Epizoda 30

Nismo mi od juče

Zoran Milojević

    Filip Vujanović, predsednik Crne Gore, komunista-Crnogorac, rođeni Beograđanin, i Boris Tadić, predsednik Srbije, komunistički sin-Crnogorac (Srbin!?!), sretoše se i izljubiše, pokazaše privrženost evrointegracijama i regionalnoj saradnji.

Boris reče Filipu da "Srbija podržava ulazak Crne Gore u NATO", a Filip reče Borisu da "Crna Gora priznaje realnost na Kosovu". Onda nasmejani odoše u vilu, gde im se pridružio nasmejani Milo.

Sutradan Boris ode u očevu rodnu kuću. A moja rodna kuća u Kosovskoj Mitrovici srušena, porušena, porodični grobovi u Mitrovici i Vučitrnu, crkva Svetog Save prazna. To je realnost na Kosovu.

Braća Crnogorci još jednom pokazaše da osim svoje države Crne Gore, imaju i našu državu Srbiju. I setan, i ponižen, i uvređen jaučem u sebi: "Nismo mi od juče, u pamet se, braćo Crnogorci!"

Sasvim namerno sretoh Igora Mandića. "Još prije petnaest godina", priča mi, "smijao sam se tvojoj opaski da su jugoslovenski intelektualci univerzalne neznalice, a ja sada dodajem da su intelektualci ljudi koji se miješaju u stvari koje ih se ne tiču". "Kako je u penziji?", pitam. "Isto kao i ranije: slobodan sam u svom zatvoru, a ti, što je s tobom?" "Trenutno dižem ovu čašu na sebe u tvoju čast," odgovorih dok smo se kucali u grohotnom smehu. "Ionako nam ostaje samo sećanje kroz koliko alkohola smo zajedno prošli."

Turska i Turci se vraćaju u Srbiju. Hoće da grade drumove. Sad su im investicije sigurne. Nema više Marka Kraljevića da "ore drumove". Marko je tuđi državljanin. Ni Turci Lijevljani ne nose tovare blaga, već kreditne kartice. Tu jedino strada "keva Jevrosima", jer se ne razume u ever.

Uhvati me za ruku bubnjar sa kojim sam svirao mnogo svadbi. "Gde si?", pitam. "U Pariz". "Šta radiš tamo?" "Kradem, bato!" "Što ne kradeš ovde?" "Ne mogu, ja sam patriota!" "Nisi razmišljao da se vratiš?" "Ma zvali me iz nekih struktura, svirao sam im na svadbama, ali sam odbio." "Što"? "Nisam ja njihovo društvo, ja sam sitan lopov!"

Srbija i Crna Gora potpisuju ugovor o izručenju. Predlažem ministarki pravde Snežani Malović da Crnoj Gori izruči sve Crnogorce koji su bili za opstanak zajedničke države. Neka ta gospoda, sada iz Podgorice, rade na tome. Tako ni Milo Đukanović neće kukati: "Iz Beograda mene zli vjetar duva!" Nek mu duvaju kosovski vetrovi. Oni sa sobom nose imena sa porušenih grobalja.

Na Kosovu ništa novo! "Bombaška demokratija" ubeđuje Srbe da je za njih smrt jedina alternativa. Sve ostalo su evroatlanslke integracije.

Sačuvajte osmeh na svom licu, jer vas niko prevariti neće svojim lažnim osmehom.