Natrag

Mafija

Mafija

Apotekarski kriminal: lopovluk u interesu partije na vlasti i njenih egzekutora, a protiv interesa drave i graana

 

Pljakaju bolesne da to nije zdravo

 

Mr ph. spec. Branislava Uskokovi, specijalista farmakoinformatike, biva pomonica direktora za komercijalne poslove Apoteke Beograd, osoba apsolutno upuena u struno i finansijsko poslovanje ove zdravstvene ustanove od prvorazrednog dravnog i drutvenog znaaja, uputila je otvoreno pismo predsedniku Tadiu o malverzacijama i neskrivenom kriminalu u ovoj ustanovi pod rukovodstvom Olivere Gordi i pod patronatom "demokratskih vlasti" Republike i Beograda. Detaljno se objanjava mehanizam otuivanja ogromnih koliina "narodnog" novca i utaje poreza uz blagoslov nadlenih poreskih i politikih instanci

 

...

 

Potovani, oduevljena Vaim istupanjima u vezi sa finansijskom disciplinom svih inilaca drutva, dajem Vam punu podrku i dozvolite, u to ime, i nekoliko dobronamernih saveta.

Gospodine predsednie, nije naa zemlja u ekonomskoj recesiji samo zbog nedostatka stranih investicija ili nedovoljnog izvoza. Nas ubi nae neznanje i na lopovluk, a tome su najvie doprineli mangupi u redovima svih partija. Onaj ko je izmislio da se svi rukovodioci postavljaju partijski, a nije obezbedio dovoljno jak mehanizam kontrole i odgovornosti nad njihovim radom, taj je generator najnovije srpske finansijske krize.

Da bih potkrepila sve moje tvrdnje dau Vam primer firme u kojoj radim ve dugi niz godina.

Zaposlena sam u Apoteci "Beograd", dravnoj apotekarskoj ustanovi, koja zajedno sa kolegama lekarima obezbeuje zdravstvenu zatitu graanima Srbije. Apoteka "Beograd" nije budetska ustanova i to se vidi iz prostog uvida u ugovor koji ona sklapa svake godine sa Republikim zavodom za zdravstveno osiguranje (RZZO). U tom ugovoru doslovce je naglaeno da e RZZO, po svakoj ispostavljenoj fakturi, za ispostavljene recepte, na svakih 15 dana, nakon izvrene kontrole isplatiti na raun Apoteke "Beograd" (AB) iznos za nabavljene lekove, tzv. nabavnu vrednost leka i, na ime izvrene usluge, maru za izdate lekove.

Za razliku od apotekarskih ustanova, ostale zdravstvene ustanove, kao to su klinike, bolnice i domovi zdravlja, jesu budetske ustanove i iz njihovih ugovora se to i vidi. Tamo se lepo moe videti da se njima, na osnovu njihovih finansijskih planova, odobravaju sredstva po stavkama, od plata do svih trokova poslovanja.

Sve apotekarske ustanove irom Srbije su indirektni korisnici budetskih sredstava, to znai da se za mare isplaene na osnovu izdatih lekova i pomagala koriste sredstva RZZO, odnosno sredstva koja osiguranici uplauju na ime doprinosa za zdravstvo. Zbog tako specifinog naina poslovanja, sve apotekarske ustanove irom Srbije imaju dve vrste periodinih obrauna - gotovinski i stvarni model obrauna.

Gotovinski model obrauna predstavlja finansijske tokove sredstava naplaenih od RZZO, na osnovu ispostavljenih recepata, odnosno izdate koliine lekova i pomagala korisnicima zdravstvenih usluga i on u mnogome zavisi od likvidnosti RZZO, odnosno da li je RZZO, sa prilivom sredstava obezbedio redovno plaanje izvrenih usluga apotekarskih organizacija. Kako apotekarske ustanove po prirodi posla imaju i ostale prihode, desilo se da dugogodinji dug, na ime izdatih lekova izbeglim i raseljenim licima, u iznosu od 235 miliona dinara, AB nije bila u mogunosti da naplati od RZZO, zbog nedostatka sredstava u njihovim fondovima i na osnovu uredbe Vlade Srbije (oktobar 2006). Mi taj novac nismo dobili pa dolazimo do injenice da su zaposleni u AB leili izbegla i raseljena lica - od svojih prihoda. Ovaj obraun slui samo da bi se pratili finansijski tokovi sredstava, tj. injenica da li se sredstva isplauju dobavljaima za isporuene lekove i da li se koriste iskljuivo za nabavku lekova i pomagala koji se izdaju na teret RZZO.

Stvarni obraunski model je klasian periodini obraun i u njemu se iskazuje stvarno poslovanje firme uporeujui odnos prihoda i trokova, i sve apotekarske ustanove obavezne su da ga rade, usvajaju na organima upravljanja (UO i NO), kao i da plate porez na dobit ukoliko je poslovanje pozitivno, tj. ukoliko dobit postoji. AB je bila od svog osnivanja do 2007. poreski obveznik.

Do dolaska Olivere Gordi na elo Apoteke "Beograd" , svake godine su se radila oba obrauna, usvajala se na UO i NO do 28. februara i na osnovu dobijenih rezultata plaao porez na dobit. Za 2006. godinu AB je iskazala dobit po zavrnom raunu i za taj iznos dobiti platila je porez na dobit, a to je najsmenije, poto se porez moe plaati u mesenim ratama, Olivera Gordi je doavi na elo kue u junu 2007. nastavila da plaa porez, a sada u svim sredstvima informisanja i monografiji firme pie da smo bili gubitai dok ona nije dola na elo kue.

Na Vau veliku alost, poto je ona od strane Vae partije dovedena kao "nestranaki kandidat", sve to radi protivzakonito je...

 

Zaepljivanje rupa

 

Pobrojau Vam i dokumentovati sve njene kriminogene i nestrune poteze, a Vi zajedno sa Vaim saradnicima, procenite ta Vam valja initi.

Olivera Gordi dovedena je na elo Apoteke "Beograd" kao kandidat interesne grupe kompanije Pharmanova, to se moe jasno videti iz prostog uvida u promet AB sa Pharmanovom. Do njenog dolaska na elo nae kue, mi smo sa kompanijom Pharmanova ostvarivali meseni promet u iznosu od 17-18 miliona dinara, a po njenom dolasku prekida se saradnja sa mnogim kuama i sav promet prenosi se na Pharmanovu, tako da joj ona, odmah po njenom dolasku, dodeljuje promet od 100 miliona meseno, kasnije 200, pa 300, pa 400 miliona meseno, i na taj nain direktorka Gordi omoguava da se Pharmanova kao izuzetno uspena kompanija proda nemakoj kompaniji Fenix, verovatno po odlinoj ceni i sigurno dobrim pogodnostima za sve koji su omoguili da do te prodaje doe.

Grupu koja je dovodi na elo kue i koja je dri na vlasti ine:

1. Mr ph. Momilo Bojovi, direktor prodaje u Pharmanova, lan DS-a,

2. Dr Vladan ubarevi, lan gradskog vea zaduen za zdravstvo, lan DS-a,

3. Dipl. ing. Dragan ilas, ministar za NIP, predsednik GO DS-a.

Ova grupa, oslabljena za jednog lana, iz svima nama dobro poznatih razloga, i dan-danas vrsto stoji iza direktorke Gordi i pokriva sve njene i finansijske malverzacije, a da ih pri tome uopte ne zanima ta se deava sa dravnom firmom i zaposlenima u njoj.

Kada su lanovi UO i NO, takoe iz DS-a, pokuali da se suprotstave njenim mahinacijama ne usvojivi joj zavrni raun za 2007. godinu i finansijski plan za 2008, poto je glavna stavka bila promena loga AB, a idejno reenje vie nego neprimereno, bili su pozvani na "ribanje" kod Dragana ilasa, gde im je on naredio da se zavrni raun i finansijski plan moraju usvojiti onako kako je direktorka Gordi to prezentovala. Gospodin Dragan ilas je u tom trenutku bio samo predsednik GO DS i nije mi jasno ko mu je dao mandat da vodi glavnu re o poslovanju gradskih firmi? Naravno, po njegovom imenovanju za gradonaelnika, sva trojica kolega su smenjena. To su dr Zoran Vesi, dr Marko Kosti i mr ph. Milo Kneevi.

Naravno, Vi sve ovo znate, ali nije na odmet da znate da i mi znamo.

U 2009. godini dolazi nam, po prijavi, poreska inspekcija i konstatuje poresku utaju od 700 miliona, jer se po direktorkinom nalogu svi boniteti, koji su ist prihod, knjie kao kapital. Potpuni nonsens za sve firme, a na taj nain se ogromna koliina novca odliva iz prihoda drave kroz neplaeni porez na dobit. Poto je uhvaena u poreskoj utaji, doneto je prvostepeno reenje kojim se firmi nalae da se za iznos (273 miliona), koji je runo knjien iz prihoda u kapital, plati porez, zatezna kamata i kazna u iznosu od 40 miliona, direktorka ulae albu sa obrazloenjem da smo mi budetska firma i da nismo poreski obveznici. Jo jedan nonsens, ali tu albu usvaja, ko bi drugi nego lan DS-a Dragan Ristivojevi, direktor poreske centrale Beograd. Ponitava prvostepeno reenje, to je presedan, i oslobaa direktorku Gordi svake odgovornosti. Imam u posedu oba dokumenta, pa Vam ih rado ustupam kako biste Vi i Vai saradnici mogli da se uverite o kom stupnju neznanja i malverzacija se ovde radi - i eto Vam zbog ega smo mi jedna jadna drava (Prilog br. 1).

Od 2007. pa nadalje ona i dalje uporno sav prihod knjii na kapital, uporno radi samo gotovinski obraun, a o sopstvenim poslovnim uspesima dri svoje konferencije za tampu i promovie sebe kao uspenu poslovnu enu. Pri tome niko ne ume da sabere dva i dva, i zapita je - koliko ste platili porez na dobit?

Od novca, koji se krvavim radom zarauje u naoj firmi, ona plaa meunarodne organizacije, dobija tzv. meunarodna priznanja i sa njima defiluje kroz nae medije. Imam u posedu raun, koji je odobrio UO, na 6.000 evra, plus trokovi puta, i to je u stvari suma kojom su zaposleni u AB platili direktorkino meunarodno priznanje za integrisani menadment. Znate li koliko zaposlenih u AB moraju da rade da bi se zaradilo 6.000 evra istog dohotka?! I ovu dokumentaciju Vam stavljam u posed, jer tako neto morate imati, poto su lanovi DS-a izabrani na partijske rukovodee funkcije uglavnom upoznati sa problemom AB otkada je na njenom elu direktorka Gordi, ali nita nisu preduzeli da to spree. Izgleda da mr. ph Momilo Bojovi ume da zaepi sve rupe, poto je on ostao rukovodei kadar u Phenixu, a mi zbog toga stigli do mesenog prometa sa njima od 500 miliona. Kolika je dobit AB od ovakvog snabdevanja uglavnom je nepoznanica za sve zaposlene. O dobiti znaju samo direktorka Gordi, pomonik direktora za komercijalne poslove mr ph. Milena Panteli , takoe lan DS-a, i pomonik direktora za finansijske poslove dipl. oecc. Dragana Simi, takoe lan DS-a, koje je Momilo Bojovi doveo iz uprije, kao specijalni kadar u AB (Prilog br. 3).

 

Ne zanima je

 

Permanentni mobing svih zaposlenih najbolje se vidi iz njenih poteza od kako je dola na elo AB, u periodu od jula 2007. do dana dananjeg.

1. U julu 2007, iako je od strane prethodnog rukovodstva bio sklopljen poslovni ugovor sa veledrogerijom Vetfarm, ona sklapa novi, u kojem za dva odsto smanjuje dobit AB, i za 100 odsto poveava promet sa Vetfarmom, to dovodi do toga da je AB svakog meseca gubila 1.200.000 dinara. Ovakvo krivino delo tetnog ugovora i po novom ZKP-u sankcionie se zatvorskom kaznom, ali, kao to vidimo, ona i dan-danas vlada AB-om. Za period jul-decembar na ovakav nain izgubljeno je 6.000.000 dinara prihoda, a kada je smenjeno tadanje rukovodstvo Vetfarma i kada novi lanovi rukovodeeg tima nisu pristali da rade po njenom nalogu, isplata dva odsto na ruke, momentalno se prekida poslovna saradnja iako postoji ugovor koji vai godinu dana. U prilogu Vam stavljam na uvid oba ugovora (Prilog br. 2).

2. U septembru 2007, iako je Vlada donela odluku da se u zdravstvu plate poveaju za pet odsto, dirktorka Gordi ne dozvoljava da se plate zaposlenih poveaju obrazlaui da su nae plate neprimereno visoke. Iako je sindikat vodio bitku uz obrazloenje da su nae plate u skladu sa zakonom, da nama drava samo isplati maru za izdate lekove i pomagala, da je faktiki dalje ne zanima da li mi imamo sredstva za plate, doprinose i ostale trokove materijalnog poslovanja, da je to to dobijamo od RZZO samo polovina mesenih prihoda koji su nam neophodni za normalno poslovanje i da sve ostale trokove pokrijemo ostalim prihodima, ona nam smanjuje plate i od tada do danas, i pored visokih prihoda, mi smo i dalje sa najniim primanjima u apotekarskoj delatnosti u Srbiji. Poto su se njenoj tadanjoj odluci suprotstavile i tadanja pomonica za finansijske poslove Dragana ui i pomonica za pravne poslove Madlena Koci, stavi na stranu sindikata i obrazlaui joj da su zaposleni u pravu - ona ih obe smenjuje, iako ih je DS postavio za njene pomonice odmah po njenom dolasku, i dovodi kadar iz uprije, Draganu Simi za finansije, i dipl. pravnicu Vesnu Tomi, potpuno neiskusnu osobu, na mesto pomonika za pravne poslove. Svako ko je od njenih pomonika izrazio neslaganje sa bilo kojom njenom odlukom bio je smenjen i izloen nevienom teroru. To ne mogu da rade psihiki stabilne osobe.

 

Sluaj jedne kapsule

 

3. U novembru 2007, po odluci Vlade svim zaposlenima sa visokom strunom spremom poveavaju se plate za 7,2 odsto, a direktorka Gordi donosi odluku da se te plate poveaju samo farmaceutima, tako da pravnici, ekonomisti, politikolozi i arhitekte ostaju bez tog poveanja. Opet je sindikat intervenisao, ali nita nije pomoglo. Taj problem je stigao i u gradsku upravu, ali je tadanji neformalni direktor AB dr Vladan ubarevi sve gurnuo pod tepih i isposlovao miljenje strunjaka da samo direktor odreuje plate i moe da radi ta hoe.

4. U januaru 2008. bez ikakve najave umanjuje plate svim upravnicima apoteka, efovima laboratorija, direktorima sektora, zameniku direktora i sebi. Po statutu firme, direktoru i zameniku direktora, kao imenovanim licima, plate se odreuju na sednici UO, ali to za nju ne vai, ona se ponaa kao da je vlasnik AB. Naravno, u svemu to radi ima podrku dr Vladana ubarevia i g. Dragana ilasa, tako da sve predstavke i albe upuene gradskoj vladi zavravaju u kou. Takoe, po nalogu Dragana ilasa i sve predstavke DS-u padaju u vodu. Olivera Gordi mora ostati na mestu direktora AB, to je zapovest gospodina Dragana ilasa i to je tako do dana dananjeg, ta god radila. A zato je to tako, na to pitanje verovatno samo gospodin ilas moe da odgovori.

U februaru 2008. dolazi do ve opisanog sukoba lanova UO i Nadzornog odbora zbog zavrnog rauna i opet je Dragan ilas zavrio stvar, sada sa lanovima svoje stranke, zatitivi je u nezakonitim radnjama.

6. Kada je dobila bezrezervnu zatitu prvog oveka GO DS-a, a kasnije i gradonaelnika, poinje u martu 2008. da priprema promenu loga, iako nije dobila saglasnost ni UO ni NO. Bez ikakvog konkursa, za idejno reenje odabire firmu i bez iije saglasnosti ugovara promenu statuta, poto je logo firme regulisan statutom firme. Naravno, ljubaznou gradonaelnika sve se aminuje i jedan potpuno nakazan projekat, kapsula u bojama zastave grada, sa belim krstom, zamenjuje stilizovanu zmiju sa aom, to je i znak veine apotekarskih i zdravstvenih organizacija. ak je i logo Svetske zdravstvene organizacije zmija obmotana oko ezla, ali direktorka Gordi eli jednu potpuno novu eru, koje e poeti njome na elu AB. Sve ovo deava se u momentu svetske ekonomske krize, tako da mi nije jasno koje objanjenje gradonaelnik ima za ovakvo nedomainsko ponaanje.

 

Znaju pljakai kad treba

 

7. U novembru 2008. kupuje se novi slubeni auto za potrebe direktora AB, vrlo skupa honda, iako ju je po dolasku na dunost saekala lancia stara etiri godine, koju je AB dobio na poklon od Jugohemije.

8. U decembru 2008. ne isplauje se jubilarna nagrada zaposlenima, ve se to ini u januaru 2009, kako bi na raunu bilo sredstava koja se u izvetaju za konaan zavrni raun prikazuju kao suficit. Problem oko usvajanja zavrnog rauna AB se nastavlja i sa novim sazivom UO, tako da se zavrni raun za 2008. usvaja tek krajem aprila 2009, kau nakon intervencije gradonaelnika Beograda.

9. U finansijskom planu za 2009, po prvi put od njenog nastupanja, direktorka Gordi i njena pomonica za finansijsko poslovanje Dragana Simi donose odluku da se prekine sa osiguranjem pazara, sa obrazloenjem da su premije visoke i da e nas u sluaju pljake obetetiti kompanije koje nam vre usluge obezbeenja. U avgustu 2009. dolo je do pljake pazara na teritoriji Zemuna. Naravno, kompanije obezbeenja ne vre obeteenje, ve osiguravajui zavodi, i mi smo ostali bez 2.000.000 dinara.

10. Na zahtev vlasnika firme Best woomen d.o.o., novih vlasnika zgrade u Knez Mihailovoj ulici, koju su kupili od firme Progres, poinje ponovo pritisak na AB da se novim vlasnicima koji tu nameravaju da izgrade hotel ustupi deo apoteke "Mateja Ivanovi", to je injeno i ranije od strane ministra Dinkia, zbog ega je uostalom i smenjena prethodna direktorka (lan G17 plus), jer nije postupila po nalogu ministra Dinkia. U konanom ugovoru stoji da e gore pomenuta firma, zbog potrebe svog renoviranja i uzimanja dela apoteke, izvriti adaptaciju apoteke i nadoknaditi joj izgubljenu dobit za period koliko je trajalo renoviranje. Pomonica direktora za finansije Dragana Simi i njen sektor izraunali su da je meseni prihod 3.500.000 dinara. Kako je apoteka "Mateja Ivanovi" bila zatvorena etiri meseca (maj-septembar 2010 ), na raun AB trebalo je uplatiti 13.500.000 dinara. Do dana dananjeg te pare nisu uplaene na na raun...

Da li su ove pare zavrile na nekom drugom mestu ili nisu i nee biti uplaene, precizan odgovor dae Vam gospodin Mirko Todorovi (kompanija Todor), vlasnik hotela i lan predsednitva stranke Ujedinjeni regioni Srbije. U samo mesec dana 2009. godine mi smo zahvaljujui naem menadmentu ostali bez 15.500.000 dinara prihoda, to predstavlja etvrtinu mesenog prihoda koji dobijamo na ime mare za izdate lekove od strane RZZO.

 

Ma kakav zakon!

 

11. Od osnivanja AB na snazi je bio pravilnik o dodeli otpremnine prilikom odlaska zaposlenih u penziju. Ukoliko je zaposleni sa primanjima niim od republikog proseka, onda mu se na ime otpremnine isplauju tri prosene plate, a ukoliko je njegov dohodak vii od proseka, onda se isplauju tri njegova lina dohotka. Direktorka Gordi je ovo stopirala i od njenog dolaska na elo AB, zaposlenima se isplauju samo tri prosena dohotka, to znai da farmaceut sa 60.000 dinara plate odlazi u penziju sa samo 99.000 dinara otpremnine, a reenje o penziji moe dobiti za sedam do 12 meseci, pa Vas ja pitam od ega da se ivi?

12. Po vaeim propisima, svaka firma duna je da PIO dostavi M4 obrasce za sve zaposlene do 30. aprila za prethodnu godinu. Otkako je direktorka Gordi na elu AB, iako se doprinosi uplauju, zbog izostanka dostave ovih podataka, ukoliko odete na alter PIO i zatraite da vam se izdaju podaci o uplati vaih doprinosa dobiete podatak da nisu uplaivani od 2007. godine. To je visoko usavrena organizacija rada direktorke Gordi i njene pomonice za finansijske poslove Dragane Simi. Ukoliko pozovete upravu i poalite se na ovu neloginost, objasni vam se da je sa doprinosima sve u redu, da se oni uplauju, a de e se M4 obrazac ispuniti onog momenta kada poete u penziju. Da li je Vama jasno koliki je stepen aljkavosti u njihovom radu?!

13. Ukoliko se proue podaci o materijalno-finansijskom poslovanju, svi nai upravnici apoteka duni su da vode tzv. "trgovake knjige", u kojima se evidentiraju svi podaci ulazno-izlazne dokumentacije i oni se po rednim brojevima poklapaju sa arhiviranim podacima koji se nalaze u registrima. Ova dokumentacija stalno se kontrolie od strane nadlene slube (untranja materijalno-finansijska kontrola) i slui za pravovremeno praenje i otklanjanje eventualnih greaka. Poetna stavka u svakoj novoj poslovnoj godini poinje stavkom "poetno stanje apoteke" i predstavlja materijalno-finansijsko stanje, utvreno godinjim popisom apoteke, nakon usklaivanja sa knjigovodstvenim stanjem. Dokument o poetnom stanju apoteke izdaje ef knjigovodstva, overava ga svojim potpisom i peatom firme i odgovoran je za taj podatak. Od kako su na elu AB direktorka Gordi i njena pomonica za finansijske poslove Dragana Simi, izdato je uputstvo da se poetno stanje skida sa kompjutera bez ikakvog prateeg dokumenta, to znai da ukoliko trina inspekcija doe u bilo koju od naih apoteka i potrai trgovaku knjigu, pa zatim zatrai pismeni podatak o poetnom stanju, nakon godinjeg popisa i kontrole od strane knjigovodstva - ne moe nai nita, a posledica su kazne za odgovorno lice (upravnik apoteke) i odgovorne u AB. Iako su zaposleni u materijalno-finansijskoj kontroli ukazali na ovaj propust, menadment je rekao da to po zakonu ne mora. Na ovaj nain se svi raunopolagai u AB ve tri godine uvode u poinioce privrednog prestupa. Naravno, oni su toliko uplaeni za svoja mesta da im ne pada na pamet da se bune.

 

Tajkunski pregovori

 

14. Vrhunac aktivnosti tandema direktorka Gordi - Dragana Simi, jeste u tome to je odmah po dovoenju iz uprije na mesto efa knjigovodstva Dragana Simi prekontirala sva konta AB i pretvorila nas u budetsku firmu, izbegavajui na taj nain obaveze izrade i usvajanja stvarnog modela zavrnog rauna, a kao posledicu tog ina i plaanje poreza na dobit, ime se Republika Srbija stalno oteuje za odreen priliv sredstava.

15. Kao budetska firma mi smo za 2009. iskazali gubitak od 75.000.000 dinara, a menaderski tandem Gordi - Simi falsifikuje zavrni raun, sad po gotovinskom modelu, jer im je poslovanje katastrofalno i u zavrnom dokumentu prikazuje pozitivni bilans od 18.000.000 dinara. Kako je sadanji predsednik UO advokat Igor Pri (LDP) ponovo odbio da usvoji takav zavrni raun, tek su krajem maja privoleli dr osi (DS), njegovog zamenika, da usvoji falsifikovani zavrni raun. Po odluci Gradskog vea i Skuptine grada, na budetski suficit bie kao donacija prebaen zdravstvenim organizacijama Beograda. Evo Vam odgovor na pitanje zato je direktorka Gordi zatiena u finansijskim malverzacijama utaje poreza: zato to e lanim suficitima obezbeivati donacije samo beogradskim organizacijama i utoliko poveavati uspenost poslovanja gradonaelnika ilasa.

16. Vie puta, sa vie strana, mnogi od nas uli su informaciju da se u klubu "Privrednik" u vie navrata govorilo o tome kako treba privatizovati AB i, naravno, o tome koji od tajkuna to eli da uradi, a kako nam je svima jasno da je to stvarni centar moi, te da su izvrna i zakonodavna vlast samo izvrioci radova, nije mi jasno dokle e eksperiment zvani "Olivera Gordi" na elu AB trajati i ko e snositi konsekvence za katastrofalno stanje koje ova ena stvara. Vi ste dozvolili da, evo ve tri godine, ona sistematski unitava AB, njenih 1.200 zaposlenih i 1.200 porodica.

Mnogo lake moete saznati ta se deava u klubu Bilderberg, nego kada e biti UO i NO, i ta se deavalo na njihovim sednicama. Odluke UO i NO ne mogu se nai u arhivi, brojevi pod kojima su zavedeni moraju se na licu mesta izdiktirati pomonicima za pravne i finansijske poslove Vesni Tomi i Dragani Simi, koje zatim izdiktiraju naziv akta, upisuju broj iz delovodne knjige i nose ga u svoje line arhive i tamo uvaju pod kljuem...

 

Istina je negde drugde

 

Parola "sve je dobro dok je meni dobro" najrasprostranjenija je meu rukovodeim ljudima u naoj firmi, a ako ih sluajno matirate nekim podatkom ili kritikujete njihov rad ili odluke, odmah dobijete karakteristiku - "pa to to ona pria nije tano, ona se buni zato to je smenjena sa mesta pomonika direktora za komercijalne poslove, i sada je obian farmaceut za recepturom, matora je, kada e vie u penziju..." Sve je to politika koju je svojim nainom vladanja u AB uvela direktorka Gordi, ali je u mnogima koji su eljni afirmacije po bilo koju cenu pronala pristalice i Vi ete od svih njih uti kako je nama dobro. Za ovaj trud oni su nagraeni pre svega rukovodeim mestima, od mesta pomonika direktora do mesta upravnika apoteke, etaju se po inostranstvu obilazei farmaceutske komore, kompanije i sajmove, prisustvuju kongresima u inostranstvu, a da pri tome jedva uu u kongresnu salu i stalno se nalaze sa direktorkom po skupovima kao da niko drugi ne radi i doprinosi uspehu firme. Na Vau alost, to su ili lanovi DS-a ili ljudi koji se veoma angauju u radu resornog odbora za zdravstvo DS-a, bar tako kau. To je virtuelna stvarnost AB ili unutranji prsten odbrane direktorke Gordi. Stvarnost ih u meuvremenu demantuje, pa se na VI nacionalnom savetovanju o unapreenju kvaliteta u zdravstvenim ustanovama razmatrala tabela, koja je napravljena zahvaljujui anketi Ministarstva zdravlja, a koju svi zaposleni u zdravstvu popunjavaju u odreenom vremenskom periodu. Poto je ova anketa anonimna, ljudi su, bez straha za svoje radno mesto, odgovarali na postavljena pitanja. Ceo materijal nalazi se na sajtu, ali ja elim da Vam prosledim samo nekoliko podataka. AB je i pored direktorkinih "meunarodnih priznanja", tek na 16. mestu u Srbiji, nismo na listi pohvaljenih apoteka, a u rubrici "zadovoljstvo zaposlenih" mi sa srednjom ocenom 3,29, a ocene su bile od jedan do pet, zauzimamo etvrto mesto od otpozadi. E, to je, potovani predsednie, plod kadrovske politike vaih saradnika.

Nakon ovog savetovanja, i nakon odluke gradonaelnika ilasa da joj zabrani putovanja u inostranstvo, ne znam iz kojih razloga, direktorka Gordi obruila se zajedno sa svojim saradnicima na apoteke, tako da su u periodu septembar-oktobar obilazili apoteke i ponaali se prema zaposlenima kao divizija "Princ Eugen". Nita, navodno, u apotekama nije dobro, lekovi ne smeju biti na policama kako bi se videli, mala je runa prodaja, zato postoje saksije sa cveem u apotekama, zato jo postoje recepturna stakla kad je ona naredila da se sklone, zato se ne prodaju u veoj koliini nai proizvodi - sve su to pitanja kojima su ona i njeni saradnici zasipali zaposlene, ne vodei pri tome rauna da su pacijenti u apotekama, da je njihova dunost i obaveza da se pre svega uslue, a sve to sada ne valja u apotekama uvela je upravo ona.

Istina je, meutim, drugaija. Doavi na elo AB, ona je dovedena da uniti sve to uveava ostale prihode AB, svede je na ivotarenje od sredstava RZZO, a kada se i privatnim apotekama dozvoli izdavanje lekova na recept, urui ih do kraja, jer koncept proizvodnje i snabdevanja nije ni nalik onome koji smo mi zastupali i koji je naravno donosio ogromna sredstva AB.

Izvinjavam se unapred zbog duine pisma, ali period od tri godine i pet meseci, koliko je ona na elu, proizveo je sve ovo to sam pobrojala. O svemu to sam iznela znaju mnogi Vai saradnici, postoje prijave u policiji, predstavke u Skuptini grada, ali to se sve zavrava reima "iza nje stoji ilas i ne moemo joj nita".

Mr ph. Jasminka Bjeleti, zamenica direktora AB, a u prethodnom periodu predsednica UO AB, imenovana je od strane Skuptine grada istog dana na dunost zamenika kada i Olivera Gordi za v.d. direktora AB. Koleginica Bjeleti je nebrojeno puta dostavljala pismene beleke i ukazivala na nezakonitosti u radu direktorke Gordi. O svemu postoje dokazi u delovodnim knjigama u Skuptini grada i niko nije imao snage da je skloni. U decembru 2009. dostavila je kabinetu predsednika Antia kompletan Prilog 2. ovog pisma sa propratnim pismom o utaji poreza. Da li znate ta joj je odgovoreno? Da je to vrlo osetljiva politika stvar!

Potovani, da li je Vama jasno da se kod nas utaja poreza naziva politikom stvari?

Kako nisam sigurna da e ovo pismo stii do Vas, proslediu ga vaim koalicionim partnerima, opoziciji i predstavnicima medija.

Istina o sistematskom unitavanju AB od strane direktora Olivere Gordi mora izai na videlo.

Uz najlepe elje Vama i Vaoj porodici,

S potovanjem

Mr ph. spec. Branislava Uskokovi,

specijalista farmakoinformatike

Apoteka "Beograd"

Apoteka "Palilula"

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

utanje je zlato, ali doslovno

 

Nema sile pod kojom bi lanice UO i NO, predstavnice zaposlenih, mr ph. Sofija Mehandi, mr ph. Sneana Bukvi (UO) i mr ph. Ljubica Kovaevi (NO) o nekoj temi koja je bila na njihovim sastancima progovorile pred kolegama. One su uostalom i izabrane na predlog direktorke Gordi, predstavljaju njene najodanije ljude, uivaju sve beneficije poverljivih linosti, a o tome ta se deava sa poslovanjem ne pitaju se ve predstavljaju glasnogovornike direktorke Gordi i iznose njene stavove i miljenja.

Zahvaljujui spoljnim lanovima UO, saznali smo da je predsednik Pri traio reviziju poslovanja direktorke Gordi i dobio saglasnost spoljnih lanova, a nai predstavnici, koleginice Mehandi i Bukvi, glasale su protiv revizije. Naravno, do revizije nije ni dolo, valjda su se za to pobrinuli spoljni faktori. Ne udi me koleginica Bukvi, ona je direktorkin odan ovek jo iz Uica, ali koleginica Mehandi, koja je svoj radni vek provela u AB i pri tom je estok pripadnik DS-a, majka lanice Gradskog vea (Jovana Mehandi), sestra direktora DZ Vraar (DS) i supruga jednog od glavnih ljudi u Vodovodu (DS), dugogodinja upravnica apoteke "Sveti Sava" - ovoliko da svojim utanjem aminuje sistematsko struno i finansijsko unitavanje AB - dovoljno Vam govori o moralu lanova vae partije!

 

 

 

 

 

Ne zna ni policija

 

Da budem jasna, pobrojau Vam prihode koje ostvaruje AB:

- prihod od RZZO za izdate lekove i pomagala na teret RZZO, i to 12 odsto mare za deo lekova, est odsto mare za izdate citostatike, est odsto mare za izdate lekove u HIV terapiji i etiri odsto mare za izdata pomagala,

- prihod od prodaje lekova 12 odsto mare,

- prihod od prodaje medicinskih sredstava do 30 odsto mare,

- prihod od izrade i prodaje magistralnih lekova - radna taksa,

- prihod od izrade i prodaje proizvoda izraenih u naim galenskim laboratorijama - razlika od proizvoake do maloprodajne cene,

- prihod od trebovanja - radna taksa za magistralne proizvode i maru do 30 odsto za medicinske proizvode,

- prihod od boniteta i rabata, dobijeni na osnovu ugovora, gde se tano definiu uslovi nabavke i uslovi plaanja, shodno tome i visina boniteta,

- prihod od naturalnog rabata,

- prihod od pripreme podataka o potronji lekova (devizni prihod),

- prihod od prodaje naih proizvoda u regionu (devizni prihod),

- prihod od plaanja pre isteka valute (dodatni bonitet).

Ovo je specifikacija prihoda koju smo imali kada sam bila u menadmentu AB, kao pomonica direktora za komercijalne poslove, a ta su sada prihodi po stavkama - to ne zna ni policija.

 

 

 

 

Nemaju pojma

 

Po zakonu, ukoliko budetska organizacija iskae deficit, odlukom UO moe joj se dozvoliti da iz sredstava za amortizaciju nadoknadi tu sumu. U prilogu Vam dostavljam fotokopiju biltena zdravstvenih radnika Srbije, u kojem je prikazana tabela zavrnih rauna i u kojem se tano vidi da je budetski deficit AB 75.000.000 dinara, a zatim kolona korigovano, ne znam samo kojim sredstvima, jer su naa amortizaciona sredstva mala - pa taj iznos od preko 200.000.000 dinara zaista ne znam gde su iskopale. Ako pogledate tabelu videete i da je Kliniki centar Srbije iskazao budetski deficit, ali i korigovan sredstvima amortizacije, po odluci UO, tano do sume kolika je potrebna da se pokrije deficit, i to je po zakonu. Po zakonu ona mora RZZO-u da dostavi stvarno stanje po zavrnom raunu, a za zaposlene, lanove UO i NO, moe da koriguje bilans uspeha vredan divljenja. I to je stvarnost AB, realno i virtuelno stanje, a sve uz pomo gradskih vlasti. Paradoks je u tome to niko ko je uestvovao u ovoj prevari nema pojma da se svi periodini obrauni budetskih zdravstvenih organizacija objavljuju u biltenima zdravstvenih radnika Srbije (Prilog br. 4).

 

 

 

 

 

Za Nobela

 

Direktorka Gordi mora biti predloena za Nobelovu nagradu za ekonomiju, jer u njenoj imovinskoj kartici stoji da nema nita osim malog stana, nasleenog od majke u Bulevaru kralja Alesandra, i plate od 85.000. Ali, izgled direktorke Gordi, njena svakodnevna garderoba koja se meri stotinama i hiljadama evra, firmirana obua, minka, rukovi po elitnim klubovima, "produeni vikendi" u inostranstvu, zimovanja i letovanja u luksuznim stranim zimskim centrima i egzotinim destinacijama, pa sve to zainjeno skupocenim nakitom i bundama, a pri svemu tome jo koluje i izdrava dvoje dece - onda se stvarno zapitamo kako mi to tako loe ekonomiemo? Molila bih da nam vie niko ne vrea inteligenciju. Umeli bismo i mi, gospodine predsednie, da krademo, ali neemo.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane