Na nišanu

U očekivanju odlaska s političke scene nesmenjivog ''lidera u regionu" Borisa Tadića

Sjaši Kurta, ne dolazi Murta

 

Krug oko despotije Borisa Tadića se sužava. Svakim danom diktator je sve bliži padu! Oronuo, omlitavio, mada našminkan i napuderisan, glas njegov pokazuje da ga izdaje i snaga. I prijatelji i saradnici napuštaju ga, a partija njegova se cepa...

 

Milovan Brkić

 

Ogrezao u najcrnjem kriminalu i nemoralu, srpski predsednik Boris Tadić je, nahuškan od male grupe svojih pozadinskih drugova iz detinjstva, odlučio da bude ''lider u regionu'', sebe je proglasio "faktorom mira i stabilnosti na Balkanu''.

Istim atributima je sebe čašćavao i pokojni Slobodan Milošević. Iz njegove nesreće Boris Tadić nije izvukao nikakvu pouku. Naprotiv, on je svakim danom sve luđi i luđi.

U državama koje su uređene po demokratskim merilima i vrednostima, njen predsednik vrši svoju dužnost bez buke, bez jurnjave, lupetanja, bez pretnji građanima, ne objavljuje ratove organizovanom i drugom kriminalu, ne sređuje prilike u regionu, ne vodi tajne sastanke u ime države, a da njegovi građani pojma nemaju šta je predsednik mešetario, ne donosi zakone kojima zavodi medijski mrak, ne napada na sud i tužilaštvo, postavljajući svoje partijske drugove za delioce pravde.

Ali, srpski predsednik je svakim danom Srbiju gurao ka dnu, ka živom blatu, uspostavljajući ličnu despotiju. On je postao apsolutni gospodar Srbije. A duša mu u nosu.

Učinak politike koju je promovisao i nažalost nametnuo Boris Tadić, po građane Srbije je koban! Službeno se saopštava da je oko 700.000 građana na granici između života i smrti, usled gladi. Prilike nam govore da je broj gladnih građana, i onih kojima hrane nedostaje, najmanje pet puta veći!

Privreda je, zahvaljujući bestidnim pljačkama predsednika Tadića i njegove kamarile, umrla! Sela su pusta, sve je rasprodato. Ne rade fabrike, zemljoradničke zadruge, privredna i seoska gazdinstva i domaćinstva nestaju. Ostalo je za prodaju još malo javnih preduzeća i Telekom Srbija!

Kada iz Telekoma njegov dečak Branko Radujko pokrade i poslednju paru i prebaci je na račun Demokratske stranke i Borisa Tadića, prodaće je Nemačkoj, i Srbija će biti pusta zemlja.

 

Nije čuo poruku

 

Ovo su bogohulne misli, jer je predsednik prošle nedelje zapretio novinarima da ne šire beznađe! Kakvo beznađe, kada ovog skota voze u blindiranoj limuzini vrednoj 620.000 evra, koji se tri puta nedeljno vozi avionom po belom svetu, čija konta prelaze saldo od dve milijarde opljačkanih para..

Srpska vojska je zgažena. Srpsko zdravstvo je uništeno. Sve je pod rukom Borisa Tadića zgaženo.

U prvom ovogodišnjem broju (7. januara) Tabloid je objavio tekst pod naslovom IDI, AMIN. Pisali smo šta je američka administracija, preko ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, poručila njegovom pokrovitelju Borisu Tadiću, iz usta državnog sekretara gospođe Hilari Klinton.

 Srpskom predsedniku, zapisao sam u tom tekstu, poručeno je da do kraja marta podnese neopozivu ostavku i napusti politiku. U suprotnom, suočiće se sa posledicama svoje odluke.

Naveli smo zašto američka administracija srpskog predsednika smatra opasnim po bezbednost u regionu, kao i po bezbednost svojih građana. Ako predsednik Tadić odbije da ode iz politike, predstavili smo scenario po kojem će biti uklonjen. I biva tako.

Odlazak guvernera Radovana Jelašića, koji je ostavku podneo 24. marta, pravdajući je ''ličnim razlozima'', početak je javnog urušavanja despotije Borisa Tadića.

 Istog dana srpski predsednik je morao da donese odluku o razrešenju generalnog sekretara predsednika Republike gospodina Vladimira Cvijana, koji mu je već 4. marta saopštio da želi da napusti ključno mesto u Tadićevom aparatu!

Dok je odlazak guvernera prošao bez spektakularnih optužbi na Tadićev račun, odlazak njegovog glavnog čoveka u administraciji, Vladimira Cvijana, i njegovo javno obraćanje srpskoj javnosti, u kom je naveo da se učlanjuje u Srpsku naprednu stranku, nadajući se da će na ovaj način "spasiti živote svoje porodice, jer mu se nakon podnošenja ostavke preti'', dobrano su uzdrmali diktatorovu poziciju.

 Osipanje roja skakavaca oko diktatora je svakim danom sve uočljivije. Oni koji su ga podržavali, sada brže-bolje potpisuju pristupnicu Srpskoj naprednoj stranci, koja, za sada, nastupa u koaliciji sa strankama Velimira Ilića i Vojislava Koštunice.

Preuzimanje vlasti je već započelo, a točak događaja koji će diktatora oterati u kanalizaciju dobija zamajac.

 

 

Nema para ni za šta

 

Diktator je sve nervozniji. Njegova Demokratska stranka se cepa. Kroz mesec dana prvi će je, s blagoslovom iz inostranstva, napustiti njegov omiljeni lik, čovek s kojim voli da se grli i ljudi, tapše po ramenima, Bojan Pajtić! On je već izabran za profesora na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Dok se profesionalo bavio politikom, i umalo nije postao i predsednik Vlade Srbije, gospodin Pajtić je magistrirao, a potom i doktorirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, na odeljenju na mađarskom jeziku!

Valjda je učio na pauzama između mnogobrojnih sastanaka. U hodniku je nesrećnik stajao i pisao magistarski i doktorat! U Tadićevoj Srbiji je sve moguće, pa je i bez ijednog stručnog i naučnog rada gospodin Pajtić postao i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu!

Srpski predsednik će ubrzo pasti, kao zrela kruška. Vojska je u punom rasulu i za njeno izdržavanje u budžetu nema para, a siromašne fondove pelješi njegov kum Dragan Šuntanovac, sa svojim kumom i pomoćnikom Ilijom Pilipovićem, uz asistenciju Stevana Nikčevića, direktora SDPR Jugoimprt.

 Policija nema para ni za plate, ni za uniforme koje nije dobila punih pet godina. A toliko je i Boris Tadić u neograničenoj vladavini.

Boris Tadić nema uporište ni u jednom socijalnom sloju u društvu. Nema tačke oslonca. On je čovek u padu, a takvog svi preziru i ostavljaju na cedilu. Njegov put ka Okružnom zatvoru u Beogradu je trasiran, i sve je izvesniji.

A sve je izvesnije da će naprednjaci doći na vlast u Srbiji. Sve ukazuje da je njihova pobeda nezadrživa. Sa njihovim dolaskom, iznova se rađa zebnja i stara dilema - da li će u Srbiji doći do SMENE ili zamene vlasti. Da li će otići Kurta, da uzjaši Murta?

Pre više meseci, u razgovoru za naš list, zamenik predsednik SNS-a Aleksandar Vučić priznao je da nijedna stranka u Srbiji, pa ni njegova, nema dovoljno stručnih i kvalifikovanih ljudi u svom članstvu da mogu da preuzmu sve rukovodeće dužnosti u izvršnoj vlasti, u lokalnoj samoupravi i javnim službama. On je, kako se izrazio, s punom odgovornošću za izgovorene reči, potvrdio da će njegova stranka ukazati poverenje svim građanima od struke, znanja i poštenja, da preuzmu odgovornost za upravljanje i odlučivanje u izvršnoj i lokalnoj vlasti.

 

Vratio običajno pravo

 

Da li će se u Srbiji vlast SMENITI ili promeniti, opet je dilema od čijeg rešavanja zavisi sudbina Srbije.

Srpski diktator Boris Tadić urušio je sve institucije na kojima počiva stabilnost jednog društva.

On je, kao i svaki diktator, po već poznatom scenariju, prvo napao na medije. Njegovi savetnici predložili su prošle godine izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, po kojem je javna reč u Srbiji najstrože kažnjiva. Reakcije iz Brisela, i pobuna novinara, kao i snažna podrška novinskih asocijacija iz sveta, doveli su do toga da je javni tužilac Srbije izdao obavezujuće uputstvo tužilaštvima da ne primenjuju ovaj zakon, koji je srpski predsednik potpisao dva minuta nakon što je u Narodnoj skupštini usvojen, želeći da spreči opoziciju da podnese zahtev Ustavnom sudu za njegovo preispitivanje.

