Tragom vesti

 

Smederevo: Bivši inspektor SUP-a otkriva organizovani kriminal u vrhu policijske uprave

 

Za reket je potrebno troje

 

 

U policiji, kao i u drugim državnim institucijama, o skandalima uglavnom svi ćute - do momenta kad samovlašće pređe granicu podnošljivog. Upravo tako nešto desilo se i kada je penzionisani radnik SUP-a Smederevo Vojin Abramović napisao predstavku na adresu ministra unutrašnjih poslova i Sektora unutrašnje kontrole, u kojoj opisuje stanje u smederevskoj policiji, tačnije u njenom vrhu. Naš magazin je objavio više tekstova o organizovanom delovanju vrha smederevske policije, vrha koji je i dalje na svojim funkcijama. Ipak, neka se zna i sledeće

 

Milan Glamočanin

 

Predstavka protiv trojice policijskih funkcionera iz Smedereva koju je na dve važne adrese poslao Vojin Abramović, penzionisani policijski inspektor iz ovog grada, teška je optužba za mnoštvo zloupotreba službene dužnosti na račun načelnika Policijske uprave Smederevo Dejana Popovića, njegovog zamenika Dejana Anđelkovića i šefa Odseka za privredni kriminal Zorana Blagojevića.

Šta je bio razlog za takav gest objasnio je sam Vojin Abramović, ne krijući tom prilikom ni svoju "imovinsku kartu", koja nije mala budući da je davne 1988. godine penzionisan kao policijski inspektor.

Abramović u predstavci tvrdi kako je dolaskom načelnika Popovića odmah napravljen sporazum sa Anđelkovićem i Blagojevićem, a sve s ciljem da se njih trojica materijalno zbrinu koristeći privilegije svojih položaja.

 

 

Bogati siromah

 

 

Da bi upotpunio predstavku, Abramović se dotakao nezahvalnog posla - pretresa događaja iz prošlosti koji su u vezi sa celim slučajem...

Tako se setio da je porodica inspektora Zorana Blagojevića vršila komasaciju zemljišta sa poljoprivrednim kombinatom Godomin iz Smedereva, o čemu postoji i ugovor od 12. januara 1984. godine, koji je i realizovan.

Abramović otkriva da je Blagojević dolaskom na visoku policijsku funkciju tužio kombinat Godomin Trgovinskom sudu Požarevac, ne prikazujući rešenje kojim bi nedvosmisleno bilo utvrđeno da je još odavno izvršio tu razmenu. Time je doveo sud u zabludu. 

Abramović tvrdi da je Blagojević pre samog izlaska na sud, sada već u svojstvu čoveka na vlasti, "obradio" upravnika Godomina koji se pojavio kao druga strana, i u celosti prihvatio tužbu Blagojevića - nakon čega su ponovo izvršili razmenu zemljišta iz katastarske parcele (mesto Pločica, opština Kovin, za zemljište u Industrijskoj prvoj zoni u Smederevu u površini od 45,56 ari po sistemu 1 prema 1). Na taj način je, piše Abramović u prijavi, Blagojević sebi prevarom ostvario veliku imovinsku korist, napominjući da je u Pločici jedan hektar vredi 500 evra, a u industrijskoj zoni jedan ar više od 1.000 evra!

Abramović pominje i slučaj privatnog preduzeća Veličko iz Smedereva, vlasnika Zorana Veličkovića koji se bavi građevinarstvom, mada je posao radio bez ikakvih evidencija, a na mnogim građevinama bio je podizvođač radova i često kompenzacijom dobijao stanove.

Njega su, piše u predstavci Abramović, dvojica od prozvane trojice policijskih funkcionera  ucenjivali, da bi se na kraju sa njim i sprijateljili, a potom mu oprostili utaje poreza. Za uzvrat im je Veličković bez naknade vršio proširenje porodičnih kuća!

"...Imam tvrdo saznanje", piše Abramović, "da su pomenuti u stovarištu RIO u Smederevu,  čiji je vlasnik izvesni Jovica Rančić, kupili veliku količinu betonskog gvožđa jer im je navodno trebalo za neki potporni zid, a onda je Rančiću rečeno da fakturu pošalje na preduzeće JTG Smederevo čiji je vlasnik Milija Barović.

 Posle izvesnog vremena Blagojević se obraća Baroviću i upozorava ga da nije platio fakturu. S obzirom na to da je Barović moćan i da se bavi lokalnom politikom, oterao ga je u p... materinu rekavši da neće nikad da plati, te je tako preduzeće RIO ostalo kratko..."

 

 Sa iskustvom policijskog inspektora Abramović istražuje i slučaj smederevskog preduzeća Coka, čiji je vlasnik Zoran Rajić iz sela Vučaka, opština Smederevo. U prijavi opisuje da je Rajić do pre desetak godina bio je težak siromah, a onda je otvorio jednu piljaru na zelenoj pijaci u Smederevu, gde upoznaje jednog čoveka iz Subotice koji se takođe preziva Rajić i poseduje privatno preduzeće Spak.

Abramović piše da se Rajić veoma brzo obogatio proizvodnjom i prodajom alkoholnih i bezalkoholnih pića i derivata nafte, te iznosi neverovatan podatak da je ta osoba izvesno vreme bila i vlasnik FK "Spartak" iz Subotice, a sve radi pranja novca!

 Abramović dalje piše da su Rajići (i onaj iz Subotice i ovaj iz Smedereva) sa njegovih pet direktora bili u pritvoru zbog nezakonitog pokušaja kupovine većeg broja pivara u Srbiji, a Rajić iz Subotice je Rajiću iz Smedereva davao ogromne količine alkoholnih i bezalkoholnih pića "na crno" i preduzeće Coka počinje naglo da se bogati:

 

"...Napravio je veliko stovarište u Vučaku, uzeo nekoliko prodavnica u zakup, na licitaciji preduzeća 'Dunav' u Smederevu, koje je bilo jedno od najvećih u Srbiji, PP 'Coka' iz Smedereva kupuje za oko 10 miliona evra. Preduzeće ima oko 50 prodavnica u svim delovima grada, roba na crno stiže iz Subotice...

 Trojka policijskih funkcionera (Popović, Blagojević, Anđelković) vrši presiju na Zorana Rajića, a onda, nekim čudom, postaju najbolji prijatelji. Preduzeće 'Coka' tako ostaje pokriveno od svih revizorskih kontrola.

Ne znajući za takav dogovor, inspektor privrednog kriminaliteta iz Smedereva Srećko Stevanović, u preduzeću 'Coka' vrši ozbiljnu kontrolu, nalazi sve i svašta, a naročito alkoholna pića na kojima su bile postavljene falsifikovane akcizne markice.

Rajić odmah traži zaštitu od pomenute trojke, koja koristi svoja ovlašćenja, zabranjuje dalju kontrolu. Inspektor Stevanović se suprotstavlja, ali dobija pretnje suspenzijom, te odustaje..."

 

Dorinda i tri mućaćosa

 

 

Za vreme afere "lažnog penzionisanja", glavni centar ove mahinacije, opet prema tvrdnji penzionisanog policijskog inspektora Abramovića, bio je baš u Smederevu: "...Tim povodom, hapse se i privode mnogi lekari i druge osobe iz ovog grada. Afera je, inače, započeta još pre dolaska Dejana Popovića na mesto načelnika Policijske uprave Smederevo, ali je on nastavio tamo gde su prethodnici stali..."

