Natrag

Pravomue

Pravomue

Smederevo: Pravosudna komedija

 

Ako ne pie u zakonu, ni sudija ne mora da bude pismen

 

Vii sud u Smederevu, Republiko javno tuilatvo i Ministarstvo pravde su u sluaju Dragana Jovanovi, a kao svaka dobro organizovana grupa, solidarno zakljuili da se zakoni na njih ne odnPie: Igor Milanovi

 

Igor Milanović

 

U krivinom postupku K.93/06 Okruni sud u Smederevu je imao teak posao da proceni stepen nevinosti uesnika saobraajnog udesa sa tekim posledicama. Nekoliko porodica je ve bilo unesreeno, a najmanje jo jedna e biti kanjena odlukom postupajueg sudije Tomislava orevia. Kako se radilo o delu iz bezbednosti javnog saobraaja, vetaenje je trebalo da obavi vetak saobraajne struke.

Umesto toga, sud je angaovao Miroslava Markovia, mainskog inenjera iz Smedereva, i to lano ga predstavljajui kao saobraajnog vetaka. Uz sve to, pomenuti Markovi ne samo to nije vetak saobraajne struke ve uopte nije sudski vetak bilo koje struke.

Bez obzira na te injenice, Markovi se u svom nalazu i miljenju od 7. novembra 2006. potpisuje kao vetak i iznosi zakljuke iz saobraajne struke. Da sve bude jo gore, Ministarstvo pravde u svom dopisu od 25. novembra 2009, koji je potpisala Mirjana Tadi, obavetava optuenog da prema izvetaju dobijenom od samog Okrunog suda u Smederevu, nareeni Markovi ve dvadeset godina obavlja posao saobraajnog vetaka iako nije upisan u Registar stalnih vetaka za oblast saobraaja.

emu onda slui pomenuti registar, ali i Zakon o uslovima za obavljanje poslova vetaenja (ZUOPV), ako pomenutom strukom stalno, u ovom sluaju preko dve decenije, moe da se bavi svako koga sud poeli da angauje?

U lanu 4 ZUOPV predvia da jedino lica koja su stekla svojstvo stalnog vetaka na osnovu tog zakona smeju da rade vetaenja za potrebe suda. U lanu 20 ZOUPV jasno se navodi da se svojstvo vetaka stie tek danom upisa u Registar stalnih vetaka.

Ono to bi trebalo sve posebno da zabrine jeste injenica da i sudovi, kao i samo Ministarstvo pravde, zakone tumae kako im se isplati. U svom ve pomenutom dopisu Mirjana Tadi priznaje da ovo nije izolovan sluaj, ali i da Vrhovni sud Republike Srbije bespogovorno prihvata nalaze i miljenja ovakvih "vetaka". Ona se pri tome pozvala na lan 113 Zakona o krivinom postupku (ZKP).

Ovaj lan, meutim, predvia neto sasvim drugo od onoga to se Tadievoj priinilo. Doslovno: "Vetaenje se odreuje kad za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice treba pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae potrebnim strunim znanjem". Dakle, ovim lanom se samo odreuje potreba za angaovanjem strunog lica, bez objanjenja ko ima pravo da se tim poslom i bavi. Da li su nae sudije zaista diplomirale prava?

Pri svemu tome, komentari ovog lana zakona su jedinstveni u oceni da struna lica smeju da budu angaovana u pretkrivinom postupku i u istrazi, a u kasnijim fazama krivinog postupka samo kad su u pitanju radnje koje u sutini predstavljaju istrane radnje. I, konano, jasno se u svim komentarima navodi razlika izmeu strunih lica i samih vetaka.

Na sve to treba dodati i odluku Vrhovnog suda Srbije iz 1996. godine, kojom je precizirano da neuropsihijatri ne mogu da utvruju stepen alkoholisanosti poinioca krivinog dela, ve to moraju da rade specijalisti za sudsku medicinu. U pomenutom postupku ovo vetaenje je radila dr Mirjana iri koja je neuropsihijatar.

Suoen sa ovim saznanjima, optueni Dragan Jovanovi trai obnovu postupka u toku koje bi bili pribavljeni nalazi i miljenja pravih sudskih vetaka i moli sud da mu omogui uvid u spise predmeta. Predsednik Okrunog suda u Smederevu Slavoljub Nikoli nikada nije odgovorio na ovu molbu.

Ubrzo posle toga, vee sada u Vii sud preimenovanog nekadanjeg Okrunog suda u Smederevu, u sastavu Slaana Bojkovi, Predrag Luki i Dragoslav Milanovi, odbija zahtev Jovanovia za ponavljanje krivinog postupka navodei kako "ZOUPV predvia i mogunost da poslove vetaenja obavljaju i druga fizika lica", a ne samo osobe upisane u Registar stalnih sudskih vetaka. Simptomatino je da se u ovom delu svog obrazloenja sudsko vee nije pozvalo ni na jedan konkretan lan zakona. Moda zato to takvog lana ni nema?

Poto je pred Republikim tuilatvom pokrenuo inicijativu za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti, Jovanovi je morao da se upozna sa jo jednom specifinou naeg pravnog sistema - zakonom koji jeste stupio na snagu, ali se ne primenjuje. To doslovno proizilazi iz dopisa tuilatva od 24. juna 2009. koji je potpisala Zorica Popovi. Kako je to mogue u jednoj ureenoj pravnoj dravi, nikome nije jasno.

Pravi kafkijanski proces u kome optueni vie ne zna ni ko, niti po kom osnovu ga tui, procesuira i na kraju osuuje. I da je ovo jedini postupak takve vrste u Srbiji bilo bi previe, ali nije. Ovo je samo jedan od hiljada primera koji pokazuju da se u ovoj zemlji zakoni donose da se ne bi primenjivali, a da je pravosue glavni zatitnik nezakonitosti.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane