Magija

Anonimni Nenad Šarenac: Ne zna šta ima, a ne znaju ni poreznici   

 

I da otvoriš sardinu naišao bi na Nenada

 

    

     Kada bi se i u Srbiji zagrebalo po površini kartelisanja tržišta, na videlo bi isplivalo mnogo toga, kao što je pre nekoliko godina Evropska unija zbog monopolisanja kaznila holandskog proizvođača piva Hajneken sa 219 miliona evra. Da li je slučajno da se direktor Heineken import DOO u Beogradu zove Nenad Šarenac, jedan veoma interesantan, ali malo poznat lik

 

Milan Malenović

 

Nenad Šarenac je počeo kao prodavac vespi, simpatičnih gradskih motocikala iz Italije. U beogradskoj ulici Maršala Birjuzova imao je i jednu prodavnicu ovih dvotočkaša. Danas ni sam nije siguran šta sve u pomenutoj ulici njemu pripada.

Sentimentalnu, ili neku drugačiju vezanost za ulicu Maršala Birjuzova i posedovanje nekretnina u njoj, Šarenac je pokazao i tako što je u broju 51a registrovano već pomenuto predstavništvo Hajnekena u Srbiji. Sve na jednom mestu, da gazda ne mora mnogo da pešači.

Zvanični vlasnik zgrade u Maršala Birjuzova 50 je kompanija Unigroup, čiji je, opet zvanični, vlasnik jedna firma sa Kipra. Nenad Šarenac je u pomenutoj kompaniji samo jedan od dva direktora, zvanično. U istoj ulici u broju 56, gde je nekada bio pomenuti salon za prodaju vespi, Unigroup ima hotel Townhouse27, gde noćenje, u zavisnosti od apartmana, košta između 160 i 310 evra.

Oni koji imaju nešto bolje pamćenje prisetiće se afere iz jeseni 2006. godine sa izvozom oružja iz tadašnje SCG u Gruziju. Vrednost prodatog naoružanja, koje će u kasnijem ratu biti upotrebljeno protiv Rusije i njenih državljana, procenjena je na oko tri miliona evra.

Kompletan izvoz oružja u Gruziju obavljan je preko crnogorske firme Jugoimport MONT, a kupac za Gruzijce bila je firma Melvale Corporation, koja je registrovana na Sejšelskim ostrvima. Vlasnik te firme je Nenad Šarenac, ali postoji sumnja da iza nje zapravo stoji Slobodan Tešić, biznismen kome je, zajedno sa Orhanom Dragašem, Savet bezbednosti UN  uveo embargo na poslovanje, jer je svojevremeno izvozio oružje u Liberiju.

 

Novi dom na stari način

 

Nešto pre ovog sumnjivog posla, Unigroup na istoj adresi na kojoj je danas hotel Townhouse27 osniva preduzeće Ataše DOO, koje 2006. učestvuje u privatizaciji Novog doma. Ekipa kupaca na čelu sa Eki investmentom Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića odmah po potpisivanju ugovora, a znatno pre ispunjavanja svih uslova, radnicima Novog doma predlaže da, ako ne žele da ostanu u firmi čija je rasprodaja u delovima upravo počinjala, odu uz otpremninu od 150 evra po godini staža, iako su po socijalnom programu novi vlasnici bili obavezani da plate 250 evra po godini.

U vreme pljačkanja imovine ovog nekadašnjeg lanca prodavnica nameštaja, predsednik Upravnog odbora Novog doma bio je - Nenad Šarenac.

Ataše je u konzorcijumu za kupovinu Novog doma imao 25 odsto udela. U međuvremenu je Đunić - Vlahovićev Eki postao stoprocentni vlasnik ovog preduzeća otkupivši deonice od Unigroupa i firme LOGFOR Inc. iz Paname, te tako uz dalju kupovinu akcija u Novom domu stekao preko 95 odsto vlasništva.

Zanimljiv je i drugi bivši suvlasnik Atašea, LOGFOR Inc. Ovu kompaniju iz grada Eldorado u Panami nalazimo u mnogim čudnovatim poslovima sa srpskim tajkunima. Svojevremeno je, na primer, kupila akcije Klasa AD za 7.000 dinara po komadu da bi ih odmah preprodala Zoranu Drakuliću po ceni od 6.500 dinara po akciji?!

Zbog toga što se LOGFOR Inc. na berzi pojavljuje samo tamo gde su vidljivi Drakulićevi interesi (BPI AD, Žitoprodukt, ali i Mitsides Point sa Kipra) to dobro upućeni ovog našeg tajkuna smatraju pravim vlasnikom pomenute panamske kompanije.

LOGFOR Inc., odnosno Zoran Drakulić, vlasnik je i preduzeća Acmer M DOO koje je i samo nekada bilo registrovano na adresi Maršala Birjuzova 50, dakle u zgradi Unigroup Nenada Šarenca. Iako se preduzeće u međuvremenu iselilo na drugu lokaciju, njegov direktor je još uvek jedan drugi Šarenac - Boriša.

U kakvim su tačno rođačkim vezama Nenad i Boriša Šarenac nismo uspeli da saznamo, ali sa sigurnošću tvrdimo da su svi Šarenci veoma bliski rođaci i da su idealno raspoređeni kako po Srbiji, tako i po srpskim firmama.

Zanimljivo je da se Acmer M DOO stalno vezuje za Miroslava Ateljevića, još jednog člana ove čudnovate družine. Tako se u spisku kluba Privrednik, Ateljević navodi kao predsednik ovog preduzeća, iako te funkcije po registru APR-a nominalno nema, dok se u dokumentaciji FC Partizan, gde je član Upravnog odbora, ovaj švajcarski biznismen navodi kao vlasnik.

Po zvaničnoj dokumentaciji u Agenciji za privredne registre, Ateljević je vlasnik preduzeća Acmer A DOO, koje je takođe dugo vremena poslovalo na istoj adresi u Maršala Birjuzova 50.

I Acmer M i Acmer A su danas registrovani na adresi Francuska 6 u Beogradu, gde je sedište i već pomenute Beogradske pekarske industrije AD. Kakva slučajnost?

Teško da je sve to baš slučajno, budući da je Zoran Drakulić još 2008. najavio osnivanje lanca pekara koje bi se snabdevale iz jednog centra u Beogradu. Od svega najavljenog nije bilo ništa, osim što su pozatvarane prodavnice preduzeća koje je Drakulić u tu svrhu za sitne pare otkupio u postupku privatizacije.

 

Zdrav duh u zdravom telu

 

Svi pomenuti likovi su veliki ljubitelji sporta, bar po svojim funkcijama. Dok je Ateljević, kao što smo naveli, u UO Partizana, Nenad Šarenac je formalno član UO KK Crvena zvezda, dok je Drakulić u Izvršnom odboru ovog kluba. Otkako je postalo jasno da iz kluba sa Malog Kalemegdana mogu da se dobiju samo ogromni dugovi, i Šarenac i Drakulić su se povukli iz aktivnog rada.

Kao predstavnik mačevalačkog kluba, Nenad Šarenac je 2006. na predlog Aleksandra Vlahovića bio izabran i za člana Upravnog odbora SD Crvena zvezda. Tek jedan mali znak pažnje za pomoć u mućkama oko kupovine Novog doma.

Osim u Hajnekenu, Unigroupu, Atašeu i Novom domu, Šarenca i njegove firme nalazimo i u pivari MB, ali i kao zastupnika Piaggio programa, Bang&Olufsena, Moto Guzzia i Aprilie. Tu gde je Šarenac, tu je negde i Drakulić, kao što smo već videli.

I preduzeće Link Property DOO bilo je registrovano u Maršala Birjuzova 50, dok je danas preseljeno na istu adresu gde je i Đunić - Vlahovićevo preduzeće Eki Investment. Pored Ekija, suvlasnici Linka, preduzeća bez zaposlenih, ali sa dobitkom u 2009. godini od 105.233.000 dinara (?!) jesu, već nam poznati, Ataše i Nelt Co. DOO, svi odreda kupci Novog doma. Srbija, zemlja neograničenih mogućnosti ili velika mašina za pranje para?

Osim kada trguje oružjem, Nenad Šarenac izbegava izvoz, isto kao i proizvodnju. Njegovi najvažniji poslovi su uvoz, usluge i - rasprodaja privatizovane imovine. Dobro poznati recept za brzo i sigurno bogaćenje u siromašnoj Srbiji. Još ako se potrefi da su poslovni partneri članovi vladajuće kaste, promašaja ne može da bude.

 

 

 

 

Skupa ulaznica

 

 

Nenad Šarenac je u privatnom životu daleko poznatiji kao muž naše glumice Nataše Ninković, od koje je stariji skoro celu deceniju.

Kao uspešan tajkun, Nenad je postao i član udruženja Privrednik iz Šekspirove ulice. Ulaznica u ovo društvo odabranih multimilionera staje 100.000 evra, a godišnja članarina 2.000 evra. Ovo su, bar, poslednje poznate cene.

 

                                                                                 

 

 

Kao po loju

 

Jedna od najpoznatijih transakcija u kojoj je učestvovao Nenad Šarenac svakako je privatizacija preduzeća Novi dom AD krajem 2006. godine. Konzorcijum firmi, u kojima je bio i tadašnji Šarenčev Ataše DOO kupio je za 17,154 miliona evra 70 odsto vlasništva Novog doma. Kvadratni metar poslovnog prostora plaćali su po 463 evra. Procenjena vrednost bila je 80 miliona evra.

Šarenac tada postaje predsednik Upravnog odbora i već 2007. novi vlasnici prodaju plac od tri hektara sa objektom od 14.000 kvadrata i za to inkasiraju 8,5 miliona evra, što je bila polovina sume za koju su kupili celo preduzeće sa preko 37.000 kvadrata poslovnog prostora.

Knjigovodstvena vrednost ove nekretnine koju su novi vlasnici prodali, činila je samo šest odsto ukupne procenjene vrednosti celog preduzeća.

U međuvremenu je Šarenac svoje preduzeće Ataše prodao Danku Đuniću i Aleksandru Vlahoviću, te tako ovaj dvojac postaje skoro jedini vlasnik Novog doma. Kao takvi oni su stekli zakonsko pravo na prinudni otkup svih preostalih akcija, što su i učinili sredinom 2008.

Bivši akcionari, odnosno zaposleni Novog doma podneli su čitav niz krivičnih prijava protiv osoba koje su unesrećile ovu nekada uspešnu kompaniju.