A Ustavni sud Srbije, čije sudije je on predložio, još nisu preispitale ustavnost ovako važnog zakona, plašeći se za sopstvene živote. Sa ovakvim medijskim zakonom srpski predsednik je želeo da nas uvede u Evropsku uniju? On je stvarno lud.

Od Borisa Tadića nove vlasti naslediće i haos u koje je on doveo srpsko pravosuđe. Rukovođen sumanutom željom da Srbiju uguši, Tadić je naredio ''reformu pravosuđa''. Osim katastrofalne reorganizacije sudova i tužilaštava, kojom su građani dovedeni u poziciju da ne traže zemaljsku pravdu, jer za nju nemaju novca, već da se vrate običajnom pravu (oko za oko, zub za zub), predsednik je poželeo da pravdu u njegovoj despotiji dele samo probrani, oni koji su članovi njegove partije i sledbenici njegove politike (Bože, kako divno izgleda naš predsednik, baš je lep, uh kakva mu je guza, vidi kako korača raširenih nogu, kao da ga je baš sad primio...).

 Reizbor sudija pokazao je lice Tadićevog režima. Tadić je šokirao i ono malo ljudi (uglavnom pedera) iz evropskih zemalja koji su ga tapšali po ramenu. Blokada rada sudova i tužilaštva sve je poraznija.

Hoće li nove vlasti iznaći način da pravosuđu omogući nezavisnost u radu? U haosu koji će ostati iza Tadićeve despotije, teško će moći da se snađu nove vlasti, bez obzira na to ko će osvojiti glasove građana. Ako Tadićeve sudije zamene svojim članstvom, diktatura će se nastaviti, ali još većom žestinom.

Ako i nove vlasti nastave da komentarišu i osuđuju svaku odluku koju sudovi donesu, kao što čini sadašnja Tadićeva vlast, od nezavisnosti sudstva nema ni govora, i Srbija će ostajati sve dalje od Evrope.

Izbor sudija i tužilaca mora biti sproveden po unapred utvrđenim kriterijumima, i svakom kandidatu mora se omogućiti da bude izabran isključivo na osnovu stručnosti.

Političkim partijama, koje su krenule u osvajanje vlasti, masovno će se priključiti i sadašnji funkcioneri Demokratske stranke, G17 plus, Čankove lige...

Ključno je pitanje za sudbinu Srbije: da li će nova vlast amnestirati one koji su pod Tadićevim i Dinkićevim pokroviteljstvom uništili gradove, opljačkali bolnice, škole, banke, fondove?

Nove vlasti naslediće potpuni haos u svim institucijama. Kriminal, nemoral, pljačku, rasulo...

Ako se nova vlast odluči da na političku scenu vrati Koštuničine bandite, poput Aleksandra Nikitovića, ovejanog kriminalca, i ako i njega ne strpa u zatvor, ili ne izvede pred sud doskorašnjeg šefa DB-a Radeta Bulatovića, a iz policije ne udalji nikšićki lobi, Srbija će još dublje potonuti. Banditi koji su okružili Vojislava Koštunicu dok je bio na vlasti, poput Predraga Bubala, Aleksandra Niktovića, Vojina Lazarevića, Zorana Lončara, Radeta Bulatovića, ništa nam dobroga neće doneti. I njih, kao i Tadićevu bandu, treba bez odlaganja izvesti na sud.

 

Srbija se uspraviti neće

 

Nije slučajno ruski predsednik Dmitrij Medvedev odlikovao potpredsednika DSS-a Nenada Popovića, za doprinos jačanju rusko-srpskih odnosa. Zaobišao je Koštunicu, jer njegovo partijsko okruženje predstavlja opasnost po srpski budžet.

Moto nove vlasti morao bi da glasi: Nećemo oprostiti nikome, pa ni svojima!

Srpske bezbedonosne službe raspolažu preciznim podacima o pljačkama skoro svakog čoveka koji je na javnoj funkciji, ili funkcijama. Treba te dokaze proslediti državnim tužiocima, s molbom da prekovremenim radom sroče optužnice i proslede ih sudskim većima.

Ako želi da pomogne Srbiji da se podigne na kolena, Nikolićeva partija, ili koalicija, morala bi među prvima da pred sud izvede Igora Mirovića i dojučerašnje sabrata Milorada Mirčića, koji su u svakoj pljački u Vojvodini mirođija.

Ako odmah, na početku, uhapse ovu dvojicu protuva, imaće veliki kredit kod građana, da pred sudska veća izvedu mnogo veće kriminalce iz Tadićevog okruženja, i pljačkaše Mlađana Dinkića.

Od njih se može, u zakonitom postupku, oduzeti više od dvadeset milijardi dolara, koliko su oni opljačkali Srbiju, njen budžet, donacije, banke, fondove, javne ustanove i preduzeća.

Ako nove vlasti ne ukinu Zakon o javnom informisanju, ako ne oslobode sudove i tužilaštva, ali odmah, i bez odlaganja, ako barem ove dve institucije ne postave, makar i na klimave noge, Srbija se uspraviti neće.

Tabloidovi novinari raduju se smaknuću sadašnje vlasti, a novu očekuju sa velikom zebnjom i strahom. Molimo se Bogu da nam je strah bez pokrića.

Otvaramo stranice našeg magazina za one koji razmišljaju kako posle odlaska diktatora Borisa Tadića treba preurediti državu. Sudije, tužioci, lekari, novinari, profesori, akademici i svi oni koji imaju predstavu o novoj, modernoj Srbiji, i kako taj model ostvariti, mogu na stranicama našeg magazina da iznesu svoja mišljenja.

 

 

 

Nije ovo za mene nego za predsednika!

 

Sa velikom rikom Tadićeva kamarila okomila se na mr Vladimira Cvijana, koji je pokazao da su mu dostavljene kasete, sa snimkom njegovih službenih razgovora sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda Natom Mesarović.

Gospodinu Cvijanu se preti višegodišnjom robijom zbog odavanja službene tajne. Od kada je službena tajna službeni razgovor u kojem državni službenici pokazuju svoj prostakluk i kriminalne aktivnosti?

U strahu su velike oči, kažu. Svi Tadićevi satrapi plaše se da i o njihovim nedelima ne postoje i tonski zapisi. Očigledno je da je neko strpljivo pratio njihov kriminal.

Svi se oni pitaju gde su bubice. U njihovim smrdljivim mozgovima. Jer ko pošteno radi, nema čega da se plaši, pa ni tonskih zapisa. Pogotovu ako su sačinjeni u službenim prostorijama.

Dokaza, dakle, ima. Treba ih izneti pred sud.

Glavni Tadićev mafijaš je njegov šef kabineta Miodrag Rakić. On je predsednikov tip. Zdepast, široki kukovi... On naplaćuje reket od onih koji od Tadića traže pomoć, milost, zaštitu i pokroviteljstvo. Doskora je, kada uzima novac, Rakić ''darodavcima'' odgovarao: Ovo je za predsednika, taman da kupi stan. Ovih dana Rakić zahvaljuje ''darodavcima'' rečima: "...Ovo je, znate, za stranku!"

Gospodina Rakića treba danonoćno pratiti, da ne utekne. Nove vlasti moraju da ga odmah uhapse, jer će on biti ključni svedok Tadićevih lopovluka i zala.

 

 

 

Nije nekažnjiva

 

Više od hiljadu ljudi iz Demokratske stranke, koji su bili na vlasti, okrvavilo je i uprljalo ruke. Ako nove vlasti ne učine napor da svi Tadićevi i Dinkićevi pljačkaši ne budu izvedeni pred sud, ako ne bude utvrđena njihova krivica, a oni ne budu osuđeni i ne oduzme im se opljačkana imovina, Srbija će nestati kao država. Raspašće se. Jer, i nova vlast će nastaviti da pljačka, shvatajući da je pljačka nekažnjiva.

 

 

 

Misli da su drugi neobavešteni

 

Diktator Boris Tadić je razorio diplomatsku službu slanjem mladih, neobrazovanih, našmrkanih momaka i devojaka za ambasadore, konzule, savetnike. Oni, u očima stranih diplomata, Srbiju predstavljaju banana-državom. Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović morao je da vrati iz Vašingtona tadašnjeg ambasadora Milana St. Protića, jer je pokazivao znake sumanutosti. Ali, Tadić ga uprkos tome šalje za ambasadora u Švajcarsku! Da li on misli da su Švajcarci neobavešteni ko je Milan St. Protić? Da li je Tadić na taj način uvredio vladu Švajcarske?