Do koske

Da li je srpski predsednik loša kopija Josipa Broza Tita

 

Vratite pare u moju kasu

 

Imitirajući pokojnog Tita, koji se podanicima obraćao pismima iz Splita, ili intervjuima u zvaničnim listovima koji su dobijali zakonsku snagu, Boris Tadić upućuje svoje odluke i iz tuđine, uveren da čim on zine, podanici moraju da skoče na noge lagane, da salutiraju i ponizno mu služe. Nedavno je sa Kipra, iz Nikozije, srpski predsednik poručio srpskim privrednicima da svoje of-šor kompanije prebace iz ove zemlje u Srbiju, optužujući Vojislava Koštunicu da je za vreme njegove vlade najviše tajkuna sedište svojih kompanija premestio na Kipar i Kajmanska Ostrva, zaboravljajući da je u toj vladi njegova partija imala više od polovine ministara, a da je on, u to vreme, bio predsednik Srbije!

 

Arpad Nađ

 

Gospodaru Srbije nedostaju pare. On je 21. maja iz Nikozije poručio da bi srpski privrednici koji na Kipru, baš je Kipar pomenuo, imaju of-šor kompanije, a posluju u našoj zemlji, morali da sedište svojih firmi prebace u Srbiju. A i novac, takođe.

I dok se Gospodar još nije vratio u zemlju, jer je odleteo za Banjaluku, mediji, koje on kontroliše u najvećoj meri, udarili su u sve talambase, obaveštavajući javnost kako se tokom vikenda niko od privrednika nije oglasio najavom da će podržati poruku Borisa Tadića -  Francetića.

Hajka na privrednike, ili tajkune, kako se ova reč odomaćila, traje nesmanjenom žestinom. Mediji poimenično pozivaju tajkune da se oglase i komentarišu Gospodarevu odluku.

Nedostatak novca u javnim preduzećima i budžetu zabrinuo je halapljivog Borisa Tadića. Sa izmišljenog puta u Kipar, iz Nikozije, odakle je Mlađan Dinkić odbio da vrati državne pare iznete u vreme Miloševićeve vlasti, Gospodar je poslao poruku tajkunima da vrate novac u Beograd, kako bi on i njegova banda njime mogli da raspolažu.

Da li je to kap u prepunoj čaši žuči koja će smaknuti Tadićevu diktaturu?

Jer ako i tajkuni razvežu jezik, ako se saberu i poruče mu koliko su novca morali izdvajati za održavanje njegove vlasti i kulta ličnosti, loše mu se piše. I njemu i većini takozvanih koalicionih partnera.

Gospodar će, tvrde oni koji poznaju njegovu psihologiju, sve da zaboravi i da nas zamajava drugim budalaštinama i turističkim putešestvijama.

Srpska vlada, čije finansije su u poslednjih deset godina u kandžama Mlađana Dinkića i njegove klike, podsticala je uredbama i zakonima iznošenje para i osnivanje of-šor firmi, dajući povlastice u plaćanju poreza upravo kompanijama koje svoj profit i ekstraprofit zarađuju u Srbiji, a drže ga na računima banaka u egzotičnim državama kako bi izbegli plaćanje poreza domovini na čijoj grbači jašu.

Prebacivanje profita na firme u inostranstvu nije proces koji traje od juče. Reč je o modelu koji su prvi primenili Miloševićevi tajkuni.

Mora da se ovo mnogo dopalo novoj klasi ultrabogataša, pa je neposredno posle pada Slobodana Miloševića došlo do perverznog ujedinjenja demokratskih milijardera sa milijarderima prethodnog režima, čime je razbijena svaka ideja slobodnog tržišta i zdrave konkurencije. Upravo zato takođe perverzno zvuči Gospodarev poziv na novi ekonomski patriotizam. U okolnostima kad parazitsku političku klasu (čija je on personifikacija) i dalje hrani i u životu održava mala grupa domaćih oligarha-krvopija, takva izjava je najblaže rečeno bezobrazna. Ona je teža utoliko što je daje jedno izdržavano lice u ime isto tako izdržavane političke koalicije.

Gospodar može da računa da će proći bez posledica samo u slučaju da ga niko od ovdašnjih milijardera ne shvati za ozbiljno (a većina ga uopšte ne smatra bitnim faktorom u svom životu), ili u slučaju da on lično računa na to da će ga Mlađan Dinkić, koji mu je žirant kod tajkuna, sačuvati od nevolje prevremenih izbora u kojima će biti uskraćen za preko potreban novac.

Sa druge strane, čak i da neko prihvati njegov poziv na novi ekonomski patriotizam (isto ovo radio je i Slobodan Milošević putem akcije "Zajam za preporod Srbije", samo u drukčijim okolnostima!), pitanje je koliko će to Srbiji pomoći.

Gospodar je ekonomski diletant. Neko to konačno mora da mu kaže, makar rizikovao i progon. Jer kad takav diletant uzme sebi slobodu da na perfidan način ucenjuje ekonomskog destruktivca kakav je Mlađan Dinkić, onda ova država više nije država nego razbojničko preduzeće koje plaća političku estradu zbog privida demokratskih institucija.

Konačno, bilo bi fer da Gospodaru saopšte kako nije greh priznati neznanje, nego je greh razmetanje neznanjem. I greh i sramota.