Na licu mesta

Smederevo: grad koji sponzoriše bogate, a odbija dobre

 

Ujka Sem protiv ujke Vanje

 

U Smederevu se ceni ono što donosi pare, pa trenutno dolar u gradskoj vlasti ima bolju prođu od rublje

 

Milan Malenović

 

Gradonačelnik Smedereva Predrag Umićević čvrsto je opredeljen za zapadne civilizacijske i materijalne vrednosti. Zbog toga je još 2009, a pre odgovarajuće odluke Gradske skupštine, potpisao i ugovor i njegov aneks sa kontroverznom fantomskom firmom Comico oil doo sa Novog Beograda.

Ćerki firmi Comico overseas NV iz Amsterdama ovaj ugovor doneo je pravo da zida natovsku rafineriju u Smederevu, a gradonačelniku krivičnu prijavu KTR-911/10 zbog sumnje da je izvršio zloupotrebu službenog položaja.

Kako postupa prvi čovek grada, tako postupaju i njegovi potčinjeni. Ne samo da su zapadne civilizacijske i druge vrednosti zaštićene i potencirane u Smederevu, već su sve ostale, posebno one istočne, proterane i zabranjene.

Kada su u leto 2010. u sklopu manifestacije Tvrđava teatar gostovala tri alternativna pozorišta iz Španije i Nemačke, ministar kulture Bradić javno se hvalio da je njihov nastup sponzorisan sa 16 miliona dinara.

Na Saboru društava srpsko-ruskog prijateljstva Republike Srbije, čija je Izborna skupština aprila 2010. održana u Smederevu, prisutni su bili ambasador Brazila, konzul Palestine i predstavnici ambasade Rusije, kao i još 1.500 gledalaca. Ministar Bradić i grad Smederevo za ovu manifestaciju nisu izdvojili ni dinara. Dragiša Jovanović iz DS-a i šef Matice iseljenika, pretio je pred svima ekipi lokalne TV-stanice Jerina da slučajno ne objave prilog sa ove manifestacije.

Istom pritisku bio je izložen i Vojislav Dimić, direktor pomenute televizije, koji je ostao dosledan svom objektivnom izveštavanju. Pritisku je, međutim, podlegla TV Smederevo, koja ni u snu ne sme da izveštava o dešavanjima u smederevskom Društvu rusko-srpskog prijateljstva "Desanka Maksimović" i Čehovljevim danima.

Od ove zabrane izveštavanja izuzeti su oni skandalozni događaji koji ometaju rad pomenutog društva i građane dovode u zabunu. Tako se krajem prošle godine u nekim lokalnim medijima pojavila informacija da se Društvo preselilo sa stare na novu adresu i da je njegov predsednik Nenad Srejić.

Uvidom u zapisnik sa Skupštine Društva održane 26. marta 2010. vidimo, međutim, da je pomenuti Srejić tada isključen iz članstva. On, dakle, ne samo da nije član, već ne može nikako ni da bude zastupnik Društva.

I pečat Društva koji se nalazi na spomenutom obaveštenju za medije, razlikuje se od pečata Društva koji se nalazi na svim ostalim dokumentima.

Odmah posle novogodišnjih praznika pravi zastupnik i sekretar Društva izvršili su uvid u dokumentaciju koja se čuva u Agenciji za privredne registre. Iz postojećih dokumenata vidi se da su pomenuti Srejić, kao navodni predsednik, i Ljubica Mišić, navodni predsednik Skupštine, mesec dana pošto su isključeni iz Društva organizovali fantomsku Skupštinu na kojoj su sami sebe izabrali na funkcije i APR-u dostavili nove podatke.

Najčudnije od svega je to što je ispravka dokumenata od nelegalnih predstavnika zatražena po isteku roka od petnaest dana, kako propisuje zakon. Šta se toliko dugo čekalo, ako ne nameštanje zgodne smene koja će prijavu obraditi bez mnogo zapitkivanja, pogotovo jer je svakome očigledna razlika u pečatima?

Protiv rešenja APR-a o promeni upisanih podataka, legitimni predsednik legalnog Društva Jovan Todorović podneo je žalbu, a sprema se i podnošenje krivičnih prijava protiv falsifikatora pečata i ostalih dokumenata Društva.

Jedino pitanje koje do danas ostaje bez odgovora jeste - zašto se u Smederevu sve čini da se pomognu zapadne vrednosti, dok su one koje nam dolaze sa Istoka, a posebno iz Rusije, prognane i zabranjene. Verovatno jer vlast - očigledno - od civilizacijskih daleko više ceni materijalne vrednosti.