Tabloid otkriva

Operacija Mreža, tri godine posle: Duvanska mafija nije mogla da funkciniše bez "saradnje" kriminala i vrha legalne vlasti, a ne može ni danas

 

Niko da zađe u srpski bermudski trougao

 

Seća li se još iko danas u Srbiji i regionu da je u maju 2007. godine sprovedena velika antikorupcijska i antišvercerska akcija Mreža? U njoj su lovljene velike ribe, takoreći kapitalci. Kad se kasnije svodio račun ispalo je da je Mreža baš bušna, jer su najkrupnije ribe već davno pre akcije otplovile van domašaja pravde koja je, kao, trebalo da ih stigne...

A sve se događa iz samo jednog razloga: šverc duvana nije išao samo u vreme Slobodana Miloševića, nego su ga nastavili svi sastavi srpskih vlada nakon 5. oktobra, a i vlada u regionu, posebno hrvatska i makedonska

 

Piše: Zoran Božinovski

 

U proleće 2007. godine poput bombe je odjeknula vest da je Stanko Cane Subotić uhapšen u Moskvi, da će veoma brzo biti isporučen Srbiji, da je baš on najkrupniji ulov u akciji Mreža, da je, pored njega i njegove švercerske "tobako grupe", meta ove akcije bila i grupa oko Marka Miloševića i Mire Marković, pojačana Bojanom Bajrušević Tref, udovicom "legendarnog" Vlade Kovačevića Trefa.

Krezubo i neefikasno srpsko pravosuđe i tužilaštvo ispočetka nije htelo da prizna ni sebi, a pogotovo ne javnosti, da je cela akcija dozlaboga promašena i manjkava. Jer, Subotića od Rusa nisu dobili kad se ispostavilo da sa onako sročenom prijavom i poternicom ne bi mogli da privedu pravdi u Srbiju ama baš nikoga, pa ni Subotića, te im je ovaj lako pobegao. Kasnije se još ispostavilo da im je nedostupna i Bojana Bajrušević, a nedostupnost Marka Miloševića i Mire Marković nije ni potrebno elaborirati. Tako je u tom talasu hapšenja od krupnijih igrača na duvanskoj švercerskoj sceni nastradao jedino Miki Pešić, a nešto kasnije u pritvoru mu se pridružio i Anton Stanaj, vlasnik kompanije Rokšped.

 

Miroljubiva kooperacija

 

Da bi se danas, tri godine kasnije, javnosti objasnilo kako se Srbiji ova akcija otela kontroli, neophodno je prethodno objasniti fenomen koji hronično muči države nastale nakon raspada SFRJ. Radi se o poslovičnoj nesaradnji između zemalja u regionu. U konkretnom slučaju se radi o nekoordinaciji između Makedonije i Srbije. Ključ rešavanja akcije Mreža i privođenja pravdi osumnjičenih leži ovog puta ne u Beogradu nego u Skoplju, tačnije u skopskom naselju Mađari, u špediciji Makošped, iz čijeg je akciznog skladišta organizovan, špeditovan i transportovan kompletan šverc cigareta prema Srbiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, i to čak deset godina, od 1997. do 2007. Kompletan šverc cigareta u tom periodu je organizovan u režiji JNA i države, a švercom je upravljano iz Makedonija Tabaka, pod dirigentskom palicom danas pokojnog Dančeta Šuturkova.

Veliki duvanski bosovi sa Balkana imali su svoje specijalne "nosače keša". Bila su četvorica. Svi su bili miljenici Šuturkova: Vanja Bokan, Cane Subotić, Miki Pešić i Srećko Kestner. Švercovane cigarete su napuštale Skoplje šleper-kamionima ili kargo-avionima tek nakon što bi neko od četiri kurira doneo keš novac na blagajnu Makedonija Tabaka, u ime i za račun neke od moćnih grupacija na Balkanu. Svako od njih je "pokrivao" ponekog. Da su srpska policija ili tužilaštvo u Mreži hteli da ulove bilo Stanka Subotića bilo Marka Miloševića bilo Bojanu Bajrušević, prethodno bi postigli čvrst dogovor sa makedonskom vladom i policijom, posetili bi Skoplje, Makedoniju Tabak i Makošped, dokumentovali bi kompletno poslovanje svakog od osumnjičenih u akciji Mreža i onda bi cela akcija imala i svoj smisao i verovatno pozitivnu završnicu.

Ovako, unapred svesni da je sve uzalud, odradili su akciju reda radi i sa predubeđenjem da je sve uzalud. Makedoncima su se obratili, nešto se po Skoplju kao istraživalo, ali naravno da se nije moglo ništa uraditi jer su u Skoplju imali problem u vidu vlasti kojom je dominirala stranka VMRO DPMNE, čije su strukture, u vreme prethodne vladavine 1998-2002, ogrezle u šverc cigareta. U to vreme je ministar finansija bio današnji premijer Nikola Gruevski, Makedoniju Tabak je vodio rođak supruge premijera Ljupčeta Georgijevskog, a jedan od glavnih sponzora svih njihovih predizbornih kampanja, Kosta Jankovski, biznis je partner Marka Miloševića i Bojane Bajrušević Tref. Dakle, Skoplje ne bi nikako ni htelo ni moglo da seče granu na kojoj sedi, pa je Beogradu odmah jasno stavljeno do znanja da Mrežu lokalizuje na Srbiju i da je nikako ne pušta prema Makedoniji...

 

Djuti-fri zasadi

 

Problem istrage u akciji Mreža je nepobitni fakt da biznis partnerstvo između Marka Miloševića i Vlade Kovačevića Trefa, u firmi Interspeed, nikako ne može da se odvoji od saradnje sa firmama Koste Jankovskog Prima Trading Ventura i Feroglas, u kojima je Bojana Bajrušević partner sa Jankovskim. Ujedno je istovremeno funkcionisao biznis sa djuti-fri šop prodavnicama s obe strane makedonsko-srpske granice.

Sa srpske su gazdovali Marko Milošević i Vlada Kovačević Tref (Interspeed), a sa makedonske Kosta Jankovski, prvo sam a kasnije u koprodukciji sa Bojanom Bajrušević Tref. Ono što je istraga u Srbiji nepobitno utvrdila jeste da je prvobitna strast Marka Miloševića u vezi sa automobilskim sportom bila usko vezana za njegovog učitelja Vladu Kovačevića Trefa, koji se tako i približio srpskom predsedničkom paru Milošević-Marković, pa je auto-moto klub iskoristio za djuti-fri šop biznis preko firme Interspeed. Ono što je Kovačević prevideo jeste potpuna kontrola Mire Marković nad fri-šop biznisom, u koji je bio uključen i njen sin Marko. Taj previd će kasnije Vladu Trefa stajati glave. Kovačević, ali kasnije i istraga, prevideli su i da na ceo biznis motre i Mihalj Kertes Bracika, direktor srpske Carine i poverljivi čovek Slobodana Miloševića, kao i njihov lični prijatelj iz Makedonija Tabaka - Danče Šuturkov.

Koliko je ta veza bila bliska govori i podatak da je Šuturkov u ime svoje kompanije bogato sponzorisao Markov i Trefov auto-moto klub, a Bracika i Sloba su zahvalili putnom ispravom za Dančeta. Mnogo kasnije, kao i dan-danas, istraga ali i aktuelna srpska vlast, prevideli su, a uporno i dalje previđaju, ogromni poslovni šoping-centar Interspeed na graničnom prelazu Preševo, na srpsko-makedonskoj granici. Jer, i danas, iz Rusije, takoreći daljinskim komandama, Marko Milošević i Mira Marković, uz pomoć svojih moćnih satelita u aktuelnoj vlasti, trampe stare i propale djuti-fri šopove, koji su srušeni da bi se modernizovali granični prelazi, u zamenu za državne parcele odmah do graničnog prelaza. Na tom prostoru "posadili" su Interspeed šoping-centar i, kako to obično biva, benzinsku pumpu... 

Problem istrage u akciji Mreža je što nisu hteli ili nisu mogli da utvrde odakle su došle cigarete u Srbiju, od koga su ih prvoosumnjičeni preuzimali, odakle su ih naručivali, kad već ti kontingenti cigareta nisu pali s Marsa. Da su probali da zainteresuju OLAF ili makar Interpol i da su na taj način primorali i privoleli makedonske istražne organe da sarađuju, onda bi se lako došlo do tačnih saznanja o količinama cigareta koje su stigle u Srbiju.

 

Vreme sazrevanja

 

Nije nikakva tajna da je od dana kad je Makedonija postala samostalna država i formirala svoju izvršnu vlast, Makedonija Tabak svoj duvanski švercerski biznis utemeljio kao jednu od najprofitabilnijih privrednih grana koje Makedoniju guraju napred. Apsolutni procvat duvanski šverc je doživeo 1994. godine, nakon dolaska na vlast tada mladog premijera Branka Crvenkovskog. Njega je Šuturkov imao pod svojom kontrolom, kao svog učenika, vrlo talentovanog i željnog "škole". Crvenkovski je veoma brzo savladao sva znanja koja mu je preneo iskusni Šuturkov, a najbrže je sazreo u vreme međunarodnog embarga na Srbiju, kad je djuti-fri šop biznis i šverc cigareta bukvalno cvetao i nosio ogromne profite garniturama na vlasti sa obe strane granica. Uopšte nije sporno da je Crvenkovski kao premijer u mandatu 1994-1998. vladao maksimalno bahato, da je u tom periodu sproveo prvu kriminalnu privatizaciju društvenih firmi u Makedoniji, nakon čega se krhka ekonomija nikada više nije oporavila.

Nesreća Makedonije je što je Crvenkovskog, u novembru 1998. godine nasledio gladni i kriminalu još skloniji Ljupče Georgievski, udružen sa svojom suprugom Snežanom, ali i mladim "lavovima" iz njegove VMRO DPMNE. Za razliku od Crvenkovskog, koji je svoju stranku SDSM (i danas je predvodi!) podredio tajkunima i biznis oligarhiji po receptu Šuturkova, Georgievski je uveo sistem porodičnog vladanja, gde su on i supruga mu Sneška bili na vrhu, a ministri su dobijali svoj deo kolača. Tako su i organizovali duvanski šverc prema Srbiji, Kosovu i Crnoj Gori. Prvo su iz države i iz Makedonija Tabaka, na početku 1999. godine put Londona oterali Šuturkova, a njegovu fotelju su poverili nesposobnom Stevčetu Kocevskom, odabranom zahvaljući uticaju Vančeta Takovskog, rođenog brata Sneške Georgievski. Njegova je supruga Vesna Takovska, neuspešna glumica strumičkog pozorišta, istovremeno postala direktorka Tabak Osiguranja, najmoćnije osiguravajuće kuće u Makedoniji.

Tako je porodična manufaktura mogla da počne s radom. Prvi veći zahvat Kocevskog u ime Familije bio je prodaja Duvanskog kombinata Skoplje Slovencima iz Tobačne, a ostala dva, Kumanovo i Prilep, obilato su korišćeni za produkciju falsifikata poznatih svetskih brendova i njihov šverc, prvenstveno prema Srbiji. Naravno da je do pada Miloševića u oktobru 2000. godine taj šverc organizovano funkcionisao u režiji Koste Jankovskog i Bojane Bajrušević Tref.

Jankovski je, kao porodični prijatelj supružnika Georgievski, vrlo lako i nakon Slobinog odlaska uspostavio balans sa Đinđićem i njegovim ministrima. Posebno je u tome pomagao Božidar Đelić, koji je oduvek imao bliske i prijateljske odnose sa Nikolom Gruevskim, na osnovu čega je ovaj i postao savetnik srpske vlade krajem 2002. kad su otišli s vlasti u Makedoniji.

 

Misteriozne putanje

  

I danas, ako pred TV kamere dovedete i pitate pojedine srpske novinare, poslovične sveznalice za duvanski šverc, kao navijeni će vam ispričati bajku o tome da su u vreme vladavine Miloševića švercerski posao sa cigaretama u najvećem delu vodili Marko Milošević i Kovačevićeva udovica Bojana Bajrušević, da su činili najmoćniju državnu grupu za šverc cigareta, da je poluge biznisa u rukama držala Mira Marković preko najznačajnijih sektora vlasti svog supruga Miloševića, da su okrenuti milioni i milioni i da su završili na njihovim tajnim računima u inostranstvu. Nikako vam ovi velemajstori zimskih bajki neće objasniti kako su kontingenti cigareta došli na teritoriju Srbije, ko ih je dopremao, ko je to organizovao!?

U pričanju tih priča, danas slobodna i razuzdana Bojana Bajrušević, kojoj se, kao, sudi za šverc cigareta, ali suđenje nikako da počne, obeležena je kao vlasnica Tref rentakara. Poznata je i kao glavni operativac za milionske transakcije koje su izvođene naduvavanjem faktura za kupljene i uvezene cigarete, ali se ne objašnjava od koga i odakle!?

E, upravo je to deo priče koja godinama nikako ne ide od ruke srpskim policijskim i novinarskim istraživačima. Sve odlično povezuju do granice kod Preševa, ali nikako da pređu na makedonsku stranu, tridesetak kilometara dalje, u Skoplje, gde se nalazi centar šverca cigareta u ovom delu Evrope.

A upravo u Skoplju živi Kosta Jankovski, vlasnik firme Prima Trading Ventura LTD, registrovane na Britanskim Devičanskim Ostrvima, sa firmom ćerkom u Skoplju Prima MK, čija je nominalna adresa GTC Skoplje, treći sprat. Jankovski je suvlasnik firme Feroglas iz Vaduca, Lihtenštajn, zajedno sa Bojanom Bajrušević Tref. To je i osnovni razlog zašto su srpski istražni organi nemoćni u pogledu procesuiranja udovice Vlade Trefa, jer ako krenu u postupak raščlanjivanja ove poslovne veze, onda moraju u regionalnu istragu koja iziskuje saradnju sa hrvatskim, makedonskim i kosovskim istražiteljima, jer Kosta Jankovski pored makedonskog poseduje i hrvatski pasoš, u Makedoniji više od deceniju finansira i SDSM i VMRO DPMNE (Crvenkovskog, Georgievskog i danas Gruevskog!); u Hrvatskoj je godinama bio blizak Ivi Sanaderu, a glavni je organizator i šverca cigareta za "državu u državi" - TDR Rovinj.

Na Kosovu i u Albaniji Jankovski je poslovni partner, u istom biznisu, za TDR Rovinj sa liderom zloglasne Dukađini Grup iz Peći Ekremom Lukajem. Ako srpski istražni organi krenu u temeljnu istragu i pored Bajruševićke, počnu da pretresaju šverc konekcije Jankovskog u kontinuitetu, onda će doći do šverca cigareta posle 5. oktobra 2000, kad je ministar finansija u Đinđićevoj vladi Božidar Đelić uspostavio tesnu saradnju sa kolegom u Skoplju Nikolom Gruevskim. Ta saradnja u švercu cigareta i ostalim sličnim biznisima toliko je bila tesna i plodna, da je nastavljena i nakon pada s vlasti Georgievskog i Gruevskog u septembru 2002. godine. Nikola Gruevski je ubrzo nakon toga prešao srpsku granicu i postao savetnik Đelića za finansije. Boljeg Đelić nije ni mogao da nađe...

 

Ne postoji ali funkcioniše

 

Ako se danas, osam godina kasnije, redom i detaljno čita izvozna knjigovodstvena dokumentacija Duvanskog kombinata Prilep, na kojoj lepo piše ime špedicije, ime prevoznika, broj registracije kamiona, tip i količina cigareta za izvoz, oko posmatrača bodu dva podatka. Prvi je da je krajnja destinacija nepoznata, a drugi da su makedonska Poreska uprava i njen direktor Toni Dimitrioski (1999-2002) sve fakture overili potpisom.

Gruevski i Dimitrioski su, kao ministar finansija i direktor Poreske uprave Makedonije, overili šverc cigareta iz Prilepa ka Srbiji, težak 75 miliona evra. Neprijatan je fakt da se isti tandem Nikola Gruevski - Toni Dimitrioski, nakon parlamentarnih izbora u julu 2006. godine baš vratio na mesto zločina, da produži svoj prljavi biznis. Nikola Gruevski kao premijer, a Toni Dimitrioski kao generalni direktor Duvanskog kombinata Prilep. Naravno, pošto drugo i ne znaju da rade, nastavili su sa švercom cigareta iz Prilepa, ovog puta preko jedne druge firme.

Ta firma, Interplaza Anis Kominis p.o. box 39 a. s. 1113 Nikozija, Kipar, u tamošnjem centralnom registru firmi - ne postoji. Premijer Gruevski, kao većinski vlasnik, u ime države, paketa akcije u Duvanskom kombinatu Prilep, i Toni Dimitrioski, sada kao novi generalni direktor Kombinata, počev od juna 2007. (primer f-ra br. 1-exp 07 od 29. juna 2007) organizovali su nelegalnu proizvodnju i nelegalni izvoz cigareta rondo regular box. Posedujemo dokaze da je makedonska Poreska uprava izdala izvozne akcizne markice za 4.350 kg ovog tipa cigareta sa oznakama TKP IZVOZ (sa brojevima 61650000-61867500) i za 1.680 kg sa oznakama (63390000-63474000). Ovo je samo jedna faktura i jedan primer koji navodimo kao kliše po kome Duvanski kombinat Prilep i danas radi, jer je reč o ogromnom kapacitetu. Ovaj kontingent cigareta, o kome za primer navodimo detalje, ušao na Kosovo i u Srbiju, jedan deo se vratio i slobodno prodavao na ulicama i zelenim pijacama. Najveći deo, nakon ulaska na Kosovo i u Srbiju završio je u - nepoznatom pravcu.

Problem premijera Gruevskog je što firma Interplaza uopšte ne postoji u registru firmi sa Kipra. Dakle, pečat na dokumentaciji je falsifikovan. Plaćanje ovog šverca je izvedeno od strane firme NTSH&E" Pejes Nr. 20 Fushe, Kosovo, a nije plaćeno preko kupca i primaoca, što je uobičajeno i zakonski. Plaćanje ne može da se zatvori knjigovodstveno, jer firma Interplaza ne postoji. Poreska uprava Makedonije ima jasno propisane uslove za izvoz cigareta, usaglašeni su i harmonizovani sa propisima EU, ali kako se u slučaju Interplaze radilo van te procedure, onda je sve izvedeno na klasičan švercerski način, posredstvom makedonskih, srpskih i kosovskih carinskih organa.

Rekli bi se - ništa novo i neuobičajeno. U konkretnom slučaju šverc je svojim pečatom overio carinski inspektor Mitre Nikolovski, koji je kontrolisao i evidentirao izvoz ovog kontingenta. Njemu je bilo više nego jasno da cigarete sa akciznim markicama TKP IZVOZ ne mogu da napuste Makedoniju, ali je ipak učinio maksimum napora da se to izvede i sve overio svojim pečatom.     

Prema tome, kad srpski istražni organi pre nego što krenu u finalnu akciju, razmotre situaciju, kad na listing osumnjičenih dodaju imena glavnih nosilaca šverca cigareta, Koste Jankovskog i Bojane Bajrušević, i kad se proanaliziraju fakture i transakcije novca, dolaze do poraznog zaključka da šverc nije išao samo u vreme Slobodana Miloševića, već da su u njemu u kontinuitetu upleteni i svi sastavi vlada nakon 5. oktobra, a tako i vlada u regionu, posebno hrvatska i makedonska.

 

Različite sudbine

 

Dok je Nikola Gruevski, kao mlad ministar finansija u vladi Georgijevskog kontrolisao šverc iz Prilepa, supruga Snežana Georgievska je "brinula" za Duvanski kombinat Kumanovo. Njen rođak, Stevčo Kocevski, kao generalni direktor Makedonija Tabaka i direktni vlasnik kumanovskog Kombinata, u koji je izvršio upad 1999. godine, zajedno sa crnogorskom ekipom iz Nikšića, organizovali su proizvodnju i dalji plasman falsifikovane varijante monte carla, brenda Japan Tobaco Internationala. Ovaj profitabilni biznis je organizovan preko skopske firme Volej Komerc DOO, preko koje je izvođena nabavka repromaterijala i preko koje su vršena plaćanja, a falsifikovani monte carlo iz Kumanova Crnogorci su preuzimali u Kumanovu, organizovali su transport prema Srbiji, Kosovu i Crnoj Gori i dalje u EU. Radi se o Draganu Markoviću i Aleksandru Mijailoviću iz Nikšića.

Nakon pada s vlasti Ljupčeta Georgievskog u septembru 2002. godine, Nikšićani su se razbežali. Aleksandar Mijailović, direktni "partner" u monte carlo biznisu Snežane Georgievski, i dan-danas je na slobodi, dok je Dragan Marković zbog investiranja novca iz šverc biznis u ohridski EMO, kasnije uhapšen u Užicu. Zbog poternice iz Makedonije neko vreme bio je u ekstradicionom pritvoru, a kasnije je izručen Skoplju gde danas služi četvorogodišnju zatvorsku kaznu. To mu je samo prva sankcija za krivična dela koje je uradio od 1999-2002. godine, pre nego što je pobegao. Danas je Dragan Marković u zatvoru gde čeka početak suđenja za pranje oko 20 miliona evra preko kiparske firme Tihama Overseas LTD, čiji je direktor bio. Ova kiparska firma je u Skoplju imala svoje sedište u ulici Save Kovačevića 8a. Za isto delo je optužen i Dragan Daravelski, eksdirektor makedonske carine i Markovićev biznis partner. Ali je on u međuvremenu, nakon 2002. godine, napustio Makedoniju i kasnije dobio srpski pasoš. Danas slobodno živi u Beogradu, o čemu je Tabloid nedavno pisao.

 

Tražili da ne nađu

 

Aleksandar Mijailović i Snežana Georgievski su suvlasnici i partneri u firmi Volej Komerc DOO iz Skoplja, preko koje je izveden kompletan dugogodišnji šverc falsifikovanog brenda monte carlo iz Duvanskog kombinata Kumanovo. I pored toga što su vlasnici brenda Japan Tobaco International u vreme vladavine Zorana Đinđića angažovali i privatne detektivske agencije da bi na terenu pronašli izvor produkcije falsifikata njihovog popularnog brenda, nikada nisu došli do Kumanova, da zavire u Kombinat koji se nalazi na 300 metara udaljenosti od autoputa Beograd-Skoplje-Atina. Kao da su tražili a da ne nađu.

Nepobitan je fakt da su supružnici Georgievski i ekipa iz Nikšića, na monte carlu iz Kumanova zgrnuli milione evra. Da bi Ljupčo Georgievski zaštitio svoju kriminalnu zaradu i da bi mogao da na miru troši svoj novac od svog premijerskog mandata, što mu je bilo i prvo zaposlenje u životu, nedugo nakon pada s vlasti je uzeo bugarsko državljanstvo i pasoš. Danas, iako prebogat, kao olinjali pas-lutalica tumara po makedonskim televizijskim stanicama, žestoko kritikujući i napadajući svog učenika Gruevskog, koji mu je 2003. oteo stranku, marginalizujući svog učitelja i prvog mentora. Bogati Georgievski je danas među najžešćim zagovornicima podele Makedonije, njene federalizacije i promene imena. Dosledno i uporno odrađuje prljavi posao koji mu je dala Majka Bugarska. Njegova, ništa manje bogata supruga Snežana, takođe na miru krcka svoje milione evra, provodeći vreme u kućerini u rodnom strumičkom selu Vladimirovo.

Naravno da makedonski istražni organi ne smeju ni da pomisle na pokret u pravcu supružnika Georgievski. Svaki evro kriminalno stečen dok je Georgievski premijerovao Makedonijom ima potpis tadašnjeg poslušnog ministra finansija Nikole Gruevskog, danas prvog čoveka i neprikosnovenog vladara ove opljačkane države.    

 

Važno je da usta budu zatvorena

 

Inače, i za ovu ekipu okupljenu oko Duvanskog kombinata Kumanovo, važi sasvim isto pravilo kao i za onu prvu oko Prilepa. Nikšićani su uz pomoć svojih veza u srpskoj policiji, bez obzira na to da li su crveni, plavi ili žuti na vlasti, u kontinuitetu neprikosnoveni na terenu. Žrtveni jarac je jedino Dragan Marković, koji će još mnogo vremena provesti iza rešetaka. Zato su organizatori šverca i direktni profiteri, Mijailović, supružnici Georgievski, Daravelski i Kocevski, i dan-danas na slobodi. Krckaju svoje milione. Zabrinuti su jedino Daravelski i Kocevski. Prvi ima pravosnažnu presudu od sedam godina zatvora i na poternici je MUP-a Makedonije, ali zasad uspešno izbegava sankcije zahvaljujući srpskom pasošu. Kocevski je od 2002. godine u kontinuitetu pod istragom. Više meseci je bio u pritvoru, donesena je višegodišnja zatvorska presuda, ali nikako da postane pravosnažna zbog korumpiranosti makedonskog pravosudnog sistema. Sve dok Kocevski ima novac da reketom plaća svoju slobodu, moći će da se održava na slobodi.

 

 

 

 

 

 

Sad ga ima, sad ga nema

 

Ljupčo Georgievski, nadaleko čuven po svojoj kleptomaniji i krvožednoj zaljubljenosti u keš, svoj duvanski švercerski biznis prema Srbiji i Crnoj Gori je organizovao tako da je supruzi Snežani i njenim rođacima prepustio Duvanski kombinat Kumanovo, a ministru finansija u njihovoj vlasti, Nikoli Gruevskom, odmah je dato puno pravo da rukovodi švercom cigareta iz Prilepa i tamošnjeg Duvanskog kombinata.

Šta je, međutim, bitno da Srbija i njena javnost danas znaju, a niko se nije potrudio da im to ranije saopšti?

Odgovor je: Kompletan knjigovodstveni bilans izvoza švercovanih cigareta iz Duvanskog kombinata Prilep, u periodu 1999-2002. Kad je današnji premijer i lider VMRO DPMNE rukovodio finansijima, to izgleda ovako:

1999. godina - 1.055.053.066 denara

2000. godina - 1.691.131.653 denara

2001. godina - 1.017.970.989 denara

2002. godina - 722.160.459 denara

Ili, prevedeno na jezik koji ceo svet razume, iz Prilepa je put Srbije i Crne Gore ukupno otišlo švercovanih cigareta u vrednosti od 75 miliona evra.

Nepobitni dokaz da su kontingenti švercovanih cigareta u ovom iznosu odrađeni na taj način jeste podatak da firme izvoznici iz Makedonije prema Srbiji i Crnoj Gori potiču iz Švajcarske, Lihtenštajna i sa Kipra. Ove zemlje imaju svoje akcizne markice, što podrazumeva da su izvoznici morali Poreskoj upravi Makedonije pokazati odobrenja da će se cigarete iz Prilepa sa njihovim akciznim markicama prodavati na teritorijama tih zemalja.

Radi se o firmi Prima Trejding Ventura LTD iz Cuga u Švajcarskoj, vlasništvu Koste Jankovskog, koja je u 2000. i 2002. godini prošvercovala cigarete u vrednosti od 168,2 miliona denara; firmi Montalcini Investments LTD iz Nikozije na Kipru, čija vrednost švercovanih cigareta za period 2000-2002. godine iznosi 1,76 milijardi denara, kao i firmi u zajedničkom vlasništvu Koste Jankovskog i Bojane Bajrušević, Feroglas LTD iz Vaduca u Lihtenštajnu, sa 59,3 miliona denara vrednog šverc-biznisa u 2000. i 2001. godini. Celokupna fakturna realizacija cigareta iz Prilepa, na kojoj su jasno upisani svi podaci koji ukazuju kao da je država Makedonija posao odradila potpuno legalno, ima jedan jasan nedostatak - na fakturama piše da cigarete putuju za Švajcarsku, Lihtenštajn ili Kipar, a nakon prelaska makedonsko-srpske granice šleperi nestaju kao brodovi u Bermudskom trouglu.

 

 

 

 

Osladilo im se

 

Ako danas posetite Kumanovo i Duvanski kombinat Kumanovo, videćete napuštene i ogromne prazne zgrade nekadašnje duvanske regionalne veličine. Imao je ovaj kombinat više od 30 godina licence za proizvodnju brendova BAT-a, lord extra, HB i camel. Sve su to upropastili Snežana Georgijevska i njen rođak Stevčo Kocevski. Prvo su prestali da plaćaju godišnju licencarinu BAT-u, pa su im licence oduzete kad je dug premašio 300.000 evra. Onda je u toku 2001. godine Stevčo Kocevski, uz pomoć poslušnih direktora iz kumanovskog Kombinata organizovao produkciju falsifikata HB, ali je nakon pokušaja plasmana u EU preko Grčke, i zaplenjena dva šlepera, grčka granica nadalje bila kompletno zatvorena za njih. Onda su se dosetili monte carla koji su u falsifikatu proizvodili i plasirali preko Nikšićana, sve dok nisu otišli s vlasti krajem 2002. godine. 

 

 

 

 

Ako progovori

 

Učesnici u regionalnom švercu cigareta iz Srbije mogu mirno da spavaju samo dok su na vlasti. Prvu šansu da ih procesuira imaće bilo koja sledeća vlast koja nije pod kontrolom današnje vladajuće koalicije u Srbiji. Apsolutno je nemoguće očekivati da će današnja aktuelna vlast u Srbiji staviti lisice na ruke mangupima u sopstvenim redovima, koji su se omastili od šverca cigareta. Aktuelna vlast neće rizikovati ni procesuiranje Bojane Bajrušević Tref, jer se osnovano boje da ona ne otvori usta i javno kaže ko, s kim, za koliko i kada. Apsolutno je neprihvatljivo za današnju vlast da Bajruševićeva bude i svedok-saradnik, jer tačno znaju da njeno "otvaranje duše" može značiti i kraj njihove vladavine. Upravo iz tih razloga su malobrojni borci protiv organizovanog kriminala iz institucija u Srbiji, pribegli lukavstvu. Tako su indirektno zadali mučki udarac svojim bahatim šefovima. Ne mogavši ništa zaštićenoj Bojani Tref, procesuirali su njenog neopreznog rođenog brata Vuka Bajruševića i pritvorili ga zbog pokušaja reketa svog ranijeg biznis partnera.

Na potezu je Bojana...