Natrag

Uvodnik

Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Bežanija

 

Milovan Brkić

 

 

Posle Tunisa krv pobunjenih građana pada i u gradovima u Egiptu. Diktator Hosni Mubarak, miljenik američke administracije, poslao je porodicu i svoje biznismene s koferima punim para, zlata i dokumenata, u Dubai, grad koji kontroliše Ujka Sem.

Vremešni diktator Mubarak (82), koji 30 godina vlada Egiptom, izveo je vojsku i tenkove protiv građana svoje zemlje, u kojoj više od 40 miliona živi sa dva dolara dnevno, bez krova nad glavom.

Iz Vašingtona je poručeno da se Bela kuća distancira od Mubaraka, čoveka koji je tri decenije bio verni sluga američke administracije. Poslednjih godina Egipat je radi održavanja borbene gotovosti svoje armije i za političke i privredne reforme dobio od SAD blizu 60 milijardi u kešu. Većinu novca banda diktatora Mubaraka prebacila je na svoje račune, uključujući i prihod od prolaska stranih brodova Sueckim kanalom i turizma, koji je donosio lep prihod. Od tih para građani nisu videli nikakvu korist.

Sve pokušaje opozicije da primora Mubaraka da krene u političke i socijalne reforme, vlada iz Vašingtona je osuđivala i podržavala diktatora u odmazdi prema građanima, koja je bila brutalna.

Svu podršku američke vlade imao je i odbegli diktator iz Tunisa Ben Ali, kao i diktatori u Jordanu, Jemenu, Maroku, Alžiru, Saudijskoj Arabiji, koja je bastion ljudskog zla i fundamentalizma.

U dvadesetom veku američka vlada je stvarala diktatore širom sveta, koji su tlačili svoj narod, a čiju su zemlju američke kompanije surovo pljačkale.

Pošto bi isisali poslednju kap krvi i znoja američke službe bezbednosti rušile su diktatore, surovo ih kažnjavajući, uvereni da su oslobodioci naroda koji su tlačili.

Svet više ne funkcioniše na taj način i Ujka Sem gubi kontrolu nad svojim diktatorima.

Od dolaska DOS-a na vlast u Srbiji, međunarodna zajednica pomogla je sa više od dvadeset milijardi evra vladu u Beogradu, a i za mandata Borisa Tadića Srbija se zadužila za još toliko novca, i za desetak milijardi prodala javna preduzeća, banke.

Svom tom novcu izgubio se trag, i uglavnom je završio na inostranim računima Borisa Tadića i njegove partijske klike. Njihovoj životinjskoj pljački, pod kapom američkih saveznika, nema kraja.

Iz Bele kuće srpskom diktatoru je poručeno da mora otići. On to s indignacijom odbija, a lopovska družina iz njegovog okruženja je na oprezu i spremna da utekne.

Nenad Čanak je prošle nedelje u pijanom društvu saopštio da će izbori u Srbiji biti u novembru. Diktator čeka da proda Telekom, da od tih para isplati penzionerima, uoči izbora jednu penziju pride, i dobije novi mandat!

Svet, međutim, nema smisla za marifetluke Tadićeve horde pljačkaša. Srbija je u izumiranju. Opozicija najavljuje javno okupljanje, a SNS poziva građane da budu mirni i tihi! Da se Boris, ophrvan svojom HIV bolešću, ne razbesni.

Građani će izaći na miting, sigurno neće ići praznih ruku. U pitanju je život ili smrt. Diktator mora pasti, bez obzira na preteće pozive lidera SNS-a da građani na mitingu budu mirni, skoro umilni, i da saslušaju poruke Vučića i Nikolića. Njih dvojica neće ni pomenuti diktaturu Borisa Tadića, njegove dve milijarde opljačkanih para, neće pomenuti stotine miliona Dušana Petrovića, Dragana Šutanovca, Mlađana Dinkića, Miodraga Rakića, Tomice Milosavljevića. Oni će optužiti Ivicu Dačića. Ali Borisa i njegovu pljačku sigurno neće prevaliti preko usta.

Izađimo na miting da iznenadimo Tomu i Acu i pokažemo da nismo tihi i mirni, i da više nećemo gladovati dok onu trguju sa Tadićevom bandom, koja se sprema za bežaniju.  

Sloboda se mora osvajati. Ali ne praznih ruku. Ništa bez motke i krvi.

 

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane