Na nišanu

Svilajnac: Poigravanje sudbinama celih porodica 

 

Teror za poneti

 

   Svilajnac se hvali da je jedna od najuređenijih i najbogatijih opština u Srbiji. Slučaj porodice Miloradović pokazuje po koju cenu je to opštinsko bogatstvo postignuto

 

Igor Milanović

 

Porodica Miloradović u Svilajncu živi već generacijama. Nekada su imali kuću od ukupno 184 kvm sa pomoćnim zgradama i voćnjakom od 22 ara u samom centru ovog gradića. Godine 1975. doneto je rešenje o eksproprijaciji pomenutih nekretnina, a kao naknada određena im je novčana svota za koju u to vreme nisu mogli da kupe ni ar zemljišta.

Drugi, kojima je u to vreme takođe nacionalizovana imovina, dobijali su odgovarajuće stanove, samo je Miloradovićima ponuđen novac. Poruka vlasti kao da je glasila: uzmite pare i napustite Svilajnac.

Kada su radnici 1981. krenuli da ruše porodične kuće Miloradovića, porodica je rešenjem opštinskih vlasti smeštena u nužni smeštaj: jednu neuslovnu, malu i trošnu kuću. Iz nje ih ista ta vlast iseljava već četiri godine kasnije pod izgovorom da tu borave bespravno! Opštinski čelnici, dakle, raseljavaju, useljavaju pa opet raseljavaju ljude po slobodnom nahođenju.

Na jednoj parceli Miloradovića nikle su moderne zgrade, u kojima za ovu porodicu nije bilo mesta. Stanove su dobili neki drugi ljudi.

Dvanaest godina posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, dakle 1987, radnici ulaze i na drugu parcelu oduzetu Miloradovićima, tamo gde su se nalazili mali voćnjak i vinograd, sve to raskrčuju, a teren pokrivaju šoderom. Od tada taj plac zvrji prazan, na njemu se nikada ništa nije gradilo sve ove godine.

Tadašnji zakon je nalagao da se zemljište ima u roku od tri godine privesti nameni, u protivnom je ono moralo da se vrati prethodnim vlasnicima. Socijalizam je na taj način hteo da spreči nenamensko raseljavanje, ali je zaboravio i da predvidi od vlasti nezavisne poluge izvršenja zakonskih obaveza. Plac je tako ostao u opštinskom vlasništvu, a porodica Miloradović na ulici.

U upravnom sporu koji su Miloradovići pokrenuli sa namerom da im se deo oduzetog vrati, a da za ono što ne može da bude povraćeno dobiju pravičnu nadoknadu, i koji se po srpskom običaju otegao godinama, sudski veštak Milovan Vasić iz Jagodine 15. aprila 2004. utvrđuje da plac nikada nije priveden nameni. Istovremeno, pomenuti veštak ističe da korisnik u trenutku eksproprijacije nije imao planski akt o izgradnji, a bez tog dokumenta po zakonu nije ni moglo da dođe do oduzimanja zemljišta. Na pitanje kako je vlast uopšte mogla da 12 godina posle nelegalne eksproprijacije uđe i u posed druge parcele ostalo je bez odgovora. Vlast u Srbiji vazda sve sme da radi.

I sada dolazi zaplet kao iz klasičnih grčkih drama. Videvši da će sud da donese odluku nepovoljnu po Svilajnac, vlast bržebolje zemljište prodaje trećem licu, što je posebno zabranjeno. Ali koga iz vlasti interesuju zakonske zabrane i sudske odluke?

Avgusta prošle godine, u pokušaju da svojim kriminalnim radnjama pribavi smokvin list legalnosti, porodicu Miloradović telefonom na sastanak u opštini Svilajnac poziva načelnik Slavoljub Arsenijević. U prisustvu Gorana Vasilijevića, pomoćnika predsednika Skupštine opštine, postiže se usmeni dogovor da Miloradovići za oduzetu imovinu dobiju odgovarajući stambeni prostor. O razgovoru nije sačinjen nikakav zapisnik. Sve se, kao što se vidi, radi tako da ne ostanu nikakvi tragovi. Naučila je i vlast u Svilajncu ponešto od mafije.

Posle ovog dogovora Miloradovići su imali i razgovor sa zamenikom predsednika SO Predragom Milanovićem, koji im još jednom usmeno potvrđuje da će sve biti kao što je dogovoreno, ali da porodica ni na koji način ne ometa nastavak izgradnje još nezapočetog objekta.

Dva meseca kasnije, isti oni ljudi koji su obećavali da ni ašov neće da zabodu u tuđe zemljište dok se ne obezbedi pravična nadoknada, porodici saopštavaju svoj konačni stav: Miloradovićima ne sleduje ništa. U toku razgovora zamenik Milanović porodici nudi mogućnost da im sredi jedan stan ispod žita? Kada su ga Miloradovići zapitali kako to opštinska vlast radi ispod žita, Milanović se naljutio i napustio svoju sopstvenu kancelariju. Negde u hodniku se prisetio da je on domaćin, a ne gost, pa je poslao druge ljude da Miloradovićeve isprate do izlaza.

Početkom ove godine u sporni plac pokušava da uđe novi investitor, Branislav Marinković, vlasnik preduzeća Marinko d.o.o. Miloradovići uspevaju u tome da ga spreče, ali Branislav ponovo dolazi i ponovo ne uspeva da uđe na zemljište. I tako tri puta. Investitor i opština su u pomoć zvali i policiju, ali u PU Svilajnac dobro znaju kakav je ovde kriminal u pitanju pa su samo bili nemi posmatrači duela Miloradovića sa investitorom.

U međuvremenu je protiv porodice koja već četvrt veka živi bez krova nad glavom podneta prijava zbog ometanja. Miloradovići su penzioneri, stari i bolesni. Veći deo penzije im odlazi na nabavku lekova, a sada im preti mogućnost da im za naplatu novčane kazne plene i ono malo para što mesečno dobijaju.

A možda opštinski funkcioneri planiraju da stambeni problem opljačkanih Miloradovića reše na taj način što će celu porodicu za kaznu zbog ometanja radova da pošalju u obližnju Zabelu?

 

 

 

 

Ne samo da su im sve oteli nego hoće to i da im naplate.