Abramović opisuje i osobu koja je izdavala mišljenja o bolesti, direktorku Zdravstvenog centra "Sveti Luka", Draganu Aleksić-Milovanović zvanu Dorinda, koja se i danas nalazi na toj dužnosti. Prema njegovom svedočenju, Dorindu je pomenuta trojka stalno saslušavala, pretila joj pritvorom i navodno je ostavljala kao desert, za kraj afere. Ipak, desilo se suprotno: po oprobanom receptu, trojica vodećih policijskih funkcionera postaju njeni najbolji kućni prijatelji!

Da bi se i ovde stekla imovinska korist, zaključuje se kupoprodajni ugovor o kupovini oko 70 klima-uređaja. Posao se realizuje na sledeći način: rođeni brat inspektora Anđelkovića, sa prebivalištem u Mladenovcu, prodaje klima-uređaje jer se time i bavi, a rođeni brat inspektora Blagojevića ima u Smederevu, u ul. Miloša Velikog, servis za ugradnju klima...

Ili, kako piše Abramović, direktorka Dorinda pravi veliku svadbu na Zlatiboru, a glavni gost joj je inspektor Blagojević, koji koristi novo prijateljstvo pa u Zdravstvenom centru zapošljava svoju ženu Olju (pravnica a ne lekar!).

Pobunjeni ljudi u Zdravstvenom centru, po nalogu direktorke, odmah bivaju meta njenih uticajnih prijatelja iz vrha smederevske policije...

Hapse hirurga, dr Kuljanina, procesuiraju ga pola godine, vrše psihičke presije; on dolazi jednom nedeljno u SUP, čeka po tri do četiri sata u hodniku i slično... Nakon šest meseci podnosi se krivična prijava protiv njega jer mu je, navodno, neki čovek dao 50 evra. U dogovoru sa istražnim sudijom Lukićem privode ga istražnom sudiji, ovaj mu određuje pritvor, sudija sutradan odlazi na odmor a dr. Kuljanin ostaje u pritvoru 45 dana. Za to vreme nije imao ni suočenja niti drugih radnji. Za vreme psihičke torture u SUP-u i pritvora, oslabio je 35 kg, koristi lekove i narušeno mu je zdravlje. Isto je prošao i dr Joca Paunović, kardiolog, koji je u isto vreme odležao takođe 45 dana.

 

Penzionisani inspektor smederevske policije Vojin Abramović otišao je još dalje u istraživanju raznih nepočinstava u svojoj bivšoj službi. Tako je došao do podataka u vezi sa smederevskom privatnom firmom po imenu "Kosovski božur", čiji je vlasnik izvesni Ljuba, kojeg je ovdašnja vodeća policijska trojka mučila, pretila mu, i na kraju mu je sve oprostila - pa je i sa njim sklopila pakt "o večnom miru i prijateljstvu"...

 Sad već kao veliki prijatelji, donose odluku da u Sokobanji prave apartmane. Dogovor je sklopljen, pa je počela gradnja 14 apartmana, s tim da smederevska policijska trojka dobije po jedan.

 

Tržište ljubavi i drugi monopoli

 

 

Početkom 2010. godine Republički SUP Srbije iz Beograda direktno je izvršio raciju u "Toples baru" u selu Mihajlovac, opština Smederevo, a kao glavni razlog hapšenja navedena je prodaja droge mladim ljudima.

Prilikom pretresa dve noćne plesačice, ustanovljeno je da pružaju ljubav za novac. Vlasnik i još trojica, kao i sve devojke privedeni su u SUP Smederevo. Sredstva informisanja su objavila njihove fotografije i sadržaj gde je određen pritvor. Kad su se specijalci povukli, nakon tri dana "trojka"je, prema Abramovićevom svedočenju, sve pustila i oni su nastavili da rade.

"Zašto ovo pišem", pita se Abramović u predstavci upućenoj policijskom vrhu Srbije, i odmah nudi odgovor:                                     

"...Ja Abramović Vojin u okviru mog hotela posedujem varijete bar i imam urednu dozvolu. U poslednje četiri godine dvojica iz 'trojke' su dva puta vršili kontrole bez ikakvih papira, ali je bilo sve u redu.

Dana 13-14. 02. 2010. godine oko pola noći došla je dvojka Blagojević-Anđelković i izvršila kontrolu. S obzirom na to da je sve bilo u redu, pokupili su četiri devojke-plesačice i dva konobara, probudili ženu iz kuće koja živi pored hotela, i odveli ih u SUP na saslušanje...

U policiji su devojkama savetovali da kažu da su davale ljubav za pare u ranijim danima, a za uzvrat biće odmah puštene kući. Dve su pristale da to kažu i napisale diktirane izjave, a dve nisu. Rečeno im je - dok su gazde ovde uzmite taksi i bežite što dalje iz Smedereva. Ako se pojavite ponovo bićete pohapšene i obrukaćemo vas kroz sredstva javnog informisanja. Ako budemo pohapsili gazde vi nemojte odmah da se odazovete pozivu, već za mesec dana. Devojke su to poslušale i otišle. Konobari nisu hteli da ih poslušaju, nisu dali izjave i pušteni su kući.

Ovo sam saznao jer me je zvala jedna devojka i telefonom kazala da je to urađeno da bi radio konkurentski bar u Mihajlovcu.

Saslušavali su i moju suprugu Ljiljanu do 5 časova. Saopštavaju joj da će joj ako ne bude sarađivala, napisati krivičnu prijavu specijalnom sudu i oduzeće joj svu imovinu koju poseduje. Rekli su joj i to da su ovu akciju spremali već mesec dana i da ih je neko prokazao, pa traže da im ona kaže ko je doušnik.

U 03.30 časova, zazvonio je moj telefon. Ja sam se javio, a sa druge strane predstavio se inspektor Blagojević i zahtevao da hitno dođem u SUP.

Dao je otvoreni telefon mojoj ženi, a ona mi je rekla da je privedena i zamolila da hitno dođem u SUP. Kad sam tamo stigao, pitao sam s kakvim ovlašćenjem me pozivaju?

Odgovorili su da im je načelnik Popović to lično odobrio. Tražili su da im pomognem - da moja supruga kaže ko je 'doušnik' za kontrolu, a da će se, u protivnom, pisati prijava specijalnom sudu i oduzeće mi se imovina. Ja sam im rekao da neću sa njima da razgovaram i da ću na ishod čekati u drugoj prostoriji, što sam i učinio.

 Nakon desetak minuta zovu me ponovo kod supruge i ona mi kaže: traže od mene da priznam da se u ranijem periodu u baru prodavala ljubav za pare i pustiće me kući kako bi opravdali akciju. Ja sam glasno rekao da može, ali bez advokata. Oni su se složili, ali su tražili da ja dam izjavu da se prema osoblju korektno postupalo. Prihvatio sam i vratili smo se u 6 sati ujutro.

Smatram da su ovo uradili kako moj bar ne bi radio, a onaj u Mihajlovcu bio puniji jer pretpostavljam da je reketiran, pošto bar u Mihajlovcu nikada nisu kontrolisali.

Došao sam do saznanja da ova službena radnja nije evidentirana u glavnoj knjizi događaja, što je moralo da bude..."

 

Jedan od najvećih izvođača radova u Smederevu je PP "VIG" čiji je vlasnik Vlada Dinić. Pored mnogih gradilišta u Smederevu, gradi i na uglu ulica Radosava Mirkovića i Cvijićeve (ogromna zgrada).             

Starim oprobanim metodama "trojka" postupa i sa njim, pa od neprijatelja postaju prijatelji. Blagojević kupuje dva velika stana po ceni od 400 evra po kvadratnom metru.

Vlasnik smederevske firme Stiling koja se bavi PVC stolarijom je gospodin Vujošević. Po istom principu, vodeća trojica ljudi smederevske policije vrše presiju i na ovog čoveka i na njegovu firmu.

Zastrašuju ga, pa to takođe pretvaraju u poslovno prijateljstvo, opraštaju mu sve prijave, a načelniku Popoviću u ul. Mostarskoj, gde žive njegov otac i stric, ugrađuje se kompletna nova PVC stolarija. Istovremeno se inspektoru Blagojeviću, kod njegovog brata u ul. Miloša Velikog, postavlja novi izlog.

Preduzeće Hipeks izvodi radove u ul. Glavaševa gde je podizvođač gospodin Jevtić, čija su deca u SUP privođena više puta, a načelnik Popović ih je spasavao. U znak zahvalnosti popović dobija stan po veoma povoljnoj ceni (Zgrada će uskoro biti useljiva.)

Radna grupa iz Republičkog SUP-a pronašla je kod inspektora Blagojevića elemente krivičnih dela, pa je već podneta krivična prijava Opštinskom tužilaštvu u Smederevu. "Trojka" saznaje da je opštinski tužilac Radoslav Vučković od preduzeća "VIG"u takozvanoj "sivoj zgradi" kupio stan na otplatu pod veoma povoljnim uslovima (na više godina). "Trojka" mu preti, saopštava da će obavestiti sredstva informisanja...

Na kraju ipak dolazi do "pomirenja", uz uslov: "...Mi tebi nećemo ništa, a ti odbaci krivičnu prijavu". Kako je rečeno tako je i učinjeno... Tužilac Vučković je od 1. januara 2010. godine viši javni tužilac u Jagodini!

O svojim saznanjima i ličnim istragama penzionisani inspektor Abramović, u svojoj predstavci upućenoj vrhu srpske policije, dotakao se i slučaja Dejana Obradovića, koji je završio Vojnotehničku akademiju i osam godina radio kao načelnik policije.

 Imajući u vidu to da je stručan (trenutno priprema odbranu magistarskog rada), kod svih viđenih ljudi u gradu cenjen i poštovan, našao se na meti vodeće policijske "trojke" u Smederevu. Prete mu, pretresaju kancelarije, a načelnik Popović mu oduzima ovlašćenja i sklanja ga u jednu neuglednu kancelariju, navodno da radi analitiku...

Prema svedočenju Abramovića, a kako bi cela stvar bila začinjena i najmilijim porokom, Blagojević je imao i aferu sa ljubavnicom. O tome u predstavci piše da je Blagojević  službenim vozilom bio sa ljubavnicom na Zlatiboru, u vikendici načelnika Popovića. Prilikom povratka došlo je do saobraćajnog udesa u kome je, na osnovu izvršenog uviđaja, on krivac! Ljubavnica je zadobila teške telesne povrede i lečena je u bolnici u Smederevskoj Palanci, a ne u Smederevu. Za to delo nije disciplinski odgovarao niti je nadoknadio štetu.

 

 

 

 

 

 

Menjam ženu

 

Načelnik Popović se razveo od bivše žene, a sad ima ljubavnicu. U stvari, on i njegov drug  promenili su žene. Drugovi su se u međuvremenu posvađali.

 

 

 

 

Reče da je bilo veče?

 

Smederevski inspektor za organizovani kriminal Čikarić posebno je važan načelniku Popoviću jer je, prema svedočenju Abramovića, rođak direktora policije Milorada Veljovića.   Popović se javno hvali daje u Smederevu za vreme manifestacije "Smederevske jeseni" ručao sa Čikarićem i direktorom Veljovićem i da mu je tada Veljović rekao: "...Ako imaš problema samo zovi, imaš moj telefon..."

Ja lično mislim, tvrdi penzionisani inspektor Abramović, da oni lažu, brukajući tako uglednog i sposobnog direktora policije, kao i inspektora Čikarića.

 

 

 

 

Politički po p...

 

 

Načelnik Republičkog SUP-a, upravnik republičke unutrašnje kontrole Bojan Ilić, vršio je 2006. godine početkom septembra kontrolu Blagojevića i Anđelkovića. Oni su mu rekli da se ne upušta u kontrolu jer će izgubiti posao!

Ipak, on je radio tog dana, našao mnoge nepravilnosti, između ostalog i putne naloge na kojima piše da se ide negde službenim vozilom, a utvrdio je da je vozilo koristila dežurna služba sa drugim putnim nalogom.

Sutradan, kad je trebalo da nastavi rad sa još dvojicom kolega, našao se na sasvim drugom mestu, kod tadašnjeg ministra policije Dragana Jočića, gde mu je ekspresno uručen otkaz!

 Istina, ponuđeno mu je novo radno mesto - da bude običan analitičar u Požarevcu. Naravno, Ilić to nije prihvatio i ostao je bez posla, što je učinjeno preko Dragana Šormaza (DSS) iz Smedereva, koji je i postavio Popovića za načelnika...

 

 

 

 

 

Modni detalji načelnika Popovića

 

Prema svedočenju pisca predstavke, načelnik Policijske uprave u ovom gradu ima osoben stil oblačenja. Kad je toplije vreme, on dolazi na posao sa okačenim crnim kanapom oko vrata koji je zategnut do same jabučice, a na kanapu je drveni krst. Košulja karirana, šarena - preko pantalona... 

 

 

 

 

Svrni Svrziću

 

 Penzionisani inspektor Vojin Abramović opisuje i kako smederevski policijski vrhovnici Anđelković i Blagojević hapse osumnjičene:

"...Obavezno se poziva bivši radnik SUP-a Smederevo, sada advokat Slobodan Svrzić. Pre pritvora osumnjičeni daje izjavu, Svrzić ćuti i ne predstavlja se ali se na kraju potpisuje kao advokat branilac po službenoj dužnosti na datu izjavu. Ukoliko Svrzić slučajno nije tu, a on je uvek tu, pozivaju se dva druga advokata koji su bili radnici SUP-a. Ranijih godina u više navrata bio je prigovor advokata iz Smedereva Advokatskoj komori Srbije da pomenuti advokati, usmeravanjem iz SUP-a dobijaju 90 odsto predmeta..."

 

 

 

 

Ovo je moje

 

Penzionisani inspektor iz Smedereva Vojin Abramović, u predstavci upućenoj Ministarstvu policije i unutrašnjoj kontroli, a sve zbog okolnosti da očito više ne može da trpi ponašanje trojice vodećih ljudi smederevske policije, i sam se do detalja predstavio onome kome se obraća, pre svega svojom imovinskom kartom...

 

"...Sačinjena dana: 03.03.2010 godine, od strane Abramović Vojina iz Smedereva.

Penzionisani sam radnik SUP Smederevo od 1989. godine, gde sam radio kao inspektor.

Od imovine posedujem PP 'Velepromet' u Smederevu, gde u okviru preduzeća imam hotel 'Kraljev dvor'.

Pored pomenutog hotela sagradio sam spratnu kuću. Takođe posedujem restoran brze hrane i četiri stana. Kao zakupodavac držim restoran 'Marina' i restoran 'Akvarijus'.

U Srbiji nigde, osim u Smederevu, ne posedujem nikakvu imovinu niti imam imovinu čiji sam zakupac.

U Crnoj Gori, u mestu Donji Stoliv, opština Kotor, vlasnik sam privatnog preduzeća 'Abrako'. U pomenutom mestu zakupac sam odmarališta Veća sindikata iz Rume više od deset godina. Imam zaposlenih oko 30 radnika, uredno prijavljenih. Oženjen sam i otac dvoje punoletne dece..."

 

 

 

 

Dr Jasna Avramović, zamenik gradonačelnika grada Smedereva, više puta je privođena i maltretirana dok je radila kao lekar, čak je izvesno vreme boravila i u pritvoru.