na Verkovom brodu koji sigurno tone.

Kao što je poznato iz skorije prošlosti, firma se pred privatizaciju uništava kako bi se umanjila njena vrednost. Park je namerno uništavan da bi se postavilo pitanje: - Stvar je ukusa da li neko više voli zaraslu gradsku rupu ili moderan sportski kompleks, ili lične procene da li je za grad bolje da bagatelno proda da bi dobio nešto stvarno gradsko ili da po svaku cenu čuva pedesetak stabala starog drveća.

Jedan odbornik je razmišljao šta da učini sa svojom decom? Kako da decu odvoji od ulice i od droge, deca će početi da se drogiraju a mogla bi da budu uspešni sportisti ako krenu stopama Novaka Đokovića.

Novak bi mogao, uspešan je to sportista, da mu decu izvede na put.

Stevanović je za saveznike u lokalnom parlamentu dobio SRS kojoj je oteo mandate, pa ih je po direktivi iz inostranstva dodelio Tomislavu Nikoliću.

Između dva zla bira se uvek ono manje. Poslanici SRS-a odlaze iz politike. Njihovo mesto klizi na rejting listi. Krivac za prerani odlazak u političku penziju nije Veroljub Stevanović, nego Tomislav Nikolić, koji je, opet po zapadnoj direktivi, razbio stranku.

Postali su saveznici Stevanovića, bez obzira na dugogodišnje neprijateljstvo; sada im je prodajna cena toliko niska, postali su moneta za potkusurivanje, nikome više nisu rival.

Stranka LDP koja je do juče pisala saopštenje da Đokovići krše zakon, sad moli Đokoviće da se vrate. Zašto? U lokalnim medijima pod kontrolom Stevanovića LDP ima zagarantovan prostor. Da li će tako biti kad Verko ode?

Ključ cele priče je u tome zašto su Đokovići uopšte razgovarali sa Nikolićem. Koji je on faktor kad ne drži lokalnu ni republičku vlast? Zašto se Srđan Đoković uopšte obraćao Nikoliću?

Odgovor može biti samo jedan - procenio je da Nikolić ima veću težinu, njegova stranka ima perspektivu. Stevanović je otpisan kao slab igrač. Od Verkovog pada strahuje i Liberalno-demokratska partija: - LDP je samo tražio da svi poštuju važeće zakone i gradske odluke. Femili sport treba da dostavi projekat teniske akademije kako bi se videlo postoje li odstupanja od Plana detaljne regulacije odobrenog projekta, kao i da zvanično obaveste javnost o prolongiranju ili odustajanju od investicije.

 

 

Prazna hvalisanja

 

Kakvu propagandu vodi Veroljub Stevanović. - Kragujevac je bio na osamdeset trećem  mestu u Srbiji po svemu, danas je Kragujevac na trećem mestu po svemu.

Šta može da znači - "po svemu"? "Po svemu" može značiti - po njemu.

Na čemu Stevanović zasniva argumentaciju za beskonačna prazna hvalisanja praćena duševnim crvenilom u licu. Mlađan Dinkić, koji je odabrao Kragujevac za Bondstil, bazu njegove stranke, dodeljuje veća sredstva Kragujevcu nego gradu Nišu. Niš je po volumenu, po broju stanovnika, veći od Kragujevca, tako se Kragujevac probio na treće mesto u Srbiji. Stevanović gladnim sugrađanima priča priču da će pod njegovim vođstvom Kragujevac uskoro preteći Novi Sad i zauzeti drugo mesto u Srbiji.

Radnicima privatizovanog gradskog prevoznika Autosabraćaj doturena je od Stevanovića neka crkvica, pa su odustali od najavljenog štrajka. Samo je malo nedostajalo da dođe do tog štrajka, da se očigledno pokaže i dokaže da je grad Kragujevac u kolapsu. Zbog neisplaćenih zarada, ukupno dvadeset plata, radnici bišeg Filipa Kljajića blokirali ulaz austrijske firme Verner Nojzen i prekinuli posao. Očekuje se povodom toga dolazak austrijskog ambasadora u Kragujevac. U međuvremenu radnici su namireni, ali radnici i dalje prete blokadom nove kapije.

Investitor na službenom putu. Komercijalno-rekreativni centar Plaza, veličine fudbalskog igrališta u izgradnji. Radovi prekinuti prošlog leta, investitor pobegao, ostavivši za sobom  milionske dugove. Okićen slikama, ograđen prostor, sablasno pust. Objašnjenje za prekid radova je neuverljivo: krivac je kamiondžijska firma koja je u krizi. Kao da u Srbiji nema drugih kamiona!

Gradonačelnik Kragujevca primio tročlanu delegaciju grada Niša. Niška delegacija deli komplimente. Došli su u Kragujevac jer to je grad gde se ima šta naučiti, grad budućnosti. Došli su da uče. I na ulazu u Niš biće postavljen krst, Nišlije će slediti primer Kragujevca.

 

 

Živa ili mrtva?

 

Policija kaže - bio je to savršen zločin. Punih pet godina niko nije primetio da nema kćerke direktora. Niko nije prijavio njen nestanak.

Marija Miladinović danas bi imala 32 godine da je, pre pet godina, nije zadavio njen momak Igor S. zvani Mačak. Razlog - pare od prodatog stana.

Njegov ortak u zločinu, Ivan S. zvani Baki Obućar, odvezao je 26. marta 2005. godine Marijino telo uvijeno u crne kese i zakopao u selu, ne seća se gde, negde oko petsto metara od manastira. Policija sumnja da je Mačak za učinjenu uslugu svom prijatelju taksisti platio osam hiljada evra.

Kad god se desi ovakav slučaj, policija svoju nesposobnost pravda savršenim zločinom. Dok se telo ne pronađe, odbrana će se temeljiti na tvrdnji da je Marija živa.

Pravo je čudo kako niko iz bliže i dalje okoline nije primetio i prijavio nestanak Marije Miladinović. Krenula je putem droge, odvukla je tamna strana ulice. Marija je nosila u tašni novac od stana, 20.000 evra. Ostatak od 12.000 evra kupac je deponovao na njen račun, te pare još uvek stoje na računu.

Marijin otac, Mika Miladinović, osnivač je i dugogodišnji direktor nekad uspešnog preduzeća Elvod, niklog na periferiji. Još pre dvadeset godina direktor odlazi u penziju, otac i majka umiru, Marija je narkoman.

Blago je potresen direktorov vozač u penziji, ne vidim mu suzu u oku: - Kako da se ne sećam direktora? Miladinovići su iz Petrovca, prvog sela koja se naslanja na fabriku, na putu za Topolu. Bio na sahrani direktoru. Koji radnik nije otišao? Kako ne bi bio, kad smo za njegovog mandata po platama bili prvi u Kragujevcu. Malo preduzeće Proleter i mi. Sećam se Marije kao devojčice. Vozeći direktora pozvan sam dva-tri puta na kafu. Kao mlad radnik nisam se osvrtao, nisam razgledao po stanu. U firmi se pričalo o parketu iz Italije, šaputalo se da je bilo i nekih malverzacija. Nisam smeo da gledam, radnici bi me nešto pitali. Kad odgovorim šta sam video - letim s posla. Zapošljavao je i primao samo poznate, naše ljude. Sa prvom ženom, iz Makedonije, dece nije imao. Mariju je dobio u kasnim, pedesetim godinama. Posle sam od kolega radnika čuo da Marija okuplja narkomane, da je stan demoliran. Direktor je umro, za njim je i žena umrla od tuge.

Vozač je direktora uvek viđao u šetnji. Prolaznici su dobacivali: - Miko, šetaš unuku! Šetaj unuku!

Prolazio je pognute glave, bez okretanja i odgovora. Okrenuo bi se naglo samo kad bi izgubio živce: - Nije unuka! Majke vam ga nabijem, ovo mi ćerka!

Rascepkano na parčiće, preduzeće je privatizovano i ubrzo ugašeno. Radi samo jedan pogon. Prolaznik samo za vreme pauze može videti grupu radnica, masnih ruku, sa nekom čašom jogurta, komadom hleba za vreme ručka.

Da li taksista laže ili je ubica, što je Mariju zadavio golim rukama, telo iskopao i premestio na nepoznatu lokaciju?

U vreme sezonskih prolećenih radova, na nebu vrane, jedino policija kopa po njivama.

- Šta kopaju, kopaju rovove? Sprema li se rat? - upita gluvi starac i nestade u mraku prodavnice.

 

Za utehu

 

Kragujevac se odlično kotira, na visokom je trećem mestu. Gradski saobraćaj u gradu staje baš u trenutku dok Kragujevac, u borbi za drugo mesto, pretiče Novi Sad.

Bilans je poražavajući. Nema teniske akademije koja bi, po proračunu, zapošljava šeststo ljudi. Šta bi radili uposleni? Sedeli na tribinama, gledali Novaka Đokovića i aplaudirali. Nema Plaza, Fijata ima samo za izložbe i sajmove automobila, nema ništa.

Gradonačelnik sedi, zabrinut izraz lica, čita Pravoslavni podsetnik. Podići krst na ulazu u grad i završiti posao. Opština krst može podići iz svojih sredstava, nezavisno od Đokovića i drugih verolomnika.

Šta ima u Kragujevcu sa trideset hiljada zaposlenih?

Nema ništa. Ništa ne radi. Ima krst. Punoletni krst od 18 metara!

Monumentalni krst od osamnaest metara visinom će nadvisiti bedu i nezaposlenost. Zapošljavanje? Zaposliti ljude oko krsta, kad niko nigde ništa ne radi, da im vreme prođe u molitvi i pokajanju.

Gradonačelnik čita Pravoslavni podsednik, krst je pravoslavni. Zašto se, kad je pravoslavni, mada još nije pravosnažni, još nije izgrađen, inspiracija traži u katoličkim krajevima?

Saša Milenić, on je ideolog i za ovu priliku teolog: - Slike krstova, izgrađenih širom  Evrope i daleke Amerike, nalaze su duž saobraćajnica i koji, pored toga što su mnogo veći, nikome ne smetaju.

Podsetnik je pravoslavni. Gradonačelnik čita pravoslavni podsetnik, on ga podseća na krstove u katoličkim zemljama.

Krst je simbol. Krst od jednog metra ima istu simboličnu snagu kao i krst od dvadeset metara.

Hleba ima, ko ima ima, većina nema, posla nema, Đokovića nema. Ima estetika, ima etika. Saša Milenić obrazlaže šta će krst doneti Kragujevcu. Crkveni kalendar, molitva, pa cigla u glavu. Dobro, nećemo o tome: - Prvi kružni tok na ulazu u Kragujevac je prostor koji vapi za obeležavanjem. To je jedan pust prostor koji su ljudi koji se brave dekorativnim uređenjem  osetili da treba da bude označen, da ima nedostatak značenja, da zahteva nadgradnju.

Uvereni smo da je krst poznatiji, univerzalniji, prostorniji, čovekoljubiviji simbol od svih poznatih simbola ove civilizacije... Na osnovu ove fotografije biće teško prosuditi u koji evropski grad ulazite.

I sam priznaje da će biti teško - uzori su katolički, a podsetnik je pravoslavni.

Kakve veze instaliranje krsta ima sa natalitetom? Saša Milenić veruje da će se krst dići visoko a sa njim i natalitet: - Mi danas biramo hoćemo li krst ili žirafu? Hoćemo li sintetičku kulturu trange-frange, zamajavanja, dimnih zavesa, laži i obmana? Hoćemo li grad koji živi u zajednici koja pred pojedince postavlja moralne dužnosti ili živimo u zajednici postočene samoživosti gde svako svakome može biti vuk i neprijatelj? Treba imati na umu da je naša zajednica do te mere bila zamajavana i obmanjivana decenijama. U međuvremenu, država Srbija je na listi desetak nacija koje izumiru, a to je upravo posledica ovakvog opredeljenja. Opredeljenje za krst je opredeljenje za život, za trajanje u temeljima vrednosti. Opredeljenje za nekrst je opredeljenje za obmanu, laž, manipulaciju, za smrt i nestanak.

Gradonačelniku iz džepa viri pravoslavni kalendar; gradonačelnik, bivši član SK, sada čita Pravoslavni podsetnik i podseća se šta je nekad bilo. Gradonačelnik uzima reč: - Kršten sam i venčan u crkvi i čitam dosta. Bilo bi dobro da svi čitamo te svetitelje, pogotovu Svetog Nilolaja, jer je to srpsko jevanđelje.

Gde su fabrike koje ste izgradili, gde su radna mesta koja ste otvorili? Neostvarena predizborna obećanja sa zemlje, prebacuju se na nebo.

Ideja sa krstom javila se posle nestanka Novaka Đokovića, da popuni tu prazninu.

Dobro je što se Amerika vraća svojim korenima, vraća se pravoslavlju. Pravoslavni krst viđen je u dalekoj Americi, obasjaće svojom svetlošću Kragujevac, grad tame i mraka, jedinstven u Srbiji.

Ko su i šta su ovi ljudi? Umišljeni proroci, bolesnici, verski zanesenjaci ili prepredenjaci? Da li je reč o religiji ili to neka nova sekta propagira kolektivno samoubistvo?

Krst kao uteha na nebu, nije to loša ideja. Sa neba Gospod vidi sve. Ispod krsta poneka cigla, cigla u glavu, nego šta! Gospod sa neba vidi sve.

 

 

 

 

Kakva akademija, kakvi Đokovići! Verku Stevanoviću, gradonačelniku, bilo je potrebno za karijeru, za političku promociju, neko unikatno ime, a Novak Đoković je uspešan, mlad, popularan.

 

 

 

Gradonačelnik Kragujevca primio tročlanu delegaciju grada Niša. Niška delegacija deli komplimente. Došli su u Kragujevac jer to je grad gde se ima šta naučiti, grad budućnosti. Došli su da uče. I na ulazu u Niš biće postavljen krst, Nišlije će slediti primer Kragujevca.