Mućke

 

Korupcija, lagarija i politička mafija

 

Kako funkcioniše demokratija

                           

     Šatobrijan je još pre dva veka napisao da u svetu vlasti postoje tri različita perioda. Najpre je vreme službe, zatim dolazi vreme privilegija, a na kraju nastupa vreme otimačine - i tu je kraj sistema. Devedesetih godina prošlog veka u Francuskoj je nastupio kraj perioda privilegija. Danas je došlo vreme korupcije i opšte otimačine. Vreme poslednje

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

Francuska je divna zemlja i ima ogroman kredit - poštovanja i respektabilnosti u svetu. Svetski finansijeri i velike banke joj još uvek rado daju kredite, dok u celom svetu i dalje o njoj govore kao o Zemlji slobode i ljudskih prava. Naravno, svi sem onih koji ovde žive. Za Francuze je sve to malo drugačije. Njima izgleda da je cela svetska politika, a posebno francuska, spala na nivo pećinskih ljudi i šefova prvobitnih zajednica, kako se izražavaju neki posmatrači i analitičari.

 

Prevare

 

Elita i politikanti na vlasti su zaraženi korupcijom, mućkama sa gomilanjem raznih mandata i plata. Samo ih pare interesuju i basta! I nikad im nije dosta. Sve se u ovoj zemlji rešava bratskim ili masonskim dogovorima, kao da su novi homo politikusi autentični šefovi pećinskih bandi iz vremena kada se sve rešavalo toljagom. Ono što je za čelnike dobro, mora biti svuda primenjeno.

Na primer, ako narod kaže "NE", šef podigne toljagu i, suprotno volji većine, odobri dogovor sa ostalim šefovima okolnih pećina. Zakon jačeg prvi je zakon prirode. Konkretno se to videlo na primeru Evropskog ustava. Francuzi neće Evropu, to su rekli na referendumu, ali Sarkozi hoće takvu Evropu, i stvar je rešena. Kakav referendum, kakvi bakrači?! To je ta demokratija na silu, novi tip društvenog uređenja, trenutno najrasprostranjeniji na svetu.

Korupcija političara, znači, nije stvar samo nerazvijenih država i banana republika. Tako se ovih dana u Parizu, pa i celoj Francuskoj, mnogo govori i piše o lopovluku i gramzivosti političara u Zemlji slobode. Ovaj ukrao milione, ona tamo sebi duplirala penziju ili nabila tri plate... Grabi pariska gospoda kao da umiru od gladi, drpaju gde god se može i bez ikakvog morala i granica trpaju u džepove, u sefove, u guzice. Kao da im je poslednje. Histerično, bezobrazno, uporno i na očigled svih. Daj, daj još pare, lovu, da niko ne vidi, dok smo još na vlasti, dok ne bude kasno, dok ne presuše budžeti, dok neko ne primeti. Zaista, takav se utisak dobija dok se čita štampa ili gleda lokalni TV. Na sve strane lopovi, i još legalni, po zakonu sami sebi određuju plate i uz plate privilegije i nadprivilegije. Plate od 20.000 evra postaju banalne. I to je samo ono zvanično. A milioni i milijarde ispod stola - šššššš da niko ne zna - to se nosi u Luksemburg, u Monako, na krokodilska ostrva. Može država da propadne, vrlo važno, samo da oni obezbede sebe i svoja pokolenja do tridesetog kolena. Muva se sa akcijama, zlatnim padobranima ili u kešu. Javno i sa ponosom.

Ovih dana je bivša ministarka Kristina Butan otišla u penziju sa oko 8.000 evra, a Sarkozi joj daje novu platu od još 9.500 evra svakog meseca. Posao je lak: treba samo da razmišlja o posledicama mondijalizma u svetu i napiše raport. Ima auto, šofera, saradnike. Baba nema pojma, al' prihvata lovu da se ne bi kandidovala na sledećim izborima i kvarila gazdi prosek. Tako se svuda piše. Sarkozi i bez toga jedva skupi 20 odsto glasova. A on bi da vlada sa 20 odsto. U demokratiji sve može. Zato postoje dva kruga. Kradu se pare, kradu glasovi, i vlast, i uticaji, sve se krade. Tek kada se digla dževa zbog ovolikih para za beznačajan posao, baka je javno, preko TV, odustala od svoje plate i pristala da radi dobrovoljno. Ali retki su ovakvi epilozi. Ja ne znam za drugi. 

