Tragom vesti

 

Kragujevac: Grad nečastivih sila i ljudi

 

Krste se, a potežu mantiju i pendrek

 

Nikakve koristi od krsta, zaštitnika grada. Od postavljenja krsta ovo je drugi put da sa neba nešto pada, nešto veliko, hladno, ledeno. Dok se crkva moli za profesora Boru Čejovića, izostala je druga molitva pa je sin policajca pao na maturi. Dok je sin policajca polagao maturu, školski policajac je šetao po dvorištu ili dremao u stražari. Neprijatelj nikad ne spava! Naročito je budan na maturi

 

Miodrag Milojević

 

 

Bogovi nam zavide! Uspesima koje smo postigli izazvali smo zavist bogova. Ovakvi i različiti komentari čuli su se posle katastrofe. Ledenice obima i težine bombe kašikare, pogodile su selo u okolini Kragujevca. Ledeni komadi nepravilnog oblika polovine pivske flaše, porušili su krovove, uništili crepove - kao kasetne bombe. Polovina crepova, negde i preko polovine, polupana je u vremenskom intervalu kraćem od jednog sata. Led veličine dva-tri kokošja jajeta ne pamte ni osamdesetogodišnjaci.

 

Led usitnio krovove

 

Krst zaštitnik grada Kragujevca ne vrši svoju funkciju.

Neko ćuti, neko progovori. Reče da impozantni krst, visok nepunih dvadeset metara, privlači gradonosne oblake.

Para nema za protivgradne rakete, jer su pare otišle na koncerte. Na proslavu grada, još u maju, potrošeno je 300.000 evra. Neko reče, a trebalo bi da ćuti, da su koncerti krivi za padanje smrtonosnih ledenica sa neba. Veća vera, veća karijera! U kancelariji gradonačelnika gori kandilo vere.

Ali zašto, kad je pravednik, posle postavljenja krsta sa neba pada led koji ubija? Da je gradonačelnik manji vernik, i komadi leda bili bi manji.

Niko ne zna čemu služi krst na ulazu u Kragujevac. Nikada pre krsta sa neba nije ispaljivana municija što ruši kuće kao maljutka.

Neko reče da je sve to neko znamenje. I Filip nešto reče, a trebalo bi da ćuti. Da je danas kao na početku bune na dahije: Grom zagrme na Svetoga Savu - usred zime, kad mu vreme nije...

Ovo je sad neko jače znamenje. Vetar je nosio zelene grane, oštre ledene sekirice proređivale su krošnje.

Led usitnio krovove. A u selu nastade tišina. Krovova nema, kiša skoro svakodnevno pada. Prema priči očevidaca, desilo se spontano okupljanje meštana. Pogledi su se susretali. Ćutali su svi. Kao i uvek u teškim situacijama, neko, tek da prekine tišinu - svima su u ušima odzvanjali udarci o lim, kao u kovačkoj radnji - donese gajbu piva. Sa druge strane, neko dobaci drugu gajbu, pivo zeleno. Samo dve gajbe piva, i poče blokada puta. Popilo se koliko se imalo. Dok ih je piće držalo na okupu, blokada je trajala. Da je bilo više pića bilo bi više i blokade.

I to malo bilo je dovoljno da već ranim jutrom iz Kragujevca stigne komisija, koja poče da popisuje štetu. Neko, dok je još bilo piva, reče: - Kako misle oni to? Da krst bude protivgradna odbrana? Kad ima za krst, mora da bude i za nas.

Drugi reče: - Kad imaju za koncerte, mora da bude i za nas.

O peticiji da se ukloni krst što privlači gradonosne oblake i druge nesreće, niko još ozbiljno ne razmišlja.

 

Crnogorski klan

 

Profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu što su ispite i diplome prodavali za novac, da se kanoniziraju i proglase za svece. Tako je odlučila Srpska pravoslavna crkva. Sveti sinod još nije zasedao, ali je sala Eparhijskog doma u Kragujevcu ustupljena pravedniku Bori Čejoviću, profesoru Krivičnog prava na  kragujevačkom Pravnom fakultetu.

Doktor afere "Indeks" drži čas. Profesor nije profesor sa katalogom samo.

Guslarsko veče u Eparhijskom domu u Kragujevcu.

Bora Čejović, profesor Pravnog fakulteta, posle tri i po godine od čuvene afere "Indeks'', uz pomoć Srpske pravoslavne crkve najavljuje svoju rehabilitaciju.

Profesore bije glas da su rasejani. To važi za sve profesore, kako u otadžbini tako i u rasejanju. Dok im je gurao pare u indekse, prerušeni policajac pravi snimke mobilnim telefonom. A profesori profesori, samo se smeše i trepću očima. Pare, pare, pare...

Kako se na snimku može videti, oni pare jesu uzimali. Anonimni prerušeni policajac iz Velike Plane igrao se sa profesorima kao sa dečicom, ne daj bože da je pokušao sa kriminalcima, to ne bi uspelo.

Odkud to da optuženi profesor, silom prilika oteran u penziju, drži predavanje u Eparhijskom domu? Odkud to da osobu osumnjičenu za kriminal Srpska pravoslavna crkva uzima u zaštitu? Ko je Čejoviću ustupio salu Eparhijskog doma ako nije Jovan, episkop šumadijski? 

Mesto na kome se profesor Čejović obratio javnosti nije izabrano slučajno. Izabrao je da govori u Eparhijskom domu, građanima se obratio kao pravednik. Kako je profesor Bora Čejović ovo uspeo? Moguće je da je naređenje izdao Amfilohije Radović, najviši velikodostojnik u hijerarhiji SPC, koji potiče iz Crne Gore.

U njihova prava i činove jedino se oni razumeju.

Zvanično, bila je samo promocija knjige "Anatomija jedne optužnice".

Na ovoj svojevrsnoj demonstraciji moći crnogorskog klana nije bilo mnogih "čije je glas trebalo da se čuje još u vreme izbijanja same afere."

Profesor Čejović je bio toliko drzak da pozove sve dekane kragujevačkih fakulteta, rektora Kragujevačkog univerziteta, prodekane za nastavu, predstavnike gradske vlasti.

Najverovatnije, pozivnice su bile odštampane. Na njima je svakako pisalo da će se promocija održati u Eparhijskom domu, što celom skupu daje legitimitet, što znači da poziva Srpska pravoslavna crkva. Pa ipak su izostali rektor, dekani i predstavnici gradske vlasti.

Dekani i rektor su prozreli igru lukavog Čejovića. Poziva ih da dođu iz radoznalosti, a kada dođu Čejović to koristi - dali su mu podršku.

I među Crnogorcima u Kragujevcu i Kraljevu Čejović je satanizovana ličnost. Želeli su mu srećan i što duži boravak u zatvoru, on je sramota za Crnu Goru, što zbog afere, što zbog luksuznog života.

Čejovićev rođak, nosi prezime Čejović, on reče: - Odvojio se od naroda. Ništačovek. On ocu nije bio na sahrani, on majci nije bio na sahrani. Na guslarske večeri ne dolazi.

Posle duge pauze Bora Čejović je pojavio na jednoj crnogorskoj sahrani u Kragujevcu. Izašao je iz luksuznog džipa. - A šta će ti ovo? Šta misliš da si postiga?

- Burazeru, ja jebem mladu pičku! - odgovorio je Čejović.

Pošto je oteran u penziju, drugi su vraćeni u nastavu, Čejović se posvetio nauci i postao svetac. Doktor afere "Indeks" drži čas.

Napad je najbolja odbrana. Optuženi profesor drži predavanje okupljenoj publici i svom braniocu Slobodanu Batričeviću, advokatu iz Beograda, koji ga zastupa na sudu u Smederevu.

 

Indeks u mantiji

 

Čime je Bora Čejović zaslužio i kako je dobio poverenje i blagoslov Crkve?

Indeks u mantiji. Afera u mantiji.A poznato je: mantija je dugačka, mantija je do zemlje. Sad je mantija pokrila aferu.

Čejović se obratio stručnoj javnosti. Šta popovi znaju o aferi "Indeks", šta popovi znaju o sudu i pravdi?

Profesor se obraća prisutnima. To su sve probrani, provereni istomišljenici, njegovi bivši studenti i njegovi zemljaci. - Sramota je da je ćutao Univerzitet, sramota je da je ćutao Pravni fakultet, da su svi ćutali. Oni ćute i večeras. Nema povređenosti i uvređenosti, ali ima mnogo razočaranja.

Podsetimo, tog istog čoveka jedan Crnogorac od časti i obraza, koji voli i ceni Njegoša, pitao je u vezi sa skupocenim džipom. - Burazeru, ja jebem mladu pičku!

Jedan od optuženih kolega Bore Čejovića danas se nalazi na mestu dekana Pravnog fakulteta. Pošto je Čejović pozvao sve dekane, pozvan je i ovaj, ali nije hteo da dođe. Zašto bi došao? Šta on, koji je posle afere avanzovao, ima sa gubitnikom, penzionisanim Borom Čejovićem?

Jedan od optuženih profesora, Ivan Čukalović, sedi na dve stolice. Predaje na kragujevačkom Pravnom fakultetu i sedi u vladi Hašima Tačija. Niko ne reaguje, jer niko ne sme da reaguje. Čukalović uživa podršku moćnih zapadnih država koje su priznale i stvorile nezavisno Kosovo.

Optužnica, postupak se vodi pred sudom u Smederevu, tako je iskomplikovana, namerno proširena, da suđenje stotini optuženih može trajati i sto godina. Presuda, ako je o presudi reč, doneta je unapred. Optuženi profesori, sa izuzetkom dve osobe, vraćeni su u nastavu.

Profesor Bora Čejović je izvesno vreme sarađivao i sa Haškim tribunalom.

Čime se bave knjige Bore Čejovića? Teorijom. Koliko su prekršene međunarodne konvencije, koliko je aktuelna priča o implementaciji našeg pravosudnog sistema sa zakonodavstvom Evropske unije, koliko su zalaganja da poštujemo principe krivičnog prava i univerzalna prava čoveka još uvek samo deklarativna.

Sve je to lepo. Ali šta će pare u indeksu? Odakle pare u indeksu? Je li polaganje za pare u saglasnosti sa evropskim i drugim zakonodavstvom?

Jedan od govornika na promociji, Duško Pačariz, advokat iz Kragujevca, koji je, recimo i to, promenio nekoliko stranaka, preti - država Srbija će, zbog Čejovića, imati velike probleme pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

- Podsećam kroz kakvu je medijsku satanizaciju prošao profesor Čejović. Univerzalna deklaracija o pravima čoveka doneta je 1948. godine. Mi smo je ratifikovali i ona je postala sastavni deo našeg zakodavstva. Pomenuta deklaracija obezbeđuje zaštitu prava osumnjičenih u krivičnom postupku, ona reguliše i medijsku zaštitu osumnjičenih.

Danas je sasvim sugurno da profesori Pravnog fakulteta neće biti osuđeni, posle pritvora oni su zauzeli svoja mesta. Čejović se zakona ne plaši. Ono na čemu on zapravo radi - to je moralna rehabilitacija. Činjenicu što je saradnik Tribunala koristi da preti Strazburom.

Problem nije u tome kakav je Bora Čejović kao pravnik, kao pravnik on sigurno ima šta da kaže, problem je da li je bilo uzimanja mita ili nije.

Pa što mu to ne da mira da sedi kod kuće i živi mirno penzionerske dane? Pravne posledice su nikakve. Međutim, ostala je ružna slika i gađenje koje kragujevačka afera još uvek izaziva u javnosti. Da svako ko u prolazu kroz Kragujevac popije kafu, završi i Pravni fakultet.

Ko vodi postupak za rehabilitaciju Bore Čejovića? Sam Bora Čejović.

Gde se nalazi štab za odbranu lika i dela Bore Čejovića?

Reč je o crnogorskom klanu u Kragujevcu, glavni medijski promoter je glavni urednik lokalnih novina koji i sam ima određenih problema sa zakonom. Optužen je za protipravno prisvajanje jednog stana.

Da li će, kad sudija u Smederevu ponovo zakaže pretres, oko suda obilaziti litija? Vladika Jovan Šumadijski šetaće sa krstom oko zgrade, čitaće molitvu za Boru Čejovića.

Uniforma preti profesorima

 

Kragujevac. Uloga uniforme u polaganju maturskog rada.

Mašinsko-saobraćajna škola u Kragujevcu odnedavno se naziva i Politehnička škola. Tu je zapelo oko polaganja maturskog ispita. Da na maturskom ispitu padne sin policajca, da prođu deca otpuštenih radnika, seljaka i druga inteligencija?

U školi postoji školski policajac. Međutim, školski policajac usled prezauzetosti ne može svuda da stigne. Školski policajac ne stiže da uzme u zaštitu sinove svih policajaca, da svi polože razrede i mature.

Sin Dragoljuba B., policajca, sektor Unutrašnje kontrole, pao na maturskom ispitu u Politehničkoj školi u Kragujevcu. Besni Dragoljub, unutrašnja kontrola, stigao u školu. Upao je u salu i prekinuo rad ispitne komisije. Obratio se predmetnoj nastavnici: - Znam ja šta vi radite. Pratiću vaš dalji rad.

Da li je Dragoljub izvadio pendrek? Mogao je da prebije profesorku Gordanu M., mogao je da prebije celu komisiju.

Kragujevac važi za grad bezbednosti, o čemu svedoči i plaketa. Da u jednom gradu, najbezbednijem u Srbiji, sin policajca padne na maturi... To je sramota za Srbiju, to je sramota za policiju, to je sramota za oba roditelja, dok većina drugih roditelja nigde ne radi. Da gladna deca gladnih roditelja polože - policajac to ne neće da čuje, a ne može ni da shvati.

U školi je tokom celog dana nastalo privođenje i odvođenje. Profesorka, članovi komisije, celog dana daju izjave. Zašto je Dragoljub iz Unutrašnje kontrole izgubio kontrolu? Zašto se nije obratio pretpostavljenom? Načelnik kragujevačke policije Ivan Đorović, bije ga glas da je dobar čovek. Da se Dragoljub njemu obratio, načelnik bi intervenisao za Dragoljubovog sina.

Šta je policajac labilnih nerava tražio u školi? Računao je da će svojom pojavom, preciznije uniformom, naterati ispitnu komisiju da promeni odluku.

Šta bi se dogodilo da je neki radnik došao da preti profesorki? Radnik prvo nema čime da preti, mogao bi da preti pocepanim radničkim mantilom. Radniku, prvo, tako nešto ne bi moglo da padne na pamet.

Šta bi značilo da se radnik obrati i kaže komisiji. - Pratiću vaš dalji rad!

Članovi komisije bi se nasmejali: - Prati, ko te jebe!

U školi je nastupila pometnja. Privođenje u policiju. Desila se još jednom demonstracija sile. Profesori odlaze jedan po jedan, kao da su optuženi.

Počinje odbrana: - U pravnom smislu reči nedozvoljeno, odnosno kažnjivo. Ružno, neprimereno, necivilizovano. Međutim, da li bi sve bilo toliko javno eksponirano i dramatično saopšteno da dotični nesrećnik, otac po profesiji i službi, nije policajac?

Šta bi se desilo da je je profesorki pretio neki šloser, seljak ili intelektualac?

Šta novinar Verkovih novina, za ovu priliku advokat po službenoj dužnosti, hoće da kaže? Da je slučaj predimenziran jer je vinovnik policajac. On u tome traži olakšavajuću okolnost, mada treba tražiti otežavajuću, reč je o pretnji sa pozicija vlasti.

Odbranimo policajca, on je naš: - Nije važno koja je profesija u pitanju, nije važno ko je izgovorio pretnju, uvreda je uvreda a pretnja pretnja.

To uopšte ne stoji. Nije isto kad pretnju izgovara čovek sa ulice i kad je izgovara uniformisano lice. Reč je o tome koliko i šta se od izgovorenog može ostvariti. U slučaju policajca - može dosta. Zar bi se policajac, da nije unapred računao da će uniforma izazvati određeni "dojam", uopšte pojavio u školi?

Odbrana ide dalje. Svi smo mi isti: - Svi mi potežemo veze i vezice.

Kad kaže svi mi, to odmah izaziva sažaljenje prema svima nama, a policajac - i on je isti kao svi mi. A šta da je profesorku izdvojio u stranu, to se nije moglo, našao se pred komisijom, uperio pištolj i naredio - popravljaj ocenu!

- Može biti da je otac-policajac izabrao brutalnije sredstvo od mnogih drugih "brižnih" tata i mama, ali njegov surov nastup, u krajnjem podvlačenju, ne razlikuje se mnogo od finih, uglađenih, snishodljivih, pa i platežno raspoloženih roditelja koji opsedaju škole i nastavnike kad dođe vreme za "zaključivanje" ocena.

Te druge solucije, korišćenje veza i vezica, mnogo su perfidnije, tvrdi autor komentara. Na kraju komentara policajac-siledžija ispade bolji od svih nas.

Pravo pitanje koje treba postaviti jeste: da li je dotični policajac, pre brutalnog ulaska u školu, koristio sve moguće veze i vezice, uključujući i mito? Verovatno da jeste. Pa je, kad ništa nije uspelo, upotrebio silu kao poslednje sredstvo.

Policijac nije kriv, svi smo mi krivi, zaključuje novinar, koji je redovno sentimentalan kad su ljudi sa vlasti u pitanju. - Kakvo nam je društvo, takva nam je i škola, čiji su deo roditelji, đaci, nastavnici.

Prvo se molećivim tonom od nas traži da priznamo da smo svi pomalo kriminalci, a onda se postavlja pitanje zašto se pored toliko lopova - svi smo mi lopovi samo nećemo da priznamo - samo jedan proglašava krivim?

Sudija za prekršaje još nije doneo nikakvu presudu. Čeka se da slučaj padne u zaborav.

U školi postoji školski policajac. Kragujevačka policija će podneti zvaničan zahtev. Ocene deci čiji roditelji rade u policiji, iz svih predmeta zaključivaće isključivo školski policajci! Kako bi svi policijski sinovi na maturi pokazali zadovoljavajuće znanje i primerno vladanje.

Profesori su preplašeni. Među nastavnim osobljem mnogo je žena koje ne žele nikakve komplikacije u životu, ne žele da imaju posla sa policijom.

Profesorka je očigledna žrtva. Njoj se ništa ne može zameriti, osim što u školu putuje porodično. U istoj školi radi njen sin, inženjer, on predaje neki od stručnih predmeta. Zaposlila je i ćerku koja predaje srpski jezik i književnost. Kćerka se zaposlila odmah posle diplomiranja koje joj se desilo negde na Kosovu.

Bez obzira na to što je reč o policiji, policija pojma nije imala o zapošljavanju u Politehničkoj školi. Da su znali, može se zamisliti kakvom bi medijskom linču profesorka bila izložena. Zaposlila ćerku i sina u školi u kojoj radi, a sina jednog policajca oborila na maturi!