Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

Sudbina građanina Nepokornog: kako postati žrtva Nacionalne službe za zapošljavanje

 

Lažni Koloseum skuplji nego pravi

 

    Prema jednoj prastaroj jevrejskoj poslovici, "Uzmi od onoga koji nema", postupa i Nacionalna služba za zapošljavanje angažujući agencije koje naplaćuju usluge - nezaposlenima

 

M.G.

 

Novembra 2010. godine (tačan datum je u evidenciji biroa), nezaposleni fizioterapeut Aleksandar Hlapčić iz Beograda pozvan je u prostorije Nacionalne službe za zapošljavanje od strane službenih lica ove ustanove, koji su mu tom prilikom dali broj mobilnog telefona izvesne osobe po imenu Svetlana, koja vodi agenciju cirkuskog imena Koloseum.

Tamo je nezaposleni građanin Hlapčić trebalo da obavi razgovor u vezi sa poslom "personalnog asistenta osobi sa invaliditetom". Konačno, kad je došao u agenciju, tamo su mu rekli da sačeka, jer će biti sakupljen veći broj ljudi pa će biti organizovana obuka...

U decembru je Hlapčića pozvala menadžerka Koloseuma Svetlana, u isto vreme kad je zakazan i grupni razgovor, kojem je prisustvovalo tridesetak kandidata. Pored Svetlane, razgovor je vodio i izvesni Darko, osoba u invalidskim kolicima koja je predstavljena kao "Svetlanin brat".

 Rečeno je da će obuka biti u Domu za invalide u Zemunu. Iako je Hlapčić imao položen državni ispit, ipak je pristao na obuku kako bi posao dobio što pre. Ali, već trećeg dana od početka obuke, pojavila se menadžerka Koloseuma Svetlana i zatražila da njih 15 polaznika kursa uplate po 2.000 dinara na žiro-račun agencije, a da kao svrhu uplate napišu "participacija za obuku personalnog asistenta osobama sa invaliditetom".

 Niko od polaznika nije prethodno dobio pisano obaveštenje o toj obuci, trajanju i ceni. Tokom prve nedelje obuke, pedagog Doma invalida u Zemunu, neka Ivana, prenela je Hlapčiću kako je "...Svetlana rekla da je vrlo malo uplata leglo na račun i da joj javim u čemu je problem".

Hlapčić, nezaposleni fizioterapeut i polaznik nekakvog nametnutog kursa ili obuke, kreće samostalno u akciju i obaveštava menadžerku da je u jako teškoj materijalnoj situaciji (uostalom zato je i tražio posao), da nema ni za prevoz do posla, da radi (povremene i privremene poslove, prim. red.) gladan i da iskreno nema taj novac.

  Onda je menadžerka Svetlana došla na divnu ideju: "...Odbićemo ti od plate!" Ovde treba dodati i to da je Hlapčić radio u Domu invalida, u sklopu te obuke, puno radno vreme od sedam do 14 časova svakog radnog dana. U ponedeljak, 17. januara 2011. godine, prišla mu je glavna sestra Doma i obavestila ga da nije uplatio "neke pare" i da više ne dolazi. Pokušao je potom da nađe direktorku Doma ali nije uspeo. Ipak, sekretarica Doma mu je dozvolila da se posluži telefonom, pa je pozvao menadžerku Koloseuma, koja mu je onda rekla da zbog neuplaćenih 2.000 dinara više ne dolazi.

Onda je građanin Hlapčić pokušao da još jednom objasni svoju situaciju, pa je ponovio kako zaista nema taj novac, da jedva dolazi na posao jer nema ni za kartu za prevoz, da će dati te pare kada počne da radi kao što je rečeno, čim se završi obuka krajem januara. Onda je došlo do "nastupa" menadžerke Svetlane:

 "...Alo, dečko, kako misliš da radiš kada nemaš za prevoz, niko tebi nije obećao posao, ti ćeš biti u bazi podataka."

 Posle više od nedelju dana neke fantomske obuke za guranje invalidskih kolica, građanin Hlapčić, nepokoren ali posramljen, napušta Dom invalida u Zemunu, a već sutradan kreće u agenciju Koloseum da pronađe menadžerku Svetlanu. Zatekao je tamo jednu radnicu koja mu je rekla da je "Svetlana uganula nogu i ne može doći". Vraćajući točak svoje potrage za zaposlenjem, Hlapčić odlazi ponovo u Nacionalnu agenciju za zapošljavanje. Tamo je sve ispričao.

 No, savetnica iz biroa koja ga je prva i nazvala u vezi sa tim "poslom", našla je njegov predmet i videla da se u njihovom ugovoru nigde ne pominje nikakav novac. Od takozvane Nacionalne službe za zapošljavanje dobio je izvinjenje, a on je njima napisao izjavu. Sad traži da se utvrdi odgovornost te državne službe, i poslovanje agencije Koloseum i Doma za invalide Zemun. Napisao je i pismo zaštitniku građana od koga ne treba očekivati ništa osim opstrukcije predmeta. To se u ovakvim slučajevima radi ignorisanjem.

Ali, kako je Nacionalna služba za zapošljavanje uposlila agenciju Koloseum? I ko je uopšte smislio da ga nezaposlena sirotinja finansira?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane