Policijska stanica

Ko je i kako režirao posrtanje i napredovanje Siniše Blagojevića, načelnika Policijske uprave Prokuplje

 

Lažni car Soća mali i "Ćićolina"

 

Kuršumlija je i grad slavnog komediografa Branislava Nušića, sa obližnjim srednjovekovnim utvrđenjem po imenu Kurvingrad. Ove dve okolnosti daju na snazi skandaloznoj priči iz Toplice o neukom policijskom načelniku prevelikih ambicija i njegovoj srećnoj zvezdi koja ga prati... Povodom lažiranja karijere načelnika Policijske uprave Prokuplje Siniše Blagojevića i njegovog kriminalnog ponašanja, grupa policajaca iz Prokuplja, Toplice, Kuršumlije i Žitorađe obraća se posredstvom Tabloida ministru policije Ivici Dačiću da prekine sa rušenjem ugleda policije dovođenjem nestručnog, nemoralnog i kriminalnog kadra u vrh policije

 

Priredio Milan Glamočanin

 

Mnogo je časnih i velikih ljudi izašlo iz naše sredine "na veliku scenu", a sada je, zahvaljući pre svega politici, najgori među nama izabran za vodeće mesto u ovdašnjoj policiji i priprema se da i sam ode negde na tu veliku scenu, po mogućnosti do Beograda!

Mnogi su se obradovali u našem kraju kada je za ministra policije izabran Ivica Dačić, ne kao socijalista, već kao naše najpismenije dete koje je iz siromašne policijske kuće dostiglo neslućene visine, na opštu radost svih nas.

Nešto kasnije, izvesni Siniša Blagojević, dotadašnji komandir policijske stanice u Žitorađi postavljen je na mesto načelnika policijske uprave Prokuplje.

Ko je on i šta traži na tako visokoj poziciji, i sa kojim je referencama tu, pokušaćemo da odgovorimo u nastavku ove neverovatne priče...

          Rođen je 1966. godine, osnovnu školu je jedva završio u rodnom Pejkovcu uz pomoć školskih drugova koji su mu uvek izlazili u susret, nastavlja dve godine usmerenog obrazovanja u Žitorađi, gde je jedva, takođe uz pomoć prijatelja, nekako okončao dva razreda. Kad je krenuo u prvi razred usmerenog obrazovanja, aktuelni ministar je krenuo u drugi i bio najbolji od najboljih (budući načelnik ga ni tada kao ni sada nije poznavao, a to treba reći u vezi sa lažnim izjavama koje daje na sve strane da je baš on "ministrov školski drug iz klupe i razreda"!).

U to vreme izašao je konkurs za policajce u Kamenici koji je, takođe, prošao uz pomoć jakih veza, pre svega kuma Andrije Dragutinovića, tadašnjeg načelnika policijske stanice u Žitorađi, moćnog predstavnika Crnogoraca iz sela Konjarnika (koji je silom prilika morao da prihvati kumstvo iz interesa, a koje mu je nametnula grupa prijatelja iz dobričkih sela).

Nekako se na jedvite jade upisao...

          Samo školovanje je proteklo traumatično za njega, gde je u prvim mesecima ispoljavao strah i neodlučnost pomešanu sa elementarnim nepoznavanjem stvari i materije koja se uči.

Doživljavan je kao ubedljivo najgori đak u vodu, i služio je, nažalost, za ismejavanje pitomcima.

          Završetak školovanja i prekomanda u Guču donela mu je nevolje i nesnalaženje, ali mu je veoma malo vremena trebalo da se prilagodi i uspostavi kontakt sa rukovodiocima na pravi način.

Sledeća prekomanda je bio rodni kraj i Žitorađa.

Dolazi vreme da kum i načelnik zajedno upisuju svoje sinove policajce Dragutina i Sinišu (Blagojevića) na pedagošku akademiju u Prištini. Polazeći tamo iz dežurne službe obratio se prisutnim kolegama: "...Odo ja za Prištinu a vi kad ste glupi učite."

          I bi tako. Siniša je dogurao do kraja više pedagoške, smer nastavnik opštetehničkog obrazovanja, ali nije znao da se i diplomski rad prilaže (sreća da je imao prijatelje koji su mu pomogli tako što su mu dali  tuđi rad gde je promenio samo prvu stranu, na kojoj je doslovce pisalo: Diplomski rad, predmet obrade, Kućica za ptice!

