Kontranapad

 

Iz senke fudbalskog finala Kupa Srbije

 

Zvezda pocrvenela?

 

    Crvena zvezda je, nakon dve godine rezultatskog posta, ponela naslov pobednika Kupa Srbije. Pregazila je Vojvodinu sa 3:0. Radost pobednika i njegovih pristalica u areni dobro popunjenog stadiona Partizana bila je na granici delirijuma.

 

Miroslav Vislavski

 

Nekadašnji evropski šampion i nezvanični klupski prvak sveta je osvojeni trofej proslavio kao da se popeo na krov Lige evropskih šampiona. Razumljivo, ako se osvrnemo samo nekoliko meseci unazad kada je jedan od najrenomiranijih klubova na Starom kontinentu bio na kolenima i u beznađu tranzicionih gubitnika.

Brojne nerešene obaveze, podriven okoštali sistem državne tvorevine koja je iznedrila "najveći srpski brend", udari zakona i pravosuđa na instituciju i njene najistaknutije predstavnike i činioce, brojni nerešeni predmeti dužničko-poverilačkih odnosa, relatizovanje njenog autoriteta, pretili su i prete skretanju Zvezde iz svemirske putanje kojom je samouvereno koračala od osnivanja pa sve donedavno. Kada su se organizovali oni koji su ostatak nepotrošenog autoriteta sportskih karijera koje su stvarale kult Crvene zvezde, učinjen je korak koji nagoveštava povratak na svemirske koordinate.

Crvena zvezda je sa osvojenim Kupom Srbije opravdala sezonu u takmičarskom pogledu. Ovim rezultatom su dobile pravi smisao i mere preduzimane na konsolidaciji Kluba nakon perioda u kome su defilovali ljudi koji nisu dorasli njenom sistemu i značaju. Ljudi koji su pragmate i ne nose Zvezdu kao emociju, bez koje ona nema energetski pogon za velika dela koja je čine velikom i moćnom.

U borbi za Klub, njen predsednik Vladan Lukić sa saradnicima ima pravo da pribegava svemu što je legitimno i dozvoljeno. Pitanje je i da li da se oglašava saopštenjima poput onog koje su mediji preneli na dan odigravanja finala Kupa Srbije. Ili, kakav je smisao takvog saopštenja? Da li je to mobilizacija zvezdaša ili presija na fudbalske institucije? Možda poruka vojvodinašima da nemaju pravo na ambiciju i nadigravanje, na eventualni trijumf?

Šta znače i kakve poruke upućuje sadržina saopštenja Vladana Lukića. Bio je dobar fudbaler, četiri puta u sastavu reprezentacije Jugoslavije, internacionalac, patriota za primer i vojnik Crvene zvezde. Da li je ozbiljan kada izjednačava Crvenu zvezdu sa državom Srbijom tvrdeći: "Crvena zvezda je Srbija"?! Šta je onda sa ostalim klubovima i treba li da postoje, imaju li pravo da se takmiče u Srbiji, imaju li pravo na ambicije za vrhunski rezultat ukoliko treba da se potčine Srbiji (Crvenoj zvezdi)? Šta mu znače nebuloze poput konstatacija "Biti zvezdaš - znači biti Srbin". Šta će da radi sa armijom pristalica u Srbiji, zemljama regiona i bivših prostora nekadašnje zajedničke domovine koji su okoreli zvezdaši, a nisu "Srbin". Hoće li ih se odreći zato što nisu "Srbin"? Nije li se zaleteo u svojoj misiji pa je poistovetio sa istorijskom? Konačno da li je on taj koji deli pravo građanima na simpatije i pripadnost klubu koji može biti "srpski brend". Odakle takav animozitet prema onima koji su navodno "jugoslovenski klubovi", koje neko "nameće da prevare ljude", od Vladana koji je bio reprezentativac Jugoslavije, koji je prilikom bombardovanja SRJ 1999. napustio Francusku odrekavši se ugovora, u ime patriotskog zova domovine? Ne treba da zaboravi da je "srpski brend" Crvene zvezde stvaran u velikoj meri sa igračima iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. Hoće li se odreći onih koji su poneli evropsku i svetsku titulu koju je Zvezda donela jugoslovenskom fudbalu i Jugoslaviji, zato što nisu "Srbin". Jugoslaviji kakva je postojala i koja nije odolela bitangama i klipanima koji su je rasturili. Treba li ga podsetiti na Darka Pančeva, Roberta Prosinečkog, Dejana Savićevića, Refika Šabanadžovića, Duška Radinovića, Slobodana Marovića... Ilija Najdoski je bio kapiten ekipe koja je osvojila najznačajnije trofeje u istoriji našeg najuspešnijeg fudbalskog kluba. A koliko ih je samo u istoriji našeg fudbala koji su iz Zvezde regrutovani u jugoslovensku reprezentaciju, a da nisu "Srbin". Podsetimo se: Branko Zebec, Ivan Toplak, Miljan Zeković, Palfi Bela, Kiril Dojčinovski, Vojin Lazarević, Elsner Marko, Milko i Boško Đurovski, Repčić Srebrenko, Sead Sušić, Tomislav Ivković, Keri Mihalj, Leković Dragan, Goran Jurić, Kanatlarovski Dragan... A tek koliko ih je bilo koji nisu obukli "plavi dres"?