 

Vrediš koliko imaš

 

Afera Kušner sa milionima zarađenim u bednoj Africi je ugušena, zaboravljena. Bilo pa prošlo, nikom ništa. Ima ministara koji sami sebi dodeljuju stanove u Parizu, za sebe ili svoje najbliže. Velike gajbe u centru. Drugi putuju privatnim avionima na kraj sveta, iako postoje regularne linije Er Fransa. Ko će da se gura sa smrdljivom rajom kad za 100.000 evra imaš avionče i krevet, i u krevetu do Kariba i nazad. Takvi su francuski ministri - gospoda, bre! Bivši predsednik Er Fransa i Francuske Železnice, a trenutno na mestu ministra, toliko je zauzet da je zaboravio da prijavi porez nekoliko godina unazad. Dešava se to. Posla preko glave. 

Bivši predsednik firme Vivaldi opet je slabo radio i oštetio svoje preduzeće za 14 milijardi, a onda se povukao i otišao u penziju, sa nekoliko miliona evra nagrade, naravno. To se zove zlatan padobran. Piše sve u ugovoru. Sve po zakonu. Legalna pljačka naroda.

Što bi onda predsednik, mlad, zgodan, koji voli život i lepe žene, bio drugačiji? Tako je prvi potez predsednika Sarkozija kada je stupio na vlast bio da poveća sebi mesečnu platu. Odredio je sam sebi povišicu od 200 odsto. Taman je zaokružio na dva konja evrića, onako za džeparac. Niko mu ništa ne može, a te mu pare i ne trebaju - sve ima na licu mesta. Dvadeset hiljada evra, plus stan, hrana, Karla i ostali avioni, helikopteri, limuzine ili jahte. Minimum za jednog od najvažnijih ljudi sveta. On je na čelu sile koja sama drži preko hiljadu i po milijardi evra - duga. Ej bre, nije šala. 

Pored toga on je dugo vremena zadržao svoju platu bivšeg ministra policije, koja je bila 11.500 evra, i normalno istekla odavno, kao i ugovor. Ipak, od aprila 1997. kada je dao ostavku na mesto ministra policije, pa do januara '98. kada je sebi kao predsedniku podigao platu, on je uzimao novac legalno, po nekom članu zakona koji nije dužan da kaže. 

Da bi se pokazao da je gazda, on je u Jelisejskoj palati zaposlio nove kuvare, baštovane, čuvare, i doveo ko zna koliko još vojnika i saradnika. Danas Jelisejska palata broji preko 950 zaposlenih. Sarkozi je dodao u budžet milione evra za svoju komunikaciju i putovanja. Budžet predsedničke palate sada iznosi 100 miliona evra godišnje. To je tri puta više nego za vreme Širaka, koji je sa svoje strane već uvećao prethodni budžet devet puta više od onoga kojim je raspolagao Miteran. Sve poskupljuje. Oni koji veruju da je ovo neviđen skandal, koji može da naškodi Sarkoziju, varaju se. Sve se svelo na jedan članak u satiričnom listu Okovani patak i to je sve. Prošlo k'o ladna voda. Zbog ovoga bi kod nas ili u nekoj drugoj normalnoj državi u susedstvu, bogami, pala vlada. Ova Sarkozijeva se samo smeška i klima ušima. Takav je kapitalizam, kažu. Vrediš onoliko koliko imaš.

 

"Živela Srbija"

U redu, svi znaju da je u Francuskoj suvi kapitalizam. Tako se zna i da su bogataši bogati, a da je sirotinja bedna. Zna se ko koliko vredi i koliko prijavljuje. Gospodin Bernar Arno iz firme LVMH ne krije da ima 19 milijardi evra, baba Lilijana Betenkur iz L'Oreala je teška oko 15, Francoa Pino ima punih 11, a Serž Daso skoro osam milijardi evra. Za ostale se smatra da su sića sa tri do četiri milijarde evra bogatstva i ovde ih i ne navodimo. 

Bivši predsednik Širak ima 30.000 evra mesečnu penziju. Oko 600 miliona evra godišnje je samo budžet prvog ministra. "Pa ljudi, koje su ovo cifre i kako onda da zemlja napreduje kad je sve u rukama stotinak familija i razbacuje se na sve strane?!", pitaju se Francuzi. Nemaju sreće kao mi. Jer u Srbiji su stvari drugačije - drugi narod, drugi mentalitet. Napaćen narod zna da štedi i da bude skroman. Ratom razorenu, na prevaru opljačkanu Srbiju su otkupile "budže", privatizovali sve blagonoseće firme, a narodu ostavili budžu da izbije oči. Ali ostaje nam poštena vlast, obraz i savesni ljudi. Ovde vrediš onoliko koliko prijaviš.

Čitam da smo nedavno pokrenuli akciju protiv korupcije. Bravo! Bićemo prvi na svetu koji će da stanu ovoj nemani za gušu. Zaista, mi u daljini bolju vest nismo mogli da primimo iz drage nam i napaćene demokratske otadžbine. Zato sam i uzeo pero i sročio ovaj dokument. Da se zna da naši vlastodršci rade za male pare i skoro da plaču i prose za životnu egzistenciju!

Zamislite da naš voljeni predsednik Boris živi i lebom rani svoju porodicu sa bednih 142.944 dinara mesečno. Toliko ima baba-sera, gospa Olga, koja radi na jednoj benzinskoj pumpi u Nemačkoj. Ona vozi mečku, polovnu ali mecu 300, dok naš voljeni i zaslužni predsednik uopšte nema auto, tako bar stoji u prijavi njegove baštine. Ne bi lagao?

Premijer nam zarađuje još manje i gura se u stanu od samo 70 kvadratnih metara. Za to vreme ona gospa Olga iz Nemačke završava kuću na Ceraku i to od 200 kvadrata na sprat. OK, kuća nije još malterisana, ali je pokrivena i sve sanitarije su na mestu. Ima i dvorište sa furunom i roštiljom. Za to vreme naš Mlađa, ekonomista i genije za državne investicije, jedva napravi 109.318 dinara za sebe i familiju.

Pa ljudi, čitaoci, dajte da se udružimo i sakupimo neki dobrovoljni prilog za čoveka. Kako da nam neko radi tako odgovoran posao za tako bednu platu?! Bednu bar u odnosu na druge slične funkcije na Zapadu. Tamo gde su naumili po svaku cenu da nas uteraju, ko Grke. Nije čovek penzioner pa da živi sa tako malim prihodima. Ja lično bih mu poslao nekoliko stotina evra. Možda po Božidaru, pariskom đaku, kada sledeći put skokne do Grada svetlosti, neka mi se javi. I njega mi je žao. On koji je mogao da ostane ovde na Zapadu i da sa svojom diplomom zarađuje bar deset puta više, muči muku sa ludim Srbima i kao potpredsednik Vlade rmba za nekih 97.775 dinara, vozi polovan jugo i živi u nasleđenom stančiću manjem od moje trpezarije - 66 kvadratnih metara.

  Za to vreme u Briselu evropski deputati izglasali su kredit od 10 miliona evra za bazen na krovu parlamenta! Kažu da će leto biti pakleno pa da imaju gde da se rashlade i brčnu. E pa kad vidim ovakve stvari, kažem - bravo, i hvala svima koji štede ovu našu državu. Kad malo razmislim, dođe mi da se uskoro vratim za stalno u najpošteniju državu na svetu, moju Srbiju.