Epizoda 34.

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Ovaj svet je digao glas protiv neumnika koji je želeo da spali Kuran. Ovaj svet nije digao glas protiv neumnika koji su spalili biblioteku u Kosovskoj Mitrovici i sto hiljada knjiga u njoj! Ovaj svet ne razume da čitanje nije štetno po zdravlje. Ovaj svet moli: knjigo moja, pređi na drugoga!

Muftija Zukorlić ima dve desne ruke. Pored biološke, ima i ruku po imenu Mišo Došlić. Dotični je predavač na medresi, stručnjak je za srpski jezik, a doktorirao na Beogradskom univerzitetu pod nadzorom Ali Hadrije. Ovaj Hadri je izmislio da su Šiptari - Iliri, da su nastali u vreme tiranosaura, kada su izmislili i "keče", a to je jedina kapa na svetu koja ne može da se obesi o čiviluk. Mišo Došlić je, kao polupismen, šezdesetih predavao u Tehničkoj školi u Mitrovici. On je iz grupe Hadrijevih "doktora", među kojima je i dr Milovan Sekulić, miljenik šiptarske naučne javnosti. Kažu da je njegova disertacija nosila naslov "Uticaj albanskog belog luka na srpski prebranac", pa i da ju je prepisao od Ali Hadrija.

Ja u to ne verujem. Svaka sličnost sa istinom je - neverovatna!

Dođe septembar, i u leto se više ne možemo pouzdati. Mlađa nas uvodi u jesen: otvara fabrike, obilazi obilaznice, javno proba leskovačku mućkalicu. Gledam ozarenog Mlađu i nesvesno pevam pesmu pokojnog komšije i prijatelja Tome Zdravkovića: "Jesen je tužna u mome kraju". Tomine pesme su življe nego ikad.

Odnosi EU i Srbije su sve smešniji. EU nam godinama nudi "štap i šargarepu". Šargarepa je istrulila, a štap se pretvorio u niz štapića, da bismo njima pili engleski čaj, kusali italijansku supu, srkali američku čorbu. Jedan od tih štapića bi trebalo da je onaj "čarobni", koji bi rešio pitanje Kosova. A Kosovo je kao dubok bunar u kojem se sada ogledaju svi narodi sveta i traže da u njemu vide svoje lice.

Nemac Vestervele, ljupki dečkić, i Britanac Hejg, arogantni naduvenko, izrekoše nam sve što nam misle još od 1219. I uvek traže Srbina koga će da plate, a ako ga ne plate, oni će da ga ucene, ako ga ne ucene, oni će da ga ubiju.

Pita me Drakče bakalin: "Jesi nešto napisa o braći Crnogorcima?"

"Nijesam". "A što?" "Izučavam crnogorski jezik, da bi pisa na njihov maternji". Drakče poče kao uz gusle: "Ne budali jado i mrsilo, nijesi Musa ni bolan Dojčilo, nit se iđe išta naučilo, što je vazda mimo svijeta bilo!"

Na Kosovu ništa novo! Šiptarski ministar "za povratak", izvesni Saša Rašić, priča da je u toku "pružanje i primanje podrške povratnicima". "Povratnici" su na Kosovu nezvani gosti, a nezvanom gostu je mesto iza vrata. Ali, ni vrata nema, nema kuće u koje bi ta vrata bila ugrađena.

Sačuvajte osmeh na svom licu, grehota je ne sačuvati ga za nekoga ko će znati šta sa njim.