Lukić u svom saopštenju dalje kaže da će protivnici "voditi prljavu i nesportsku kampanju protiv našeg kluba... Radeći to sada, kao i tokom čitave sezone, naši protivnici će zloupotrebljavati svoje kompanije i funkcije koje obavljaju". Ko su "naši protivnici" i ko su oni koji imaju "svoje kompanije i funkcije koje obavljaju"? Zar takvim uopštavanjem Lukić ne vrši pritisak i optužbe na račun onih koji su odgovorni za takmičenje. Ako ima dokaze da se "radi protiv Zvezde", zašto ih javno, činjenično i argumentovano ne iznese? Zašto to ne učini u forumima fudbalske organizacije? Zar to nije nastavak onih poruka i nedavnih prepucavanja između njega i Dragana Đurića, predsednika Partizana, u kojima su otvoreno insinuirali i međusobno se optuživali za nameštanje rezultata i direktan uticaj na regularnost prvenstva?

 

Huškački tekstovi

 

Ali, kada se o tome radi, FSS ostaje nem. Ne zahteva od svojih institucija da ispitaju navode i sprovedu proveru javnih napada između dvojice čelnika najmoćnijih klubova. Očigledno je da se Tomislav Karadžić sa svojim istomišljenicima u rukovodstvu FSS ne usuđuje na takvu avanturu. Bolje mu je da ćuti i zamazuje javnosti oči uspesima srpskog nacionalnog tima koji je formirao i briljantno ga vodi čudesni Radomir Antić, a prećutkuje ono što je na dnu dna fudbalskog sporta. Svoj autoritet će pokriti time što će kazniti kontroverznog Nikolu Džombu, finansijera Hajduka iz Kule, zabranom vršenja funkcija u fudbalu u narednih šest meseci, zbog verbalnog delikta! Džombu kažnjava zato što je na Skupštini FSS (dakle ne samo u medijima ili nekim drugim mestima, već tamo gde je mesto da se o takvim stvarima govori) optužio da srpskim fudbalom vlada fudbalska mafija!? Javnosti je jasno da je Nikola Džomba kompetentan za takve delikatne ocene.

Poznavaoci kažu da je u fudbalsku strukturu stupio sa onima koji su "transformisali" naš fudbal u "biznis", kada su sa naših stadiona nestali gledaoci kojima novi vladari fudbalskih klubova nisu ulivali poverenje, niti su ih ljubitelji fudbala videli kao ljude fudbala. Više njih je nestalo sa scene na sopstvenom putu traganja u čituljama kada su im se sukobili interesi na očigled fudbalske organizacije i čelnika, među kojima je svakako počasno mesto pripadalo Tomislavu Karadžiću.

Dakle, ne samo da se ne upušta u ispitivanje navoda čelnika Zvezde i Partizana, Tole preti da će zbog nesposobnosti ukinuti Zajednicu superligaša i oduzeti im vođenje takmičenja. On se ne osvrće na optužbe iz istočne Srbije da je njegov saradnik, Dragan Đorđević, jedan od potpredsednika FSS, pokušavao i nudio nameštanje rezultata! Zadovoljan time što je Đorđević odgovorio da su lažne optužbe finansijera FK Srem da mu je nudio dogovor o nameštanju utakmice Srem - Radnički Niš, Karadžić ne pokreće nadležne da ispitaju javno iznete navode Vićentija Petrovića. Ali, stvar se ne završava na tome. Oglasio se i Goran Vesić, nekadašnji predsednik Radničkog iz Niša, koji je za Dragana Đorđevića izjavio da je velemajstor za nameštanje utakmica! A Tole, verovatno ophrvan učenjem engleskog koji mu je neophodan za nove mandate u fudbalskoj organizaciji u njegovom ranom životnom dobu 74-godišnjaka, ne obraća pažnju šta govore o njegovim saradnicima! Stvar će se disciplinovati na Džombi!

Dakle, način na koji je intonirano saopštenje Vladana Lukića, neodoljivo podseća na huškačke tekstove ili nastupe raznoraznih lidera i "lidera" koji nisu vodili računa o posledicama javno iskazanih reči i poruka. Te posledice su katastrofalne i pogubne. Ni danas ne mogu da se saniraju. Na njima se učimo. Zato, Vladane, ručnu gore, a nastavi onako kako si u prvim nastupima kada si postao predsednik činio i govorio, pokazujući ljubav, požrtvovanost i poštovanje prema Zvezdi koju uvažavaju i priznaju kao lidera srpskog fudbala ne samo njene pristalice već i njeni suparnici i tada kada nije sa naslovom pobednika jednog takmičenja.

 

Ko sme da mu kaže

 

I dok Zvezda slavi trijumf, Vojvodini ostaje da dobro izanalizira ovu sezonu. Evropski kankan se neće igrati u Novom Sadu. Osvoje li "Grobari" naslov, u Evropu će Toletov Špartak!

A možda je to i Toletova poruka Bati Buturoviću. Da se zna ko je fudbalski tata u AP Vojvodini - i tačka! A "tačku na pljačku" fudbalskih naslova u Srbiji koju iz godine u godinu "čine" beogradski klubovi hteo je da stavi niko drugi do Nenad Čanak! Onaj koji je lansirao autonomaški slogan za kojim su se poveli (prevareni) birači. On koji nema puno veze sa fudbalom je bio u VIP loži, poverovavši savetodavcima da će likovati po završetku utakmice i imati priliku da maše "razdraganim" zvezdašima koji su zaposeli tribine stadiona JNA! Uz njega je bio i "domaćin" srpske Atine, Igor Pavličić. Gradonačelnik koji prima bez kriterijuma! Nedavno, kada se Vojvodina nakon pobede nad Partizanom u polufinalu Kupa Srbije plasirala u finale, gradonačelnik je primio fudbalere Vojvodine. Samo pre nepuna dva meseca kada su odbojkaši osvojili Kup Srbije, gradonačelnik nije našao za shodno da ih ugosti i ispoštuje! Makar protokolarno! Prošlo je vreme pobednika. Sada je vreme gubitnika pa se i prvi Novosađanin prema tome ravna! Primajući fudbalere, finaliste Kupa Srbije, obećao je Novosađanima novi stadion!? Kako bi Vojvodina mogla da igra evropske utakmice. Doduše, sutradan je pojasnio da se rekonstrukcija stadiona Vojvodine neće realizovati iz budžeta. Budžet nema novca! Radovi će se finansirati od zakupaca poslovnog prostora! Hajde da vidimo i to čudo kako izgleda gradnja bez sredstava. Ako je recept "urbanizacija" Novog Sada i silna gradnja stanova bez uknjižbe koju su realizovali razni "preduzimači" onda će stadion "Karađorđe" renovirati - građevinska mafija. A kada se radi o "najlepšem stadionu", kako ga Pavličić najavljuje, onda je to veoma relativno što se tiče njegovih estetskih kriterijuma. Najveći broj građana, ponosnih Novosađana, kažu da nam Grad nikad nije bio ružniji nego za vreme bana Pavličića!

E, sad, što se tiče same Vojvodine i njenih ambicija da se domogne nekog od naslova. Ako Buturović, koji je garant njene stabilnosti, ne shvati da treba da ostane garant, a poslovima vođenja Kluba da se bave predispozicionirani i ljudi od iskustva i poštenja, mala je verovatnoća da će se domoći konačnog cilja. Pokazao je da nije dobar kao selektor. Poverenje je poklonio ljudima koji u prethodnom radu nisu pokazali zapaženije rezultate niti su ljudi od naročitog autoriteta i kredibiliteta kakav Vojvodina potrebuje. "Menadžment" Kluba je tanak u svakom pogledu i ne može da ostvari uspeh pokrivajući se samo Batovim autoritetom, a da pri tome ne pruži ono što svaki menadžment mora da obezbedi - organizaciju, ambijent, odnose, komunikaciju... Ujedno, nije izgradio infrastrukturu u fudbalskoj organizaciji koja bi poduprla Vojvodinu, nije se izborio za poziciju u fudbalskoj hijerarhiji... Istovremeno, predlagao mu je i nudio stručna rešenja koja nisu položila ispit ili ispunila očekivanja glavnog bosa. Teza koju je lansirao Buturović o Vojvodini kao "gospodskom klubu" lepo zvuči, ali je daleko od manira njegovih operativaca. A to niko ne sme da mu kaže - ili ne ume!

 

 

GLOSA

 

Način na koji je intonirano saopštenje Vladana Lukića neodoljivo podseća na huškačke nastupe raznoraznih lidera i "lidera" koji nisu vodili računa o posledicama javno iskazanih reči i poruka.