Kum Dragutin ni danas nije okončao studije, sramota ga bilo kada je video šta se dešava. U to vreme, politički se dolazilo na funkcije, pa je samo na osnovu upisa na fakultet neko mogao da postane komandir! Tako je i Mija Stanisavljević upisao u Peći Višu poslovnu školu i na osnovu toga se šlepao, sve do momenta dolaska unutrašnje kontrole na čelu sa tada čuvenim pukovnikom Savićem koji utvrđuje niz nepravilnosti "komandira Mije", koji potpisuje sporazumni raskid radnog odnosa a Blagojeviću nalazi četiri ispita neispravna!

          Tada kreću spasonosne suze i veze koje ga šalju na "popravni ispit" u Knin, na ratište. Međutim, kasniji redosled događaja govori da je to bila njegova sreća a naša greška. Naime, dolazi rat na Kosovu, a mi Kuršumličani imamo dugu tradiciju i patriotizam kakvog nigde nema, krećemo, a šta smo sve preživeli, i kako smo uopšte živi, sam Bog zna...

Znaju to i ratni komandanti koji su nas vodili na čelu sa legendarnim Čegrom i Mitrovićem, ali, u ratu je Blagojević bio komandir voda, a u miru komandant svih jedinica na Kosovu, te je tuđe zasluge pripisivao sebi gradeći tu lažnu priču vešto.

          Vrh svega je bila izdaja čete koja je bila u okruženju albanskih pobunjenika: umesto da doturi municiju on baca pušku od straha i beži pravo u bolnicu gde inscenira operaciju bruha!

Preko stanice su se čule psovke ratnih drugova koje je ostavio na milost i nemilost.

Nije se mnogo potresao zbog ove veleizdaje. Jednostavno je našao vezu i prokupačkoj bolnici gde je bio maksimalno zaštićen.

Načelnik prokupačkog supa do 2004. godine, demokrata Dragan Grujić, poznati šaljivdžija, pravio je svojevremeno anketu o tome ko je najgluplji policajac u čitavom prokupačkom SUP-u. Naravno, "pobedio" je, bez konkurencije, Siniša Blagojević.

Ali život zna da režira mnoge stvari, pa je tako režirao i slučaj postavljanja načelnika u julu mesecu 2008. godine.

 Alarm se uključio i sve snage su mobilisane na teritoriji opštine Žitorađa kako bi lobiranje za načelnika PU Prokuplje bio obavljen "kako treba".

Mi Kuršumličani smo optuženi da smo mafijaši na čelu sa našim ljudima, Borisom Martinenkom i Buckom Radonjićem, tako da su naši kadrovi odmah eliminisani. Čujemo tada da nas Blagojević ogovara, da priča ružno o nama.

Urođenom lukavošću, shvata da nije dovoljno da te samo partija gura već i roditelji ministra Ivice Dačića. Kako kad ih on ne zna, kako da to bude spontano i nenametljivo?

Došao je jednog dana sa pričom kako mu je mnogo teško bilo 5 oktobra 2000. godine, i da on ne može kao komandir da dozvoli da neko slučajno naudi ministrovim roditeljima, zato je rešio po naređenju direktora policije da postavi stražu ispred njihove kuće (jedno neispravno vozilo marke lada niva i jedan policajac, prim. aut.).

Roditelji Dačićevi su zaista fini i skromni ljudi i dugo su ga odvraćali od te ideje, pitajući se zašto, kad nikome nisu ništa naudili. A ne, reče on, "...da me grize saves nikako!"

Odmah je ujutro poslao direktoru izveštaj o nebezbednom stanju i straži ispred kuće, što je direktor prihvatio bez nekih posebnih pitanja.

U međuvremnu rešio je da završi menadžament "u Niš".

Uporno plasira i priče da ga mesto načelnika ne zanima pred ljudima iz službe ali, s druge strane, dolaze razne kombinacije za mesto iz drugih gradova. Sve do jednog famoznog petka kada nadređeni drug Premović odlučuje da ga konačno postavi na mesto načelnika PU Prokuplje.

Kandidat za prvo mesto pre kretanja za Beograd, Saša Todosijević, dobija upozorenje od prijatelja iz kabineta ministra da su se stvari zakuvale i da nije sigurno da će biti načelnik.

          Dolaskom kod direktora policije, počelo je da se odmotava klupko zavere. Direktor se Siniši obraća sa "načelniče", a Saša želi da kaže da je greška, i tako nekoliko puta...

          Na dan njegovog postavljanja kod šefa kabineta ministra Branka Lazarevića došao je i sadašnji direktor republičke direkcije za izgradnju, Dragan Grujić, koji se raspitivao ko će biti načelnik u njegovom rodnom mestu. Kada je čuo ko je izabran, rekao je, kako svedoci parafraziraju:

          "... Pa ljudi, da li ste vi normalni!? Koga postavljate za načelnika? Pa dok sam ja bio načelnik, nisam davao da taj dolazi na kolegijum jer zrači glupošću na kilometar, a iz uprave policije, kad mi je bila kontrola, jebali su me zbog njega kao sansku kozu. Rekli su mi da ga stavim u neki magacin da ređa robu i da ni slučajno ne izlazi u javnost. Pa on je najgluplji od najglupljih policajaca! I on da bude načelnik!? Strašno, ma je li ovo neka skrivena kamera?!"

Šta je, tu je. Život ide dalje, a Toplica doživljava najveće poniženje koje nije doživela još od turske okupacije, vređanje intelegencije svih poštenih i obrazovanih ljudi, sa pitanjem: " Ministre, ako nam nisi pomogao, zašto nam sada odmažeš? Pa nismo mi, majku mu, to zaslužili! Mnogo je ovaj kraj propatio, mnoge velike ljude je dao. I zašto nam se u ovoj bedi još i ovako vraća, da policijski načelnik bude neki Srećko Šojić iz našeg sokaka..."

Trenutno radi "na marketingu". Širi priču kako je sredio stanje u Toplici i da mu je sledeća stanica Niš, koji po zadatku treba da dovede u red, a nakon toga kreće za Beograd na mesto pomoćnika direktora, pošto je u kratkom vremenu shvatio kakvi tu kreteni rade, pa im je baš njegova pomoć neophodna za procvat kabineta resornog ministarstva...

Prilikom ustoličenja leskovačkog načelnika postojala su četiri kandidata koje samo jedan čovek od Dačićevog poverenja proveravao, i na kraju video da, ako bilo koga od ponuđenih postave, nastaće haos. Zato je doveden mlad ali briljantan načelnik iz beogradske opštine Čukarica, Dejan Radenković, koji je pun pogodak pomoćnika direktora Kovačevića, jedine osobe koja mu u neposrednom okruženju misli dobro, i jedini je on koji na masne laži Blagojevića odgovorio sečenjem u startu.

Stanje u prokupačkom SUP-u  došlo je do usijanja, smenom profesionlaca, njihovim marginalizovanjem, postavljanjem poltrona, šikaniranjem i kažnjavanjem svega iole pismenijeg...

Uzgred, Blagojević namerno izaziva kažnjene da mu se fizički suprostavljaju ne bi li sebe prikazao kao žrtvu a ne kao dželata koji iz osvetoljubivosti uklanja sve one koji znaju ko je on, u stvari, i čime se bavi...

 

Taj i takav čovek je, metaforično rečeno, napravio kuću u kojoj niko nema mira i u kojoj niko ništa ne radi dok se on ne pita: "...Ko sme u Toplicu da zapošljava i nešto radi dok mene i Dale (Dačića) ne pita?"                                  

Koristeći se lažima, podmetanjima, kao komandir, redovno je slao unutrašnjoj kontroli primedbe i lažne konstrukcije za tadašnjeg načelnika Đurića i zamenika Kovačevića, pa ih je kao poslednje džukele okrpio i poslao predstavke ministru, izmišljajući da ta gospoda sarađuje sa kriminalcima, uzima reket, trguje oružjem i drogom...

          Prilikom posete Žitorađi generala policije Kuribaka, Blagojević nije znao da pogodi čin pa je ređao od potporučnika do pukovnika, sve dok mu sam Mladen nije rekao šta je po činu, u stvari.

Godišnji sastanak je krenuo rečenicom:

 ,,...Dana trećog, trećog na aftobusku stanicu u Žitorađu, desilo se toj i toj..." na šta je general Kuribak umro od smeha, te ga je kaznio sa 20 posto od plate zbog neuredne stanice i neažurnih knjiga.

Kad je postao načelnik, obećavao je da će i njega i direktora policije da smeni kao Jočićeve ljude, jer ga nepravedno šikaniraju, ali, dok je u društvu sa njima, mek je ko pamuk i drži službeni osmeh na licu.

Usavršio je šikaniranje ljudi kojima preti, kažnjava ih sve sa jednim ciljem, da mu se niko ne približi i ne provali ga ko je i šta je. Na sreću, ima nas normalnih i hrabrih da se suprotstavimo ovom nesrećnom čoveku.

          Da bi napredovao, bio mu je potreban i neko od lokalnih rukovodilaca SPS-a, pa mu je kao kec na desetku došla situacija da ima u fioci jednog takvog političara kome je dete napravilo krivično delo, a on ga je "zaštitio". Sinišin brat se bavi nedozvoljenim radnjama i niko mu, zbog njega ništa ne sme.

Po našem kraju šetaju, iako su pravosnažno osuđeni, raznorazni kriminalci, "koje drže na vezi i štite" pojedini moćnici iz policije suda i politike.

          Članovi SPS-a iz Prokuplja za Sinišu Blagojevića zvanog Soća, malo brutalnije su ga opisali kao nekoga ko je glup te su se ponudili da "...posade kukuruz od Prokuplja do njegovog rodnog sela Pejkovac,  da bi svinja znala da se vrati, jedući kukuruz do svog brloga..."

Soske ili Soća na romskom znači "zašto" ili "nisam kriv, zašto ja".

Soću su u Kuršumlijskom kraju gledali kao dvorsku ludu , ali je on sve nas koji smo mu bili konkurencija ili smo mu smetali na bilo koji način sve oterao.

On je postao sada gospodar grada i počeo je da naređuje ljudima od predsednika opštine i opštinskog suda do poslednjeg portira. Protežira sudiju Ljubišu Miloševića, bivšeg sudiju za prekršaje, ljubitelja kafane i čašice. Postao je glavni dispečer za "mrak", tj. kome će elektrodistribucuja, tj. direktor dati nalog za isključenje struje. Zbog šikaniranja, podmetanja, spletkarenja i činjenja loših i neprofesionalnih stvari i svega napred pomenutog, obratili smo se SUK (Službi unutrašnje kontrole, prim. red.) MUP-a , koji su sredinom u oktobru ove godine bili par dana u kontroli Soće i njegove kamarile.

          Odmah je zvao svog rodonačelnika Premovića i zacvileo: "Ne daj me i pomagaj!"

          Za razliku od Premovića koji ga "pokriva i pomaže", samo je pitanje po koju i za koju cenu, a kada je Branko Lazarević čuo deo ove priče od ljudi iz našeg kraja više nikada nije hteo da se čuje s njim, niti da ga primi.

Osim našeg Soće, mi Kuršumličani imamo još jednu perjanicu, a to je naša Žaklina, koja, takođe, radi u Beogradu, u MUP-u, a od milošte je zovemo ženski Soća.

Naime, nije osim osnovne škole imala nikakve druge kvalifikacije, te se zaposlila u našem SUP-u kao čistačica. Zahvaljujući činjenici da je u Kuršumlijskoj banji bio centar za kurseve za policajce, naša lepotica je to iskoristila, jer njenim čarima nije odoleo glavni kursadžija, te je on toplo preporučuje za glavnu centralu MUP-a, u Beograd , gde je prešla 1. 6. 2003. godine.

Pre dolaska u MUP, prešla je da radi, na preporuku, kao sekretarica kod načelnika Doševića, u Prokuplju.  Ove godine  je završila neku srednju školu u Blacama u trajanju od tri godine, a raspoređena je na radno mesto sa višom spremom i prima takvu platu.

Želimo da istaknemo da je gospodin (drug, u stvari) Premović naredio da se sklone sve pritužbe, predstavke i ostala pisanija iz našeg kraja, a o štetočinskoj pojavi Siniše Blagojevića zvanog Soća, policijskog načelnika koji je slika i prilika vremena u kome živimo. 

          Radnici policije iz Prokuplja, Kuršumlije, Žitorađe i cele Toplice.