Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Kragujevac: Grad neastivih sila i ljudi

 

Krste se, a poteu mantiju i pendrek

 

Nikakve koristi od krsta, zatitnika grada. Od postavljenja krsta ovo je drugi put da sa neba neto pada, neto veliko, hladno, ledeno. Dok se crkva moli za profesora Boru ejovia, izostala je druga molitva pa je sin policajca pao na maturi. Dok je sin policajca polagao maturu, kolski policajac je etao po dvoritu ili dremao u straari. Neprijatelj nikad ne spava! Naroito je budan na maturi

 

Miodrag Milojevi

 

 

Bogovi nam zavide! Uspesima koje smo postigli izazvali smo zavist bogova. Ovakvi i razliiti komentari uli su se posle katastrofe. Ledenice obima i teine bombe kaikare, pogodile su selo u okolini Kragujevca. Ledeni komadi nepravilnog oblika polovine pivske flae, poruili su krovove, unitili crepove - kao kasetne bombe. Polovina crepova, negde i preko polovine, polupana je u vremenskom intervalu kraem od jednog sata. Led veliine dva-tri kokoja jajeta ne pamte ni osamdesetogodinjaci.

 

Led usitnio krovove

 

Krst zatitnik grada Kragujevca ne vri svoju funkciju.

Neko uti, neko progovori. Ree da impozantni krst, visok nepunih dvadeset metara, privlai gradonosne oblake.

Para nema za protivgradne rakete, jer su pare otile na koncerte. Na proslavu grada, jo u maju, potroeno je 300.000 evra. Neko ree, a trebalo bi da uti, da su koncerti krivi za padanje smrtonosnih ledenica sa neba. Vea vera, vea karijera! U kancelariji gradonaelnika gori kandilo vere.

Ali zato, kad je pravednik, posle postavljenja krsta sa neba pada led koji ubija? Da je gradonaelnik manji vernik, i komadi leda bili bi manji.

Niko ne zna emu slui krst na ulazu u Kragujevac. Nikada pre krsta sa neba nije ispaljivana municija to rui kue kao maljutka.

Neko ree da je sve to neko znamenje. I Filip neto ree, a trebalo bi da uti. Da je danas kao na poetku bune na dahije: Grom zagrme na Svetoga Savu - usred zime, kad mu vreme nije...

Ovo je sad neko jae znamenje. Vetar je nosio zelene grane, otre ledene sekirice proreivale su kronje.

Led usitnio krovove. A u selu nastade tiina. Krovova nema, kia skoro svakodnevno pada. Prema prii oevidaca, desilo se spontano okupljanje metana. Pogledi su se susretali. utali su svi. Kao i uvek u tekim situacijama, neko, tek da prekine tiinu - svima su u uima odzvanjali udarci o lim, kao u kovakoj radnji - donese gajbu piva. Sa druge strane, neko dobaci drugu gajbu, pivo zeleno. Samo dve gajbe piva, i poe blokada puta. Popilo se koliko se imalo. Dok ih je pie dralo na okupu, blokada je trajala. Da je bilo vie pia bilo bi vie i blokade.

I to malo bilo je dovoljno da ve ranim jutrom iz Kragujevca stigne komisija, koja poe da popisuje tetu. Neko, dok je jo bilo piva, ree: - Kako misle oni to? Da krst bude protivgradna odbrana? Kad ima za krst, mora da bude i za nas.

Drugi ree: - Kad imaju za koncerte, mora da bude i za nas.

O peticiji da se ukloni krst to privlai gradonosne oblake i druge nesree, niko jo ozbiljno ne razmilja.

 

Crnogorski klan

 

Profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu to su ispite i diplome prodavali za novac, da se kanoniziraju i proglase za svece. Tako je odluila Srpska pravoslavna crkva. Sveti sinod jo nije zasedao, ali je sala Eparhijskog doma u Kragujevcu ustupljena pravedniku Bori ejoviu, profesoru Krivinog prava na kragujevakom Pravnom fakultetu.

Doktor afere "Indeks" dri as. Profesor nije profesor sa katalogom samo.

Guslarsko vee u Eparhijskom domu u Kragujevcu.

Bora ejovi, profesor Pravnog fakulteta, posle tri i po godine od uvene afere "Indeks'', uz pomo Srpske pravoslavne crkve najavljuje svoju rehabilitaciju.

Profesore bije glas da su rasejani. To vai za sve profesore, kako u otadbini tako i u rasejanju. Dok im je gurao pare u indekse, prerueni policajac pravi snimke mobilnim telefonom. A profesori profesori, samo se smee i trepu oima. Pare, pare, pare...

Kako se na snimku moe videti, oni pare jesu uzimali. Anonimni prerueni policajac iz Velike Plane igrao se sa profesorima kao sa deicom, ne daj boe da je pokuao sa kriminalcima, to ne bi uspelo.

Odkud to da optueni profesor, silom prilika oteran u penziju, dri predavanje u Eparhijskom domu? Odkud to da osobu osumnjienu za kriminal Srpska pravoslavna crkva uzima u zatitu? Ko je ejoviu ustupio salu Eparhijskog doma ako nije Jovan, episkop umadijski?

Mesto na kome se profesor ejovi obratio javnosti nije izabrano sluajno. Izabrao je da govori u Eparhijskom domu, graanima se obratio kao pravednik. Kako je profesor Bora ejovi ovo uspeo? Mogue je da je nareenje izdao Amfilohije Radovi, najvii velikodostojnik u hijerarhiji SPC, koji potie iz Crne Gore.

U njihova prava i inove jedino se oni razumeju.

Zvanino, bila je samo promocija knjige "Anatomija jedne optunice".

Na ovoj svojevrsnoj demonstraciji moi crnogorskog klana nije bilo mnogih "ije je glas trebalo da se uje jo u vreme izbijanja same afere."

Profesor ejovi je bio toliko drzak da pozove sve dekane kragujevakih fakulteta, rektora Kragujevakog univerziteta, prodekane za nastavu, predstavnike gradske vlasti.

Najverovatnije, pozivnice su bile odtampane. Na njima je svakako pisalo da e se promocija odrati u Eparhijskom domu, to celom skupu daje legitimitet, to znai da poziva Srpska pravoslavna crkva. Pa ipak su izostali rektor, dekani i predstavnici gradske vlasti.

Dekani i rektor su prozreli igru lukavog ejovia. Poziva ih da dou iz radoznalosti, a kada dou ejovi to koristi - dali su mu podrku.

I meu Crnogorcima u Kragujevcu i Kraljevu ejovi je satanizovana linost. eleli su mu srean i to dui boravak u zatvoru, on je sramota za Crnu Goru, to zbog afere, to zbog luksuznog ivota.

ejoviev roak, nosi prezime ejovi, on ree: - Odvojio se od naroda. Nitaovek. On ocu nije bio na sahrani, on majci nije bio na sahrani. Na guslarske veeri ne dolazi.

Posle duge pauze Bora ejovi je pojavio na jednoj crnogorskoj sahrani u Kragujevcu. Izaao je iz luksuznog dipa. - A ta e ti ovo? ta misli da si postiga?

- Burazeru, ja jebem mladu piku! - odgovorio je ejovi.

Poto je oteran u penziju, drugi su vraeni u nastavu, ejovi se posvetio nauci i postao svetac. Doktor afere "Indeks" dri as.

Napad je najbolja odbrana. Optueni profesor dri predavanje okupljenoj publici i svom braniocu Slobodanu Batrieviu, advokatu iz Beograda, koji ga zastupa na sudu u Smederevu.

 

Indeks u mantiji

 

ime je Bora ejovi zasluio i kako je dobio poverenje i blagoslov Crkve?

Indeks u mantiji. Afera u mantiji.A poznato je: mantija je dugaka, mantija je do zemlje. Sad je mantija pokrila aferu.

ejovi se obratio strunoj javnosti. ta popovi znaju o aferi "Indeks", ta popovi znaju o sudu i pravdi?

Profesor se obraa prisutnima. To su sve probrani, provereni istomiljenici, njegovi bivi studenti i njegovi zemljaci. - Sramota je da je utao Univerzitet, sramota je da je utao Pravni fakultet, da su svi utali. Oni ute i veeras. Nema povreenosti i uvreenosti, ali ima mnogo razoaranja.

Podsetimo, tog istog oveka jedan Crnogorac od asti i obraza, koji voli i ceni Njegoa, pitao je u vezi sa skupocenim dipom. - Burazeru, ja jebem mladu piku!

Jedan od optuenih kolega Bore ejovia danas se nalazi na mestu dekana Pravnog fakulteta. Poto je ejovi pozvao sve dekane, pozvan je i ovaj, ali nije hteo da doe. Zato bi doao? ta on, koji je posle afere avanzovao, ima sa gubitnikom, penzionisanim Borom ejoviem?

Jedan od optuenih profesora, Ivan ukalovi, sedi na dve stolice. Predaje na kragujevakom Pravnom fakultetu i sedi u vladi Haima Taija. Niko ne reaguje, jer niko ne sme da reaguje. ukalovi uiva podrku monih zapadnih drava koje su priznale i stvorile nezavisno Kosovo.

Optunica, postupak se vodi pred sudom u Smederevu, tako je iskomplikovana, namerno proirena, da suenje stotini optuenih moe trajati i sto godina. Presuda, ako je o presudi re, doneta je unapred. Optueni profesori, sa izuzetkom dve osobe, vraeni su u nastavu.

Profesor Bora ejovi je izvesno vreme saraivao i sa Hakim tribunalom.

ime se bave knjige Bore ejovia? Teorijom. Koliko su prekrene meunarodne konvencije, koliko je aktuelna pria o implementaciji naeg pravosudnog sistema sa zakonodavstvom Evropske unije, koliko su zalaganja da potujemo principe krivinog prava i univerzalna prava oveka jo uvek samo deklarativna.

Sve je to lepo. Ali ta e pare u indeksu? Odakle pare u indeksu? Je li polaganje za pare u saglasnosti sa evropskim i drugim zakonodavstvom?

Jedan od govornika na promociji, Duko Paariz, advokat iz Kragujevca, koji je, recimo i to, promenio nekoliko stranaka, preti - drava Srbija e, zbog ejovia, imati velike probleme pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

- Podseam kroz kakvu je medijsku satanizaciju proao profesor ejovi. Univerzalna deklaracija o pravima oveka doneta je 1948. godine. Mi smo je ratifikovali i ona je postala sastavni deo naeg zakodavstva. Pomenuta deklaracija obezbeuje zatitu prava osumnjienih u krivinom postupku, ona regulie i medijsku zatitu osumnjienih.

Danas je sasvim sugurno da profesori Pravnog fakulteta nee biti osueni, posle pritvora oni su zauzeli svoja mesta. ejovi se zakona ne plai. Ono na emu on zapravo radi - to je moralna rehabilitacija. injenicu to je saradnik Tribunala koristi da preti Strazburom.

Problem nije u tome kakav je Bora ejovi kao pravnik, kao pravnik on sigurno ima ta da kae, problem je da li je bilo uzimanja mita ili nije.

Pa to mu to ne da mira da sedi kod kue i ivi mirno penzionerske dane? Pravne posledice su nikakve. Meutim, ostala je runa slika i gaenje koje kragujevaka afera jo uvek izaziva u javnosti. Da svako ko u prolazu kroz Kragujevac popije kafu, zavri i Pravni fakultet.

Ko vodi postupak za rehabilitaciju Bore ejovia? Sam Bora ejovi.

Gde se nalazi tab za odbranu lika i dela Bore ejovia?

Re je o crnogorskom klanu u Kragujevcu, glavni medijski promoter je glavni urednik lokalnih novina koji i sam ima odreenih problema sa zakonom. Optuen je za protipravno prisvajanje jednog stana.

Da li e, kad sudija u Smederevu ponovo zakae pretres, oko suda obilaziti litija? Vladika Jovan umadijski etae sa krstom oko zgrade, itae molitvu za Boru ejovia.

Uniforma preti profesorima

 

Kragujevac. Uloga uniforme u polaganju maturskog rada.

Mainsko-saobraajna kola u Kragujevcu odnedavno se naziva i Politehnika kola. Tu je zapelo oko polaganja maturskog ispita. Da na maturskom ispitu padne sin policajca, da prou deca otputenih radnika, seljaka i druga inteligencija?

U koli postoji kolski policajac. Meutim, kolski policajac usled prezauzetosti ne moe svuda da stigne. kolski policajac ne stie da uzme u zatitu sinove svih policajaca, da svi poloe razrede i mature.

Sin Dragoljuba B., policajca, sektor Unutranje kontrole, pao na maturskom ispitu u Politehnikoj koli u Kragujevcu. Besni Dragoljub, unutranja kontrola, stigao u kolu. Upao je u salu i prekinuo rad ispitne komisije. Obratio se predmetnoj nastavnici: - Znam ja ta vi radite. Pratiu va dalji rad.

Da li je Dragoljub izvadio pendrek? Mogao je da prebije profesorku Gordanu M., mogao je da prebije celu komisiju.

Kragujevac vai za grad bezbednosti, o emu svedoi i plaketa. Da u jednom gradu, najbezbednijem u Srbiji, sin policajca padne na maturi... To je sramota za Srbiju, to je sramota za policiju, to je sramota za oba roditelja, dok veina drugih roditelja nigde ne radi. Da gladna deca gladnih roditelja poloe - policajac to ne nee da uje, a ne moe ni da shvati.

U koli je tokom celog dana nastalo privoenje i odvoenje. Profesorka, lanovi komisije, celog dana daju izjave. Zato je Dragoljub iz Unutranje kontrole izgubio kontrolu? Zato se nije obratio pretpostavljenom? Naelnik kragujevake policije Ivan orovi, bije ga glas da je dobar ovek. Da se Dragoljub njemu obratio, naelnik bi intervenisao za Dragoljubovog sina.

ta je policajac labilnih nerava traio u koli? Raunao je da e svojom pojavom, preciznije uniformom, naterati ispitnu komisiju da promeni odluku.

ta bi se dogodilo da je neki radnik doao da preti profesorki? Radnik prvo nema ime da preti, mogao bi da preti pocepanim radnikim mantilom. Radniku, prvo, tako neto ne bi moglo da padne na pamet.

ta bi znailo da se radnik obrati i kae komisiji. - Pratiu va dalji rad!

lanovi komisije bi se nasmejali: - Prati, ko te jebe!

U koli je nastupila pometnja. Privoenje u policiju. Desila se jo jednom demonstracija sile. Profesori odlaze jedan po jedan, kao da su optueni.

Poinje odbrana: - U pravnom smislu rei nedozvoljeno, odnosno kanjivo. Runo, neprimereno, necivilizovano. Meutim, da li bi sve bilo toliko javno eksponirano i dramatino saopteno da dotini nesrenik, otac po profesiji i slubi, nije policajac?

ta bi se desilo da je je profesorki pretio neki loser, seljak ili intelektualac?

ta novinar Verkovih novina, za ovu priliku advokat po slubenoj dunosti, hoe da kae? Da je sluaj predimenziran jer je vinovnik policajac. On u tome trai olakavajuu okolnost, mada treba traiti oteavajuu, re je o pretnji sa pozicija vlasti.

Odbranimo policajca, on je na: - Nije vano koja je profesija u pitanju, nije vano ko je izgovorio pretnju, uvreda je uvreda a pretnja pretnja.

To uopte ne stoji. Nije isto kad pretnju izgovara ovek sa ulice i kad je izgovara uniformisano lice. Re je o tome koliko i ta se od izgovorenog moe ostvariti. U sluaju policajca - moe dosta. Zar bi se policajac, da nije unapred raunao da e uniforma izazvati odreeni "dojam", uopte pojavio u koli?

Odbrana ide dalje. Svi smo mi isti: - Svi mi poteemo veze i vezice.

Kad kae svi mi, to odmah izaziva saaljenje prema svima nama, a policajac - i on je isti kao svi mi. A ta da je profesorku izdvojio u stranu, to se nije moglo, naao se pred komisijom, uperio pitolj i naredio - popravljaj ocenu!

- Moe biti da je otac-policajac izabrao brutalnije sredstvo od mnogih drugih "brinih" tata i mama, ali njegov surov nastup, u krajnjem podvlaenju, ne razlikuje se mnogo od finih, uglaenih, snishodljivih, pa i plateno raspoloenih roditelja koji opsedaju kole i nastavnike kad doe vreme za "zakljuivanje" ocena.

Te druge solucije, korienje veza i vezica, mnogo su perfidnije, tvrdi autor komentara. Na kraju komentara policajac-siledija ispade bolji od svih nas.

Pravo pitanje koje treba postaviti jeste: da li je dotini policajac, pre brutalnog ulaska u kolu, koristio sve mogue veze i vezice, ukljuujui i mito? Verovatno da jeste. Pa je, kad nita nije uspelo, upotrebio silu kao poslednje sredstvo.

Policijac nije kriv, svi smo mi krivi, zakljuuje novinar, koji je redovno sentimentalan kad su ljudi sa vlasti u pitanju. - Kakvo nam je drutvo, takva nam je i kola, iji su deo roditelji, aci, nastavnici.

Prvo se moleivim tonom od nas trai da priznamo da smo svi pomalo kriminalci, a onda se postavlja pitanje zato se pored toliko lopova - svi smo mi lopovi samo neemo da priznamo - samo jedan proglaava krivim?

Sudija za prekraje jo nije doneo nikakvu presudu. eka se da sluaj padne u zaborav.

U koli postoji kolski policajac. Kragujevaka policija e podneti zvanian zahtev. Ocene deci iji roditelji rade u policiji, iz svih predmeta zakljuivae iskljuivo kolski policajci! Kako bi svi policijski sinovi na maturi pokazali zadovoljavajue znanje i primerno vladanje.

Profesori su preplaeni. Meu nastavnim osobljem mnogo je ena koje ne ele nikakve komplikacije u ivotu, ne ele da imaju posla sa policijom.

Profesorka je oigledna rtva. Njoj se nita ne moe zameriti, osim to u kolu putuje porodino. U istoj koli radi njen sin, inenjer, on predaje neki od strunih predmeta. Zaposlila je i erku koja predaje srpski jezik i knjievnost. Kerka se zaposlila odmah posle diplomiranja koje joj se desilo negde na Kosovu.

Bez obzira na to to je re o policiji, policija pojma nije imala o zapoljavanju u Politehnikoj koli. Da su znali, moe se zamisliti kakvom bi medijskom linu profesorka bila izloena. Zaposlila erku i sina u koli u kojoj radi, a sina jednog policajca oborila na maturi!

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane