Rusija

Kakva je bila 2010. godina za radnike Federalne službe bezbednosti: da li će čekisti spasti Rusiju

 

Moćna država ne sme biti nemoćna

 

Početkom ove godine predsednik države Dmitrij Medvedev dao je čekistima dva osnovna zadatka: neprestana borba protiv terorizma i korupcije. Pored toga, od radnika Federalne službe bezbednosti je traženo da se neumorno bore protiv kriminalnog podzemlja, ekonomskih prestupnika i špijuna. Krajem godine pojavio se i novi, ne manje ozbiljan zadatak - potraga za licima koja provociraju međunarodne konflikte. O tome piše naš dopisnik iz Moskve

 

Viktor Hlistun

dopsinik iz Moskve

 

Četvrtog decembra dogodio se naizgled običan sukob, zbog toga što momci sa Kavkaza nisu hteli da se voze taksijem sa Rusima, navijačima moskovskog fudbalskog kluba Spartak. Rezultat: hicima iz pneumatskog pištolja (njegovo nošenje je dozvoljeno u Rusiji) ubijen je navijač Spartaka Jegor Sviridov. Niko ne bi obratio pažnju na ovaj događaj, jer se u Moskvi ubistva događaju svakog dana, da se ceo slučaj odjednom nije izrodio u nešto sasvim drugo. Poslednja kap bila je to što je istražni sudija pustio kući osumnjičene za tuču i ubistvo. Nepotvrđene glasine, koje, međutim, imaju realnu osnovu, kažu da je istražni sudija primio mito da bi ih pustio. (Njegov rad se analizira.)

Jedanaestog decembra navijači su se okupili da bi odali poštu drugu - Jegoru Sviridovu. Neko od njih je predložio da se ide na Manježni trg, koji se nalazi pet minuta hoda od Kremlja. To je bila javna provokacija. Ona se nastavila i onda kada je ovaj trg ispunilo gotovo pet hiljada navijača i njima bliskih nacionalista-ekstremista. Tu se čuo i poklič: "Napasti ne-Ruse!" I tako je počelo. Postalo je jasno da su ovu gomilu umešno iskoristili nacionalisti. I, treba reći i to da su neki od njih nosili maske. Mladići su napadali i policajce. Kako su kasnije priznali u tužilaštvu, neka krivična dela potpadaju pod odeljak 1. člana 282. Krivičnog zakona Ruske Federacije - delovanje kojim se podstiče mržnja ili neprijateljstvo po polnoj, rasnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi, kao i po osnovi različitog jezika, a koju javno vrši bilo koja socijalna grupa. Za ovo delo zakon predviđa do dve godine zatvora.

Hvala Bogu da je policija na Manježnom trgu dejstvovala složno i efikasno. Upravo je policajcima uspelo da nekoliko momaka sa Kavkaza spasu od nasilja. Da policija nije bila tako efikasna, neredi su mogli da se izrode u nešto mnogo gore.

Posle ovog događaja, u Moskvi je bilo registrovano još nekoliko sukoba Rusa i Kavkazaca. Za neke od učesnika oni su se završili pogibijom. U gradu je policija prešla na pojačan režim rada. Po tom režimu je policija radila i tokom novogodišnjih praznika.

 

Medvedev i FSB

 

Reakcija visokih državnih organa - predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina - usledila je bez oklevanja. Predsednik je odobrio dejstva policije na Manježnom trgu, ali je odjednom razgovor skrenuo na čekiste. On je rekao da jedan od osnovnih zadataka radnika FSB-a treba da bude otkrivanje provokatora nereda. Obećao je narodu da će svi oni biti pronađeni i predati sudu. "U svim ključnim elementima ovog rada uloga FSB-a bila je i biće najvažnija", izjavio je predsednik, podvukavši da borba sa ekstremistima mora da ima "sistemski karakter". Govoreći u Rjazanju na savetovanju o dopunskim merama za obezbeđenje pravnog poretka, Medvedev je zatražio da se odlučno zaustave svi pokušaji nekoordiniranih akcija, a učesnici masovnih nereda da se privedu pravdi po krivičnom zakonu, a ne prema administrativnoj odgovornosti. Predsednik je rekao da učesnici neodobrenih mitinga i demonstracija, kao i pokušaji nepotčinjavanja vlastima, moraju biti bezuslovno sankcionisani, jer kako su pokazala poslednja dešavanja, mere koje su, reklo bi se, bezopasne, "mogu da dovedu do radikalnih akcija, narušavanja prava i sloboda građana, ugrožavanja života i bezbednosti ljudi". On je oštro prozvao one koji učestvuju na ovim događajima sa maskama i zatražio da se prema njima postupa na odgovarajući način. Posle savetovanja, predsednik je obećao da će se država strogo obračunati sa ekstremizmom u Rusiji. Na svojoj stranici na Twitteru napisao je da su svi dužni da zapamte da je Rusija višenacionalna država.

Ovu misao je Medvedev preneo i samim čekistima: "Rusija se održala kao država - moćna država, država koja ima najveću teritoriju, država koja ima moćnu ekonomiju, samo blagodareći jedinstvu i solidarnosti svog višenacionalnog naroda. Zato će naša reakcija na svako pojavljivanje nacionalne netrpeljivosti, stvaranje nereda, raspirivanje međunacionalnih i međureligijskih neprijateljstava biti apsolutno jedinstvena: otkrivanje organizatora provokacija, što je jedan od zadataka Federalne službe bezbednosti", rekao je prvi čovek države na ceremoniji uručivanja nagrada FSB Rusije i lične nagrade direktora FSB Rusije.

 Zašto se predsednik obratio upravo FSB-u? Ako se sećate (o tome je Tabloid već pisao), upravo 2010. godine su na predlog predsednika Medvedeva donete izmene zakona o FSB-u koje daju značajno veća ovlašćenja čekistima. Dozvoljeno im je da upozoravaju i čak i da daju pisane instrukcije onim građanima koji su skloni ili su već spremni da učine nešto veoma loše, na primer, da pristupe redovima ekstremista-nacionalista itd.

Naravno - FSB je sila. Ali, da li će FSB sam moći da se obračuna sa narastajućim istupima nacionalista kojih ima ne samo među Rusima, već i među Kavkascima. Da ne idemo u dalju prošlost, pre nekoliko meseci policija je zadržala grupu Kavkazaca koji su dejstvovali u Moskvi pod plaštom nacionalističke organizacije Crni jastrebovi. Oni su imali i svoj moto: "Ubij ruske svinje!"

 

Putin i navijači

 

Premijer Vladimir Putin je posle dešavanja na Manježnom trgu krenuo među narod, odnosno među fudbalske navijače. Prvo je posetio groblje i položio cveće na grob ubijenog navijača Jegora Sviridova, a zatim je porazgovarao sa navijačima. Naravno, neki stručnjaci su taj susret ocenili kao predizborni potez, jer 2012. treba da se bori za predsedničku fotelju, najverovatnije sa Medvedevom. "Medvedev se obratio pravosudnim organima, a Putin je izabrao pristup koji je bliži narodu i koji je uspešniji", izjavio je politikolog Dmitrij Oreškin. Oreškin daje i mnogo dublji zaključak. U situaciji kada ljude više brinu cene namirnica, železničkih karata, komunalija, sa političke tačke gledišta ima smisla preorijentisati pažnju naroda ka agresivnijem problemu, smatra politikolog. "Predložen je novi recept: postoji problem, treba dati pravosudnim organima nova punomoćja i ojačati zakonodavstvo - kao u slučaju Putinovog predloga o strožim pravilima registracije migranata sa Kavkaza i Srednje Azije", kaže Oreškin. "U ovakvim uslovima pobeđuje onaj koji pokaže čvršće lice i daje žešće izjave", konstatuje politikolog.

Zamenik generalnog direktora Centra za političku tehnologiju Aleksej Makarkin takođe je izrazio svoje mišljenje povodom Putinovog susreta sa navijačima: "Premijer želi da smiri aktivni sloj društva, to jest omladinu, da im stavi do znanja da ih država nije ostavila, da se ona sa uvažavanjem odnosi prema njima, kao prema prijateljima u nevolji." Ali, ovde se pojavljuje problem, jer navijački pokret nije složan, ukazuje ekspert: "Postoje radikalno nastrojene grupe. Klupski patriotizam ekstremnog dela navijača je sumnjiv i to je važno shvatiti u komunikaciji sa njima. Premijer može da utiče na one navijače koji uvažavaju sportski klub za koji navijaju, ali ne i na ekstremiste." Stiče se utisak, kako je primećeno u jednim novinama, da Vladimir Putin, nemajući snage da se konfrontira sa navijačkim pokretom, daje mu važnu ulogu. Na kraju krajeva, premijer im je predložio da učestvuju u pripremama za svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. I oni su pristali.

Jasno je da je i Putin pozvao na borbu protiv nacionalizma, ksenofobije i drugih negativnih pojava nacionalnog karaktera.

Kako god, ali u novu godinu Rusi ulaze sa novim glavnim problemom. I, iako on nije veliki, s njim se treba izboriti. Što se tiče FSB-a i drugih organa reda, oni neće moći ništa da urade dok svo stanovništvo ne shvati koliko je to opasno za celu zemlju.

 

 

 

 

 

Šta misli narod

 

Koliko je danas važna borba protiv međunacionalnih sukoba, kako se prema ovom problemu, kao i onome što se dogodilo na Manježnom trgu odnose Rusi? Evo šta kažu sociolozi. Prema njihovim istraživanjima, većina Rusa kaže da ne bi bili učesnici akcija sličnih onoj na Manježnom trgu, izjavljuje da ne bi postali učesnici sličnih akcija čak i kada bi se one održale u njihovom naselju (79 odsto). Ovo je stav i poklonika neparlamentarnih partija (90 odsto), i vladajuće partije Jedinstvena Rusija (83 odsto), starijih građana (87 odsto), osoba koje imaju više i visoko obrazovanje (81 odsto), žitelja severozapadnog dela zemlje (87 odsto).

Samo svaki deseti (11 odsto) ne isključuje mogućnost ličnog učestvovanja u sličnih akcijama. Tako misle predstavnici LDPR (32 odsto), osobe do 34 godine (16 odsto), osobe sa niskim obrazovanjem (14 odsto), oni koji žive na dalekom istoku zemlje (15 odsto), Uralci i žitelji centralnog dela Rusije (po 14 odsto), žitelji severnog Kavkaza (13 odsto) i juga Rusije (12 odsto).

Nema jedinstvene ocene događaja na Manježnom trgu: 31 odsto kvalifikuje događaje kao nerede i huliganstvo, a 29 odsto smatra da je to bila akcija protesta. Pri tom, po mišljenju sedam odsto njih, ova akcija se jednostavno loše završila. Svaki deseti ispitanik naziva pogrome u centru glavnog grada provokacijom (11 odsto) i međunacionalnim konfliktom (devet odsto). Samo tri odsto smatra da je to prosto omladinska budalaština, a tri odsto je ubeđeno da je situacija rezultat dugogodišnjeg lošeg rada vlasti u oblasti politike prema mladima i međunacionalne politike.

Direktor VCIOM-a (Sveruski centar za istraživanje javnog mnenja) Valerij Fedorov je, komentarišući rezultate istraživanja, ocenio da je podrška neredima na Manježnom trgu dobila nižu ocenu nego što je inače dobijaju protesti. "Obično je do 30 odsto ispitanika spremno da protestuje bilo kojim povodom, ali ovi ljudi smatraju da su prihvatljivi vidovi protesta nenasilne akcije, javni dijalozi na javnom mestu, a nerede ne mogu da podrže", istakao je Fedorov.