Natrag

Propast

Propast

 

Kikinda: Sluaj jedne privatizacije, izmeu Zabele i Matijevia

 

Galad a ne glad, gospodo

 

DP Galad iz Kikinde, nekadanje preduzee u kompleksu PK Banat, prvo je kupila etvorka privatnih lica po ceni manjoj od vrednosti svinja koje su bile u oborima, onda rasprodala sve to je mogla da bi sebe namirila, a i neke pride, pa na kraju preduzee utrapilo IM Matijevi na zavrnu obradu

 

Milan Malenovi

 

Uoi privatizacije, DP Galad iz Kikinde imao je u posedu 2.443 ha zemlje, od toga 319 ha pod navodnjavanjem, suaru kapaciteta 230 tona dnevno, farmu svinja od 1.000 krmaa, 21.687 prasadi i tov od 18.000, 24.000 koka, tov pilia i junadi, kao i klanicu sa preradnim kapacitetima. Procenjena vrednost kapitala bila je 311.051.000 dinara, odnosno 4.826.124 evra po tadanjem kursu.

Te 2003. vlast je odluila da privatizuje 70 odsto svog uea u Galadu na javnoj aukciji u Novom Sadu po poetnoj ceni od 31.105.000 dinara, za koje pare je celo preduzee na kraju i prodato. urka je tako mogla da pone.

Kupac Galada bio je konzorcijum privatnih lica koji su sainjavali Petar Gai, tadanji direktor DP Galada, ivorad Pejin zvani ika Friz, vlasnik preduzea Frigo-ika iz Rume, Borislav Kapor, vlasnik B Marketa iz Subotice, i Mila Lazarevi, privatnik iz apca.

 

ta je video Pera

 

Ovaj etvorolani konzorcijum odmah kree u akciju. Najavljuju proirenje mree maloprodajnih objekata i njihovu modernizaciju. ika Friz u svaki lokal donosi rashladne ureaje iz svog preduzea, dolaze delegacije radnika, novinari i fotoreporteri da sve to lepo uslikaju i da se dive agilnim novim vlasnicima. Nekoliko meseci kasnije oprema se vraa iki i seli u neki novi lokal koji treba revitalizovati. teta je da se baci.

Pera Gai najavljuje pojaavanje povrtarske proizvodnje i objanjava: "Predvieno je podizanje plastenika za intenzivnu proizvodnju paradajza, krastavaca i paprike." Plastenici su o troku Galada i podignuti, ali - na Perinom privatnom imanju u Nakovu.

Borislav Kapor je odmah nakon privatizacije svuda priao da e novi vlasnici napraviti dobru firmu jer Galad nema gubitaka i nije blokiran. Ubrzo posle toga on glavom bez obzira bei iz preduzea iju su upravu na sebe uzeli ika Friz i direktor Pera. O etvrtom lanu konzorcijuma, Mili Lazarevi, nita se ne zna, osim da je i ona uskoro prodala svoje uee iki Frizu.

im je od obinog direktora postao suvlasnik, Pera 6. juna 2003. izjavljuje kako e broj zaposlenih u Galadu, tada 273 radnika, u najkraem roku porasti za jo 100 radnika. Manje od godinu i po posle toga on se predomilja i tvrdi da u Galadu ima stotinak radnika vie nego to treba. Iz preduzea odlazi veliki broj strunjaka, a Gai kuka kako je stoarstvo u Galadu nerentabilno.

Koliko je direktor Pera bio sposoban vidi se po tome ta ga veinski vlasnik, ika Friz, uskoro smenjuje sa tog mesta i dovodi Milorada Petrovia.

udno da je ika tako postupio kada je Pera toliko dobro radio za gazde, ali ne i za radnike, poto njima pola godine nije dao plate niti uplatio doprinose. Za sve to vreme Galad je napravio gubitke od preko dva miliona evra, broj radnika je spao na 188, a tovljenici su gladovali, jer je rukovodstvo ito prodalo ispod ita i pare isparilo. I drava se pokazala kao pravi domain koji budno brine nad parama poreskih obveznika. Svoj udeo u Galadu je prodala za 31 milion, a onda novim gazdama omoguila da 55 miliona za poreze i prireze na plate ne uplate u budet.

Pod parolom "Pokrali pa otili" radnici su stupili u trajk traei ponitenje privatizacije. Predstavnika Agencije za privatizaciju Gorana Obradovia oni su upoznali sa svime ta se deavalo od privatizacije, a bilo je toga mnogo. Nove gazde su prodale 400 vagona kukuruza i 12.000 tovljenika i to za ke. Jo 6.500 tovljenika su preradili, a preraevine takoe utopili za gotovinu koja firminu kasu nije ni videla, kao ni pare od prodaje dva miliona jaja. Iz 13 maloprodajnih objekata odnosile su gazde meseno 13 do 15 miliona dinara pazara i uplaivali samima sebi i svojim pajtosima. Moda je neka sia stigla i do ljudi iz Agencije za privatizaciju, koja je potvrdila da je u prve dve kontrole utvrdila "izvesne nepravilnosti", ali je najavila i treu kontrolu za 24. maj 2005.

Od toga, meutim, nee biti nita. Direktor Pera, svestan valjda da mora da bira izmeu Zabele i podele plena, odluuje se za ovo drugo i daje sopstveni predlog za izlazak iz krize: Agencija treba veinskim vlasnicima, Peri i iki, da dozvoli da svoje uee pre roka prodaju Industriji mesa Matijevi, jer bi ponitenje privatizacije izazvalo dugogodinji sudski postupak. Moda ovaj predlog izgleda aavo, ali on deluje i Agencija za privatizaciju bez daljih provera stanja stvari puta da Peru Gaia zameni Petar Matijevi. urka je mogla da se nastavi.

 

Nema ekanja

 

im je uzeo Galad Matijevi je predsedniku sindikata zaposlenih Milanu Labusu rekao da je 188 radnika mnogo i da ih treba bar stotinu poslati na ulicu. Da podsetimo da je na poetku privatizacije u Galadu radilo 273 ljudi. Poto e morati i da vrati dug od 300 miliona dinara koje su bivi vlasnici proerdali, Matijevi je morao negde i da pritedi, pa je odbio da ispuni pisano obeanje prethodnih vlasnika da e da otkupe preostale akcije od radnika po ceni od 1.000 dinara za komad. Sad, ako mu ih poklone, nee da se buni, ali za njih Matijevi ne bi da plati ni paru.

Bivi vlasnik ika Friz i direktor klanice Radivoj ivojinov malo su odsedeli u pritvoru zbog sumnje da su proneverili siu od sedam miliona dinara, dok ostale gazde, a posebno uveni i zloglasni direktor Pera, nisu ni videli istranog sudiju.

U julu 2009. Matijevii u Kikindi kupuju i DP Jedinstvo iz Kikinde za 160 miliona dinara i tako svoju latifundiju u tom delu Banata zaokruuju na 5.000 hektara. Novi zdrueni direktor Jedinstva i Galada Nedeljko Berak hvali se kako su plate radnicima poveane i kako sada primaju 13 plata godinje. Zaboravlja Berak samo da napomene kako je od nekadanjih 273 u Galadu ostalo tek - 38 radnika.

Ni ovi preostali, kao ni oni koji su pali kao rtve zahuktale privatizacije, jo uvek ne mogu da unove pisanu garanciju bivih vlasnika Galada da e njihove akcije biti otkupljene po 1.000 dinara za komad. Novi vlasnik, IM Matijevi, pravi bruto godinji promet od samo 7,5 milijardi dinara i iz te bede nikako ne moe da izdvoji jo i novac za radnike.

I konani bilans cele prie: da bi drava inkasirala nekih etiri miliona evra i u depove tajkuna ugurala etrdesetak miliona, na ulicu je moralo da bude izbaeno preko 230 nesrenih radnika.

Jedan obian dan u epohi srpske privatizacije. Kamo sree da je jedini.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane