Na nišanu

 

Šokantno: Šta je to primoralo sud i policiju da protiv jednog malog lista angažuju 210 ljudi pod oružjem, više nego u nekom lokalnom ratu

 

Desant na Tabloid

 

Na Ivanjdan, 7. jula ove godine, redakcija magazina Tabloid - lista protiv mafije, ponovo se našla na sinhronizovanom i koordiniranom udaru izvršne, policijske i sudske vlasti. Ovog puta je na ovu redakciju pripremljen pravi pravcati desant, sa posledicama koje su, prema planu, trebalo da po one koji u ovom magazinu rade budu kobne. Naročito je trebalo da budu kobne za potpisnika ovog teksta, koji je i glavni urednik glasila

 

Milovan Brkić

 

Desant na redakciju Tabloida, pokazalo se, planiran je brižljivo.

Sudija Privrednog suda u Beogradu Vesna Vulević donela je, naime, zaključak o prinudnom izvršenju presude ovog suda, kojim je zakazano iseljenje iz jedne od prostorija redakcije, veličine oko 40 kvadratnih metara. Reklo bi se - ništa neobično.

Međutim, pravno je ova presuda neizvršiva, jer se preduzeće koje je nekada izdavalo magazin u prostoriju nikada nije ni uselilo, o čemu su sudu priloženi dokazi. Sudski izvršitelj mogao je samo da konstatuje da nije moguće iseliti nekog koga u tom prostoru nema, a koji prostor sada koristi, legalno, izdavač lista.

Roknuti skota

 

Spisak pritisaka na ovaj list je impresivan, ali smo uspevali da se u ovim zlim vremenima, u vreme terora i despotije Borisa Tadića i njegove partijske i lopovske kamarile, održimo u sedlu.

Iznenadni poziv načelnika Policijske uprave za grad Beograd Stevana Bjelića, 5. oktobra, da dođem kod njega na razgovor, bio je znak da se nešto iza brda valja...

Naime, načelnik Stevan Bjelić, koga poznajem kao nekorumpiranog i poštenog čoveka, koji, nažalost, nije u mogućnosti da vrši ovu značajnu policijsku dužnost zbog punog rasula koje vlada u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, obavestio me je da je od sudije Vesne Vulević iz Privrednog suda u Beogradu stigao zahtev kojim se od policije traži asistencija prilikom prinudnog izvršenja.

Načelnik se interesovao o ovom sporu i mojim mogućnostima da ga rešim. Bio je nervozan, činilo mi se da je u panici. Napomenuo mi je da on lično nije u mogućnosti da utiče na ponašanje policije. Uostalom, i meni visoki rukovodioci policije pričaju jedno, a od njega traže sasvim drugo.

 Da bih umirio ovog dobrog čoveka, odgovorio sam mu, u tri reči, da će izvršenje biti odloženo, da naš advokat ovaj slučaj potpuno drži pod kontrolom. Brzo sam se oprostio od gospodina Bjelića žureći da istog dana obavestim kolege da je na pomolu vanredno stanje i da nas očekuju teški dani.

U potpunoj diskreciji naš advokat pripremio je zahtev za delegaciju drugog nadležnog suda da postupa u ovom predmetu, i predali smo ga dva sata uoči izvršenja, koje je zakazano na Ivanjdan, 7. jula, u 11.30 sati. Zaključak o izvršenju sudija nije poslala i nama, verovatno po dogovoru sa onima koji su je pritiskali...

U prostorijama Doma ratnih vojnih invalida Beograda je 6. jula, a povodom zakazanog iseljenja iz jedne od prostorija naše redakcije, priređena svečanost kojoj su prisustvovala i trojica policijskih službenika. Nazdravljalo se, veselilo, jer naš list mesecima piše o kriminalu fantomskog Doma ratnih vojnih invalida Beograda, koji neovlašćeno koristi preko 10.000 kvadrata poslovnog prostora, od kojeg je najveći deo prodat u bescenje, uz masnu proviziju. Ovoj proslavi prisustvovali su i naši informatori, beležeći izjave policijskih službenika da će "brkatog skota sutra da roknu".

 

Ratni štab

 

Po dogovoru, na Ivanjdan, 7. jula, nakon što smo predali sudu pravni lek koji odlaže izvršenje, iz redakcije su evakuisani svi zaposleni, urednici i saradnici.

Prethodno smo uz pomoć naših prijatelja iz bezbednosnih službi, ozvučili i kamerama opremili prostorije da bismo slikom i rečju dokumentovali ulazak policije, koja je javila da će nas napasti, u nameri da glavnog urednika liši života. Trojica policajaca, koje smo pozvali, pregledali su oko 10 sati naše prostorije, konstatujući da u njima nema vatrenog i hladnog oružja, niti predmeta čijim zamahom se može ugroziti život i telo.

U redakciji su ostali, da čekaju sudnji dan, naš urednik Milan Glamočanin, penzionisani inspektor, bivši načelnik Uprave za strance savezne policije, advokat koji nas zastupa i kome nisu zaklecale noge, i potpisnik ovog teksta.

Dok smo, savršeno pribrani, čekali desant policije, redovno smo obaveštavani o zbivanjima iz i u zgradi u Savskoj ulici broj 35, u kojoj se nalazi Policijska stanica Savski venac i druge službe PU za grad Beograd...

 U kabinetu načelnika Policijske stanice Savski venac zasedao je Štab akcije za asistenciju! U Štabu su bili načelnik Uprave policije Policijske uprave za grad Beograd Slobodan Vukolić, njegov zamenik Miladin Despotović, pomoćnik Nikola Milić, komandant Policijske brigade Pantić, koji je, među članovima ovog klana, kandidat koji treba da smeni Stevana Bjelića...

 Deset policijskih glavešina je ludovalo u kabinetu načelnika Policijske stanice Savski venac. Štab akcije je tražio da se upozna sa izvršiteljem iz Privrednog suda u Beogradu, da mu daju instrukcije kako da se ponaša! Jer policija samo asistira prilikom izvršenja, da sudski izvršitelj ne bude fizički ugrožen. I ne može bez njegovog zahteva da se meša.

Bes, prava histerija, kažu naši insajderi, nastupa kada iz Privrednog suda u Beogradu stiže obaveštenje da do izvršenja neće doći!

Štab akcije obaveštava svoje nalogodavce da službenim autoritetom utiču da se odluka suda promeni. U tom trenutku na odmoru su sudija Vesna Vulević i vršilac funkcije predsednika suda Zlatan Dimitrić. Sudski izvršitelj odbija da prekrši zakon i na traženje Štaba akcije šalje policiji i službeni faks o toj odluci.

 

Brkata džukela

 

Pola sata pre zakazanog izvršenja, u redakciju dolaze načelnik Policijske stanice Savski venac Vladimir Popović i zamenik načelnika Policijske ispostave Nikola Ristić. Navode razlog posete, ali od njih ne tražimo nalog za ulaženje u službene prostorije, za koji znamo da ne poseduju. Naš urednik Milan Glamočanin je omiljena ličnost u Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer ga pamte kao sposobnog, vrednog i poštenog policijskog rukovodioca. Komandiru Popoviću je nelagodno zbog Glamočanina, a poznaje i mene...

Ponudili smo ih kafom i sokom, oni prihvataju. Zamenik komandira Nikola Ristić glasno saopštava Popoviću da su došli na drugi sprat, a u presudi se navodi da su prostorije na prvom spratu. Mi ih uvodimo u prostorije i pokazujemo dokumentaciju. Popović sleže ramenima, jer ima drugačiju naredbu. Policajcu nikad ne smete verovati. Gospodinu Ristiću je sve ovo čudno i sumnjivo.

Dok iščekujemo da komandir Popović dobije instrukcije, često se oglašavaju motorole naših nezvanih gostiju. Tako saznajemo da je u Policijsku stanicu Savski venac stigao iz suda faks o odlaganju izvršenja. Ali, komandir zahteva da mu se taj papir donese na uvid! Zamenik komandira Nikola Ristić glasno komentariše da je sudija Vesna Vulević na odmoru, da su o tome jutros obavešteni. Popović ga strelja očima.

I nezvani gosti, nakon što patrola policije donosi faks koji je poslat iz suda, napuštaju prostorije naše redakcije. Milan Glamočanin ih prati do izlaza iz zgrade, u koju istovremeno utrčavaju policijska patrola i vatrogasci! Zamenik komandira Nikola Ristić ih zaustavlja i pita kuda su krenuli."Gore", kažu, "da sredimo onu brkatu džukelu" (misleći na mene)!

 Milan Glamočanin ispred zgrade zatiče pripadnike Kontradiverzione službe i inspektore Odeljenja za javni red i mir, koji sa pet službenih kamera snimaju ulaz u zgradu. Iza zgrade, u Nemanjinoj ulici, parkiran je autobus Policijske brigade. Preko puta zgrade, kod stanice, vozilo Žandarmerije...

Dvojici posetilaca postaje neprijatno. Teraju vatrogasce, odred KDS-a, prema stanici policije Savski venac. "Idite tamo, tu je Štab akcije" - naređuje im Popović...

Naši urednici saznaju da su ispred policijske stanice u Savskoj 35 parkirana još dva autobusa policije, pod punom borbenom gotovošću, spremna da krenu prema našoj redakciji!

"Majku mu jebem, zajeba nas, a baš smo mogli da ga danas koknemo", besan je komandant Štaba akcije Slobodan Vukolić!

Najteže je komandantu Policijske brigade Pantiću, koji je mogao da zbog dobro obavljenog posla smeni Stevana Bjelića na mestu načelnika Policijske uprave za Beograd.

 

Kao za visokorizične masovke

 

Dok su još komandir Popović i njegov zamenik Ristić sedeli u redakciji, šaljem istu SMS poruku ministru Ivici Dačiću, direktoru policije Miloradu Veljoviću i načelniku PU za Beograd Stevanu Bjeliću, tražeći da se izjasne da li su naredili desant na Tabloid.

Ukupno je oko 210 policajaca bilo angažovano na našem slučaju! Toliko se policije ne angažuje ni za obezbeđivanje najrizičnijih fudbalskih utakmica, na kojima se očekuje i sto hiljada ljudi!

Ministar odgovara na poruku tvrdeći da za to prvi put čuje. Direktor policije Milorad Veljović nije dostupan, on je na rezervnom položaju, van zgrade, kod onih koji su naredili primenu mera prinude.

Neočekivano, javlja se načelnik Policijske uprave Stevan Bjelić. Vidno je uzbuđen. Obaveštava me da kreće na sahranu svom kolegi i kumu, penzionisanom načelniku u MUP-u Srbi Aranđeloviću, koji se dva dana ranije, u očaju, ubio. Bio je to težak dan za Stevana Bjelića. Meni predlaže da se sretnemo posle sahrane, da me informiše povodom poruke koju sam i njemu uputio.

Kasnije sam uspeo da izbegnem susret s gospodinom Bjelićem, ali sam se trudio da ga ne uvredim. On je potom morao da referiše direktoru Veljoviću, a naš izvor navodi da je to bilo u zgradi predsednika Srbije, preciznije u kancelariji šefa kabineta Borisa Tadića, Miodraga Rakića, koji stoji iza direktora policije.

Istog dana poslao sam pisani zahtev ministru Dačiću, direktoru policije Veljoviću i načelniku Bjeliću da mi opišu razloge angažovanja 210 policajaca i formiranja Štaba akcije za iseljenje, čemu, inače, na zahtev suda može da prisustvuje, po potrebi, samo policijska patrola.

U redakciju dolaze naši urednici i saradnici sa prikupljenim vestima. Jedan od policajaca iz Policijske brigade potvrdio nam je da je komadant Pantić naredio dvojici policajaca da prilikom upada u redakciju odmah obore na pod glavnog urednika, vežu ga i prebiju, a potom privedu istražnom sudiji, zbog "napada na ovlašćeno službeno lice", ili da ga u rvanju "koknu"!

Istog dana obavestili smo sve koji su o ovome morali da znaju.

 

Sve ste bili u pravu

 

Neočekivano, sutradan stiže odgovor od načelnika Policijske uprave za grad Beograd Stevana Bjelića...

 

"Poštovani gospodine Brkiću,

 

Poštujući zakonske propise, obavezu da blagovremeno postupim po Vašem zahtevu za obaveštenjem u vezi pružanja policijske pomoći od strane policijskih službenika ove Policijska uprave, dana 07.07.2010. godine, želim da Vam prenesem sledeće činjenice, što sada i činim.

Imajući u vidu da postupam u skladu sa zakonom, kao i da sam u svom radu otvoren i dostupan građanima i njihovim potrebama, primio sam Vas dana 05.07.2010. godine. Tada ste mi preneli da ćete se obratiti sudu sa zahtevom za odlaganje, a ja sam Vam rekao da policija, u slučaju da ne dobije pismeno obaveštenje da se pružanje policijske pomoći odlaže, mora da izađe na lice mesta.

Pošto ste mi tvrdili da ćete odložiti izvršenje rešenja, samo su komandir PS Savski venac i zamenik komandira PI izašli na lice mesta, bez drugih policijskih snaga.

O odlaganju pružanja pomoći-asistencije obaveštena je PS Savski venac, prvo putem telefona u 11,05 sati, a nakon toga i pismenim putem, preko faksa u 11,30 sati, čime su se potvrdile Vaše tvrdnje da će izvršenje biti odloženo.

Želeo bih da napomenem da ste Vi primili komandira PS Savski venac i zamenika komandira PI i PS Savski venac u prostorije preduzeća 'Tabloid pres', a niste morali, niti ste bili u obavezi da to učinite.

Prema njima ste bili ljubazni i obavili ste razgovor sa njima u prisustvu advokata, gde ste izjavili da je Privrednom sudu podnet predlog za delegaciju nadležnosti i da do izvršenja neće doći, kojom prilikom niste izneli primedbu na njihovo prisustvo, odnosno boravak u prostorijama koje su predmet izvršenja, kao ni na ponašanje Popović Vladimira, komandira PS Savski venac, i Ristić Nikole, zamenika komandira PI u PS Savski venac.

Komandir PS Savski venac me je obavestio da ste prema njemu bili korektni i da nije bilo potrebe za angažovanjem policijskih službenika, niti da je bilo drugih problema.

Pitanje koje ste mi postavili, a koja se odnose na angažovanje policijskih službenika drugih organizacionih jedinica Ministarstva, nije za mene.

O angažovanju snaga Policijske brigade, ekipe KD za pregled, službenika Odeljenja za javni red i mir i Uprave za vanredne situacije nisam bio upoznat ni ja, kao ni direktor policije, koga sam ja po saznanju za to i obavestio. U vezi angažovanja ovih snaga, pitanje treba postaviti načelniku Uprave policije ove PU, gospodinu Slobodanu Vukoliću.

 

S poštovanjem,

Načelnik, Stevan Bjelić"

 

U traganju za nalogodavcima koji su angažovali policiju protiv našeg magazina i njegovog glavnog urednika, brzo doznajemo da iza nje, pored šefa kabineta predsednika Republike, stoje i ministarka pravde Snežana Malović Maca i državni sekretar Slobodan Homen.

Gospođa Malović i njen ljubavnik imali su jake razloge da napadnu naš list, a Slobodan Homen svoje. Verujemo da je u pitanju tekst u kojem smo opisali njegovo životinjsko bogaćenje, uz pomoć majke Dušanke Subotić-Homen, i angažovanju pajser brigade koja napada sve građane koji se suprotstave njegovim interesima.

I ovaj napad Tadićevog okruženja i policije naš list je odbio. Očekuju nas novi, ali život ide dalje, a mi smo još tu, na frontu. Usamljeni, ali, pored nas malobrojnih, zločini, pljačke i izdaja ove gospode neće proći. To potvrđuju i tekstovi iz ovog broja.

 

 

 

 

 

Dom za uživanje i razonodu

 

Dom ratnih vojnih invalida u Beogradu je udruženje građana koje je osnovano sa ciljem da organizuje kulturne, humanitarne i sportske aktivnosti invalida. Tako piše u Statutu o osnivanju ovog udruženja. U Agenciji za privredne registre, kao ovlašćeno lice za zastupanje navedena je upravnica Branka Stojić.

Gospođa Stojić je upravnica od 1993. godine. Na ovo mesto došla je uz pomoć Nade Šavije, sada penzionisane načelnice u SUP-u Beograda. I gospođa Stojić i Šavija promenile su i ime i prezime. Muslimanska imena zamenile su srpskim, a prezimena udajom.

Uz pomoć gospođe Šavije, Dom ratnih invalida Beograda postao je mesto za uživanje, pljačkanje i razonodu malog broja ljudi, među kojima je i gospođa Stojić.

U poslednjih osam godina nije održana Skupština Doma, a predsednik Saveta Doma bio je, do pre mesec dana, Slobodan Vukašinović, starac od 87 godina.

Zahvaljujući druženju sa Nadom Šavijom, koju u SUP-u Beograda pamte kao besprizornu ženu, koja je od policije uzela nekoliko stanova, Branka Stojić prisvaja imovinu SUBNOR-a Beograda i Srbije.

Drugi opštinski sud u Beogradu odbio je tužbu Doma ratnih vojnih invalida Beograda i još nekih invalidskih udruženja da imovina SUBNOR-a Beograda i Srbije bude preneta na njih.

A reč je o poslovnom prostoru od preko deset hiljada kvadrata, u centru grada, sa letovalištima, nasleđenim fondom umetničkih slika i drugih vrednih predmeta.

Zgrada Doma na Savskom trgu broj 9 je Zadužbina, i pod zaštitom je države. U zemljišnim knjigama zgrada je upisana kao vlasništvo Republike Srbije, a kao korisnik SUBNOR Beograda i Srbije.

Pod šapom Branke Stojić bez ikakvog pravnog osnova našao se poslovni prostor od preko deset hiljada kvadrata, koji je počeo da se "gubi".

Zgrada je poluprazna, zapuštena, ruinira se. Deo poslovnog prostora gospođa Stojić izdaje lakovernim vlasnicima firmi. Kvadrat prostora je 12 evra, plus sve moguće dažbine, jer Dom ratnih vojnih invalida ne može da ih plaća, a ni električna energija nije evidentirana na ime Doma! Zakupac tako mora da plati više od 20 evra po kvadratu.

Nekoliko invalidskih organizacija iz Beograda podnelo je krivičnu prijavu protiv gospođe Branke Stojić, Slobodana Vukašinovića i još nekih članova iz Gradskog odbora Republičkog odbora ratnih i mirnodopskih invalida Srbije, sumnjičeći ih za pljačke, zloupotrebe i pronevere novca namenjenog za pomoć invalidima.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je 21. aprila ove godine, aktom KTR 517/10, Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, koji je dostavljen Odeljenju za suzbijanje kriminaliteta u privredi Policijske uprave za grad Beograd. Predmet PO 919/10 dodeljen je inspektoru Blagici Staletović, izbeglici iz Prištine.

Njen muž i njegovi rođaci zauzimaju značajne pozicije u policiji, a gospođa Blagica je godinama na platnom spisku Branke Stojić, koja joj plaća letovanja, donacije u kešu, poklone i pakete životnih namirnica.

Saznavši da je i ova njihova prijava protiv gospođe Stojić otišla u ruke gospođi Branki "drage Blagice", invalidi, podnosioci prijave obraćaju se i našoj redakciji.

Potpisnik ovih redova razgovarao je sa direktorom policije Miloradom Veljovićem, koji naređuje načelniku Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Zoranu Moriću da odredi drugog inspektora da postupa po zahtevu tužilaštva.

I gospodin Morić daje predmet drugom inspektoru, koji saslušava neke od podnosilaca prijava, ali predmet stavlja u fioku!

- U vrlo neprijatnoj sam poziciji - kazao je našem uredniku načelnik Morić - jer direktor Veljović od mene traži da mu isključivo podnosim izveštaje o kretanju predmeta. Istovremeno to isto od mene traže pomoćnici načelnika Policijske uprave i za grad Beograd, načelnici uprava kriminalističke policije i iz kabineta ministra! Uglavnom, mene smatraju čovekom direktora policije, jer iza njega stoji šef kabineta predsednika Republike Srbije, za koga sprema spisak istraga koje vodimo, i koje potom, po njegovom nalogu zaustavljamo.

