Meta

Zrenjanin: Transparentne sprdnje demokrata sa sugrađanima

Srce Banata - slepo crevo

Gradonačelnik Zrenjanina se (očekivano) ne oglašava povodom teških optužbi za kontinuirani "demokratski" lopovluk u Regionalnoj bolnici u večitoj izgradnji, meren milionima evra, ali se ostrvljuje na list Tabloid koji se usudio da progovori o najnovijem, krajnje problematičnom nosiocu "skladnog razvoja demokratije" u srcu Banata

Zoltan Horvat

 

Zrenjaninski gradonačelnik dr Mileta Mihajlov izuzetno je vešt sakrivač nagomilanog prljavog veša ZRemokratije u zdravstvu, jer ne obaveštava javnost o svojoj bežaniji iz bolnice nakon rutinske kontrole i izveštaja inspekcije Republičkog zavoda za zdravstvo o alarmantnom minusu od 5,2 miliona evra (koji je u međuvremenu narastao na sedam miliona)!

Aktuelni gradonačelnik sa savetnikom i bivšim direktorom dr Maksom trenutno pažljivo bdi nad (neizvesnom) sudbinom bolnice i, daleko od očiju javnosti, lično rešava retke "pobune" hrabrih sindikalista. Međutim, vođa zrenjaninskih belih mantila - made in DS, ne informiše mile i drage mu sugrađane i o "ruralnim aktivnostima" šefice njegovog kabineta Ljupke Bojović-Cvejić iz vremena njihove "sjajne saradnje" sa bivšim gradonačelnikom Kneževićem. Naime, ambiciozna šefica je svojevremeno kao predsednik gradskog Fonda za ruralni razvoj odobrila milionska sredstva Jedriličarskom klubu Sportal, koji su osnovali Goran Knežević i Zoran Stojačić (na fingiranoj osnovačkoj skupštini novog kluba samo dvojica prisutnih, predsedavajući Stojačić i zapisničar Knežević)!? Uprkos uterivanju para u infrastrukturu kluba, vrednih na desetine miliona dinara, Sportal nikada nije proradio, a u međuvremenu je nakon hapšenja podignuta i optužnica protiv Kneževića u kojoj se pominju i sumnjive rabote oko Jedriličarskog kluba. Ljupka Bojović-Cvejić je nakon toga izbačena iz LSV-a, a utočište je brže-bolje pronašla kod demokrata i trenutno je osoba od najvećeg poverenja gradonačelnika.

Oratorovo oranje

    Transparentne sprdnje sa sugrađanima i posrnulim gradom trasiraju put karijeristima u visoko društvo. Lokalni funkcioneri naprosto obožavaju nasleđeni sindrom isprazne demagogije uz sijaset fraza o tobožnjoj odgovornosti prema sugrađanima i gradu, pa otuda ne čudi toliki odliv "zaslužnih kadrova" u - Novi Sad. Jedan od najjačih funkcionerskih aduta Zrenjanina u Novom Sadu je Srđan mr Mihajlović (45), aktuelni direktor nove firme Transnafta, bivši generalni direktor Vojvođanske banke i svojevremeno direktor filijale ove banke u Zrenjaninu. Mihajlović, magistar ekonomskih nauka, sin nekadašnjeg direktora zrenjaninskih fabrika koji je zarad direktorske karijere u Nišu prezimenu Mihajlov dodao dva najpoznatija srpska slova. Valjda najveći zrenjaninski orator svih vremena stekao je "besmrtnu slavu" po hiljadu puta rečima iskazanoj ljubavi prema voljenom gradu: najvažniji zadatak svih poštenih funkcionera u Zrenjaninu, jeste odgovoran i beskompromisan rad u korist grada i građana Zrenjanina.

Međutim, rezultati rada velikog manipulatora rečima su, najblaže rečeno, više nego problematični. Magistar Mihajlov(ić) je kao direktor zrenjaninske filijale Vojvođanske banke u više navrata došao na žestok udar sindikata zaposlenih. Tek uz pomoć svojih prijatelja iz redova DS-a izbegao je fasovanje zbog loših poslovnih rezultata, šikaniranja nepodobnih i katastrofalnih međusobnih odnosa zaposlenih prouzrokovanih proizvodnjom (ispod)prosečnih rukovodilaca. Posebno je ostao upamćen po razmeštanju "rukovodilaca" po zrenjaninskim firmama koje su ekspresno propadate zbog zelenaških kredita Vojvođanske i nekih drugih banaka (Kombinat Servo Mihalj, Fabrika tepiha Proleter, BEK, ZIP...). Nekada moćan privredni centar je preko noći bačen na kolena jer su "rukovodioci" u njih nepogrešivo uvodili banke i prave kupce kao suvlasnike, da bi nešto kasnije, za male pare, status većinskih vlasnika zamenili trajnim vlasništvom nad krvavo stečenim dobrima vrednih trudbenika grada. Zrenjanin je tako praktično predat u ruke tajkunima, a tridesetak hiljada radnika završilo je na ulici.

Žika Muštikla Mihajlović, tadašnji generalni direktor Vojvođanske banke, nakon serviranih mu bajki o vrhunskom intelektualcu i modernom ekonomisti, bio je prisiljen da aminuje postavljenje svog prezimenjaka u fotelju prvog čoveka banke (kasnije priznao da je greška u izboru bila fatalna).

Retko u voljenom gradu

    Privatizacija Vojvođanske banke od strane grčkog kapitala je sa novim superkooperativnim generalnim direktorom odrađena u skladu sa ambicijama svih zainteresovanih u Beogradu i Novom Sadu, pa je ultraambiciozni magistar nagrađen funkcijom jednog od glavnih "krojača" finansija u Naftagasu. U međuvremenu, dogurao je do čoveka od najvećeg poverenja Bajatovića, Pajtića i preostalih gospodara Novog Sada i Vojvodine. Ugnezdio se i u novosadskom dupleksu nalik omanjem fudbalskom igralištu, a druga kuća mu je kancelarija visokog pokrajinskog funkcionera. Usput, jednom nedeljno je na sastancima ogranka Masonske lože. Privilegiju da ga ove godine bar jednom vide u rodnom gradu imali su malobrojni prijatelji iz funkcionerske elite grada na svečanosti zatvorenog tipa, gde je bio u senci svoje supruge koja je svoju ulogu pratilje začinila pušenjem tompusa!

Ipak, Mihajlov(ić) nije nezainteresovan za razvoj događanja u Zrenjaninu. Naprotiv, Regionalna privredna komora (RPK) u Zrenjaninu, na čelu sa večitim predsednikom Milanom mr Radovanovićem, prepuna je kadrova po meri masona od intelektulca. Zamenik predsednika RPK-a je bivši direktor filijale Vojvođanske banke, njegov poslušnik. Inače, lideri RPK-a su prepoznatljivi po neumerenom, čak i nepristojnom ulepšavanju propale zrenjaninske privrede. "Ubiše" se od svečanih predaja plaketa, diploma i pehara "najuspešnijima", organizuju sterilni izložbeni sajam povodom Dana piva i uporno ponavljaju da čine ogromne napore u reanimaciji zrenjaninske privrede. O (ne)radu parazitske RPK i basnoslovnim platama za bestidne kozmetičare sumorne stvarnosti aktuelni direktor Transnafte je više puta dao najvišu ocenu.

 

 

Cena je odlična

 

Za prvih šest meseci ove godine gradonačelnik je održao jedan jedini sastanak sa svojim savetnicima u punom sastavu. To praktično znači da je građane Zrenjanina u 2010. godini jedan savetnik za samo jedan odrađen sastanak, bez ikakve odgovornosti za rezultate savetovanja, koštao čak 180.000 dinara, jer honorar po glavi iznosi 60.000 dinara mesečno.