 Načelnik Morić je našem uredniku saopštio da mu je direktor Veljović zaista naredio da se korektno sprovede istraga po zahtevu Višeg tužilaštva u Beogradu u vezi sa zloupotrebama i proneverama u Domu ratnih vojnih invalida, ali potom telefonirao i rekao mu: "Ma pusti Brkića, ko mu jebe mater, on je veći kriminalac od te Stojićke. Zamolio me je Miki da to stavimo u fioku, ima on neke svoje interese tu, uzeće nekoliko stanova za Demokratsku stranku, da ih prodaju, jer idu izbori".

Kakav zahtev tužilaštva, koga to zanima? Direktora policije?

Pre mesec dana došlo je do rotiranja u Savetu Doma ratnih invalida. Starinu Slobodana Vukašinovića zvanog Pokojni Vule (87) zamenio je jači igrač.

Za predsednika je postavljen dosadašnji potpredsednik Željko Vasiljević, a gospodin Vukašinović je imenovan za potpredsednika Saveta.

Inspektor Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta, koji je preuzeo predmet od inspektorke Blagice Staletović, po prijavi invalidskih organizacija je 15. marta ove godine uhapsio Željka Vasiljevića, odredio mu policijsko zadržavanje i priveo ga istražnom sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu, koji se, nakon saslušanja gospodina Vasiljevića, složio sa zahtevom tužioca da se optužnica protiv Vasiljevića odmah može podići. Pomenuti Vasiljević je, inače, falsifikovao oko 10.000 potpisa građana i overio ih lažnim pečatom Trećeg opštinskog suda u Beogradu.

Potpise je predao Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uz zahtev za registrovanje Partije veterana, na čijem je on čelu. Ministarstvo je odbilo zahtev za registraciju njegove partije, a Prvi osnovni sud u Beogradu još nije presudio po optužnici protiv Vasiljevića.

Inače, gospodin Vasiljević je lažni "učesnik ratova", a status invalida dobio je na osnovu uverenja da je težak duševni bolesnik. Sa takvom dijagnozom bio je i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Invalidi ga optužuju, a naš list je preneo njihove optužbe i dokaze, da je rasprodao imovinu i zemljište namenjeno invalidima i da je stotine hiljada evra stavio u svoj džep.

Što više kradeš, u Srbiji si na boljem glasu. Sa ovakvim direktorom policije, koji je blizak srcu Borisa Tadića, sve je moguće.

 

  

 

 

 

Policija se brani ćutanjem

 

O ovom planiranom zločinu redakcija Tabloida obavestila je i Udruženje novinara Srbije, tražeći da osudi ovakav neostvareni napad.

Kako nas je obavestila predsednica UNS-a gospođa Ljiljana Smajlović, Udruženje je 10. jula prvo usmeno, a potom i pisano zatražilo od MUP-a Srbije obaveštenje o razlozima angažovanja ovolikog broja policajaca radi obične asistencije.

U trenutku kada završavamo ovaj tekst, dakle ni posle deset dana, UNS-u nije stigao odgovor. Policija se po ko zna koji put brani ćutanjem.

 

 

 

Dežurni krivac

 

Načelnik Uprave policije Policijske uprave za grad Beograd Slobodan Vukolić poznat je među policajcima kao pijanac i propalica. Druži se sa uglednim Čačanima koji se u Beogradu bave biznisom, oni ga vode na ručkove i terevenke, a on im, za uzvrat, pruža podatke koje njih zanimaju o interesovanju policije za njihove poslove.

Dok je načelnik ove uprave bio Nikola Popovac, gospodin Vukolić, kao njegov zamenik, primećivan je samo kako pijan baulja po kancelarijama. Kada je Nikola Popovac unapređen za pomoćnika načelnika Policijske uprave za grad Beograd, Slobodan Vukolić je postavljen na njegovo mesto, ali pod budnim nadzorom Nikole Popovca.

Urednik Tabloida sreo se s gospodinom Vukolićem.

- Mene je žao što je tako bilo zamišljeno, ali ja nisam doneo takvu odluku. Naredili su mi iz kabineta direktora policije, a zvao me je i general Mladen Kuribak, zahtevajući da vam se stane na rep. Mene uzimaju kao dežurnog krivca. Šta sam ja mogao kada su intervenciju na taj način tražili gospoda Rakić, Homen i gospođa Malović? General Kuribak mi je naredio da akcija mora da uspe, jer ga priteže direktor policije - Vukolićeve su reči opravdanja.